Original subtitles

Slušajte. Jedan dečko ju je prizvao u svom kupatilu.

Prvo je čuo korake.

Zatim škripu makaza.

A onda se u ogledalu pojavila žena u crnom.

A onda? -Prvo ništa.

Ali kad je pogledao u ogledalo, video ju je tamo.

Odsekla mu je kosu. To mu je donelo lošu sreću.

Gubio je razum.

Kad je to ispričao drugima, svi su mu se smejali.

Roditelji su ga poslali u ludnicu.

Na kraju je skočio kroz prozor i ubio se.

Čudno. -I? Kako je možeš prizvati?

Crvenilom za usne nacrtaš vrata na ogledalu

i stepenice koje vode do njih. Zapališ sveću i kažes tri puta:

"Pikova Damo, pokaži se"!

Anja, hoćemo li pokušati? -Ne, ja neću.

Ti si najhrabrija.

Hajde, nacrtaj.

Hajde. Dogovorili smo se. -Neću.

Bojiš se?

Pikova Damo, pokaži se. -Glasnije.

Pikova Damo, pokaži se.

Pikova Damo... pokaži se.

Šta je to?

Društvo, mislim da sam čula nešto.

PIKOVA DAMA: CRNI OBRED

Dođi, moramo razgovarati. -Uđi. Mama je na poslu.

Probudio sam se noću jer sam čuo šuškanje.

Ispred kreveta imam ogledalo.

Video sam je u njemu.

Zafrkavaš me. -Ne.

Sećaš li se da je Katja rekla kako Dama može odseći kosu?

Da...

Samo malo.

Matveje, želiš li čaja?

Antone! Bivša te zove.

Ta luđakinja ne želi prestati.

Marina, radim. -Možeš li doći?

Doći ću sledeće nedelje. -Ali Anja je...

Šta? Šta je sa njom? Ivane!

Možeš li mi reći šta je sa njom?

Andrej, uzeću Volvo. -Nećeš mi pomoći?

Sutra moramo prijaviti porez. -Brzo ću.

Treba promeniti generator. -Hoću.

Doći će me glave.

Matvej, naš komšija. Umro je juče. Imao je 17 godina.

Od čega? -Od srčanog udara.

Pozlilo mu je ovde, u našem stanu.

Anja je zvala Hitnu. Ja sam bila na poslu.

Shvaćam.

Probudila sam se noćas. Ona je sedela u krevetu i mrmljala.

Pitala sam je sta joj je. Rekla je da je sanjala ženu

koja je došla i počela joj seći kosu.

Otišao sam sa posla zbog Anjinog sna? -Ovaj čajnik juče...

Rekla je da vidi odraz te žene u njemu.

Bila je ozbiljna. Prekrila ga je krpom.

Šta želiš da uradim?

Pozdrav.

Zašto si došao?

Kako si?

Mama kaže da si videla nekoga u čajniku?

Anja!

Rekao sam ti da me ne zoves. Pošalji poruku.

Važno je. Ona ne odustaje. Recite, šta da radim?.

Rekao sam ti sve. -Molim vas!

Dobro. Imaš li radio kući?

Odlaziš samo tako? -Šta još mogu uraditi?

Zar ne vidiš šta joj se događa?

Nemam vremena da se bavim njenom maštom.

Posetiću vas sledeće nedelje. Halo? -Gde si, dođavola?

Dolazim! -Trebaš mi. I ti si vlasnik!

Ma daj!

Problemi?

Dobro sam.

Vi ste Anjin tata?

A ti si joj prijateljica?

Ja sam Katja, vaša komšinica. Pozdrav. -Anton.

Dozvolite da vam stavim zavoj na ruku.

Andrej, kada dolazi klijent? Auto će biti gotov ujutru.

Gde su ti roditelji? -Živim sa tetom.

Kako si znala da sam Anjin tata?

Slučajno sam pogodila.

Reci mi...

Ne sećaš me se?

Čuvala sam Anju dok je bila mala.

Zaista si ih ostavio zbog ljubavnice?

Koliko imas godina?

