Original subtitles

UBICE VELIKOG KALIBRA

Što se to zbiva? Nosite ga odavde. A vi ostali, natrag na posao!

Čujete li, gomilo lenjih hijena? Na posao!

Hej, ti.

Jesi li gluv? Odgovori kad te pitam.

Ako se meni obraćaš, zovi me po imenu. Gdin.

Želi da mu se obraćam s gdine! Nešto je posebno?

I pre svega, skini šešir.

Što je smešno? Natrag na posao! Svi!

Brže ili ćete požaliti što ste živi! - Tako treba s njima!

Znate li kako je teško naterati lenje nadničare na rad? - Naporno vam je.

Ali imate uspeha. Rade za vas.

Recite mi šta želite. - Ništa. Sad vidim da ste gdin.

Možda ne znate da ste na posedu gdina Mastertona, gdina kao i vi.

Naravno.

Malo ću se odmoriti pa idem dalje. U redu? - Samo polako.

Hajde, žustrije! Stiže gdin Masterton. Stidite se, videće kako ste lenji.

Već ste trebali završiti. Železnica ne može duže da čeka. - Znam, ali...

Sve su ovo lenje psine. - Nije istina, senor.

Radimo kao robovi za vas. Previše od nas tražite.

Majko Božja! - Dosta! - Hej, ti!

Ponašaš li se tako i sa ljudima koji se mogu braniti? - Ko si ti?

Neko ko zna da se dobro brani.

Videćemo.

Sad si video ili, bolje rečeno, osetio.

Vidim da si gdin. Možda bi se radije obračunao pištoljima?

Tako gospoda rade? - Da. Ali ti si već potegnuo. Ubićeš me?

I ti potegni.

Šteta. Mogao si dobiti ovaj.

Planirao sam da te ubijem finijim srebrnim metkom.

Kao što gdin zaslužuje. No ti si izabrao olovo.

Skroman si.

Osećaš li se malo bolje? - Da, svi mi. Evo 1000 $ koje smo skupili.

Rado vam ih dajemo. - 1.000?

Dobro, Alonzo. Čovek si od reči. Kao i ja. Do viđenja! - Do viđenja!

Evo mog novčanika.

Žalim, nemam ništa u džepovima. Samo rupe.

Čemu razbijanje? Ako tražiš nešto u mojoj kočiji, pitaj mene.

Tiho! - Gdine Salivene, sve znaju. Zar vam to nije jasno?

Da se nisi usudio!

Budalo! Rekoh ti da nas krađa stvari putnika može identifikovati.

Evo vam. - Poznajem taj glas.

Pa to je...

Žalim, Isabel. Nisi to smela da uradiš.

Prestani da zviždućeš!

Idiote. Da nisi uzeo ogrlicu, ne bismo ih ubili.

Ko je to? - Pst! To je kći starog Salivena, bankara. Sirotica.

Brzo, piće!

Daj piće! - Imaš li novac?

Polog je moj.

Meni je dovoljno. - E, nije.

Kad ljudi igraju sa nama, ostaju do zadnjih 5 $. Tako ćeš i ti.

Mi smo samo u prolazu. Hteli smo malo zaigrati. Dobiti, izgubiti malo.

Shvatate? Nisu nam rekli da ovde postoje pravila. - Da smo bar znali!

Idem. - Plaćam. - Odustajem.

Tri kralja.

Čekaj. Samo časak, Frimene. Ja imam skalu.

Pratio si, Hose? - Jesam. - Uhvatili smo te da varaš.

Bićeš mi svedok, amigo? Video si, zar ne? - Jesam, gdine Frimen.

Gubi se, smesta! Varalico.

Strpaću te u zatvor.

Hej, stranče! Ja nemam svoj pištolj.

Žalim, Frimene.

Nisam varao.

Pošteno sam pobedio. Kao i uvek.

Samoodbrana. - To će sudija odlučiti.

Kao što kažu...

pravda će pobediti.

Napokon smo se rešili tog Frimena. - Jesmo.

Ali ne računajući popravke... Znaš li koliko nas to košta?

1.000 $.

Hej, evo.

Evo vašeg ručka, gdine Silver.

I ti bi tako mogao, momče.

Kad bi imao novac.

Želiš li da jedeš sa mnom?

Ima dovoljno za dvojicu.

Valjda nećeš jesti tu hranu za pse. Ne mogu ni da te gledam.

Već su nam četiri puta opljačkali kočije.

Ne znate zašto su ovaj put pobili sve putnike? - Pretpostavljam.

Sigurno je neko od putnika prepoznao bandita i progovorio.

Ali to nam uopšte ne pomaže. Pitanje je šta ćemo sad.

Sve što možemo. Raspisati nagradu. - Parker uvek ima ideja.

Ali objava nam ništa ne vredi ako ne znamo koga tražimo.

