Original subtitles

ЗАБРАЊЕНА ЗОНА

Белоруска Совјетска Социјалистичка Република 1989.

Ку - ку.

Пашка. Где је батеријска лампа?

А шта ће ти? -Идемо на излет. -Хоћу и ја са вама.

Пашка...

Још увек си мали. -Онда не дам. -Само на два дана. -Не!

Зар си толико себичан? Себични кисели краставац.

Ваља се по поду, нико га не једе.

Нисам себичан. Ти си краставац. -Онда, где је лампа?

У горњој фиоци. -Хвала ти.

Када се вратим идемо у зоолошки врт. Обећавам. -Важи.

Узми, почасти пријатеље. -Не треба, мама. Имамо све што нам треба.

Узми кад ти кажем. -А где ћу с тим? Распашће ми се ранац.

А ти мало пази. -Добро. Видимо се.

Ој! Пази! Врати ми теглу. -Добро. -Добар дан.

Не разумем. Малопре нису били овде. -Нису?

Момци, овај друг каже да се гурате преко реда.

Заузели смо места на време. -Нису! Нису! - Полако. Смири се, оче.

Није вам то у реду. -Јеси ли полудео?

Љоха! -Где си кренуо?

Шта је? Хоће ли још неко? Губите се на крај реда!

Идемо! Пандури су у близини. -А пиће?

Понео сам ја. -Хајде, хајде, хајде... Пожури.

Мало физичких активности? -Петровичу, вози!

Шта је, друже водниче? Помешао си Кандахар и домовину?

Рат је тамо, а не овде.

Зар ниси и сам говорио да би волео мало осетити мирис барута?

Нека, хвала, не бих. -Ни ти не би? Као и ови јарци.

Зашто си напао оне пијандуре? -Људи су сасвим полудели.

Траже невоље, па их и добију. -Јасно.

Него, упознајте се. Ово је Жана. Аљоша.

Драго ми је. -Здраво. -Види ти њега.

Та-та-та там. -Љоша?

Поздрав. -Здраво.

Здраво, Артуре.

Шта сте се укипили? Дајте ствари.

Дај да ти помогнем.

Ја не идем. -Шалиш се. Ићи ћеш пешке?

Није смешно, Моња. Шта он ради овде? -Колико видим, пакује ствари.

Слушајте, људи, ако је тако, онда ја не идем.

Шта се дурите? Понашате се као мала деца.

Решио сам да окупим старо друштво први пут након завршетка школовања, а ви...

Може ли без непотребних глупости? -Идемо, идемо, идемо...

Здраво! -Мањоња...

Опа... Десантура. Још увек си жив?

Само се ти надај. -Полако... -Упадај!

Ћао, Жана! Здраво. -Здраво.

Гриша, ево поклона специјално за тебе.

У је... Ганси.

Да. -Моња, хвала ти. -50 рубљи.

Колико? Дерикожа... -Шалим се.

Идемо, Петровичу. -Хвала. -Нема на чему.

Погледајте! -А шта је то?

Као што смо се договорили?

За два дана... На овом месту. Да будеш тачан као бајонет. ОК?

Хокеј. Немој да бринеш, Миша. Бићу тачан као бајонет.

Само ви будите ту на време. Младост - лудост.

Бићемо.

Хвала вам. -О, мили мој... -Да, Моња, баш си нас изненадио.

Да, а ти нисе хтела да пођеш са нама. Изненадио...

Девојке...

Капетане...

Шта ћемо даље? -Овако... Предлажем да прво нешто попијемо.

Желео бих да вам наздравим.

Хеј! -Мени само мало, може? -Ево ти.

Желео бих вам рећи да сам срећан.

Јер без обзира на све разлике, овај сплав нас је све опет окупио и ујединио.

Зато бих желео свима да наздравим.

Драго ми је да сте сви здрави, лепи и талентовани.

И волео бих да окупљање на овом сплаву постане традиционално.