Dovoljno da ne završiš u zatvoru zbog mene.

Koga to svi vidite u ogledalu?

Tvoja teta? -Ona se vraća tek sutra.

Pozdrav. -Pozdrav. Smem li ući? -Skini čizme.

Imam ideju. Pronašao sam jednog profesionalca na internetu.

Serjoza, ovo je Anjin tata.

Zdravo. -Pozdrav. Ko je taj profesionalac?

Rekla sam mu sve.

Kaže da je moramo pitati šta želi.

Nisam mu rekao za Matveja inače bi prekinuo.

Ovako...

Mislimo da je Pikova Dama ubila Matveja.

Trebali biste pisati romane. Imate maštu za to.

Imam snimak. Pogledajte ako nam ne verujete.

Hajde onda! Zašto je krijete?

Je li ovde? Vidiš li je?

Serjoza, jesi li poludeo? -Antone Sergejeviću, niste kod kuće.

Marina! Anja!

Anja! šta radiš tamo?

Je li to poklon od dečka?

Imam 12 godina. Nemam dečka. Kako si ušao?

Vrata su bila otvorena. Uvek si tako opaka?

Mama ih je zaboravila zatvoriti. Zašto si se vratio?

Odlučio sam ostati i da ti dam očinski savet.

Gde je mama? -Na poslu. Noćna smena.

Večera je u kuhinji. Podgrij je sebi. Ja nisam gladna.

Dođi. Pomozi mi.

Hajde!

Pojedi malo. -Nisam gladna. -Jedi.

Do kad ostaješ? -Do sutra.

Sutra je Matvejev pogreb. Doci ces?

Videćemo.

Ponekad sebi utuviš nešto u glavu i ne možeš to izbaciti iz nje.

Slučajnost je što je taj dečko umro.

Tata, dobro sam.

Razgovarao sam sa tvojim prijateljima. -Zašto se mešaš?

Anja! -Pusti me! Razgovore čuvaj za mamu.

Anja!

Tvoji su prijatelji kreteni! Zar niko nije normalan?

Anja!

Zašto si budna? Izlazi odatle.

Anja, šta to radiš?

Ona je ovde. Seče mi kosu.

Tata, ne idi tamo! To nisam ja!

Zašto si budna?

Vrištao si kao da te kolju.

Bio je to samo loš san. Vrati se u krevet.

Ako ne želiš ići, ne moraš. -Ne, ići ću.

Vi idite. Ja ću čekati ovde.

Ima li koga? Ne mogu otvoriti vrata!

Šta ti je, čoveče? -Dobro sam.

Šta ne valja? -Zaista sam dobro.

Daj mi ruku. Ne boj se, doktor sam.

Treseš se. -Nisam navikao na sahrane.

Sahrana onog momka? -Da.

Srčani udar sa 17 godina. Teška miokardijska oštećenja. Jadnik.

Šta to znači? -Urođena mana.

Znači, ništa neobično? -Kako to misliš?

Samo sam mislio...

Dođi sa mnom. Hajde.

Fotografisao sam za izveštaj. Evo.

Šta je to? Foto-montaza?

Mislio sam da je greška i opet fotografisao.

Šta bi to moglo biti?

Ne znam.

Jeste li gladne? -Ne mogu pogledati hranu posle sahrane.

Serjoza, čekaj. Vi idite, brzo ćemo. Razgovarajmo.

U redu je. Hteo si mi pokazati neki snimak.

Da.

Pikova Damo, pokaži se.

Pikova Damo, pokaži se.

Pikova Damo, pokaži se.

Mislim da sam čula nešto.

Budalo! -Kako sam vas uplašio!

Grozan si. -Izvini!

Hteli ste Uplašiti Anju? -Da, to je bila samo šala.

Prvo to nisam video, a onda sam kući pogledao usporeno.

Pogledajte. Evo ga, ovde.

Koji đavo?

Čemu to služi?

Možemo razgovarati sa njom. Postavljati joj pitanja.

Misliš da će odgovoriti?

