Original subtitles

ФАБРИКА "НАДA"

Хајде!

Педеру, пашћеш! Будало!

Јебо те! Нориљск!

Костјане, ти си поремећен!

Фотографиши док стојим!

И, како је испала?

Курвин син. Ти си болестан у главу!

Је ли добро?

Срање је!

- Хајде још једну! - Одмах. Сад ће бити боља!

- То је то, силази Костја! - Јебем ти!

Зајебано!

Дај, покажи!

Како та усрана Јанкина камера ради?

Стани, шта си притиснуо?

- Јеси ли прднуо? - Јесам.

Окрени ову десно. Дај једно пиво.

- Какво је то месо? - Свињетина, шта друго.

- Свињетина, је ли? - Рекао сам ти да је ставиш у маринаду, била би сочнија.

Стави дупе у маринаду да ти буде сочније.

Света, како ти се више свиђа Дроново дупе?

Потопљено у маринаду или без? Реци, да га припремимо.

Знаш ли где треба да набијеш тај прст?

Пробај ножем.

- Дај мени! Дај и мени! - Код кога је нож?

Хоћеш ли мени насути или не, кретену?

Костја. Јеби се.

Мила, не просипај, молим те.

Ден, јеси ли пробао?

Костаја, дај мени.

Јесу ли сви добили?

Јесу курац. Мени није сипао.

Узми чашу и нека ти наспе.

- Сипао сам свима. Празна је. - Дај још мало.

- Костја, дај... - Хоћу да кашем...

Кретени! Могу ли да кажем?

Ми нисмо добили.

Не вичи!

Ево! Ево!

- Ањушка примакни се. - Костја, хоћу да ти кажем...

Слушај ме. Костја, слушај ме.

Тако душеван... Ти си права нориљска људина.

Шта се кезиш? Шта је смешно?

Не кревељите се. Хајде.

Ти си права људина. Ми те сви волимо и ценимо.

Немој нас заборавити, креле и добро се проведи у том јебеном Питеру

Дај, наздрави још једном, пре него одеш....

- Скарупа, је ли остало нешто? - Не знам... - Скарупа. - Дај, зачепи тамо!

Јеби га, мора се и то. Одлазим.

Јеби га, нема шансе да вас, кретене, заборавим.

- Ово сад... Данас, кад смо на језеру... Сви ми заједно, јебо те...

Да поједемо и да попијемо за нас, за Нориљск, а остало нека иде у пизду материну!

Јебо те, сам размисли, Нориљчани... Москва је пуна Нориљчана.

Јебача има свугде. У Питеру, Белгороду, Новосибирску... - Вороњежу! Свуда!

И у војсци нас посебно уважавају. Није причам безвезе.

Северњачки каратер! Северњачки карактер, јебо те!

За северњачки карактер! Ура!

Хватај, гованце!

Који ти је курац?!

Сад ћу у дупе да ти набијем!

- Јебаћу му! Кретен! - Шкарупа, смири се! Пусти!

Склони руке са мене!

Гованце!

Само мало, само мало! Да покажем!

Видите, црвена мајица... и кад се окренем...

Сереш! Како то?

Љоша, устани!

Љоша, изврни џепове!

Идемо да пијемо! Покупите смеће!

Дођите, сестре!

Ућути више, Руслана!

Устај, молим те. Сутра радимо, а сутра вече нам је проба.

Знаш, ја пробу могу завршити и овакав.

Хало, може ли такси код језера Долгоје?

-Алина, дај ми цигарету. - Немам више.

Хадје моци, помогните ми са спакујем. Што морам увек сама да пакујем?

Ви нисте нормални! Нећу више тако.

Хајде да покумимо. Идемо!

Момци, идемо у сауну! Идемо!

Мене боли глава.

Серјожа, устани, идемо. Серјожа, хајде. Идемо.

Побогу, Серјожа, помогни ми. Тежак си.

Серјожа! Друштво, помогните ми!

Серјожа, хајде.

- Где је Јана? - Отишла је.

Алина! Алиночка!

Пазите, овако трчи!

Где журиш?! Алина!

Ено је, трчи!

Алина, волим те! Глупа си?

Неко данас неће јебат.