Onda vi recite šta ćemo! - Tu sam vas i čekao.

Odlučio sam, gospodo, da nam je za rešavanje slučaja potrebna

agencija Džna Pinkertona. - To nije rešenje.

Njihovi detektivi bi se našli pred istim problemom kao i naš šerif.

Moraju poštovati zakon. Delovanje im je ograničeno, sve beleže.

Moraju naći nepobitan dokaz, a onda krivca privesti na suđenje.

Briga me za pravila. Samo želim da bančin novac sigurno putuje.

Šta onda, gdine Averele? - Nećete se sa mnom složiti, no sprovešću to.

Ponudiću nagradu, ali ne svakome. Samo jednom.

On će preuzeti svu odgovornost.

Nije loša ideja. Vels Fargo će pomoći. A ko je taj čovek?

Čujem da vam je u zatvor stigao divlji tip.

Jeste. Ubio je Frimena koji je uvek zakuvavao nevolje u salunu.

On je izvrstan. Hoće li ga osuditi?

Moraću da ga pustim. Bila je to samoodbrana. - Poludeli ste?

Želite za ovo unajmiti profesionalnog ubicu?

Da čujem vaš predlog. Hoćemo li radije unajmiti našeg sveštenika?

Možeš li mi reći kako to da sam dobio priliku da te počastim?

Zanima te zašto sam u zatvoru? Ništa ozbiljno.

Pretukao sam tipa. Danas me puštaju. Zašto su tebe uhapsili?

Ubio sam čoveka. Ali u samoodbrani pa je opravdano.

Bio si prisiljen ubiti ga? - Ne, plaćen.

Cena mi je 1.000 $. Ubijam samo kriminalce.

No i njima pružim priliku.

Priliku da se odbrane.

Šta je bilo, šerife? Moja nevinost vam je ganula srce?

I ti se gubi odavde.

Čekaj časak, Silveru.

Imaš posao. - Zbilja?

Nemojte mi reći da vama treba moja pomoć.

Gdinu Averelu. U banci je.

Cena mi je 1.000 $ po glavi. - Puno je to.

A šta ćete, gdine Finli? Svet je pun nasilnih i onih koji ih se žele rešiti.

Da ne držim visoku cenu, radio bih od jutra do sutra.

Težak je to posao, verujte.

Kao što je moja baka govorila, pošto je rodila 15-oro dece...

Pustite svoju baku i razgovarajmo kao muškarci, Silveru.

Gdin Silver. - U redu, gdine Silver.

1.000 $ po glavi.

Dogovoreno? - Još ne.

Vidite, prisiljen sam da tražim povišicu. - Ne razumem. Zašto?

Jer u ovome slučaju ne moram samo da eliminišem bandite.

Moram ih i naći. A za to je potrebno vremena.

Poslovni smo ljudi, gdine Parker. Znamo svi da je vreme novac.

Dobro, Silveru. Gdine Silver. 2.000 po glavi.

I 10.000 nagrade čim sredite tu bandu. - Dogovoreno?

U redu.

Hvala vam, gospodo.

Nadam se da vas neću izneveriti.

Naravno, imam isključivo pravo. - Šta?

Ne želim suparnike. - Šta to znači?

Ne volim konkurenciju.

Čovek je napet kad je prisiljen da negde stigne prvi. - U redu.

Imate isključivo pravo na dve nedelje. Je li dovoljno?

Jeste. Dovoljno je.

Puno ulažem u ovo i zato mi daj dobre karte.

Daj piće, može? - Ne. Već si popio svoja 3 $.

Misliš da nemam više? - Da. - Pogrešio si. Svi mi daju na kredit.

Daj bocu. - Ne. - Daj! - Ne. - Prisiljavaš me da je sam uzmem.

Dajem ti još jednu priliku da mi daš bocu. A onda ću te prebiti.

Daj mi, čuješ? Šta je sad ovo?

Pustite me! Zvaću predstavnike zakona. Spustite me!

Žaliću se upravi. Pustite me!

Pustite me!

Dobro veče, gdine Silver. - Dobro veče.

Pustite me!

Puno nas je stajalo, ali valjda vredi.

Imate efikasnu policiju.

To su ljudi gdina Parkera. Puno nas manje koštaju od 1.000 $.

Morate li ići? - Zadržaću se.

Bet?

Zašto? Pobedio si? - Naravno. - Čime? - Sa tri asa.

Ali ja sam imao ful!

Idući put gledaj karte, ne devojke. Sreća nije tako laka kao one.

Pogotovo one ovde.

Prestani, svinjoglavi! - Smirite se.

Ti deliš.

Ovo je za vas.

Kuća časti, gdine Silver.

Besplatno je i dođite nam opet.

Čekajte, momci!

Kad se god okrenem zbog cura, izgubim! Čak i sa dobrim kartama!

Uništava mi lokal. Dokrajčite ga.