Postavljaćemo samo pitanja sa da ili ne.

Prestanite. Izbacite to iz glave.

Neka pokušaju. -Zašto im to dozvoljavaš? Još će se vise uplašiti.

Želela si da učestvujem.

Preuzmi odgovornost ili se pomeri sa puta.

Svako od nas mora dati nešto svoje.

Zašto? -Jer mi je tako rekao.

Pikova Damo, pokaži se. -Hajde.

Pikova Damo, pokaži se.

Pikova Damo, pokaži se.

Da se uhvatimo za ruke? -Dosta! -Čekaj. U redu je.

Šta želiš od nas? -Da ili ne, budalo.

Da, u pravu si.

Opsedaš li nas?

Želiš li sve nas?

Samo jednog?

Katju?

Šta je?

Mene?

Želiš li Anju?

Kakva glupa igra.

Gde je drugi voki-toki? -Nema ga.

Je li to bila tvoja ideja?

Gde je drugi voki-toki? -Anja, idemo.

Mislite da je to smešno? Gde je voki-toki?

Šta radite? -Nema drugog voki-tokija.

Serjoza, ideš li? -Tvoja narukvica.

Gde si? Klijent je ovde, a auta nema.

Šta da mu kažem? -U kvaru je.

Prijaviće krađu. -Reci mu da stižem.

Odlaziš li ili ostaješ? -Idem kući.

Zaboravili ste svoju spravicu!

Prekrivanjem ogledala, jača njegovo delovanje.

Nemojte naljutiti Damu. Opasna je kad je snažna.

Rekao sam ti da se ne družiš sa njima. -Nemoj ići, tata.

Zašto si tako tužna? Hajde! Smiri se. Idi kući. Pozdrav.

Mama, jesi li kući? Mama?

Halo? -Serjoza je mrtav.

Šta? -Serjoza je mrtav.

Antone! Halo, Antone!

Antone, odgovori!

Je li Anja sa tobom? -Jeste. -Kako je? -Boji se. -Stižem.

Uzmite stvari, idemo kod mene.

Gde ćeš? -Uđite u auto. Dolazim brzo.

Odlazimo, kreni sa nama. -Ne mogu. Teta mi se uskoro vraća.

Čekaj.

Evo, možeš doći posle.

Pospremio bih da sam znao.

Razumni smo ljudi. Znamo da ovo nije moguće.

Bojim se. Zašto su deca umrla? -Popij ovo.

sto je to? -caj.

Idi u krevet. Ja ću spavati na kauču.

Anja...

Mama je zaspala.

Legni pored nje.

To je snimljeno posle venčanja.

A ovo posle toga kad si se rodila.

Na dan tvog rođenja bio je takav pljusak

da nisam mogao stići do porodilišta.

Bilo je mnogo sudara. Bio sam sasvim mokar.

Stopirao sam. Bio je mrak, niko mi nije hteo stati.

Kako si stigao?

Nisam. Došao sam ujutru.

Mama mi te pokazala kroz prozor.

Zašto si nas ostavio zbog te žene?

Shvatićeš kad narasteš.

Tata, šta će biti sa nama?

Bićemo dobro. Smisliću nešto.

Anja, šta se dešava? -Ona je ovde!

Šta je, Antone?

Tiše, dete moje.

Dobro je. -Devojčice moja. Tiše, tiše.

Nemojte naljutiti Damu. Opasna je kad je snažna.

Možeš uputiti videopoziv.

Čuješ li me? -Da, čujem te.

Ona je ovde. Kako se možemo rešiti nje?

Već sam rekao Serjozi i previše.

Možete li doći i pogledati? Ili da mi dođemo kod vas?

Ne, ne možete. -Ljudi umiru. Deca.

Serjoza mi nije rekao da je neko umro. -Serjoza je mrtav.

Žao mi je, ne mogu vam pomoći.

Znaš li gde živi? -Možemo pronaći njegovu geolokaciju.

Ja sam Smirnov.

Izvinite, mislio sam da ste lopov.

Zašto ste tako tvrdoglavi? Rekao sam da ne dolazite.