Дроне, стани. Стани, стани.

Они отрчаше. Остаћемо без пића.

Серјожа, шта је с тобом? Идемо.

Ма, станите, станине. - Света, хоћеш ли са нама у сауну? - Нећу.

- Где је Јана? - Рекла сам ти. Отишла је.

- Света, идемо. Света! - Пијан си! - Ја ћу да возим!

Ти немаш возачку.

Онда ми је не могу ни одузети. Немам је.

У војсци сам возио камион, могу возити и јебену тојоту.

- Наравно, видио сам како возиш. - 'Ајмо, момци. Ја ћу возити.

Волим када је велики, велики и дебео курац у мени

Ја хоћу да и твој је такав, али он је дебео само у мојим сновима.

Само у мојим сновима!

Идемо да се угријемо! Пожурите!

А да радимо нешто, а?

- Хоћеш ли тражити некакав посао? - Од рада и коњи цркавају.

Ја се још нисам одлучио.

Онда се одлучи.

Друштво, мени је доста.

"Пара кости не ломи" Парите се!

- "И дебели и мршави воје парење." - Шта? Где то пише?

И Серјога воли да се пари.

Серјога!

Серјога, рат је почео. Серјожа!

Серјожа, устај!

Баш њега брига.

Како сам бела.

Могла бих мало да поцрним у соларијуму.

Како би да изгледаш?

Нормално. Око нас су све овако бели.

А ти, када ћеш да идеш код Макса?

За рођендан. Заједно ћемо да да прославимо.

- Стварно. То је брзо. - Да.

Слушај, хајде сутра са мном да мало и ти поцрниш.

Озбиљна сам. После нећеш имати кад.

На мору ћу поцрнети. Идемо заједно.

А он? И он то хоће?

Да. Нормално.

Јадни макс. Срање. Жао ми га је.

Њему се Нориљски ни мало не свиђа.

Ништа мање него мени.

Који оно беше град? Тајмен? Тајван? како се зове?

Шта се смејеш? Што се ти мени стално смејеш, Света?

Тајван, о гуско?

Шта се смејеш, лудачо?

Темрјук. Сто пута сам ти рекла.

- Темрјук. Која је разлика? - Велика. Тајван - Темрјук.

Здраво.

- Јеси ли дошла због њих? - А ко би други?

Пусти гласније.

Здраво.

Какво је ово срање?

Хеј, где си навалила?

Светка, ово је парно купатило за мушкарце. Шта ти је?

Изведи ону курву одавде, одмах!

Хајде. Шта ти је? Смири се.

- Слушај ме! Озбиљна сам! - Смири се...

... момци се тамо одмарају. Сад ћемо отићи по Костју.

Реци јој нека покупи своја срања и нека се губи одавде!

- Прекини! - Рекла сам ти!

Смири се. Шта те је спопало?

- Нађуша, здраво. - Здраво.

- Стиже риба, момци!

- Јеби се! - Ма дај!

- Имаш пет минута! - Добро. Отераћу је за пет минута. Што одмах почињеш.

Које срање!

Шта мислиш кој ју је звао? Курва!

Пусти је Света.

Мирно, мирно. Не иди тамо.

Рекао је да ће она отићи за минут. Света!

Не дотичи ме кад ти кажем!

Где ћеш Света?

Света!

- Света! - Одјеби од мене!

- Дај, шта је било? - Рекла сам: одјеби од мене!

- Света не квари диван дан. - Ја кварим?

Ко сам ја? Ваш друг? Вас баш брига за моје мишљење.

- Јебо те, шта ти је Света? - Иди да добијеш мало док можеш.

Дај, Света... Шта ти је? Не љути се на мене, Света.

До Лењинове.

- Здраво. - Здраво.

- Куда си шетала? - Што?

Касниш, зато.

5 минута касним.

Новгородцева, пет минута је некад разлика између живота и смрти.

Тек си почела да радиш, а сваки дан касниш пет минута.

А петком десет минута.

Теби отац није причао ништа о заводу?

О начину рада? Одговорности?

Боље да си као мајка постала глумица. Да наставиш традицију.

- Размислићу. - Размисли.

Још нисам одлучила шта ћу тамо радити.

