Original subtitles

"Bio jednom..."

"..ili bolje, bili jednom..."

"..jedan princ i jedna princeza."

"Princ je bio bez kraljevstva" palate, podanika..."

"..da ste na njegovom mestu i vi bi bili mnogo tužni."

"I princeza nije bila prinčeva princeza."

"Bila je onako, svoja princeza."

"Živeli su u dva udaljena mesta..."

"..pa je izgledalo nemoguće da se ikada sretnu."

"I neznajući oni su se ipak tražili..."

"..i već bili deo iste priče."

"Kao u svakoj pristojnoj bajci..."

"..neko je odlučio da je vreme da se sretnu."

"Sudbina, rećićete! Neki čarobnjak? Zla veštica?"

"Ne, mnogo više."

"Psihoterapeut."

Ime? - Roberto Marino.

Izvinite, možete da ponovite? - Beatriče Benasi.

Pričajte mi o sebi.

Kleptoman.

Narkoleptičarka.

Zašto ste promenili terapeuta? - Doktorka Alegri me je izbacila...

..jer sam joj ukrao blok sa rasporedom.

Ako odgovara možemo da se vidimo u četvrtak.

Od dva do tri imam kurs španskog...

..izmedju tri i četiri sam na pauzi...

..bilo bi super od četiri do pet.

Od pet do šest? Da, za mene je u redu, ionako nemam šta da radim.

Pitanja? - Mogu da vas slikam?

Može li da se dobije popust?

Obrada Donato Di Bergamo

Idemo kroz centar.- Prečicom ćemo brže.

Znam, ali prečica mi stvara tugu.

Taksimetar nije bitan.

O! Jesi luda! - Izvinite, izvinite!

Skoro sam ga ubila. - Video sam, sinjorina.

Dobar dan. - Dobar dan.

Valerio! Hajde, dodaj!

Gospodine, molim vas, vratite nam loptu.

Na pod! - Ko je?

Da... da... - Ruke za vrat!

Lice uz pod! - Na podu sam.

Rekao sam, lice uz pod! - Gde da idem? Na podu sam već!

Šta se dešava? - Ljubavi, igramo se pištoljima.

Uplašili ste me, dva idiota! - Izvini.

Sad sve vrati na mesto. - Dobro.

Na kraju ćeš stvarno da pucaš u nekog. - Prazan je.

Šta će ti pištolj kad radiš na pasošima?

Trenutno.

Trenutno četiri godine. - Večeras idemo u bioskop.

Bravo, idite. - Ne, idemo. Ideš i ti.

Ne pada mi na pamet, zaboravite. - Ne možeš da me ostaviš samog.

Ljubavi, Robi ide sa nama u bisokop, okej? - Lepa vest.

Ova priča mora da se završi. - Ja ću da ti platim kartu.

Nije bitno, umoran sam Što ne ostanete kući?

Ako ostanemo kući moramo da razgovaramo.

A ti nemoj. - Ako ne razgovaram moram da se parim.

Vi ste ovo napisali? - Da.

I ne stidite se?

Osim što su bajke pisane na diskutabilnom italijanskom...

..hoćemo da pričamo o priči?

Slušate li vi mene? - Da, da.

Dakle, po vama, dete od šest godina...

..treba da se zanima za očevu dijalizu...

..oduševljava avanturama Pepina zelenaša...

..i da se ludo smeje kanuu iz Lampeduze?

Bajke sa vilama, prinčevima...

..i gnomima jesu lepe...

..ali svet je takav kakav jeste.

Možda treba da se deci priča o stvarnosti koja ih čeka.

Mogu li da vam dam savet?

Idite kod analitičara. - Da, svakako...

To može samo da vam prija.

Primećujem slaganje sive jakne sa belom bojom.

Najbolji je izbor kad jedna počne da svetli.

Nije to boja.

Gde ćete večeras da izadjete sa svojim mužem...

..pošto je dan Svetog Valentina?

Ja sam udovica.

Dobro, ali od... - Tri meseca.

Moji su poginuli kad sam imala osam godina.

Strašan sudar blizu Orta.

Pisalo je i u novinama. Bio je strašan sudar...

..i u smislu dinamike.

Moj je otac vozio a majka sedela kraj njega.

Kad su ih našli vozila je moja majka...

..a moj je otac sedeo kraj nje.

Možda je sad momenat da pričamo o drugom problemu.

Dete razrogači oči...

..i reče: "Kako se ti zoveš?"

"Zovem se i perem stakla na semaforu. A ti?"

"Ja sam Elija."

Elija nije u redu...

Kako vam izgleda ime Elija? - Izvinite, a ko ste vi?

Zanemarimo, vidite li neko dete koje se zove Elija?

Nikad mi se nisu svidjala muška imena koja se završavaju na "a".

To vas pitam zato što... - Šta hoćete? Ne poznajem vas!

Stanujete ovde?

Da.

Vi takodje? - Povremeno...

Povremeno? - Recimo odem i dodjem.

Da niste možda pilot?

Ne, niste pilot.

Obično su oni su obični bumbari i lepo se oblače.

Više ličite na autoelektričara.

Recimo da sam dugo leteo a onda je došla kriza...

..i tako...

Da li bi vam prijala jedna kafa? - Sa pilotom? Jeste ludi?

Prestala je kiša, baš fino. - Recite mi bar kako se zovete.

Sara Beruti.

Ja Roberto.

Rober...

Roberto Marino.

Mogu li da vas pitam šta radite sa tim mikserom?

Sa njim... miksujem.

Imate li trenutno stabilnu vezu? - Šta pod tim podrazumevate?

Punu zadovoljavajuću vezu sa nekom ženom...

..a ne samo čist fizički odnos za jednu noć.

Ne, onda ne...

Odgovor je ne. - Večeras je Sveti Valentin.

Smeta vam da ga sami provedete?

Neću ga provesti sam... nažalost.

Hteo si da me ostaviš samog na Svetog Valentina?

Ne znam šta da joj kažem ostalih dana a kamoli večeras!

Šta treba da kažeš? - Danas je dan zaljubljenih.

Mnogo je opasno, pogledaj okolo. Vidi koliko parova.