Platiću vam 1.000 $.

Ne bi bilo u samoodbrani.

Gde li su? Eto jednoga!

Naučiću te da ne izbacuješ časne ljude. Razbiću te na dva dela!

Jedan!

Dva!

Tupane!

Moraćeš da mi platiš odelo.

Kuća časti.

Hajde, ustaj. Na noge!

Osim one polovine pileta još si mi i život spasio, Silveru. - Koješta.

Ionako bih bacio tu piletinu. Ništa mi nisi dužan. - Hej, Spote! - Da?

Zaboravio si našu igru? Večeras je želimo dovršiti.

Dolazim.

Vidi kako su uništili lokal. Frede, počistimo nered. Pomozi, dragi.

Omekšao si? Zašto ga nisi ubio?

Onda biste me priveli. A imam posla. - Razgovarajmo, Silveru.

Gdin Silver.

Dobro, onda, gdine Silver.

Želim da sarađujemo. Reći ću tebi što ja znam.

Šta misliš, zašto dolazim svako veče ovamo?

Napasati oči? To je u vašim godinama normalno. - Zbog bandita.

Tražim nekoga ko troši novac. Ali je prelukav.

Ili je predaleko odavde. Nemoguće bi bilo da su sva sedmorica lukava.

Dovoljno je da jedan bude.

Pa da uveri druge da čuvaju plen dok se prašina ne slegne.

Jer su sigurno iz ovih krajeva. Potrudili su se da ih niko ne prepozna.

Nažalost, to je slepa ulica.

Čemu onda saradnja koju nudite?

Šta je to? - Dva zuba. Nađena na mestu ubistva ono četvero ljudi.

Neko od bandita ih je izgubio.

Da možete ljudima pregledati zube kao konjima, bili biste u prednosti.

Ali ne trebaju mi te stvari da bih ih našao. - Ma, nemojte.

Svakako.

Već poznajem dvojicu. - Koji su? Moraš mi reći, Silveru.

Kakve koristi od toga? Nemam dokaz.

A imena bez dokaza vas ne zanimaju. I sami ste to rekli, zar ne?

Spavate?

Stani!

Zaveži, štitim te!

Jedino je ovaj ugao siguran. - Kako to mislite?

Brzo se vraćam. Moram nešto da obavim.

Sad vam je jasno zašto je siguran?

To je Ostin. - Ne stojte, idite kući! - Treba mu pogrebnik, ne lekar.

Idi po Čanga.

Raziđite se, čuli ste šta je rekao. Hajde!

Samoodbrana. To je nedvojbeno, zar ne? - Divno, Silveru!

On mi je bio jedini trag!

Žao mi je, nisam se prepustio da budem meta u korist pravde.

Ali bez brige, znam za ostalu dvojicu. - Idite kući, ne tiče vas se.

Evo me. Gde je telo nesrećnika? - Evo.

Ima li on možda rodbine? Oprostite na pitanju, ali opština slabo plaća.

Pomozi mu. Dakle...

Prepoznaje li ga iko?

Čak ni ti, Lutko? Ti sve poznaješ ovde.

Džade, preuzmi. - Da, šerife. - A vi se svi raziđite. Pođite kući.

Jeste li u nekoj vezi sa pokojnikom?

Mišljenja sam da svaki čovek ima pravo na pristojnu sahranu.

No možda još nije jasno da svako zanimanje ima svoje zahteve.

Koliko god skromni bili.

Videćete, uz određeni trošak priredićemo pristojnu sahranu.

Za vašeg nesrećnog prijatelja. Slažete li se, gdine?

Okrenite ga. Okrenite ga, rekoh!

Šta ćemo sada? - Sa kim? - Sa vašim nesrećnim prijateljem.

Šta god želite. Nije on moj prijatelj.

Zašto me niste čekali? - Ponela sam se glupo. Nisam smela da dođem.

Pustite me. - Prvo ćete mi reći šta ste radili u mojoj sobi.

Ja sam Džanet Saliven, kći ubijenog bankovnog činovnika. - Moja sućut.

Kako vam mogu pomoći?

Čujem da su vas angažovali da nađete ubice. Mogu da vam pomognem.

Otac je znao da će ga ubiti. - Ne, bio je to nesrećan slučaj.

Banditi nisu nameravali da ubijaju. Neko ih je isprovocirao.

U zadnje je vreme tata bio napet. Jednom mi je rekao da je pošten.

I da to pamtim uvek. - A je li bio pošten?

Zar vam te njegove reči ništa ne znače? - Ne baš.

Da je barem vaš otac više rekao. Pregledajte njegove papire.

Ako nije mnogo govorio, možda je zapisivao. - Gledala sam i ništa.

No vi sumnjate na krivca? - Da? - Čula sam da ste tako rekli šerifu.

Da je barem tako. Ali i dalje tapkam u mraku.