Можда ћу постати глумица.

Само им ти требаш тамо.

Него, затвори та врата.

- Кравчуков картон? - Да.

- Здраво. Могу ли ући? - Сачекајте минуту. Позва ћу вас.

- Повреда ока. - Тренутак.

Долазио је у четвртак, после ручка.

- Онај са повредом ока? - Тај.

Света, помери торбу. Узми податке.

- Здраво. - Здраво.

- Пуно име? - Овсјанкин Игор Сергејевич.

- Колико имате година? - 31.

- Боли те стомак? - Да. - Много? - Много.

Света, дођи да видиш шта радим.

Да изујем чизме?

Него како си мислио, мили мој? Да легнеш на кревет са чизмама?

Какво је то питање?

Могу да не стављам ноге на кревет.

- Боли ли овде? - Аха.

- И овде? - Аха.

- Добро. А код пупка? Овде. - Боли, посебно кад притиснете.

То је. Танко црево је упаљено.

- Од чега? - Инфекција.

- Каква инфекција? - Ах, каква инфекција...

- Је ли ти сад лоше? - Не.

- Треба ли ти поштеда од тешког рада? - Не треба. Већ су ме олободили тешког рада.

Каква ти је столица? Течна? Има ли крви или слузи?

Течна је, а крви и слуз нисам приметио.

- Сигуран си? - Јесам.

Какве је боје?

Браон.

Послаћемо те на инфективно оделење. На испитивање.

Позови радњу и реци да је Овсјеников ослобођен до краја смене.

- Овсјанкин. - Овсјанкин? Овсјанкин.

Дођи! Реги! Дођи!

- Света! Света! - А?

- Погледај мој нови трик? - Не могу, Љоша.

- Молим те погледај. - Заузета сам.

Света, молим те. Молим те, молим те, молим те, Света.

- Играш се са псом. - Да.

Свате, секунду. Молим те.

Стојиш овако и бла, бла, бла, ... и онда...

- Тако, тако, тако. Хоп! - Види се.

- Шта? - Видим како то радиш.

Још једном. Погледај.

Видим како то радиш. Зато јер показујеш одозго.

треба да показујеш у висини очију.

Добро.

Ето. Нестао је.

Срање. Јебем му.

Сад ћу брже. Света! Ти не гледаш, Света.

Рекла сам ти да се одавде све види.

- Зајебаваш ме. - Зајебаваш сам себе.

Света, да ти покажем још једном.

Ја те "зајебавам". Показаћеш ми сутра.

Реги, дођи. Реги.

Реги, дођи. Ово је твој тањир.

Не стављај прљаву лопту у тањир! Сад морам да оперем тањир!

Сад мораш прати тањир. Света иди опери тањир.

Опери га. Реги дођи овде.

Знате ли шта је Ленка урадила? Отишла је у европски део.

Заљубила се, удала и тако то. Сада живи у Њижном Новгороду.

Пише да је у Њижном све другачије. Није добро као код нас.

Зато ће она гостовати у Москви, а ти у најбољем случају у Краснојарску.

Тата?

Слушај. Хоћемо ли ускоро ићи за карту?

Додај ми хлеб.

- Света... - Хвала.

Изгледа да нема ништа од карата.

Зашто?

Зато...

Зато јер сад немам довољно новца.

- Укусно је. - Станите. Како то?

Пре две недеље је имало, а сад нема.

Не почињи. Имамо једно изненађење.

За твој рођендан.

- И? - Купили смо ти стан. - Замисли, стан, Света.

- Одлично! А Љоши стан? - Стани.

За Љошу, касније.

Не брини и ти ћеш тобити.

Касније...

Љошка добићеш све што ти треба.

Цео живот ћеш живети у свом стану.

Цели живот, Светка.

- А ја ћу живети са вама? - Хоћеш.

Како би ти без нас?

Цео живот, је ли?

- Цео живот. - Молим те, мало се утишај.

Света, шта ти је?

Купили су ти став, а ти правиш сцену.

Јесте ли ме питали? Јесте ли ме питали хоћу ли да живим овде или не?

Па...

Сутра ћу да одем одавде.

- Не може то тек тако... - Из вашег Нориљска.