Ljudi razgovaraju, gledaju se u oči...

..prave planove. Rizično je.

Sva ova muzika, srdašca, svetlašca, sve na "ašca".

Ne, sve na "...ca" jer meni je do ...ca. - Dolazi!

Podržavaj razgovor, govori nešto...

I, Robi, šte ćeš da nam kažeš?

Hteo si da podješ, insistirao, poveli smo te...

Ispričaj nešto, hoćeš?

Da.

Upoznao sam jednu. - Super!

Gubiš vreme, nije za tebe. - Odakle ti znaš? - Tačno.

Instinkt mene nikad ne vara.

Razvio sam uz posao. - Pečatirajući pasoše?

Misliš da je lako?

Imaš samo sekundu da shvatiš ko je pred tobom.

Ponekad opečatim, ponekad ne. Kakva je?

Malo čudna. - Vidiš?

U kom smislu čudna? - Deluje malo tvrda.

Medjutim moguće je da je preosetljiva.

Kao sve žene.

Ali problem se i ne postavlja jer me uopšte ne gleda.

I bolje. - Pokloni joj nešto.

Ne znam, neku sitnicu...

Žene obožavaju poklone.

Koga tražite? - Izvinite, gospodjo.

Ja sam Robi, tražim Saru.

Umrla je.

Kako umrla! - Nisi znao?

Ne... - Nema je više.

Bio si joj prijatelj. - Da... ne.

Znali smo se od skora.

Izvinite, malo sam zbunjen, ali kako se to desilo?

Padala je kiša, auto je kliznuo...

Bio je Božić. Nema je više.

Kako na Božić! Video sam je prošle nedelje.

I ja je stalno vidim, ali nema je više.

Ja sam je video na ulazu.

Ja na mašini za veš, ali nema je više.

Pa, ja bih da odem.

Pozdravljam vas, dovidjenja i...

Je l' to bilo za Saru? - To je glupost koja...

Uzeću ja.

Praviće mi društvo. - Da.

Nema je više.

Nema je više.

Sara!

Sara! - Ko?

Sara!

Mora da je u pitanju mali nesaporazum...

..jer došao sam da ti donesem mali poklon ali...

..tamo je neka stara koja mi je otvorila.

Danas nije dan, šta hoćete? - Ništa.

Doneo sam poklončić, onako, da se upoznamo.

Kakav poklon? - Uzala ga je baka.

Zlatna ribica. - O, ne!

Meni su zatvorena živa bića uvek bila jeziva.

Dovidjenja.

Rekla sam vam već prošli put, ništa pokloni. Dovidjenja.

Zdravo! - Ponovo vi?

Uzeo sam ovo malo retro. - Ne treba da mi kupujete poklone.

Ne, ali tako je... - I još ta boja!

Iznenadjenje! - Preplašili ste me.

Jeste ludi? - Ovo je velika biljka.

Dosta! Rekla sam vam već hiljadu puta.

Opet s tim poklonima!

To je biljka... - Rekla sam dosta!

Velika biljka. - Dosta!

Hvala. Zadovoljni?

Molim. - Dovidjenja.

Poklon je unutra.

Voleo bih bolje da je upoznam, da otputujemo negde...

..možda prošetamo obalom...

..saznam kakva je bila kao dete. - Reci mu to!

Nemaš pojma koliko je to zadovoljstvo za ženu.

Osećam da ta devojka i ja imamo nešto zajedničko. Shvataš?

Ljubav se po mirisu prepozna.

Ona ima miris žene mog živoita. - Kako romantično!

Kakav je to miris? - Nije to parfem.

Snažan miris kao metafora. - Ma pusti to.

Nastavi tako, to je pravi put. - Kakav pravi put?

Ne igra više ta romantika. - Ko ti je to rekao?

Kažem ti ja, sada se ženi svidja pravi muškarac koji je ignoriše.

Treba da je ošamariš, ošamari je! - Pusti njega, zavidi ti.

Po meni ona je sada tamo negde i misli na tebe.

Misliš?

"Roberto Marino, bezvredna individua..."

"..koja mi se udvara bezveznim poklonima."

"Jezive frizure i obučen kao klošar."

"Ne dopada mi se po instinktu."

"Osoba koju svakako treba izbegavati."

Zašto svi ti detalji? Teraš me da se svadjamo?

Koji detalji?

Koji detalji?

Miris, parfem ljubavi...

..šetnje uz obalu!

Ko si ti? Djidji D'Alesio? - Ali mislim na to.

Koga briga! Zadrži za sebe.

Posle se ova upali i kaže: "A što ne bi i mi?"

E! Što i vi ne bi? - Zato što je prošlo deset godina.

Voleo bih tebe da vidim za deset godina na mom mestu.

A sad je zapela da imamo dete. Možeš da zamisliš?

Ne znam kako da je zauzdam. - Frančesko. - Da.

Zašto je ne ostaviš?

Manje grešaka, Mateo. Moraš da budeš pažljiv.

Mikele...

Frančeska. - Molim, učiteljice?

Pročitala sam tvoj zadatak.

Zašto si pisala nešto ovako tužno?

Zato što se toga najviše plašim...

..to da mi umru roditelji.

Ali ne treba da se brineš.

Mama i tata te vole i neće nikad da te ostave.

Odakle vi znate?

Desilo se još jednom. Dogadja mi se to kad se uzbudim.

Da li vam se ikad to desilo kad ste sa partnerom?

Ne razumem smisao pitanja.

Rekli ste: "Dogadja mi se kad se uzbudim."

Uzbudjujete se sa partnerom?

Kakve to veze ime? Zajedno smo šesnaest godina.

Volite ga? - Naravno da ga volim.

Ne bih bila sa nekim da ga ne volim.

Nervozni ste kad vas pitam nešto o partneru.

Amedeo je najlepše što mi se ikad dogodilo.

Roberto! - Da, što vičeš?

Karlo je pitao da ga zameniš na dečjem.

Dobro, idem.

Bio jednom jedan dečak koji se zvao Markolino.

Imao je baku za koju je bio mnogo vezan.

Imate li vi baku koju mnogo volite?

Da!

Ali Markolinova je baka starila...