Sad će se uhvatiti za mene. -Recite mi kako da se rešimo nje?

Kako? Nikako.

Neke reči ne smete reći ispred ogledala.

To je Lola.

Vrlo pametno stvorenje.

Slušajte.

Bilo je to krajem 19. veka.

Stara usedelica, propala plemkinja, otvorila je sirotište.

Ali ne iz milosrđa. Za svako je dete dobijala nadoknadu.

Kad bi dobila novac, ubijala je decu.

Udavila bi ih u kadi.

Ali pre toga pevala im je uspavanku.

Zvuči poznato?

Ubila je 19-ero dece.

Kad su ljudi to otkrili, prebili su je,

odsekli su joj jezik, obrijali glavu i živu je zakopali.

Tako je sve počelo.

Demon koji izgleda kao starica u crnom obrijane glave

prvi se put spominje početkom 20. veka.

Zbog njene pocepane crne haljine prozvali su je Pikovom Damom.

Ovo se dogodilo posle.

Godine 1963. troje adolescenata umrlo je u letnjem kampu.

Deca su srela duha iz ogledala.

Godine 1985. dve su se petnaestogodišnjakinje ubile.

Majka jedne od njih krivila je ženu u crnom.

Godine 1998. dečak se bacio sa građevinske dizalice.

Jedan je očevidac tvrdio da je tamo video ženu u crnom.

Ima još mnogo takvih slučajeva.

To zvuči ludo.

Sami ste to skupili? -Da. Imao sam razlog.

Mora postojati način da je zaustavimo.

Nema ga. To nije moguće.

Morate krenutii sa mnom.

Uzmite sve što vam treba, molim vas. -Završio sam sa tim.

Tačno znam kako će se to završiti. -Kako?

Pogledajte. Ovo je moja ćerka. Ako ne pođete sa mnom...

Šta je? Jesam li je uplašio?

Ne, niste to bili vi. Jeste li poneli nešto sa sobom?

Nešto što je pripadalo mrtvacu?

Sranje! Kao da to nije bilo dovoljno.

Koliko ono godina ima vaša ćerka?

Skoro 13.

Izgleda da se priča nikada neće završiti.

Anja, jesi li dobro? -Jesam, mama.

Šta je? -Ne diraj me!

Anja, šta ti je? -Ne diraj me!

Šta se dešava? Anja? Antone!

Ostavite me! -Smiri se!

Držite je. Da pogledam.

Smiri se, Anja. -Evo ga! Držite joj ruku!

Sranje! To je oznaka. -Šta?

Pomozite mi. Držite je. -Šta radite? -Ne brinite se.

Ja sam lekar. Bio sam. Držite je!

Tako. Dobro je. Smiri se. Pogledaj me.

Mora se odmoriti.

Oznaka je ukleti predmet.

Može to biti bilo šta. Dugme, lančić, deo nakita.

Nešto čime se demon drži za svoju žrtvu.

To je jeftina kineska bižuterija. -Ne zasmejavajte me.

Kineska, američka, demona nije briga.

Je li zaspala?

Za šta služi?

To je Lola. Kanarinci osete i najslabije ultrazvučne vibracije.

Idealni su za detektovanje onoga što ljudi ne čuju.

Pogledajmo.

Sve reflektujuće površine daju joj snagu.

Fotoni je čine snažnijom kad se odraze od ogledala.

Nema tu čarolije. Čista fizika.

Šta radite? -Odmaknite se.

Jeste li kao deca nekad gledali u ogledalo sa strane?

Dobro. I bolje da niste.

I ja sam imao ovakvo.

Film hvata celi elektromagnetski spektar.

Digitalni fotoaparati to ne mogu. Tiše, Lola. Dobro je.

To je zbog elektromagnetske aktivnosti.

Ne pokrivajte ga. Neka se pokaže.

Anja! Anja!

Anja!

sto je? -Ona je ovdje. -Gdje?

Dobro je! -Ona... Davi me.

Da vidim!

Pogledaj me! Digni glavu! Antone, prekrijte ogledalo.