Не мошеш тек тако да одеш сутра.

Прво мораш завршити школу, да имаш професију, онда да се запослиш.

Мислиш ли да си тамо некоме потребна тако без икаквог искуства?

Тако је.

Тамо није као овде, Света. Тамо је потпуно другачији живот.

Нећеш имати никакве помоћи. Нема мајке, ни оца да ти све обезбеде.

Нећеш имати ни стан.

Дао сам све од себе. Заиста.

Пријатељи ћети завидети, Светка. Искрено ти кажем.

На послу нисам ником ништа рекла. Замисли шта би причали.

- Хвала. - Молим.

Тата, рекла сам ти. Све сам ти рекла. Знао си за Макса и за рођендан.

- Шта са Максом? - Обећао си ми.

И шта? Реци ми, шта са Максом?

Тата, Макс ће бити мој муж.

Када ти буде муж онда ћемо разговарати.

- Вриштиш ли увек тако кад волиш некога? - Не.

Можда је то таква навика...

Прочитала сам и викнула, у реду?

Како?

У скрипи је написано.

Кога брига шта је написано?

Видите. Сат и двадесет на сцени сте ви и то парче меса...

- Ко је он? - Нови режисер, дошао је из Москве.

- Ви сте из позоришта? - Аха.

- Где си видела моју маму? - У гардероби за глумце.

Стојим овде са овим парчетом меса пола сата!

Дајте разумите. Имате добру емоцију.

И за месец - два....

уз стално понављање...

према месу ћете се односити као сад према мени.

Сад, приђете, узмете месо и продужите.

- Здраво. - О, Света! - Здраво драга. Уђи драга.

- Хоћеш ли чај? Имам готов зелени. - Нееее.

Зашто зелени? Мошда хоће црни.

- Седи. - На Света, једи.

Не, тетка Тамара. Сита сам. Нећу. Хвала

- Бомбона? - Нећу, хвала.

Моја старија исто. "Нећу ово, овога ми је превише, ово гоји, те овако, те онако."

- Истина. - Ма, ужас, кажем ти.

А оне су све такве. Угледају се на оне моделе.

- Света? - Шта је?

Мораш скупљати ствари за мамом. Изгубила је кључеве. Од гардеробе.

је ли тако, Кристиночка?

Кључеве? Ми смо уметници.

Сви нам се подсмехују. Не разумеју нас.

А она ће закаснити.

Одмах!

Још само додир... Права лепота.

Кристина? помери се! Пролаз!

Довиђења.

- Мама... да ли би могла да разговараш са татом? - Са татом? Шта са њим?

Па, о томе да ми да новац да одем на југ за рођендан.

Тата ти је рекао да нема новца.

Има он новца, мама.

Увек ми обећате, па не испуните.

Не знам шта да ти кажем.

Што ти Максим не купи карту?

Отишао је богу иза ногу, па нека ти плати карту.

Мама.

Шта је? На крају крајева он је мушкарац или није?

- Мушкарац је. - Пусти нека се брине за тебе.

Њега су тамо родутељи послали он није хтио да иде.

Ти пусти нека се побрине за тебе.

Он је инвалид. Палчеве су му ампутирали.

Он сад нема новца. Инвалиде је, Мама. схваташ ли ти шта су промрзлине.

Наравно да знам шта су промрзлине.

Када смо прешали да живимо овде и ја сам била промрзла.

Имала сам на гузи црвени круг.

- Ах. На гузи. - Да.

Ја оца нисам оставила, остали смо да живимо у Нориљску.

Родила сам тебе, Љошку, а твој је одмах збрисао.

Све ми је јасно. Добро. Идем.

Истина је. Света, истина је, не треба да бежиш.

Да, мама. срећно на проби.

Да, ало?

- Здраво. - Здраво.

Ти... Сачекај, не видим те.

- Сачекај тренутак. - И ти сачекај тренутак.

- Видиш ли ме? - Још мало.

- Видиш? - То! Видим.

- Види те! - Што?

Не знам.

Леп си. Имаш праменове од сунца. Смешан си.

И ти си лепа.

- Хвала. Трудим се. - Супер.

Какво је море? Јеси ли се купао?

- Да. Одлично је. - Топло је, сигурно.