..i roditelji odluče da je odvedu u dom za stare.

Markolino je bio mnogo tužan.

Ponavljao je: "Bako, gde si? Gde je otišla baka?"

Onda roditelji odluče da mu kupe video igricu...

..koju je Markolino odavno želeo...

..bila je to dobra ideja...

..jer je Markolino sledećeg dana bio manje tužan.

Prolazile su nedelje, prolazili meseci...

..jednog dana mu roditelji rekoše:

"Moramo da ti saopštimo nešto tužno."

"Baka je umrla."

A Markolino upita: "Koja baka?"

Svidelo vam se?

Zahvaljujem vam, dovidjenja.

Ćao. - Ćao.

Dotoresa Grimaldi.

Pitala da li hoću da krenem sa kolektivnom terapijom. - Dobro.

Posle bih išla i na plivanje.

A pošto je subota dan kad možemo da budemo zajedno...

Ali tu je nedelja, zar nije?

Nije mi lako da ovde pričam medju vama.

još pre srednje počeo sam da razmišljam o samoubistvu.

Izvinite što kasnim!

Imam problem sa svećicom na motoru. - Roberto...

Možete da sednete pored Beatriče.

Nastavite, Djovani.

U suštini dopadalo bi mi se da pričam.

Želao sam da kažem mnoge stvari. - Dakle ime ti je Beatriče.

Oduvek sam mislio da nema ništa interesantno da kaže.

Nije Sara, Beatriče. - Ne dodiruj me!

Na fiskulturi sam se izdvajao... - Nisam razumeo.

Nisam razumeo... - Ne dodiruj me!

Beatriče, šta je bilo? - Dosadjuje mi.

Samo sam pitao kako se zove. - Nedeljama mi se već nabacuje...

..poklanja mi čudne stvarčice. - Roberto, predstvite se drugovima.

Izvolite.

Zovem se Roberto Marino.

Imam tridesetšest godina.

Singl sam.

Kleptoman sam.

Znači ogrlica od bisera... - Nije bio pravi biser.

Ukrao sam ih u tržnom centru, 16,90 evra.

Pustio me da idem sa lažnim biserima i ukradenom ogrlicom.

A uzela je kad sam joj poklonio.

Pogledaj me u lice! - Rizikovao sam zatvor zbog tebe.

A je l' sam ti ja tražila? - Ali ja sam govorio.

Ti ćuti! - Ne, ćutite vi, molim vas.

Kolektivna terapija je ozbiljna stvar i morate da poštujete drugove.

Zahtevam ovde apsolutnu harmoniju.

Ako vam to ne dopuštaju vaše medjusobne stvari...

..pokušajte da to raščistite pre sledećeg susreta.

Za danas vas ste dvoje završili.

Izvinite.

A! Izvinite.

Dovidjenja. - Zdravo.

Čekaš nekog? - Ne.

Ti? - Ne.

Gospodo! - Da?

Izvinite, imate još dugo?

Onoliko koliko treba!

Koliko da se završi posao. - Hvala. - Molim.

Ja ću da odem. - Molim?

Ako ti smetam napustiću grupnu terapiju. - Pilot glumi heroja!

Nikakav heroj...

..nego sam navikao na to. - Da odlaziš?

Da budem oteran.

Odasvud su me isterivali.

Iz škole, izvidjača, iz fudbalske ekipe.

Manje više...

Gospodo, gde ćete? - Da nešto pojedemo.

Hvala, razmeo sam.

Kad ćete da završite?

Posle.

Sačekaj trenutak.

Sačekaj.

Izvoli.

Zašto ideš kod Grimeldijeve?

Narkoleptičarka sam. - Super! - Nemaš pojma koliko!

Čime se baviš? - Učiteljica.

Ne dešava ti se na času... - Da, ali našla sam rešenje.

Dogovorila sam se sa jednom devojčicom.

Kupila sam joj pištaljku i tako kad zaspim...

..ona zazviždi i probudi me. - Super!

Zašto uvek nosiš tu veliku crvenu knjigu?

Tu je celi moj život.

Sve što radim, vidim i naročito šta mislim je tu.

A ako se predomisliš? - Retko se to dešava.

Ali ako se desi onda uzmem jedan post it...

..napišem u njemu "predomišljaj" i to nalepim iznad.

Mogu da vidim? - Ne.

Knjigu ne sme niko da vidi. - Baš niko?

Niko, čak ni moj dečko.

A, imaš dečka? - Da, Amedea.

Uzećemo se za neku godinu.

Čime se Amedeo bavi?

Njegova porodica ima fabriku, prave časovnike i klatna.

Odlično. - Imaš li ti devojku?

Nije lako da se ima veza sa nekim ko će da ti krade stvari iz kuće.

Zato samo nekoliko veza, ali intenzivnih.

Ponekad čak i teških.

Jednom sam se zaljubio u devojku koja je imala isti moj problem.

I kako se završilo? - Uhapsili su nas.

Nekda ti se ipak javila želja da se zadržiš sa nekom.

Meni jeste, ali potrebno je dvoje...

Šta sam rekao?

Beatriče?

Beatriče!

Hvala, bio si fin. - Ma hajde, par kapi.

Zakasnila sam na plivanje. - Ali sam se zato ja okupao.

Izvini što pitam...

..zar ti limon i kafa ne smetaju?

Odličan je, najviše to volim. Trebalo bi da probaš.

Drugi put, hvala.

Sad se ranije vraćam kući, ne vidimo se sledeće subote.

Da. Ćao!

Mogu da te slikam? - Da, naravno.

Izvini.

Izvini.

Da mi budu slobodnbe ruke.

Miran... osmeh!

I gotovo!

Hvala.

PREDOMIŠLJAJ

Idete prečicom? - Da, sad ćemo brže.

Amedeo!

Bea!

Dobro, onda počnimo.

Izvinite, zar ne čekamo Beatriče? - Beatriče danas ne dolazi.

Sandra, kako ti je protekla nedelja?

Mogu s ponosom da izjavim da pet dana ne jedem tofu.

Lud sam za sličicama fudbalera.

Imam, imam, fali mi!

I ja bih voleo takvu ženu ali ne mogu da je nadjem.