Zvono ne radi. -Uđi.

Imao sam sina adolescenta.

Bio sam lekar opšte prakse u mešnoj bolnici.

Pričao mi je o Pikovoj Dami.

Rekao je da je izašla iz ogledala. Nisam mu verovao.

Mislio sam da izmišlja. Da samo ne želi učiti.

A onda je počeo dobijati histerične napade.

Odveo sam ga u psihijatrijsku bolnicu gde mi je radio prijatelj.

Dijagnostikovali su mu progresivnu šizofreniju.

Kad sam shvatio da nema šizofreniju, bilo je kasno.

Kako je sve to završilo? -Loše.

Evo je.

Znate li kako da je zaustavimo?

Znači...

To nije to ogledalo, zar ne?

To nije ono u kojem si je pozvala.

Ono je bilo napuknuto.

Ne držite napuknuta ogledala u kući. Ona su najgora.

Morate to uraditi na isti način kao i prvi put.

Pustite je neka dode kod vas.

A onda joj pokušajte vratiti prsten.

Kako da ga vratimo?

Ne znam.

Nema posebnog načina za to. Morate to osetiti.

Prsten je simbol.

Oslobodite svoj um od Pikove Dame.

Vratite joj strah koji vam nameće.

Ona ju je prizvala. Neka ona to i sad uradi.

Uradite kako vam kažem ili neće uspeti.

Pikova Damo, pokaži se.

Nastavi.

Pikova Damo, pokaži se.

Pikova Damo, pokaži se.

Šta sada? -Čekajte.

Nešto radimo pogrešno? -Usredotočite se.

Vidim je. -Ptica bi je osetila.

Tata. Ona dolazi!

Nešto ne valja. Ptica je ne oseća.

Sranje!

Tata! -Ne smete! Ne ulazite!

Anja! -Anja!

Moraju to uraditi same. -Pomozite mi, zaboga!

Čekajte!

Ne!

Ne, ne! Ne smete! Anja, čuješ li me?

Anja, prsten! Moraš vratiti prsten!

Prsten! Anja, čuješ li me?

Zaboga, uradite nešto! -Ne mogu! Mora to uraditi sama!

Anja! Dušo! Anja!

Anja! Dušo!

Anja!

Anja!

Dete moje!

Kako su devojke?

Dobro. Još spavaju.

Uvek sam spremao doručak.

Nisi nikad! -Jesam, uvek.

Nisi. Sigurno si zaboravio.

Nisam zaboravio ništa.

Sve si zaboravio.

I? Kako se osećate?

Nema je više. -Dobro je.

Dobro je.

Šta je?

Ma daj, sve je dobro.

Hoće li tvoja mama doneti jelo? Tata ti ne zna kuvati.

Nemoj mu to reći.

Anja? Šta je?

Šta je? Anja?

Zaista ne zna kuvati.

Šta je sada? Ne opet.

Ne brinite se. Ne žuri mi se.

Moramo se odmah vratiti.

Jao! Posekla sam se.

Anja, šta ti je?

Anja?

Devojke? Gde ste?

Gde je Anja?

Ne! Ne idite unutra.

Tiše! Anja!

Smiri se, dete!

Ima groznicu. Zovi Hitnu pomoć.

Smiri se. Treba mi pribor za prvu pomoć!

Anja! Šta je? Anja, dušo!

Smiri se. Sedite, ne mešajte se.

Smiri se. Gusi se!

Kako je? -Ne znam. Ne smem kod nje. -Naravno.

Niste je trebali odvesti u bolnicu.

Imala je napad. Uplašila sam se! -Dodite.

Moramo požuriti. Nemamo mnogo vremena.

Lekari misle da ima padavicu.

Grčevi, pena na usta, ubrzan puls, boja kože, izgleda kao hipoksija.

Tako je.

Pikovoj Dami više ne treba prsten.

Dovoljno je snažna za novu oznaku.

Vaša ćerka sada je njena oznaka.

Šta?

Brzo, uđite.

