Original subtitles

Они нас варају.

Варају нас док идемо кроз продавницу;

купујемо прашак, средства за чишћење санитарија,

храну.

Они нас варају...

Они нас варају док идемо ка паркингу,

вучемо на себи милион кеса,

док седамо у ауто,

Они нас варају док возимо кући,

када нас изневери наше старо ауто,

Они нас варају чак и ако ми никада не изневеримо.

Они нас варју дока смо на послу, док се одмарамо,

док једемо, ходамо, причамо, ћутимо.

Док старимо.

Они нас варају постојано.

Лакше је набројати када нас не варају.

И ако мислите да ћете када га затекнете у кревету са другом питати: "Зашто?"

"Зашто је она боља од мене?" или "Како си могао?"

Грешите.

Једино што ћете питати у том моменту је:

Опет?

ПРЕЉУБЕ

Драги мужу, тамо се јебу у нашем кревету.

Знаш шта је понижавајуће? То нисмо ми.

Мама, доста је...

Што ми досађујеш са твојим Јуром?

Да? По мени он је више твој него мој.

Доста је, мама. Здраво! Немам кад!

Где возим?

Да се разведем.

Како мислиш?

Буквално, у ЗАГС да се разведем.

Журимо ли? - Не, посебно.

Уопште не журимо.

Он је решио да се разведе од мене, може да чека.

Хајде да ауто одведемо на чишћење.

Антоне, оно више не сме да се понови.

Мени и Асји се не свиђа... Теби. - Шта?

Теби се не свиђа.

Ти су ауторитет, ти си старији брат. Теби се не свиђа.

Антоне!

Мени се не свиђа када доводиш у наш стан пријатељице!

Нисам ти за то дао кључеве! Јеси ли разумео?

Разумео сам.

Разумео је.

И то је све?! Цела васпитна лекција?

Ако још један пут легнеш са голом женском у наш кревет узећу ти кључеве!

Значи, ако није гола, онда може?

Не може! Не може.

Браво! Добар говор. Кратко и убедљиво.

Идем.

Асја, видимо се вечерас! Јеси ли запамтила адресу?

Какву адресу?

Ја сад идем у предграђе на журку, а ти си обећала да ћеш ме вратити.

Предомислила сам се! - Дај, Асја!

Кириле! - Антоне!

Добро, добро!

Да поједем нешто? Изгледа да сам огладнео.

Где је храна?

На земљи код улаза.

Извините! Извините!

Да?

Јесу ли овде биле намирнице? - Какве намирнице?

Обични, из продавнице. Хлеб јогурт, банане. Колачи, вероватно.

Где су биле? На земљи?

На земљи. - Намирнице на земљи!

Кловн.

И шта то значи?

Нећу да спавам на постељи на којој се твој брат занимао продужењем вашег рода.

Не говорим о томе, већ у храни код улаза.

Је ли уопште била тамо?

Шта, нема је тамо? - Нема.

О, како имамо брзе суседе.

И негадљиве!

Чекај, ти си стварно бацила намирнице? Зашто?

Чула сам како шкрипи наш кревет.

Помислила, да ли ти то шкрипиш?

Не говори глупости. То ниси могла чути на улазу.

Па, наравно, ти ниси чуо ни у суседној соби.

Био си заузет. Заиграо си се?

Опет почињеш.

Кириле, све разумем. Ти не можеш да пођеш са мном у куповину,

не можеш однети тешке кесе на спрат,

али могао би нашу постељу одбранити од секса туђинаца?

Нисам чуо када су дошли.

Наравно! Теби су у глави само пламене кугле!

Криче змајеви! Патуљци!

Шта оно раде твоји патуљци? - Гађају из лука.

Ето.

Сутра ће доћи пријатељи те Антонове женске, развалиће врата, однети све из стана,

креснуће ме некако неприметно у кухињи, а ти нећеш чак ни чути.

Гледаћеш како твоји змајеви из лука гађају.

Змајеви не могу да гађају из лука. Имају крила.

И престани да преувеличаваш!

Не преувеличавам.

Јебе се теби за све.

Осим за игрицу.

Јебе ми се за ту игрицу. - Је ли? Сад ћа проверим.

Стани. Где ћеш? Стани!

Чак си и на сопствени развод закаснила.

Носи се.

А ти, што седиш, скоте?