U tako stegnutom društvu žena mora da se stidi...

..da izgovara izvesne stvari.

Ja to nazivam penis ali svi znaju da se zove... - Hvala.

Za mog je dečka problem.

Onda?

Kako se danas oseća moja omiljena pacijentkinja?

Osećam se iziritirano, tvrdo, postidjeno, dosadno...

..iscrpljeno, izgubljeno, ispražnjeno. - Koncept je jasan.

Ali možemo da koristimo manje reči.

U rečniku ima 143.000 reči.

Za svaku stvar jedna reč.

Kad ćete da me pustite iz ovog lečilišta?

Odakle tolika žurba? Zar vam nije lepo sa nama?

Odlično, pejzaž je prijemčiv, društvo ushićeno.

Ako se ne budem ubila doći ću i sledeće godine.

Morate da budete strpljivi.

Gigantske smo korake napravili ovih nedelja.

Ne možemo sada da prekinemo terapiju.

Videćete, vreme brzo prodje.

Dovidjenja svima. - Dovidjenja.

Ćao. - Dotoresa, izvinite.

Prošlo je više od mesec dana... a Beatriče?

Gospodja Benasi je prekinula terapiju.

Drugo ne mogu da vam kažem.

Žao mi je.

Još mnogo, sinjora? - Ne, samo dvadeset dana.

Sve najbolje. - Hvala.

Rodjen je! - Rodjena... Sofija.

Čestitam! Srećan Božić! - Srećan Božić!

Sve najbolje.

Izvinite.

Beatriče.

Ja sam, Roberto Marino.

Pamtiš dotoresu Grimaldi? Biserna ogrlica?

Tražim oprost, ali imala sam problema u prethodnom periodu...

..i ne prisećam se individua sa kojima običavam zadržavati se.

Kako to govoriš? - Ako dobro razumem, mi se kao poznajemo?

U tvojoj je knjizi i jedna moja slika.

Vi se prisećate i postojanja knjige? - Da... prisećam se.

Kad bi samo znala koliko sam te tražio, Bea!

Za pet minuta prekidam, mogu li da ti ponudim da nešto popiješ?

Veoma rado, jedno rashladjenje bi mi prijalo.

Teško mi je palo da te tako odejednom više ne vidim.

Roberto Marino? - Da. - Čudno jer te ne nalazim.

A ipak ime tvoje ne javlje se kao novo.

Potraži dobro jer smo puno pričali.

Učinilo mi se da... - Evo te tu, vidi!

Roberto Marino.

U početku se nismo baš lepo složili...

Izvinite ali moram usmeriti se ka izlazu. - Sačekaj.

Nas smo se dvoje sprijateljili.

Tu je napisano "predomišljaj"

"Predomišljaj" je iznad sladoleda.

Limun kafa očigledno izaziva gadjenje.

U stvari. - Tačno.

U stvari u smislu da je odvratno.

Ja sam rekao, ali si insistirala. - Moram da idem, izvinite.

Čekaj trenutak ,nemoj da ideš. - Ne dodirujte me, molim vas!

Molim te... - Zvaću policiju.

Da li shvataš šta tražiš od mene?

Uslugu. - Ti to zoveš usluga?

Velika usluga. - To je krivično delo.

Upad u tudji domicil, član 614 krivičnog zakona.

"Svako ko upadne u tudji stambeni prostor..."

Frančesko, razumeo sam.

Ja ti tražim samo uslugu.

Da je vlasnik saglasan, ja bih kucao.

Našao si da od policajca tražiš takvu uslugu?

Jedino ti to možeš da uradiš.

Delikatna je to operacija.

Potrebno je specijalno pripremljeno lice s iskustvom.

Osoba koja je u stanju da savlada opasnosti.

Veoma je rizično.

Znam, ali tražim ti tu uslugu. Moraš da razumeš.

Pojavi se na mestu operacije u ponoć.

Obučen u crno, bez mobilnog.

Ništa od ličnih stvari.

To je kabinet psihijatra, nije Narodna Banka.

Hoćeš ti ili ću ja? - Hajde ti.

Vrati pečate koje si stavio u džep. - Koje pečate? - Te tamo.

U džepi. - Samo jedan.

Kako si se to obukao? - Pazi mi ledja.

Budi smiren.

Ne vidi se, imaš li lampu...

Dvostruka brava sa povrtanim blokiranjem.

Trebaće nam više vremena. - Mogli bi...

Ne smetaj mi. - Treba samo...

Ćuti, radim.

Ako mi... - Nemoj da me ometaš.

Moram da se koncentrišem, opasno je.

Ko je? - Sinjora Beruti?

Izvinite kasno je, ja sam, Robi, hoćete molim vas da mi otvorite?

Hvala.

Pst! - Oznojile mi se ruke, skliznulo je.

Hajde. - Tamo je.

Ne zaslepljuj me. Tamo je.

Sigurno? - Jeste.

Slobodno. - Da.

Slobodno. - Razumeo sam.

Slobodno. - Ma dosta.

Evo ga.

Benasi... Benasi...

"Pacijentkinja pati od retkog disocijativnog sindroma."

"Ako je izložena jakoj stresnoj situaciji..."

"..dolazi do kratkog gubitka pamćenja..."

"..neodredjenog trajanja."

"Kako bi sebi psihički pomogla u svakodnevnom životu..."

"..osoba sa sobom uvek nosi veliku knjigu..."

"..u kojoj je smešten celi njen život."

"Na dan 15. aprila terapija je..."

"..prekinuta zbog novog napada.."

"Nakon dužeg boravka u specijalnom centru..."

"..gde joj je veštački rekonstruisano pamćenje..."

"..osoba je poslata na oporavak u vilu Marija..."

"..Via Mario Pikoli 4."

Opet vi? - Nemoj da bežišš.

Kunem ti se da neću da ti pridjem ali me saslušaj.

Šta hoćete?

Samo da probaš ovo... limun i kafa.

Samo malo.

Ako ti se ne dopadne više nećeš da me vidiš.

Znači ako mi se ne dopadne neću više da vas vidim?

Kako je?

Odlično je.

Tu smo se upoznali.

Upoznali smo još ranije ali ovde smo to učinili bolje.