Зато... Зато трипут гиб-гиб.

Ура, ура, ура!

Устајте!

Моња! Где је нестао?

ЗАБРАЊЕНА ЗОНА

Не знам. Раније нисмо пловили овуда.

Моња, Моња, како смо залутали?

Шта је ово?

Изгледа као да је неко бацио бомбу.

Шта?

У воду! У воду! Брзо!

Мамицу вам вашу! Шта радите овде?

Шта то радите?

Сасвим сте полудели?

Хајде! На обалу!

Зар сте заборавили? Овде нема никога осим војника.

Моња, помози! -Диши, диши...

Шта је ово? -Брзо на обалу!

Хајде! Хајде, брже!

Добро си? Сви сте живи?

А шта ти радиш овде, деда? -Шта, шта? Ловим рибу.

Ђавола ти ловиш.

Погледај.

Ништа...

А како ти, деда, живиш овде овакав? -Живим нормално. Не дирам никога.

Да, не дираш никога. -Извини, сине. Нисам хтео да вас уплашим.

Идемо у кућу. Сви сте мокри. Стари, узми рибу.

Лепо си се ти, деда, овде сместио. -Уђите у кућу. Морате се осушити.

Од кога се кријете овде? -Не кријем се ни од кога. Живим овде.

А зашто сте ставили даске на прозоре? -Због незваних гостију. Разбијају ми стакло.

Иду тамо где им није место.

Здраво, моје даме.

А незвани гости су неке животиње? -Незвани гости су људи, кћери моја.

Нисам знала? -Дајте да вам помогнем. -Могу и сам.

Моња, идемо да се мало угрејемо.

Имате ли можда овде телефон? Платићемо међуградски позив.

Стари, какав телефон? Овде нема ни струје.

Деда, ти си ловац? Је ли тако? -Јесам, ловац сам.

Ово је несигурно подручје. Без оружја није препоручљиво шетати овуда.

А како се зовете? -Анисим. Зови ме деда Анисим.

Драго ми је, ја сам Лида.

Момче, додај ону флашу. Ону тамо горе.

О! Домаћа ракија... -Момци, а да престанете да пијете толико?

Добро, на одмору смо. Деда, даћеш и нама?

Даћу вам, ако вам се свиђа.

Налазимо се се у зони искључења? -Шта? -Добро си то закључио.

Баш лепо...

Чекајте... А одкуд онда ви овде?

Матор сам ја. Овде сам целог живота. Овде ћу и умрети.

Не дери се. Ма, овде је супер.

Силази са стола. Није то крокодил.

Колико кажеш, оче, да има одавде до станице.

Ако кренете путем, 30 километара. Када стигнете до војног пункта...

Они ће вас већ одвести. Немојте кроз шуму.

Да, али погледај карту. Кроз шуму је много краће.

Будало. До хаварије је овде било разних звери. И вукова, и дивљих свиња.

А сада се овде накотило којекаквих ђавола. -Ђавола?

Разни вукови, пси... Сасвим дивљи. Уопште се не плаше људи.

Не. Ипак ћемо кренути кроз шуму. -Не!

Ако ти је живот мио, немој ногом у шуму.

Којом ногом? -Моња...

Добро, одмарајте. Ја идем да донесем нешто.

А хоћеш ли нам поклонити кокошку? -Шта ће вам? Понели сте храну.

Шта то лупеташ? -Кроз шуму је опасно...

Спремите се. Треба да кренемо пре мрака. -Суши нам се одећа.

Ти можеш и без одеће. -Љоха.

Идемо путем. -Шта је? Уср'о си се?

Девојке су са нама. -Мислиш ли на себе?

Само онај који се плаши вукова не сме кроз шуму.

Вучји или псећи траг? -Зависи како гледаш.

Нисмо требали кренути кроз шуму. -Вучји или псећи, не мења ствар.

Љоша! -Украо си је, Љоша? -Нисам је украо.