На "скоте" се не одазивам.

Зашто не пишеш, гаде? Пиши! Треба и ти да потпишеш!

Хтела си да се разведеш, разведи се.

Без твога потписа нас неће развести.

Ево ти! Уради!

Ах, ти скотино!

Кучко! За мало си ме у лице погодила. - Нисам те погодила? Сад ћу погодити.

Хистеричка!

Изроде, ти нас брукаш! - Ја нас брукам?

Тако!

Курвице! Роспијо!

Доста је! - Кира, склони се! - Немој!

Кира, склони се! Теби је ионако свеједно. - Престани!

Пусти ме да обришем, Кира! - То ми је цео напредак!

Напредак? По мени, то се другачије зове. Потпуно супротно.

Шанел.

Прада.

Поклонићу ти нове.

А, твоја хаљина је била боља.

Не могу верујем! То су нас због свађе избацили из ЗАКС-а сад?

Да се исмејеш.

Не Јура, ти си крив, исповоцирао си ме. Зашто...

Идемо да се разведемо.

Добро, не морамо данас. Идеш ли на посао?

Отишао бих, али немам наочаре, како да возим?

Да, Даша. - Дођи, молим те.

Управо смо се посвађали у ЗАКС-у.

Ољенка, одвези мог мужа на посао. Он је слепић.

Бившег, надам се. - Не још. - Рекла је: "Надам се".

Јура, не почињи. - Она је рекла "Надам се".

Чак ме и твој возач мрзи. - Идемо да се разведемо?

Видећеш, она ће се посебно слупати да би ме убила.

Тада ћу је отпустити.

Људа, рекао сам да ћу доћи за пола сата, значи доћи ћу за пола сата.

И шта, мораш да ме зовеш и нервираш?

Антоне, ја нисам твој лични возач и данас нигде нећу доћи по тебе.

Асја, сачекај, дај да се договримо...

Мама, шта ако нисам возила годину дана?

А сад сам села и кренула. Лако!

Ух, како су неудобне ове ципеле. Причекај!

Нека за тебе дође твој брат, возом.

О, не, он неће доћи за тебе!

Он не иде ни у куповину, нигде не иде,

јер је у нашој породици стао живот.

Изашао је нови "Супер драгон, Хиро 2".

А, ти си запамтила. Он је рекао да нећеш запамтити.

Јесу ли пријатељи или фудбал? - Људа, ти само закераш и закераш.

А онда сам отворила послате поруке и он јој одговара:

"Аљона, ја, иначе, имам жену."

Јесам ли неки пут каснио?

То "иначе", мама, шта то значи?

Добро, пошаљи ми име улице СМС-ом.

Матер му!

Асја?! - Даша?

Аска! - Дашка!

Асја, Даша... Волођа, бога му!

Ти си тада била са псом недалеко од твог имања,

а ја сам пришла и рекла: "Могу ли се упознати са вама?"

Ти си гледала на пса и рекла: "Са нама?"

Саобраћајци.

Онај ће... - Волођа.

Да, објасниће.

Здраво. - Трећи посебни батаљон, инспектор Михалков. Шта то имамо?

А, онда, сећаш ли се? Чини ми се да је било у августу.

Ја сам отишла из даче, а ти си ми написала писмо.

Нешто као било ти је драго што смо се упознале, имам леп нос и...

биће ти драго да ме видиш следећег лета.

Нешто као љубавно писмо са признањем.

Ма, не. Имала сам петнаест година. Какво љубавно писмо.

А, сећаш ли се још како је код нас дошао следећег лета...

син власнице од које смо изнајмљивали дачу.

Сећаш се? - Кирил. Да, Кирил! Сећаш се?

Сећам се. Удала сам се за њега.

Стварно?

Где је власница? - Тамо, у кафеу седе.

Припремите документа.

А то међу вама је тада било озбиљно?

Наравно.

Иначе, ускоро нам је десетогодишњица... Јубилеј.

Изненађење! Здраво!

Откуд ти овде? Нисам те...

Чуо сам преко диспечера твој број

и помислио сам да ће ти бити пријатно да те ја процесуирам.

То није Кирил.

Никита. - Даша.

Џип је ваш? И како сте то извели?

Јасно. Не брините се, све ћемо средити.

Па, шта да се ради.