Sećaš se? - Ne.

Celo smo popodne sedeli na onoj klupi tamo.

Posle smo jeli sladoled...

..i pričala si mi o Amedeu.

Rekla sam ti za njega?

Rekla si mi samo da se spremate da se uzmete.

Dobro je što to nisam uradila. - Niste se uzeli? - Nismo.

Pričaj mi malo o sebi, hajde.

Pričaj mi o sebi. - Ali ja ne...

Ništa posebno, sasvim sam obična osoba.

Radim u samoposluzi gde smo se sreli.

A pišem i bajke. - Pišeš bajke? Lepo!

Ako budeš htela jednom ću da ti pročitam jednu. - Rado.

Sutra?

Sutra.

Dobro, znači pronašao si je. - Da, zabrinut sam.

Zabrinut?

Ne bih da doživi udarac, razočarenje.

Udarac?

Razmišljaj pozitivno, izvini.

Jednog dana možda bude slobodna soba i...

A šta ćemo da uradimo? - Izdaćemo nekom.

Daj, budalo.

Mogla bi da bude soba za bebu.

Šta kažeš?

Mogla bi? - Da.

Mogla bi.

"Omar, mali kamikaza."

Igranje na lakom italijanskom ali neodgovarajuće za decu.

Drago mi je da ti se dopala. - A i forma je važna.

Da, za tebe je čak previše važna.

Šta nameravaš? - Reci mi molim te koliko je sati.

Petnaest minuta do tri. - Ne, tri manje kvarat.

Dolazi tri kako ti kažeš. - To je isto.

Ne, to je ista stvar.

Vidiš, malo si rigidna.

Ja rigidna?

Za tebe bi bilo dobro da se ponekad malo opustiš.

Volela bih.

Ako hoćeš mogu ja da ti pomognem.

Sutra?

Misliš kroz 24 časa?

Malo me zafrkavaš? - Malo.

"Dobrodošli u Reinbou Medžiklend!"

Kao prvo moramo da podjemo od jezika.

Moraš da naućiš da govoriš na normalan način.

Onda? - Onda, na primer, ti u ruci držiš jednu stvar...

..odjednom ti ispadne i polomi se u hiljadu komada.

Šta ti onda kažeš? - Djavo te ubio!

Ne "djavo te ubio!" moraš da kažeš "jebi ga!"

Ja ružne reči ne govorim. - Ne? Da vidimo!

Pustite da sidjem!

Više bih voleo "majku vam vašu!" - Nikad neće to da kažem.

Majku vam vašu!

Ukenjala sam se!

Majku vam vašu!

Stavite ih u ćuzu! - Koga? - Ove bitange!

Bea, stvarna si! - Da! Stvarna sam!

Majku vam vašu!

A sad kuća straha. - Šta je u toj kući?

Ništa posebno.

Lutke monstruma, Frankeštajna...

A onda ti s ledja pridje nešto i uradi ti "buuu"!

A prostorno je? - Za decu da, plaše se.

Ako se plaši neko stariji? - Opet na terapiju kod Grimaldijeve.

Ipak se plašim. - Nema problema.

Dovoljno je da se ovako držimo.

Ali ako nas uplaše s ledja? - Otpozadi kažeš?

Odbrusićemo psovkama koje smo naučili malopre. - Kao?

Mislim da ti je dovoljno jedno "barabo". Pokušaj.

Ej, barabo.

Mm... ne.

Pokušaj sa "propalice". - Propalice!

Uverljivije... kretenu.

Kretenu.

Volino. - Voli...!

Ma ne!

Ne! Daj! Šta diraš? Bea!

Bea, idemo? - Ne pada mi na pamet.

Unesi se! - Ometena sam igrom.

Blokirana sam. - Ovde smo baš zbog toga.

Ne, molim te! - Dodji, daj.

Ne, čekaj!

Hajde!

Spremna si?

Kreni! - Šta da radim?

Gledaj mene.

Ne mogu. - Pomeraj glavu.

Ovako? - Da, a i ruke.

Maši rukama, hajde!

Malo si drvena, opusti nogu.

Kreni nogom! Kreni nogom!

Ovako? - Tako izgleda da vučeš papuče!

Sve to zajedno ne mogu. - Slušaj muziku, razumeš?

Ovako? - Kreni tako!

Mnogo bolje! - Da!

Svi me gledaju! - Verujem.

Da!

Sad si smirenija? - Da, štaviše, izvini.

U knjigu sam upisala nešto zaista... - Apropo...

Možda treba manje u nju da gledaš. - Ne, moram sebe da nadjem.

Kaže se: "moram da se sredim".

Pokušaj da se središ ovako kakva si sada...

..ne kakva si bila pre deset godina. Drugačija si sada.

Igraj samo.

Daj!

Kakav si bio kao dete? - Lep.

Daj! Bio si srećan?

Do osme godine prilično polse manje. - Zašto?

Majka je otišla iz kuće i više je nisam video.

Lišen potrebne pažnje...

..počeo sam da kradem i da neumereno jedem.

Često sam spajao te dve mane.

Krao sam da bih jeo.

Šra rtadiš sa tim? - To je ručka. - Znam.

Prošao sam kraj gvoždjare... treba ti?

Ne, nema ničeg da se otvori ovde. - Tačno.

Ne pamtiš baš ništa iz tvoje prošlosti?

Ponekad nešto kao deža vi ali ne uspevam da shvatim...

..da li su to snovi ili prisećanja.

"Prisećanja" da nije ta reč malo neobična?

Zavitlavaš me.

Ne.

Ti si baš... neobična.

Izlazi sunce.

Nije valjda prvi put...

Robi...

Robi! - Šta je bilo?

Šta hoćeš? - Opalio si je?

Kažem... opalio si je? - Ćuti, probudiće se.

Reci mi. - Gubi se.

Kako je bilo? - Moraš da ideš.

Gubi se!

Nema više šoljica, moraš da ukradeš neku.

Zezam se. Ispričaj mi.

Šta da ti ispričam? - Sve, čak i detalje...

Nema tu šta da se ispriča.

Klasična priča o seksu. - Šta pričaš?