Позајмио. -Љоша, претерао си.

Нисам. Проћи ћемо кроз шуму. Треба наћи место где ћемо преноћити.

Боље и то него ништа.

Слушајте, људи. Веровали или не, већ три године нисам играо.

Лида, могу ли те замолити за плес? Наравно, ако немаш ништа против.

Хоћеш ли?

Љоша, Љоша... -Шта је?

Не замерај ми. Важи?

Шта је било - било је.

А, шта је било? Школска љубав, зар не?

Знаш, раније сам покушавао, али сада више не.

Јасно. -Чекај! -Прекини. -Сачекај.

Зашто си такав према свима?

Желиш некоме нешто доказати?

Шалиш се?

Већ сам то свима доказао. -Да, браво.

Све је у реду?

По ходу бих рекао да нам се не пише добро. -Ко је то?

Вампири.

Људи, време је да одлучимо ко ће први да чува наш миран сан.

Зашто не би могли ми? -Ја ћу.

Ја ћу с њим. Батан и пионирка.

Моња, сликај их за успомену. Има ли неко конопац?

Погледаћу у врећи за спавање. -Направићу самострел.

Љоха, шта ће ти самострел. -Тако се бори против духова.

Тамо је траг неке звери. Ако крене, ићи ће по том трагу.

Љоша, ти си добар момак... -Завежи, молим те. - Одмах се враћам.

Зашто си решио да је ставиш баш овде?

Артурчик, зар си оглупео док ме није било? Већ сам ти рекао да звер долази овим путем.

Љоха, ја никада не бих поступио као ти. Сам си крив за све.

Крив сам, друже војниче, што сам се завукао под борбено возило од страха.

Оставио си је. Ниси јој одговарао на писма.

Оставио сам је јер сам мислио да могу имати 200 других.

Међу нама је озбиљно. Остави је на миру.

Добро. Добро, добро... Добро.

Треба проверити како је затегнут конопац.

Бах!

Конопац не смеш дирати.

Будала.

Ко је то?

Тихо, тихо, тихо... Идемо одавде!

Хеј...

Може ли ми неко рећи шта да радимо? Ко је онај лик?

Људи, људи... Шта се овде догађа? Где сте кренули?

Љоха, требало би да бежимо одавде. -Убили сте човека!

Зашто ми? Он га је убио!

Не разумем, гаде, кога ти то оптужујеш?

Слушај, нисам ја ставио тамо тај самострел. Јасно?

Љоха, у праву је. Ми немамо никакве везе с тим.

Шта се ти стално мешаш? -Љоха, смири се.

Шта је ово? -Погледај сам.

Које срање... Само се створила овде.

Ко зна колико тога има.

Одакле се створио овде? -Вероватно је лопов или бандит.

Људи, ово су украдене паре. Треба их однети у милицију.

Каква милиција? Још ми нису очистили досије. Само ми још фали да ми и ово натоваре.

Шта си урадио? -Зар ти мислиш да сам се тек тако пријавио да идем у Авганистан?

Хајде, смирите се. Сви смо помало криви, зар не? Сви смо хтели да спавамо на миру.

Хајде да поделимо паре на једнаке делове, и да нико више не зуцне о овоме.

То је решење.

Слажем се. Израчунај колико коме припада.

Мислим, негде по 50 хиљада. -Ја не желим у затвор.

Не плачи. Неће нико у затвор.

Реци, зар не желиш да се вратиш кући? Онда узми тај новац.

Ја се слажем. -Одлично.

Људи, зар сте полудели? То није у реду. -Лидочка, пријавићеш нас?

Нећу. -Одлично. Онда узми новац.

Узајамно поверење? -Јесте ли полудели? Шта то радите?

Гриша, не хистериши. Важи? -Слушајте, ја не учествујем у овоме. Јасно?

За многе од нас је ово шанса да променимо свој живот.