Znate kako se love miševi.

Postaviš zamku sa sirom. Pa, ja bih trebao biti sir.

Kasno je, Džanet. Pođite kući.

Ne, čekajte.

Jedan...

Već ste došli po nagradu? - Ko garantuje da je taj jedan od bandita?

Šerif.

Ima i dokaz. Dva ispala zuba. - Napisaću vam ček na 2000 $.

Ne želim ih. - Šta?

Ne želim novac. - Zašto ne?

Nisam ga zaslužio. Nisam ga ja ubio. Neko drugi je, sa leđa.

Prevarili su me.

Još nekoga ste unajmili. A dali ste mi isključivo pravo.

Zar me pratiš? - Primetio si?

Kako ti je to palo na pamet? - Šerif je naredio. - Šerif!

Uporan je.

Je li ti naredio da me ustreliš sa leđa ako ti se pruži prilika?

Kako to misliš?

Hej, Spot! Dođi, trebam nešto da ti kažem.

Imam poslić za tebe. - Rado, gdine Silver!

Zdravo, Džade. - Zdravo, Džanet. Gde ćeš? - U banku.

Gdin Averel me treba. Pođimo zajedno. - Da bar mogu. Ali radim.

Mogu li te pitati zašto si sinoć razgovarala s ubicom Silverom?

To je službena istraga ili možda lično pitanje?

Neko mi je presekao remenje od sedla! Dođavola!

Pozdrav! - Došao si po platu?

Neka, dobro si to izveo, rešio si me one napasti Džada.

Ne tražim platu, srećan sam da imam priliku da vam pomognem.

Šta onda želiš? - Da vam pomognem ako može. - A zašto bi? - Pa...

Ne valjda iz zahvalnosti? To ti neću poverovati. - Naučio bih vaš zanat.

Želiš da mi budeš šegrt?

Danas možeš sa mnom. Put je dug i dojadi mi kad putujem sam.

Pozdrav, Alonso! - Dobar dan, gdine Silver.

Kako je?

Zahvaljujući vama, nama je sad dobro. - Drago mi je.

Godinama radiš na zemlji. Znaš li gde ima plave gline?

Mogu vam reći.

Kopaš li dublji izvor, nađeš ovakvu glinu.

Čuo sam da su nedavno iskopali izvor za železnicu u Vilijamstaunu.

Žele da na železničkoj stanici imaju cisternu za lokomotive.

Hvala, Alonso. Znao sam da ćeš ti znati. Do viđenja! - Gdine Silver!

Eno puta za Karson. - Znam. - Onda kreni njime. - A vi?

Ja imam posla. - Obećali ste da ćete me učiti. - Ništa nisam obećao.

Ali evo lekcije: Kad imaš posla, ne daj da ti iko staje na put.

Alonso je imao pravo.

Kakvo iznenađenje, šerife.

Zbilja znate da budete dramatični. - Zbilja znam.

Nisam očekivao da ću vas naći tu. - A ja sam vas čekao.

Gdine Silver. Vidite da ste se nepotrebno rešili Džada. Ulazite!

I ruke držite gore.

O, vidi njega. Moj prijatelj Kinez bio bi uznemiren. Ko je to?

Ti bi to trebao znati. Zvao se Kredok. Ostinov partner.

Drugi čuvar izvora. - Ostin? - Onaj kojeg si sinoć ubio.

Ne govorite gluposti. Džad vam je mogao reći da ga nisam ja ubio.

Rekao mi je. A i rekao je šta si mu našao na potplatima. Zato sam tu.

Zapravo sam ga identifikovao zahvaljujući tebi. - Čestitam.

Krenuli ste posle mene, a stigli pre. - On kaže da si ti prvi stigao.

Naravno.

A onda sam se, kao svaki pošteni ubica vratio na mesto zločina.

Da me možete uhvatiti. Pogledajte, šerife.

Samoodbrana ti ovde neće proći. - Gluplji ste nego što sam mislio.

Ovakvu rupu napravi kalibar .45, a takav nikad nisam koristio.

Dobro ga pogledajte.

Nije to vulgarni top kao vaš. Kalibar .32, duga cev.

Pravi lepe čiste rane.

Veselje ga je imati. Moja baka je govorila: Ne troši uludo novac.

Jednog ću dana izgubiti strpljenje.

Džade? Pomozi mi.

Čang! Evo ti nove mušterije.

Ne mislite valjda! On je odavno šerif. Od prvih dana našega grada.

Baš zato. Možda mu je dosadilo. Nije zabavno biti šerif.

Bio je među najboljim očevim prijateljima. - Ništa to ne znači.

A moglo bi i puno značiti. Nešto me tu zabrinjava.

Sinoć sam postavio zamku samo za njegovo dobro.

A ubrzo su pucali na mene sa krova.

Čula sam da ste pred svima rekli da znate ko su banditi.