Скренула сам преко пуне две линије, хтео је да ми одузме дозволу.

А ти си спавала са њим да би сачувала дозволу?

Не. Дозволу је свакако узео.

Позвао ме у ресторан један пут, па други.

И онда некако, жбун по жбун, дрво по дрво...

А он није ништа...? - Није.

Разгварао сам са женом преко телефона: "Никада на време не дођеш."

"Када нисам дошао на време?"

И тада је наишла овца са џипом.

Никуда сада нећете ситићи. - Па, разумео сам то.

А Кирил, схватам, не зна ништа?

Зашто? Он је одобрио. Он увек одобрава моје љубавнике.

Стварно?

Даша, шта ти је?

А ти, јеси ли удата?

За сад. - За сад?

Само мало.

Ма, не, све ће брзо бити урађено, саобраћајци су већ овде.

У ком смислу? У смислу долазиш овде? Где ћеш?

Чекај! Рекла сам ти да не треба! Молим те...

Кирил. - Није Кирил. Уопште није Кирил.

Даша, можеш ли да ме покриваш, да одвлачиш пажњу Никити?

Како? Од чега да му одвлачим пажњу?

Сећаш се када смо се у детињству, у лето, првенство света, заљубиле у Бекама...

и поклонила сам ти његову фотографију, рекла си да ћеш све урадити за мене.

Сећаш се? - Да. - Сад је време, Дашо.

Вадиме, фино! Па, што си дошао? Све је у реду, полицајци су ту, пишу...

Шта ти је? Дошао, па дошао. Хоћу да ти помогнем.

Са пандурима ти не умеш да причаш. - Не, веруј ми, све је у реду.

Видео сам да је неки кретен улетио у тебе.

Вадик, никакав кретен није улетио у мене.

Какогод ти ниси крива. Треба држати одстојање.

Пандур није дрзак? - Није. Што си дошао?

Био сам ту близу. Са неким клијентом. А мислио сам и да ти дам поклон.

Поклон, Вад. Вадик, какав поклон. Молим те. Већ смо се договорили.

Где ћу са твојим поконом?

Ево.

Ципеле. Одлучио си да ми поклониш ципеле?

Број 37, је ли? - Јесте.

Ја такве не носим, знаш то.

Знам. Зато ти их и поклањам.

У понедељак имамо врло важан састанак са клијентом, хоћу да их носиш.

Где? На градилишту без зидова и плафона, у прашини?

Ајса, ти си дизајнер.

Облачиш се као незапослена, самохрана мајка.

Ако не умеш сама себе обући ни клијент неће веровати

да можеш са стилом средити његов стан.

Са стилом. Претерано. Скупо. - Има још.

Шта ти је, Вадиме? Хоћеш да пред клијентом будем у ципелама и гаћицама?

Јесмо ли променили делатност?

Врло смешно. Штикле за клијена, а гаћице за тебе.

И ја хоћу нешто ново. - Иди у дупе.

И штикле понеси са собом.

Са Вадимом имам малу фирму - дизајн ентеријера.

Тек смо почели. Имамо мало наруџбина.

Аха, поруџбина нема, нема шта да се ради, зато спавате заједно?

Сложено је за објашњавање. - Муж и два љубавника.

Обично не ширим причу о томе, а теби се посрећило.

Имаш три мушкарца у истовремено.

А, ти не...

Па, ништа нисам планирала.

А овде је црни БМВ.

Слушам. - Овде је раскрсница.

Одмах? - Да, одмах. - Разумем. Идем.

Пишите, пишите.

Чудно, ја никада нисам имала љубавника.

Дајте ми изјаве. Тако. Добро је.

То је све. Идем.

Како идеш? А извештај? Све си урадио?

Нисам још ништа урадио. Зову ме. Тамо је интересантна саобраћајка.

Интересантна? - Интересантнија него наша?

Код вас ће доћи друга патрола. Ћао.

Како мислиш "ћао"?

Ти се спрдаш? Изгубили смо три сата и сада ћемо испочетка?

Асја, зову. Тамо су службена возила.

Заболе ме за те "службене". - Не почињи.

Шта да не почињем. Ништа не можеш довести до краја.

Могу. - Које? - Тебе. Здраво.

Не варају сви мушкарци.

Ја не варам Људу.

Дуго сте ожењени?

Дуго.

Годину.