Не може више.

Ево ме. Скакућем.

Како ти је нога?

- Моја нога? - Да.

Шта мислиш како је?

Па, добро је.

Слушај, Максиме... Отац ме не пушта да дођем код тебе.

Зашто?

Па... Купили су ми стан у овој забити.

- Супер. - Шта лупаш. Је сад не могу да одем одавде.

- Ма, дај! - Умрећу овде.

- Што драмиш? - Не знам.

То је за тебе добро.

Можда да ти дођеш у Нориљск?

У Нориљск? Нема шансе.

Желиш ли ти уопште да ја дођем?

Наравно, дођи! Поведи све и дођите. Кућа је велика.

Здраво, Јури Михајловичу.

Здраво.

Ја одох.

Јури Михајловичу?

Ви хоћете да живите, Јури Михајловичу, или нећете?

Хоћете ли да вам деца остану сирочад? Имате ли деце?

- Кћер. - Кћер.

Ово је трећи пут за месец дана. Не можете радити у производњи.

Посебно код пећи и на толикој висини.

Још и пушите. Видите, све ћу навести у ваш медицински извештај.

Ми овде имамо добру здравствену бригу и нећу дозволити да отегнете папке.

- Света? - А? - Отвори му боловање. - Добро.

Можда да одем и да им кажем?

Седи где јеси, јер ако одеш више се нећеш вратити.

Како се осећате? Делује ли ињекција?

- Здраво. - Здраво. Дај то.

- Што си поранио? - Скратили нам смену.

- Неки празник? - Ме не, техника је нешто заказала.

- Твој кусур. - Не треба. Задржи.

До сутра ће поправити.

Зато ћу данас овде да се занимам.

- Проведнио си се. - Увек сам вредан.

Кобасица.

- Хлеб са маслацом? - Ја нећу. Само хлеб.

- Како си ти? - Добро.

- А што добро? - Чај или кафу?

- Угаси то. - Слушај... - Угаси, проврело је.

Још нисам јакну скинула.

- Спремна сам. - Сипај.

Шта ти је? Престани. Рекла сам ти да ћу променити боју.

Дај да видим. Можда ћу се навићи.

Нећеш. Пустај.

- Овако нећеш видети. - Стани, хоћу...

Шта? не, нећу ти показати и тачка.

- Зашто толико много данас? - То ти је поклон за рођендан.

Хвала, али мој рођендан је у јануару.

Знам.

И? За шта је ово?

То је јер нећу бити овде у јануару.

- Зашто? - Морам да идем.

- Отпустили су те? - Ма, какво отпуштање.

- Због твог здравственог стања? - Не, одећам се добро. Заиста.

Имам проблема кући, разумеш?

Моја жена. Једноставно, сад морам да будем у Вороњежу.

Јасно ми је.

Шта ти је јасно?

Стани, где си пошла? Стани.

Нађице, нећи овог монемта отићи.

- Стани. Видећемо се опет? - Здраво.

Здраво.

- Чекаш одавно? - Шта?

- Реги, рекох чекаш ли одавно? - Не.

Не. Ћао. Добрице. Дођи.

Идемо!

Шта ти је? Као нека баба си.

Љоша, не иде ми се туда.

Сви тако кажи, али сви успеју.

Хајде!

Стварно не знам шта да радим.

И, он се неће вратити? Никада?

Мислим да неће.

Жао ми је.

Уши су ми зачепљене.

Стварно?

То је нормално, и моје су.

Некако осећам се као да и ја летим.

Зашто је ово место силе?

Зато што даје енергију.

Зато ми овде седимо заједно, а не би требало.

Овде треба доћи сам. Треба некад сама да дођеш овде.

Кад ми није ни до чека, дођем, поседим,

одморим... и нешто се промени.

- Истина је. Шта је? Шта је? - Ништа.

- Имаш ли штек? - Да.

- Колико? Тридесет? - Да, тридесет.

- Дај. -Треба ми. - За шта?

Да платим пошиљку. Знаш.

Дај ми двадесте, ја карту у јендом правцу, а тамо ћу са Максом...

- Света! - Снаћи ћемо се.

- Света... - Послаћемо ти новац.