To je bilo posle. Kod Ostinovog tela.

No rekao sam to već i pre. Samo šerifu.

Jeste li među očevim papirima videli imena Ostin i Kredok?

Ne sećam se. Ali opet ću pogledati ako je važno.

Moglo bi biti.

Šta radite tu? - Džade, ne budi nepristojan.

Raspravljam o važnoj temi sa gdinom Silverom. - Ne poznaješ ti njega.

Kad nema pametnijeg posla, zbija glupe šale. - Pričekaj sa time napolju.

A ako ne želim?

Onda imaš drugi razlog dolaska.

Smesta prestani, Džade.

Prestani, rekoh ti. - Da, da te udarim.

Pa, ako tako želiš...

Džade! Šta je bilo? - Kao što rekoh...

Možda bi bilo važno otkriti nešto o toj dvojici.

Još ganjate one koji puno troše? - A kako je tvoja potraga prošla? - Loše.

Čim sam našao pravog, neko se pobrinuo da ga ubije.

Zato sam sad odlučio da pronađem vođu. - Znaš li ko je?

Znam sve o njemu.

Kao što rekoh, sve znam o njemu.

Sigurno je neko na uticajnom položaju.

Inače bi nakon obavljenog posla otputovao. Zar ne?

I sigurno je ugledan. Inače ne bi uverio ostale da mu povere novac.

I poslednje, ali jednako važno, sigurno je vrlo sposoban.

Jer sam uveren da su samo dvojica iz bande znala ko je on.

Ta dvojica koja su mrtva. A šta vi mislite? - Kao da si mene opisao.

Mislite?

Ovo je specijalitet mog dede. Baka je bila luda za tim.

Asovi i osmice, mrtvačka ruka.

Mrtvačku ruku je dobio Divlji Bil Hikok kad su ga ustrelili sa leđa.

Njemu je donela zlu sreću, ali ne i meni. Ovime svaki put pobedim.

Ko sada deli, gospodo?

Ne znam kako možeš to da piješ Silveru.

To je stvar ukusa, šerife. Meni se sviđa.

Podstiče mi maštu. - To sam primetio.

Dobro veče, gdine Silver.

Dobro veče i tebi. Kako je? - Dobro. Čekam vas.

Ne dospem doći u sobu, a da mi ne dođe... neka žena.

To vam se ne sviđa? - To zavisi.

Prethodna mi je ispričala tajanstvenu priču.

A ti? - Nije li to očito?

Šta želiš? - Zar uvek tako toplo dočekujete goste?

To zavisi. - Od čega, gdine Silver? - Od onoga što žele.

Na primer, ti. Zašto si došla? - Imam nešto što bi vas moglo zanimati. - Šta?

Novac. Koliko god poželite.

Dovoljno za nekoliko godina. A znam da volite novac.

Zašto ubijati za 2000 $ kad za puno manje posla možete dobiti više?

Gde to? - Reći ću vam. Morate naći vođu bandita, ko god bio.

Nisu podelili novac. Sigurno je sve kod njega.

Kako ti to znaš? - Tako govore. - A ko to? - Svi.

Nekoliko mojih prijatelja bi vam pomoglo. Bolje je od vašeg posla.

Hoćete li pristati? - Tvoji prijatelji?

Koji mi mogu pomoći? Gde su?

Jeste li sa nama? - Ne brzajmo.

Prvo, želim da vidim tvoje prijatelje.

Onda vas vodim kod njih.

Evo tog mesta. Zaustavite ovde.

Nema nikoga. - U brvnari su.

Ovo postaje dosadno. - Ulazi!

Dobro obavljeno, Bet. - Bilo je lako. Glup je kao noć.

Kako god bilo, ulovili smo te, Silveru.

To vi mislite.

Ako se ne varam, ja sam tražio vas.

Ne umišljaj sebi, gđice. Nisi me ni načas zavarala.

Dosta mudrovanja, Silveru. Nešto želimo da saznamo od tebe.

Šta to? - Ko je vođa bande?

Žalim, ne mogu vam to reći.

Bojim se da gubite vreme. - Pokaži mu, Redž!

Hoćeš li se već predomisliti i progovoriti?

Postavljate čudna pitanja.

U bandi ste, a pitate me ko vam je vođa. - Ne pravi se glup.

Nas dvojicu je doveo naš prijatelj Ostin. Ostali su imali maske.

Nas dvojica samo smo znali Ostina, a ti znaš ko je vođa!

Zašto to mislite? - Čula sam da to spominješ. Rekao si šerifu večeras.

Ne mogu da verujem. Zar prisluškuješ šta gosti govore?

Prestani. Nisi smešan. - Pametan je vaš vođa.

Nagovorio vas je da novac ostane kod njega do zadnje velike pljačke.

Tako je barem rekao.

A umesto toga je eliminisao jedinog ko ga je poznavao.