Obucite ovo. Idite na odeljenje na kraju hodnika

i dovezite svoju ćerku liftom u podrum,

gde su stare operacijske sale.

Od kud to znate? -Radio sam ovde.

Tiše.

Šta je, tata? Pronašao si novu kurvu?

Anja, nemoj!

Pomerite se! Hajde, lezi.

Umrećes, kujo! Umrećes!

Za mnom. Brzo! Nemamo mnogo vremena.

Spustite je ovde.

Vežite je.

Tata, gde smo?

Dobro je, Anja. Dobro je.

Ne razgovarajte sa njom. To nije ona. -Tata! Idemo odavde.

Pokušaću izbaciti Damu iz Anje, ali postoji problem.

Daću joj snažan toksin

koji će izazvati fibrilaciju, zastoj srca i kliničku smrt. -Ne!

Znam da zvuči grozno, ali slušajte.

U stanju kliničke smrti Dama će izaći iz Anje.

Reanimiraću je i vratiti.

Bojim se, tata! -Antone, idemo. -Nemate izbora.

Ako to ne uradimo, izgubićete ćerku.

To nam je jedina prilika. Zdrava je, izdržaće.

Da, opasno je. Ali pokrenuću joj srce opet, obećavam.

To zvuči ludo. -Antone! Moj je sin prolazio to isto.

I ubio si ga. -Nisam! Morao sam pokušati!

Antone, ne slušaj ga! -Niste videli dosta?

Mama, mama!

Znate da sam u pravu. Ovde sam samo zbog vaše ćerke.

Da nije bilo nje, ne bih došao sa vama.

Nemoj!

Antone, morate odlučiti.

Molim te, nemoj, tata!

Tata, molim te! Nemoj!

Ne!

Uradite to. -Lud si! -Molim vas, nemojte!

Ludi ste! Anja!

Slušaj me. U pravu je. Nemamo izbora.

Trajaće samo tri minuta.

Od pacova DNK 70% je jednak našem.

Pikova Dama ući će u pacova, a ja ću reanimirati Anju.

Pomozite! Držite je. -Nemojte!

Požalićeš za ovo!

Srčani zastoj. To je to.

Treba li da bude ovako? -Ne znam.

Nije upalilo.

Reanimirajte je! -Prerano.

Kako znate da će Dama ući u pacova?

Mora ili će izgubiti vezu sa našim svetom.

Hajde, hajde!

Ne želi da uđe u pacova. -Čekajte! -Ne!

Hajde! Uradi to!

Hajde!

Ulazi u njega. Antone, čujete li me?

Izdržite. Ne dajte joj da uđe.

Držite se! Ne, neće uspeti. Ne može.

Ne!

Hajde, ti zvieri! Želiš me!

Ostavi njega. Ovde sam!

Čekajte. Da vidim.

Sranje. Čekajte.

Nazad!

Pomerite se! Pomerite ruke.

Sranje. Treba nam još! 400...

Ništa.

Još jednom. Hajde!

Anja! Moja devojčice!

Idite! Izadite iz bolnice. Ne razgovarajte ni sa kim. Zaboravite ovo.

Vi ne idete? -Ne. Moram ovo završiti.

Zar nema drugog načina? -Nema. Moram poravnati račune.

Čuvajte svoju ćerku. -Hvala!

Šta ćeš sad?

Srećan rođendan!

Srećan rođendan!

Srećan rođendan, draga Anja!

Srećan rođendan tebi!

Šta si poželela? -Ako ti kažem, neće se ispuniti.

Ko će seći tortu? -Tata! -Može. Hajde.

Odmah se vraćam.

Želite li se pretplatiti na časopis? -Ne, hvala.

Uzmite za ženu ili devojku. Imamo popust.

Ne, hvala. Ne sad. -Dobro. Prijatno veče.

Odakle vam taj prsten? -Dobila sam ga. -Od koga?

Od jednog muškarca. -Bacite ga.

Kreten.

Ko je to bio? -Neko je pogrešio stan.

Daj malo Sasi.

Tata, jesi li dobro? -Sada sigurno jesam.