Но, то ми је четврта жена.

А каква је разлика? Ви да би варали морате да се разведете.

Ја сам частан. - Частан. Каква је то глупост?

Мушкарци су такви - њима увек нешто недостаје,

никад то није то. Јеси ли видела како бирају аута у салону?

Не знам... Мислио сам да је унутра другачији.

Ви све време мислите да је другачије.

Вас ништа не задовољава до краја.

Ево, видео је суши у туђем тањиру и одједном је тамо све укусније.

Једноставно више волим са јегуљом.

Не знам што одмах нисам тај наручио.

Ето, такви су они.

Интересантно. А какве смо ми?

Стигли су саобраћајци. Пет сати смо изгубили.

Какве сте ви?

Хвала.

Петнаест минута седим.

Наравно да сам звала. Не чује - унутра је, а тамо се може оглувети.

Трубила сам.

Ево, овако. Је ли то добро?

Не, Кириле. Нећу да се пењем преко ограде! Идем кући!

А твој брат ће...

ће доћи кући пешке за два дана.

Здраво!

Добро вече. - Добро вече.

Ја сам Слава. - Анастасија.

Хоћете да нас оробите или... шта?

Дошла сам по Антона.

А, јасно. Ви сте му мама?

Добро, време је да идем.

Ако сте ви његова мама, одлично сте очувани.

Нисам му мама. Нешто као сестра. Очувана сам осредње.

Слушај, буди фин и отрчи до Антона и реци му је време да иде да pajki.

Ваш задњи део је скроз растурен.

На ауту.

Ја сам дизајнер. То је модни детаљ.

Да. Јасно.

А, Антон неће хтети да иде. Са њим је Ксјуша.

А Нађа?

А са Нађом више нема ништа. И са Ксјушом ће бити исто.

Ако попије још коју.

Добро, идем кући. Идете у град? - Да.

Ја ћу са вама.

Слушај, сад озбиљно, мени је свеједно којег пијаног 18-годишњака ћу повести са собом,

онда хајде да их све погледам.

Сад видим да му нисте мама. - Сад?

Идемо. Антон ће свакако да остане, а ја заиста хоћу да пајким.

Повезите ме. Молим вас.

Дашо!

Господе, уплашио си ме.

Што седиш у мраку?

Све сам схватио.

И, шта си схватио?

Прочитао сам нашу преписку на скајпу. Осам пута.

Јасно Јура. Код нас куњи нема много књига, ако су пожелео да читаш...

Написао сам ти: "Реци још да жалиш што си се удала за мене.", а ти си написала:

"Жао ми је", па шта? Била сам емоцијална.

Зато немој да сад то опет разјашњавамо.

А знаш ли после које фразе сам то написао? - Јура!

То сам написао после твоје загонетне фразе: "Иначе, ја сам твоја жена."

Знаш ли колико пута си написала ту фразу?

11. 11 пута.

11 пута си написала фразу: "Иначе, ја сам твоја жена.",

а седам пута од једанаест си то написала великим словима.

И?

И, ја нисам будала.

Схватио сам шта све то значи.

Читала си моје СМС-ове.

Видела си да сам ја тако написао Аљони.

Њушкала си по мом телефону!

Разбио си 1000 долара о зид. Свака част!

А сад ћу разбити још три!

Да, да, то је ваше класично мушко -

она ми је њушкала по телефону, она је нарушила моју слободу

и како је то важније од твоје преписке са неком тамо курвом?!

Важније је! - Теби је важније, а мени баш брига!

Њушкаћу где год хоћу - у твој телефон, новчаник, гузицу,

ако будем сумњала да си ме преварио!

Како та порука доказује да сам те преварио?!

Написао си: "Иначе, имам жену."!

"Иначе", Јура!

Иначе, јеси ли схватио?!

Иначе... нисам схватио.

Није се могло покварити, ваш ауто има предњу вучу.

Ударили су вас одзади. Нема логике.

Изгледа да ово није карта ове области.

Није Московска.

Е, што сам те уопше повезла кад се ни на карти не сналазиш.

Повезли сте ме јер сам симпатичан.

Зато што имам виски.

Тачно, како сам те видела одмах сам помислила: "Треба га узети".

Тачно. Тверска област је.

Имате ли оно...?

Навигацију? - Да.

Не волим навигације.