Tako da ga nikako ne možete naći.

Zato je Ostin nastradao. Ko je sada glup, ja ili vi?

Ovako nigde nećemo stići.

Predlažem da skupimo podatke i da zajednički delujemo.

Ne odugovlači. Tražimo ime šefa!

Na primer, mogli bismo pokušati da shvatimo kako je okupio bandu.

Dvojica su mrtva, dvojica ste vi. Jedan je vođa. A dvojica nedostaju.

Samo jedan, rekla bih. Već znamo ko je drugi. - Zbilja? - Da, ti. - Ja?

Obojica smo te prepoznali.

Rekli ste mi da su nosili maske. - Zviždiš neku melodiju kad si napet.

Sendi i ja smo te odmah prepoznali.

A sad želimo da znamo ko je vođa.

Pa ćete me ubiti pošto vam kažem.

Možda čak i mojim pištoljem. Da možete reći da sam se ubio.

Pametno, je li? - Ne bi to uopšte bila loša ideja. Nisam se toga setio.

Reci nam. Pustićemo te. Još ćemo ti i dati dio. - Kako da vam verujem?

Imaš moju reč. - Najbolja priča otkad mi je baka pričala bajke.

Dosta glupiranja, želimo od tebe akciju! - Zašto ne?

Žao mi je, gđice, nemam izbora.

A sad su ti na redu. Imam pitanja za tebe.

Rekoh vam da vam mogu biti koristan. Zar ne, gdine Silver?

Ovog puta me se niste rešili. Pratio sam tragove kočije dovde.

Bilo je lako. - Baš si mi pomogao. Jedan mi je bio potreban živ.

Hteo je da vas ubije, gdine Silver. - Nije bilo metaka u pištolju.

Šta ću kad me prati mladi idiot!

Priredite im dobru sahranu.

Kod sebe imaju dovoljno novca za najbolju sahranu.

Unovči svog mrtvaca. To si i želeo, zar ne?

Kakva su mi to isključiva prava!

Na vašem mestu bih zatvorio ovu mladu damu, šerife. - Zašto?

Mera opreza. Ne mislim da previše zna,

no neki bi mislili drukčije. Puno metaka fijuče ovih dana.

Pomalo je nepoštena. Moram sa žaljenjem to konstatovati.

I loše je društvo. Svejedno, nemojmo traćiti dobru robu.

Tvoja baka to nije volela, znam.

Radiš u banci.

Ali, Džanet. Venčaćemo se.

Kad budeš mogao da izdržavaš porodicu, onda ćemo o venčanju.

Do tada ću raditi. - Džanet!

Specijalnost ti je praćenje ljudi? - Ne gubi glavu, Džade.

Hoću da razgovaram sa gdinom Silverom nasamo.

Radite li u banci? - Da. Gdin Averel me zaposlio na mestu moga oca.

O tome ste želeli da razgovarate? - Ne. Palo mi je nešto na pamet.

Ponovo da pregledate očeve papire? - Ne. Nešto drugo.

Dobro veče! Mogu li, gospodo? - Možete onde sesti. - Ljubazno.

Hvala.

Večeras mislite puno da ulažete? - Nije zabavno ako ulog nije visok.

Otvaram sa 20.

Plaćam 20 i podižem za 20. - Nećete pogledati donju kartu pre?

Gledaj svoje poslove, momče. Plaćaš?

Podižem. 50 $.

Još 50. - 50 plaćam.

I dižem za 100.

Odustajem.

Plaćam.

Evo 100.

Zadovoljni ste sa svoja dva asa, je li, Ramirez?

Još jedan kralj. Baš lepo.

Slutio sam.

Moram razgovarati sa tobom.

Neka bude 100.

Vaših 100 i...

Još dve. Ako mi dopustite, gdine Ramirez.

Niste pogledali svoju donju kartu. Zašto?

Ovako je zabavnije.

Čekam to krajnje iznenađenje.

Ni sad je nećete pogledati? - Zašto bih? Pobedio sam, zar ne?

Ko deli, gospodo?

Plaćam.

Samo smo ja i ti ostali, Spot.

Šta kažeš? - 200.

Verovaću svojoj sreći večeras.

Tvojih 200. I...

Još 500.

Imaš tri dame.

A ja skalu.

Plaćam.

Pogledaj donju kartu. - Žalim.

300.

Sreća me još prati, vidim.

Nemojte to ponoviti.

Kiti?

Idi po šerifa. Brzo!

Opet dobivate mrtvačku ruku, Ramirez.

Čujem da vam donosi sreću.

Čuo sam od vašeg prijatelja Ostina.

Ne poznajem nikakvog Ostina. - Ozbiljno? Baš čudno. - Delite.

350. - Bravo, odlučili ste da udahnete žar u igru.

350.

Evo 350.

I još 1.000.

Varaš!