Godinama nisam nijednu doveo kući. - Potrebne su ti banalne veze.

Ovu vidiš nekoliko puta i onda tap! Nestane.

Šta pričaš? - Ništa ozbiljno, nikakav zajednički plan.

Roberto, budi mnogo oprezan.

Ovo je klasičan tip koji ti se zalepi i više te ne ispušta.

Jesi video koju facu ima? Ludača!

Dobar dan.

Dobar dan. - Ćao.

Ja sam Frančesko. - Drago mi je, Bea.

Dobrodošla.

Dobar dan.

Hoćeš kafu? - O da, hvala.

Uzmi moju, nisam pio. - Šećera? - Malo.

U redu ovako? - Da. Sačekaj, promešaću.

Ionako je čisto. - Veoma čisto.

Valerija, ovo je Bea. - Ćao.

Ćao. - Valerija.

Izvinite.

Odmah se vraćam.

Nemaš pojma koliko sam srećna što te vidim ovde.

Robi mi je puno pričao o tebi.

Posle ćemo malo da pričamo. - Da.

Ljubavi, hoćeš kafu? - Daješ joj kafu u tome?

Da, da ne bi u čaši za jaje.

Šta je bilo? - Izdavač Leči.

Kaže da hoće da razgovaramo. - Dobro! Sigurno će da objavi!

Ali moje su mu bajke odvratne. - Valjda je promenio mišljenje.

Vaše su mi bajke odvratne.

Taj ste mi koncept i ranije izrazili.

Medjutim...

Medjutim...?

Pošaljite mi sina.

Pre neki dan je ovaj bezprizornik moj sin pročitao nekoliko.

Lepa! - Lepa.

Smatra da su hit. - Jeza!

Kad se iz kanua iskrcaju u Lampeduzi, razbijanje!

Do bola!

Bajke vam čitaju po školi.

Zato sam pomislio da ih objavim u našoj tinejdžer ediciji.

Stvarno? - Delim vaše iznenadjenje.

Odmah ću da potražim dobrog ilustratora...

..i za par meseci krećemo sa štampom.

Superiška, tata!

Hajde, idi!

Za početak dugog niza remek dela. - Preteruješ!

Nazdravi, daj!

Ja bih autogram od autora. - Još nešto treba da se proslavi.

Moramo još jednom da nazdravimo.

Hoćeš ti da kažeš?

Valerija, treba nam tvoja pomoć.

Da li u agenciji znate za neki slobodan stan?

Ja i Roberto smo odlučili da živimo zajedno.

Kako divna vest! - Hoćeš da nam pomogneš? - Naravno!

Ja sam se vratila u školu, on ima svoj novi plan...

..ako to ne uradimo sada nećemo nikada. - Naravno...

Sada je malo problematično da se menja stan.

Upozorovam vas. - Ne preteruj!

Ona radi na prodaji stanova i profesionalno je deformisana.

Cene su neumerene. - Što ih obeshrabruješ?

Zaljubljeni su, žele da žive zajedno...

..to mi izgleda baš fantastično.

Izdaju baš u broju 19, tu ispred nas.

Ako će tu blizu Bea bi mogla kod nas da dodje.

A i šta će nama slobodna soba?

Kako šta će?

Mislim samo privremeno.

Zar nismo imali plan? - Da, u stvari, kao faza...

..dok se ne sredimo...

Znaš šta si ti? Neću čak ni da izgovorim.

I da znaš od večeresa možeš da raspolažeš celim prostorom.

Valerija... - Da se nisi usudio da me pratiš.

Oprostite.

Bea, čujemo se sutra.

Idem kod nje.

Ali ovo je boja šargarepe. - Pa ti si rekla.

Rekla sam da bi živu boju, ali ova je previše živa.

Treći me put teraš da ponovo farbam.

Znam, ali tu ćemo boju posle godinama da gledamo...

..možda i vekovima.

Pa onda šta ću? - Glicinijum.

Glicinijum.

O bože, ne!

Opet Frančesko. Ne mogu više!

Izvini, ljubavi.

Frančesko, šta je bilo?

Mnogo mi je loše. - To si mi već rekao.

Imaj strpljenje, ovo je tek treći put danas da te zovem.

Nije, šesti. - Ja je volim... volim je!

Trebalo bi da ti je bolje.

Ti si rekao da više ne možeš. - To je bila samo faza sazrevanja.

Ljubavno sazrevanje, ljubav bez sazrevanja je gorka.

Po meni ima drugog.

Ona ima drugog! - Hej!

Izvinite, ja putujem na Kubu.

Možda bi vam par nedelja prijalo. - Šta hoćete?

Perigoni Enriko. Došao sam zbog pasoša.

Tri fotografije, status i ne mešajte se. - Izvinite.

Zovem te za deset minuta. - Nemoj, imam posla.

Ja ću da ti se javim.

Frančesko, ja ću da ti se javim.

Zakuni se da nećemo da završimo na isti način.

Imaćemo i dete?

Da, naravno.

Kako da se zove? - Kao moj otac.

Djuzepino. - Pa ga posle zovemo Pino.

Prezivaš se Marino. Pino Marino?

Treba nešto starinskije.

Našao sam! Ruben.

Šta je to, starinsko? - Osim što podseća na oca...

..a tu i je i R od Roberto i B od Bea.

Perfektno, probaj da ga pozoveš. - Ruben. - Glasnije.

Ruben!

Odlučnije, inače kad će da dodje? - Ruben!

Mama! - Evo ga!

I evo!

Priča koja govori o borbi dobra i zla...

Idem ja po Rubena. - Dobro.

Da nije malo rano? - Moram malo da prošetam.

Vidimo se posle.

Ne primećuješ ništa?

Traka! Slatka.

Dobro... Ćao.

Knjiga.

Bea!

Bravo, ljubavi moja!

Vidimo se kasnije.

Dobar dan. Mogu da pomognem? - Tražim poslednje od Herte Miler.

Žao mi je ali prodato je.

Dosta, Frančesko! Prošle su godine.

Valerija neće više da čuje za tebe. - Znam ali sad će da promeni ideju.

Mi smo stvoreni jedno za drugo.

Pamtiš li šta si za nju govorio dok ste bili zajedno?