Ма, носи се, Моња! -Завежи, дођавола!

Или ћеш узети новац... -Или шта?

Или ћу те ја... -Момци, смирите се! Љоша, прекини.

Гриша... -Смири се, Љоха. -Узми тај новац. -Купићеш себи нову гитару.

Дижи се.

Шта ће нам се десити због овога? -Никоме се ништа неће десити

ако будеш ћутао. Да, људи, сви треба да ћутимо о овоме.

Артуре, распреми логор, Моња, пођи са мном. Потребна ми је помоћ.

Не, не, хвала.

Плашиш се?

Ничега се ја не плашим. -Онда узми.

Слушај, Љоха... Зар стварно мислиш да ће дугокоси ћутати?

Не бих знао.

Осећам да ће нас издати чим изађемо одавде.

Шта предлажеш? -Требало би да се договоримо.

Како?

Још увек не знам. Нешто ћемо смислити.

Дај гране.

Не можемо ићи путем. Можемо налетети на некога.

Заобићи ћемо контролни пункт са ове стране.

Биће све у реду, људи. Сешћемо на воз или аутобус.

Слушај, не љути се што је тако испало.

Добро си?

Тата ми је поклонио када сам био мали.

То је то. -Немој бити увређен. Ниси жена.

Спремни сте? Осмех на лице, милионери.

Узми! -Шта ће ми то?

Можеш у стрељану када се вратимо у град.

Тоња, дај да ти помогнем. -Не желим разговарати са тобом.

Људи, Гриша!

Гаде! -Љоша!

Љоша!

Пуцаћу! Стани! Стани!

Љоша, не пуцај! -Стани!

Бежимо, бежимо, бежимо... Бежимо одавде!

Побегао је? -Скупите ствари. Бежимо одавде. Брже, брже...

Шта се догодило? -Брже, брже, Жана!

Где је Гриша?

Мртав је.

Шта гледаш? У шуми је твој Гриша с метком у глави. Убили су га.

Ко?- Не знам! Престани више! -Ти си га убио.

Артуре, шалиш се?

Људи, озбиљни сте? Артуре, озбиљан си?

Лида, немој! -Мрзим те! -Полако, полако, полако...

Смири се, смири се! Нисам дирао твога Гришу. -Остави је на миру!

Гаде. -Љоха!

Момци! -Момци, молим вас, смирите се.

Момци, какав је ово вестерн? -Хајде, пуцај Артуре.

Ако не пуцаш, испашћеш пичкица.

Пријатељи, ако тако могу рећи...

Гриши више не можемо помоћи, а да се побијете, то није решење.

Предлажем да поделимо Гришин део и мирно сви одемо својим кућама.

Ја не идем с њим. Ко ће са мном?

Ја ћу. -Добро. Узми торбу.

Артуре, извини, али и ти си имао пиштољ када је убијен Гриша.

Да, наравно. -Срећан пут, Лидочка.

Како ћемо се поделити?

На једнаке делове.

Пази...

Ја... Желела бих ти се захвалити. -Зашто?

Зато што си ме заштитио од Љоше. -Љоша...

Љоша ми је пријатељ, али не знам шта се дешава с њим. -Да.

И ја га памтим као сасвим другачијег.

Ваљда га је рат толико променио.

Хеј, пријатељу...

Немој.

Не узнемиравајмо га, па нас неће дирати.

Доле!

Ко је то? -Патрола.

Или ликвидатори.

Артуре!

Идемо, киша је скоро стала.

Никада не бих узео тај новац.

Код куће имам брата Пашку.

Тек му је осам година. Супер момак.

Има урођену срчану ману. Лекари му дају пола године живота. Максимално годину.

Пашка? Нисам знала.

Такве операције се раде само у иностранству.

Помислио сам да му могу помоћи тим парама.

Након два месеца већ би могао да трчи, скаче, игра фудбал...

Зато сам и пристао на све ово.

Мислиш да ће те пустити?