Gledao sam te!

Ne znam kako to izvodiš, ali znam da varaš!

Ako ti je donja karta kralj, ubiću te! I to sa pravom!

Žalim, zvali su vas uzalud, šerife. Ne možete me privesti.

Jasno je da je bila samoodbrana.

Ipak nešto možete. Pretražite tog čoveka.

Kladim se da ćete naći sivu košulju. Istu kakvu su imala ona dva čuvara.

Čuvajte moje bonove. Sutra ću doći u banku da ih unovčim.

Silveru? Čekaj malo.

Moram razgovarati sa tobom. - Slušam.

Ne ovde. Važno je.

Onda posle. Moram staviti sir u mišolovku.

Dobro onda.

Salun se zatvara za jedan sat. Čekaću te gore. Doći ćeš? - Hoću.

Baci pištolj i ostani gde si!

Silveru! Nisi u svojoj sobi? - Izgleda da nisam.

Možeš ući, a i izaći kroz prozor. - Hteo sam da vas vidim, ali potajno.

Mogu misliti. Planirao si da me napuniš olovom. - Šta to govoriš?

Ta puška koju imaš? Njome bi mi osvirao serenadu? - Puška?

To sam ti hteo reći. Sećaš se da su putnike u kočiji ubili puškom.

Pronašao sam je. Pogodi gde je bila. - Onde gde si je sakrio.

A sad želiš da je opet upotrebiš. - Budi razuman.

Zadnjih dana sam imao puno prilika da ti se prikradem i ubijem te.

I to ne kroz prozor. Zašto nisam?

Čekao si da ti kažem ko ti je vođa. Ali večeras se nešto dogodilo.

I trebalo me je ubiti. Zar ne?

Znao si da sam opasan kad sam video da ti je ispao metak na sto.

Onaj koji si sinoć pokupio. Zašto si ga pokupio?

Jer se sjajio na mesečini? - Sviđao mi se. To nešto znači?

Da. Znao si da mi je pištolj ispražnjen pa si ubio čuvara saluna

pre nego što progovori. Kao što si ubio i Kredoka.

Samo si ti to mogao. Jedini si čuo kad mi je Alonso rekao za izvor.

Još ćeš reći da sam ubio Ostina? - Nisi ga ti ubio.

Svima vam je bilo stalo da bude živ.

Svima osim vašem fantomskom vođi.

Ne, Silveru! Molim te! Nemoj me ubiti!

Molim te, nemoj! Još ti mogu pomoći! Ne! Silveru!

Ne valjaš, momče! Najgori si od svih njih.

Ostali su samo banditi. A ti si i izdajica. - Ali nisam ja kriv!

Nego Ramirez. Onaj kojeg si ubio. On je naredio, ja sam samo slušao.

Kad sam shvatio da sam umešan, bilo je već prekasno. Znao si to.

Mogao si me odmah ubiti, ali nisi. Samo si me ranio.

To znači da razumeš. Inače me ne bi poštedeo.

Baš sam se to pitao. Valjda sam samo loše gađao.

Živ nisi vredeo ni novčić. A mrtav vrediš 2.000.

Šta će ti Džanet?

Pusti je na miru i idi svojim putem!

To ste vi! - Da. - Ćula sam neke čudne zvuke.

To sam ja lupao. Čudno je zazvučalo. - Izvolite, uđite. - Hvala.

Dobar savet. Nadam se da ću ga poslušati. Sedite. Skuvaću kafu.

Moram sad da pođem. Imam posla.

Džad! Opet te napao? Kakva budala.

Nije budala. Zaljubljen je. A zaljubljeni se ponašaju kao budale.

Čini se da si i ti bio zaljubljen.

Jesam. Ali sad se družim...

sa prijateljem koltom.

Udaj se za njega. Usrećiće te.

Navikao je da gubi bitke.

Shvatićeš već da je to nije loša odlika muža.

Dugo ti je trebalo. Zar nastojiš da ispadneš nedostižan?

Imao sam nekog posla. Ništa preuzbudljivo.

Znaš kako to ide. Prvo posao, pa zadovoljstvo. To je moja baka govorila.

Zaboravimo tvoju baku. A i zadovoljstvo. Moramo poslovno razgovarati. - Da?

Razgovarajmo. Uskoro ću obaviti posao. Treba mi novi.

Ne mislim na novi posao, već na sadašnji. Koliko još misliš da skupiš?

Zašto? Želiš li da uložim u salun? Da razmislim.

Sledi mi još 16.000. Tri mrtvaca i bonus za obavljen posao.

A šta kažeš na 25.000 pod uslovom da sve ostaviš i odeš?

25.000 $? To je puno.

Ko bi bio sponzor? - Ne tiče te se.

Hoćeš li?

Žao mi je. Fina je ponuda.

Ali nije dovoljno. - Ne budi tako pohlepan. Zašto ti to nije dovoljno?