Da, ali to su bile prolazne faze. Sad je drugačije.

Ne dolazi u obzir jer je u vezi.

Nije, prekinula je pre dva dana. - Odakle ti znaš?

Nemoj da zoveš, ne šalji poruke...

..ne teraj me da menjam broj.

Kad neko to kaže šta to znači?

Kako ti znaš da je baš tako rekla?

Ma pusti to, znam.

Ne verujem da si to radio!

Rat je rat. - Ne smeš da prisluškuješ njen telefon.

U ljubavi nema zarobljavanja. - Policajac si, to je krivično!

Krivično? - Jeste. - Ali krivično delo srca.

Takvo delo nije krivično delo. - A nije? Pitaj kog hoćeš!

Da? - Videćeš efekat!

Imaću je opet, da znaš! - Evo dolazim.

Svi ćete da mi kažete: "Bio si u pravu."

Beatriče nije došla po Rubena u školu.

Zovem te kasnije.

Ruben je plakao, tražio je mamu pa sam zvala vas.

Dobro ste uradili.

Ne shvatam šta se desilo sa Beom.

Videćete da nije ništa.

Rubene, mama je malo zakasnila.

Hoćemo kući? - Da.

Beatriče Benasi sa "B" kao Bolonja.

Ništa... sigurno?

Amedrano? Ćao, da ja sam Podji.

Tražim jednu osobu, Benasi Beatriče.

Ne znam vreme.

Proverite od jedan pa posle? - Ja sam inspektor Podji.

Možete li da pogledate medju nesrećama da li...

Ne znam da li je smeštena tamo, samo pokušavam.

Visina 1.70 - 1.72...

Na kosi je nosila žutu traku.

Ništa... - Jesi čuo Valeriju?

Prvo sam nju zvao.

Kaže da je nije čula dva dana.

Je l' pitala za mene?

Frančesko...

Izvinite, nisam znao više kome da se obratim.

Nadao sam se da ste je čuli.

Nažalost nisam.

Ne znam šta da radim, ne znam šta da kažem Rubenu.

Mislite li da je opet doživela amneziju?

Ko to može da kaže? Moguće.

Je l' imala kod sebe svoju knjigu? - Nije.

Osećala se dobro i odlučila da je ne ponese.

Od Rubenovog rodjenja Bei je bilo bolje.

Činilo se da se izlečila.

Plašim se da se desilo nešto ružno. - Roberto, daj.

Nemojmo sa brzim zaključivanjem.

Nije prošlo ni dvadeset četiri časa.

Sačekajmo.

Gotovo? - Da.

Banana?

Da, pola.

Ne mogu više.

Hajde, pajkanje.

Reci tetki laku noć. - Laku noć.

Trk da opereš zube.

Idem ja.

Ćao.

Ćao.

Kako si?

Udji, hoćeš? - Da.

Robi? - Stavlja Rubena u krevet.

Jesi videla? - Šta?

Za Beu. - Da.

Gadno, a?

Staviću i treći tanjir. - Ne ovo je za vas dvojicu.

Ali za vas si postavila! - Da, ali sad odlazim.

Testo je gotovo, treba samo da se podgreje.

Oprosti.

Možda nije trebalo da dodjem, idem. - Nemoj, idem ja.

Reci Robiju da me zove.

Hoćeš da prekineš?

Ugasi, kasno je, hajde.

Sutra mama dolazi po mene?

Ne, ljubavi. Mama ni sutra ne dolazi.

Zašto?

Sećaš li se one bajke "Vrti vrti" koju sam ti pričao?

Eto, mama ti je kao "Vrti vrti".

Sad se vrti po svetu...

..i prikuplja nove pričice koje će da nam ispriča kad se vrati.

Uz igru i pesmice? - Da, naravno.

Brzo će da se vrati? - Da, maleni... brzo.

Da nije bilo njega ko zna gde bih sada bila!

Učinio je sve da me pronadje, baš sve.

I na kraju uspeo.

Pročitao mi je pisma koja smo razmenjivali.

Videla sam naše slike.

Dotoresa, on mi je sve.

Otac, moj čovek, ljubavnik, sve.

Možda je ponekad strog.

Ali nekad je to ispravno, jelda?

Ljubavi, kako je bilo? - Dobro. - Drago mi je.

Učiteljica kaže da je moj crtež bio lepši od ostalih...

..i da sam odličan.

Tata?

Ljubavi moja, šta je? - Ne slušaš me.

Izvini, odlutao sam. Šta?

Trebaju mi bojice, četkice i olovke.

Idemo sada da to kupimo. - Okej. - Giv mi fajv.

Ćao. - Ćao.

Znaš gde su bojice? - Da.

Izvini... izvini.

Ruben! - Tata.

Ruben!

Tata!

Beatriče, tu si sa nama? - Izvini, mislila sam na drugo.

Svaka čast za zaker, ukusna je.

Kuhinja mi je strast, posle Beatriče, naravno.

Ti si mozak Beatriče je ruka.

Svaka čast, odlično je. - Hvala.

Sve je spremno za venčanje? - Da, uglavnom.

Još poneka glupost. - Gde ćete na medeni mesec?

Vodim Beatriče u Afriku na fotografski safari.

Biće sigurno prekrasno. - Do mojega!

Izvinite, ne znam šta mi je bilo.

Idem načas do kupatila.

Tata...

Hoćeš da se igraš sa mnom? - Hoću, ljubavi.

Da završim brijanje i dolazim.

Dolazim.

Našao sam je. - Koga? - Beu.

Ne razumem. - Znam gde je Bea.

Objasniću ti, dodji.

Ćao. - Ćao.

Kako misliš našao si Beu? - Bez brige, objasniću ti.

Dobro je, barem verujem. - Gde je?

Došao mi je na sto zahtev za produženje pasoša na njeno ime.

Iz Švajcarske. - Iz Švajcarske?

Iz istog je mesta došao još jedan zahtev...

..na ime druge osobe: Amedeo Bartolomei.

Govori ti nešto? - Amedeo je njen bivši.

Zašto bi bila sa njim u Švajcarskoj?

Znaš li nešto o tom Amedeu?