Пустиће мога оца. Он је моја звезда водиља. Академик.

Артуре, реци ми искрено. Јеси ли ти пуцао у Гришу?

Не. Нисам пуцао. Зар ми не верујеш?

Не знам. -Полако... -Не желим умрети због тога. -Полако...

Нико неће умрети. Све ће бити у реду. Ја сам с тобом. Овде сам. Чујеш?

Узми пиштољ ако желиш.

Узми пиштољ, бићеш мирнија.

Полако, полако... Престани. Овде сам, нећу те оставити. Обећавам ти.

Добро. Полако, полако...

Шта то радиш? -Одувек сам маштао да урадим ово, и да ми нико ништа не може.

Сигуран си?

Шта си ти овде, чувар? Овде нема никога и вероватно више никада неће ни бити.

Моња, нису нам потребни проблеми. Је ли тако?

Љоха, проблеми су сада наша девиза.

Хтео сам нешто да те питам. Шта ћеш рећи када те неко пита где је Гриша?

Где је нестао? Испарио је, појели га вукови?

Нисам на то мислио када сам рекао да би се требало договорити с њим.

Одједном си постао оштроуман?

Последњег човека сам убио у Авганистану, а не у овој шуми. Јасно?

Све је у реду. И ја бих тако поступио.

Али Лиду није требало пустити. А ти си је једноставно пустио.

Носи се и ти, и твоји савети! Јасно?

Јасно, јасно. Смири се. Сви смо ми овде у истом сосу.

Идем да проверим околину.

Будала.

Шта се догодило? -Ништа, све је у реду.

Нема ничега. Све је опљачкано. Лопови.

КОД ЧОВЕКА СВЕ МОРА БИТИ ЧИСТО. И ЛИЦЕ, И ДУША, И ОДЕЛО, И МИСЛИ...

Стани мало. -Шта је било. -Није ми добро. -Хоћеш воде?

Одморимо мало. -Хајде.

Морамо наћи место где ћемо преноћити. Идемо!

Кантина

А зашто је ово овде? Зашто их нису однели?

Сва техника која је учествовала у санацији хаварије је остала у овој зони.

Је ли опасно?

У зони смо. Овде је све опасно.

Полако...

Добар пас. Полако, полако, полако...

Истекао... Истекао...

Срање! Истекао рок трајања. О!

Добро је, бар ово не може да се поквари.

Ово може да се пије.

За спречавање последица мирног атома!

Полако. Кашпировски каже да је најважније увек остати позитиван.

А шта је овде позитивно? -Па, могло би се рећи да смо богати.

Гриња није имао среће, али...

С друге стране, то није разлог да се нас двоје у све разочарамо.

Да. А шта ћеш урадити са тим богатством?

Вратићу се кући, купићу стан у новоградњи, кола...

Запросићу те.

Мене? -Да.

Што да не? Лепа си, а сада више ниси ни сиромашна.

Схваташ ли да када се уједине наши капитали, то ће нам пружити неке нове перспективе.

Нудиш ли ти то мени брак?

Па... И то.

Онда? За нову породицу?

Жана! Ко је пуцао?

Стани! Стани!

Смири се, Жана. Смири се. Нећу ти ништа.

Жана!

Стани!

Ех, Моња, Моња...

Извини. И збогом.

Уђи. Овде ћемо преноћити.

Како си?

Уморна сам.

Слушај, шта си желела бити када си била мала? -Зашто питаш?

А ја сам хтео бити возач аутобуса.

Стварно. Возити људе.

А ја сам желела бити фризерка. -Стварно? -Аха.

Девојко, где ћемо?

Што даље одавде.

Онда ћу вас тамо и одвести. -Немам карту. -Онда...

Зашто не спаваш?

Знаш...

Цео живот живим по некаквим правилима.

Све радим како треба.

Али никада не доносим одлуке, него увек неко од људи који ме окружују.