Puno je više nego što ćeš ti zaraditi. - Istina.

Ali taj takozvani sponzor dobija puno više.

Točnije. 286.000 $ i 43 centa.

To je ukupna svota od pljačkanja kočija.

Sve će biti njegovo sad kad sam mu pomogao da ubije ostale bandite.

A šta možeš? Niko ne zna ko je on.

Ja znam. - Ne govori gluposti.

U ovakvim situacijama nikad ne govorim gluposti.

Žalim te, Silveru.

Bio si dobar prijatelj. - Zvuči kao da se opraštaš.

Hajde, ustaj. Ionako ne pucam ljudima u leđa.

Izlazi!

Ne moramo se ni upoznavati, stari smo prijatelji, gdine Averele.

Već neko vreme sumnjam da si to ti ili šerif ili Parker.

Jedino ste vas trojica znali koje kočije nose novac.

Večeras sam se uverio da si ti. Kad si angažovao Džanet Saliven,

nije to bilo dobročinstvo. Želeo si zaposliti nekog nesposobnog.

Ko neće primetiti gubitke koje prikrivaš kad god uzmeš gotovinu.

No nisi znao da je stari Saliven podučio Džanet računovodstvu.

Čudno, je li? Devojka koja zna da vodi knjige.

Siroti Džad ne zna šta ga čeka. Biće srećan ako dobije za cigarete.

A što se pokera tiče... - Dosta, Silveru.

Baci pištolj i ne miči se. - Kako sam glup bio.

Trebao sam te se već pre rešiti. Na nesreću, ne mogu ubiti ženu.

Previše im se divim. Sad plaćam za to.

Baci pištolj, rekoh.

Izgleda da si ti pobedio, gdine Averele. Hajde, pucaj.

Nećeš sada umreti. I bogme ne ovde. - Naravno.

Mogli bismo kompromitovati mladu damu. A ipak smo gospoda, je li?

Gdine Silver! Baš radim na...

Pa to je moja najodanija zaposlenica. Odana i vredna.

Drži ruke gore, prijatelju. Ne moram je barem tražiti.

Sve ovo treba nestati.

Eto ga.

Prvo ovo sakrij, a onda zovi šerifa.

Reći ćemo mu da je naš prijatelj uhvaćen u pljački banke.

Ali reći će! - Neće. Bežaće, a ja ću morati da ga ubijem. - A devojka?

Šteta. No ispada da je jadnicu Silver ubio. Zatekla ga je u pljački.

Ne zaboravi reći da je bila mrtva kad smo stigli. - Ima pravo, Lutko.

Upetljala si se u ovo. Moraš se izvući ubistvom devojke. - Ne!

Ne možemo tako. - Tako ćemo. Nema drugog načina za spas.

Spas novca i tvoga ugleda? Predaleko si otišao, ne smeš to.

Bez brige, gdine Averele. Sve je pod kontrolom. - Džade! Šta to izvodiš?

Zaustavi ga! Džade, zar si tako glup? Sve si upropastio!

Nikad više ne želim da te vidim! - Džanet! Šta sam učinio? - Idiote!

Pusti ga.

Dobro ga pogledaj, Lutko.

Zbog njega si se odrekla svega.

Vidi ga. Beži.

Spašava se.

Ostavlja te da snosiš posledice.

Dobro, Silveru!

Sad ćemo videti ko je od nas pametniji.

Šta se dogodilo, Džade? - Pitajte Silvera.

Ja sam ubio Averela. - U samoodbrani? - Pogledajte mu torbu.

Onu koju je Averel poneo sa sobom. Naći ćete novac i dokaz.

Ako to nije dovoljno, gđica će vam reći ostalo.

Vaša je, šerife. - Hvala, gdine Silver.

Hvala vama, gđice Džanet. Ne zaboravite šta sam sinoć rekao.

Požurite sa istragom. - Žurite li se da podignete nagradu? - Ni najmanje.

Gdin Averel mi je unapred platio. Zaista je bio gdin.

Prijateljice moja, samo si mi ti ostala!

Nemam više nijedno prijateljsko lice uz sebe!

Ne znam više nijednu molitvu!

Niko me je nikad nije naučio!

Prijateljice moja, nemam gde da pođem.

Nijedna žena me u suzama ne čeka!

Za ono što sam učinio...

Za ono što ću tek učiniti...

Niko mi ni hvala reći neće!

Ništa pravo osetiti neću!

Nikakvu pravdu! Nikada!

Ništa mi se više ne nudi!

Samo viski!

Samo tebe imam, prijateljice moja!

Kad umrem, ime mi niko znati neće!

Neće biti krsta kao što ga drugi imaju!

Ti češ jedina biti uz mene, prijateljice!

Samo ti, prijateljice kolt!

Obradio: Marin888

Adaptirao na srpski: suadnovic