Па, да. Шта ће вам навигација када имате карту Тверске области.

Мобилне телефоне исто не волите?

Они имају ГПС.

Каква старина!

А на твом телефону?

А на мојем... испразнила се батерија.

Стварно нисте Антонова мама?

Па, шта значи то "иначе"?

То сам ја хтела тебе да питам шта значи?

"Нажалост имам жену"

или "Једва се сећам да имам жену"

или "Имам жену зато ми треба мало више"?

Шта значи "иначе", Јура!? - "Иначе" значи "иначе".

И шта је с тобом? Због једне речи ћеш се развести од мене?

Да, та реч је "прељуба"!

Та реч је "иначе", Дашо.

Не прилази ми.

Не усуђуј се да ме гађаш парфемом.

Иначе, не смеш ме ничим гађати. Дојадило ми је!

И... дај ми твој мобилни телефон.

Треба ти мој телефон?

Изволи, узми! Прочитај!

Знаш која је разлика између нас?

И мојем телефону нема фразе: "Иначе, имам мужа."

Једноставно, ја немам коме то да напишем!

Ти и иначе немаш коме да пишеш. Код тебе су само поруке од мене и маме.

Ни са ким с не дружиш. Седиш кући по цео дан.

А, ти... Шта би хтео ти, да имам љубавнике?

Хоћу да престанеш да ми испираш мозак!

А ја хоћу да избришеш ту Аљону!

Је ли? А што да је само избришем?

Што да не убијем све женске које са мном флертују!?

Све! И колико их имаш!?

Много их је. Много, Дашо.

Не усуђуј се.

Кучкице.

Хистерушо.

Овај пут је тако чудан, за десет минута никога.

Можда зато што више није пут. Одмах сам рекао да смо погрешили.

Хоћете ли? - Не.

Не брини, више нећеш возити.

Онда понуди њега.

Њега не чека муж кући.

Ви сте удати?

Реците ми, јесте ли имали секс са мушкарцем који је 20 година млађи од вас?

Имам 32. Брзо прерачунај у глави и што пре понови питање.

Добро, нека буде да имате доброг мужа,

али сада је један после поноћи а вас нема кући,

и он се не брине?

Брине се.

Да? А што онда не зове? - Спава.

Но, то не значи да се не брине.

Извини што питам, али што ниси пробао да зауставиш оно ауто?

Нисам стигао.

Што ниси остао са друштвом да пијеш? Деца још не иду на спавање.

Тамо је све дечије - пију, лижу се, цмачу се.

А, ти? - А мени је досадило...

Све сам то прошао.

Морам да те разочарам - цео живот ћеш да се лижеш, стискаш и цмачеш.

Стварно. Ја хоћу више, на нови ниво... све да пробам.

Залетео си се.

Залетео... па шта?

Треба да престанемо са овим, Дашо.

Са свим тим хистеријама, свађама,

поетским разводима.

Сада треба да заменимо стакло.

Што се љутиш?

Шта ти недостаје?

Имаш све.

Ти си, бре, срећна жена.

Ти си срећна, богата, удата жена.

Где су они?

Где су? Траже ову задњу забит на својој карти.

Нисмо чак рекли ни на ком смо путу тачно.

Да... 8000 за шлепање.

Дај ја ћу платити. Имам.

Или тата? - Или тата. Кога брига.

Ако ћеш бити са мном, купићу ти ново ауто.

Са задњим погоном, да би одмах све било јасно.

Знаш ли, Вјечеславе, ко си ти?

Мали, одвратни сероња.

Новац и те речи - ништа није твоје, све си то чуо од неких мушкараца.

Ништа своје немаш.

Вршњак је мој.

То је мало.

Није мали. Не лажем те. Платићу шлепање,

купићу ти ауто, тата ми је богат, вршњак велики.

Тако је једноставније, ако ти се не свиђа, у реду.

Покажи.

Шта?

Вршњака.

Асја, мислила сам како је лепо што смо се среле данас.

Размишљала сам, цео дан. Шта ми треба, шта желим.

И?

Изгледа да сам схватила.

Шта си схватила?

Хоћу као ти. Хоћу љубавника. Хоћу да живим пуним плућима.

Хоћу да имам као ти - три мушкараца.

Хоћеш ли ме научити како?

Четири.

Шта?

Четири мушкарца.