Porodica mu je imala fabriku satova, čini mi se.

Je l' ovo ta fabrika?

Ne znam.

Šta da radim, da zovem? - A ako nije on?

Ja ću da zovem.

Firma Bartolomei, dobro veče. - Tražim gospodina Bartolomeja.

Nije u firmi, dolazi sutra.

Mogu da razgovaram sa gospodjom Beatriče?

"Gospodjom Beatriče?" - Da.

"U ovo su doba uglavnom svi otišli."

"Pokušaću da proverim."

"Da?"

"Halo, ko je?" - Ovde Robi.

"Robi?"

Ja sam, Roberto.

"Izvinite, mi se poznajemo?"

Ne, možda ne.

Zovem iz Rima. "- Šta mogu za vas da učinim?"

Hteo sam da poručim neke satove.

"Dali su vam pogrešan lokal."

"Prebaciću vas odmah na komercijalu, dovidjenja."

Spavaj ovde, kreni sutra.

Ne, idem sada.

Da podjem i ja s tobom. - Ne, idem sam.

Šta tražiš? - Beinu veliku knjigu.

Nema je.

Ruben!

Jesi video maminu veliku knjigu?

Jesi video maminu knjigu?

Zašto mi ne odgovaraš, jesi je video?

Ispod kreveta je.

Hvala, malecki.

Tata su vraća sutra.

Budi dobar i slušaj tetka Valeriju. - Dobro.

Ćao.

Možda će u ovo doba da bude slabiji saobraćaj.

Da, stvarno...

Dobro, idem ja.

Ako nisi večerao, imam pesto. - Pa i nisam večerao.

Za ručak sam pojeo samo jedna mali sendvič.

Onda Rubene...

..imamo više mogućnosti.

Ti izaberi.

Imamo "Inkasirana vila", što je baš prava klasika.

"Šuma zaledjenih klošara"...

"Mala radnica..." - Neću, hoću nešto lepo.

Nešto sa lepim krajem.

Imaš pravo ali tata ne priča priče koje se lepo završavaju.

Tu je "Alisa u zemlji stradalih u zemljotresu". Možda to.- Znam je.

Ne dopada mi se. - Pa onda...

Tu je jedna koju ne znam.

Da probamo nju?

"Bio jednom, ili bolje bili jednom..."

"..jedan princ i jedna princeza koji su živeli daleko jedno od drugog."

"Predstavljali su deo iste priče ali još nisu mogli da znaju..."

"..barem sve dok neko nije odlučio..."

"..da je došao trenutak da se sretnu."

"Neki čarobnjak, rećićete! Zla veštica?"

"Ne, mnogo više."

"Jedna psihoanalitičarka."

"Jedna slatka psihoanalitičarka tirkizne kose."

"Od tog dana, prolazeći kroz razne peripetije..."

"..naučili su da se upoznavaju i štite."

"Dobili su jednog predivnog dečaka i bili su srećni."

"Ali stvari se ne odvijaju uvek onako kako se nadamo."

"Sudbina je još imala za njih nešto u rezervi."

"Princezu napadoše neke zle čini..."

"..izbrisaše joj svo sećanje i ona nestade."

"Princ krenu da je svuda traži, po planinama..."

"..na nekoj klupi prepunoj cveća..."

"..u kadi punoj sladoleda od limuna i kafe..."

"..sve dok mu jedne večeri u nekoj krčmi u zabitom selu..."

"..ne pridje jedna čudna ljudina, mnogo visoka,"

"plemenitih očiju a ne baš pametnog pogleda."

"I on je bio usamljen."

"Veoma usamljen... mnogo usamljen."

"Ispriča mu priču i legendu o bezvremenoj zemlji..."

"..jednoj tužnoj regiji gde žive oni što lišeni su ljubavi."

"Princ ne oklevaće ni trenutak."

"Izadje iz krčme, prodje kroz štalu..."

"..zajaha konja i jurnu k'o munja..."

"..odlučan da vrati svoju princezu..."

"..iz te daleke doline."

Fali kraj.

Bio bi ti odličan tata.

Misliš?

Ne!

Dobar dan.

Ja sam Roberto Marino...

..hteo bih da razgovaram sa gospodjom Benasi.

Benasi Beatriče. - Imate zakazano?

Da, u devet.

U devet i šesnaest.

Sačekajte trenutak.

Dotoresa?

Tu je gospodin Marino.

Da, Marino.

Treći sprat, četvrta soba, tamo su liftovi.

Da?

Molim.

Ja sam Roberto Marino.

Izvolite.

Recite.

Ja...

Ja pišem bajke za decu.

Tražimo sponzora...

..za jedno izdanje.

Mi pravimo satove, zato ne znam... - U stvari.

To je jedna ljubavna priča...

..čija se radnja odvija kod jednog časovničara...

..izmedju jednog prelepog klatna...

..i jednog ručnog sata.

Smešno? - Žao mi je, nismo to nikad radili.

Razumem.

Pokušao sam.

Dovidjenja.

Dovidjenja.

Dovidjenja.

Gospodine Marino! - Da?

Pomislila sam da mada to nikad nismo radili...

..mogla bi to da bude lepa prilika za naše preduzeće.

Niste mi rekli koji je naslov bajke.

"Lopovčić i Zaboravka."

Lopovčić i Zaboravka? - Da.

Klatno je Zaboravka jer uvek zaboravlja sate...

..a ručni sat je Lopovčić.

Šta on krade?

Krade minute...

..jer uvek ide napred.

Znači sat nije baš nešto. - Nije.

U stvari, oni se osećaju kao da su na marginama...

..jer smatraju da su van sveta.

Sud drugih ljudi njima nije bitan...

..jer se mnogo vole.

Izvinite, ne znam šta mi se zbiva.

Čudno je.

Osećam se smešno ali... - Ne.

Može kafa? - Da.

Više bih voleo sladoled sa kafom.

Limun i kafa.

Znam jedno mesto ovde blizu...

Odgovara? - Da.

Lepo je ovde.

Sredjeno. - Čovek švajcarsku zamišlja drugačije.

Kako? - Ne znam... sa snegom.

Medjutim... - Ali sad je proleće.

Preveo Donato Di Bergamo