Моји родитељи, моји пријатељи...

Мама ми је увек говорила да будем добар ђак, и ја сам то била.

Тата ми је рекао да упишем тај факултет, и ја сам уписала.

Нисам желела доћи овде, али сам дошла.

Шта ја хоћу?

Каква сам ја у ствари?

Каква?

Ти си добра...

Лепа...

Паметна.

И до чега је све то довело?

До тога да нас двоје седимо овде у зони искључења.

С џаком украдених пара.

Пријатељ нам је погинуо.

Сви смо ми криви због тога.

Ниси ти крива. -И ми смо део свега овога. И ја сам део тога.

Не плачи. Заједно смо. Чујеш?

Шта то радиш? -Мени ништа не треба. Теби је потребније.

Престани.

Људи... Људи... -Лида.

А потом је убио Моњу. -Ко га је убио?

Како, ко? Љоша! Убио га је предамном.

И мене је хтео убити, али сам побегла. -Никога није било у близини?

Не, није било никога.

Требала сам поћи са вама.

Јадни Моња. -Шта цмиздри? Жао ти га је?

Да није било тебе Гриша би био жив. Можда и Моња.

Полако... Прекините! Доста!

Лези овде. Сви смо уморни.

Шта ти је?

А шта је с њом?

Можда је и она са њим.

Хајде... Спавај.

Стани! Зауставите!

Молим вас, повезите ме. Платићу вам.

Молим вас, не дирајте ме. Ја нисам ништа крива.

Тамо има много пара Узмите све.

Ја нисам ништа крива.

Не!

Артуре...

Где је Жана?

Артуре.

Бежи!

Можеш ли да прескочиш? -Не. -Хајде. Ја ћу први.

Хајде! Можеш ти то!

Мораш то урадити. Хајде!

Сачекај.

Враћам дуг, Артурка.

Лида... Лидочка... Шта ти је, Лида?

Није ти драго што ме видиш? А, Лида?

Онај твој ти неће помоћи. А да пођеш са мном?

Само храбро. Хоћу спортску борбу.

Хајде! Хајде још једном!

Шта је? Боли те, малиша?

Готово. Готов си.

Лида...

Идемо!

Убила сам га.

Убила сам га.

Ниси ти ништа крива. Спасила си нас.

Још само да стигнемо до оног старца,

узмемо проклети чамац и заувек нестанемо одавде.

А шта ако не стигнемо до чамца? -Хоћемо.

Жедна сам. -Ништа, ништа... Још само мало.

Анисиме!

Бежи, бежи!

ПЉАЧКА ВОЗИЛА С НОВЦЕМ...

НЕСТАЛА ВЕЛИКА КОЛИЧИНА НОВЦА...

Артуре...

Ово је немогуће.

Тако... Сачекај. Сачекај овде. Тихо, тихо, тихо...

Попни се горе.

Артуре! Руксак.

Опрости, сине.

Дођавола. Дођавола. Дођавола! Дођавола! Дођавола!

Убићу вас, гадови.

Шта вам је урадио, гадови?

Све ћу вас удавити у мочвари!

Моји сте!

Хајде! Ухватићу те.

Устај! Брже! Брже!

Назад! У кола!

Хајде! Хајде! -Пожури!

Хајде, упали...

Артуре, шта се догађа?

Ово је смрт.

Све ово треба уништити.

Чекај! -Ово је смрт.

Шта? Објасни ми. -Све треба уништити. Да не би још неко умро.

Молим те, погледај ме. -Све треба утопити у мочвари.

Јеси ли полудео?

Артуре!

Артуре!

Артуре, стани!

Артуре!

А твој брат? Артуре!

Опрости... Опрости ми. Опрости...

Опрости ми.

ЗАБРАЊЕНА ЗОНА

ОД АРТУРА

ЗАБРАЊЕНА ЗОНА

СЛАВОРКЦ-КЕРЕСТУР 27. 01. 2021.