Светочка, дао бих та, али кунем се да не могу.

Дао бих ти да имам. Немам, кунем се.

Тај новац сам већ наменио. Што почињеш?

Тебе баш брига за мене. Видим.

Да Света, баш ме брига. Добро си разумела.

Баш је тако.

На мене са на обазирете, као да не постојим.

- Света... Света, позајми од неког. - Од кога?

- Од неког са посла. Од пријатеља. - Аха.

Мало по мало и скупићеш. - Аха.

Дао бих ти, али немам. Истина је.

Имам тридесет и то је све.

Да видим.

Ево...

Нови трик. Нисам га много вежбао.

Не знам хоће ли успети.

Хвала.

Хајде.

Смемо ли их некоме показати?

- Одлично. - Обриши ову. Можеш ли?

- Младићу! Могу ли се са вама фотографисати. - Да. Можете.

И са вама, такође.

- Хајде, Љоња, драги, поједи то. - Ево.

Готово.

Хвала.

Добро срање.

- Зајебано. - Није лоше.

Било би добро да попијемо сок. Добра трава.

Волео бих кад би продавали траву у продавницама.

Ушеташ увече у маркет

и купиш неко добро срање.

Онда одеш кући и попушиш...

И гледаш филм са својима.

Са мамом и татом.

Прво запалиш са мамом, онда са татом

Да, попушимо џоинт сви заједно.

Једемо грицкалице, јебо те,

мама направи донесе колаче са чејем и соком.

- Слушамо музику... - Јебо те.

- Сви су опуштени, нико ни на ког не виче. - А види шта би било да се нарољају.

Иста породица.

Матори се нарољао. Мајка пизди.

Сви су у фрци и свађају се. Пизде једни на друге.

- Дан, како се може набавити новац? - Шта?

Како шта, креле? Девојка пита како може наћи новац?

Ево ја таксирам за новац.

Озбиљна сам. Треба ми 50 што пре.

Оооо! 50! Не сери!

И мени треба, јебо те.

Свет, ја још отплаћујем кредит.

За недељу дана идем код Макса.

Тата неће да чује. Љоша ме је откачио.

- Ти их онда заради као Нађа. - Молим, ти си ненормалан.

Што? Хоп-хоп и ето 50 цигли.

Колико пута мора да се кресне?

- Хајде да нам попуши онда! - Идиоти!

И у дупе да га прими?

Прекините!

Сто посто би зарадила за недељу!

Онда оде код Макса: "Здраво Макс драги". Јебо те!

А има и разних первезњака!

- Од њих би одједном добила 15 хиљада. - Пољуби ме у дупе.

- Одрадиш пар њих и одеш код Макса... - Прекините, сероње.

- Трудноће? Абортуси? - Не.

Стални партнер?

Немам сталног.

Какву заштиту користиш?

- Некад презервативе, некад... - Некад презервативе, некад?

- Некад не презервативе. - Презервативе не, а шта?

Могу ли? Добар дан, Вера Ивановна. Донела сам резултате.

Дођи следеће недеље да урадимо још један ултразвук.

- Хвала. Довиђења. - Довиђења.

Обично партнери узимају терапију истовремено да не би пренели једно другом.

Кад постоји стални.

- Ти им мораш рећи свима. - Добро.

Ево ти рецепт и иди у апотеку.

Лечење траје два и по месеца.

За то време нема алкохола. Ни незаштићеног секса, такође.

- Јесте ли алергични на антибиотике? - Нисам.

Занима ме да ли су ове крзнене чизме сувенир из Нориљска?

Јесу, али су скупе.

- Колико? - Веома.

Види, имамо ове магнете са термометром за 120,

ове ситнице за 50, или Ескими...

- Хоћете ли? - Не.

Колчанова, ко те је научио да тако разговараш са муштеријама?

А ти другачије разговараш са њима?

- Дајте ми четири магнета. - Четири по 120.

Можда би хтели ове кецеље?

Или ове малене чизмице?

Не, нећу. Узећу ове две.

То је 950 рубљи.

50 рубљи.

Да одеш до Краснојарска.

- Што до Краснојаркса? - Одатле до Омска.

Возом, аутобусом, свеједно. Тамо имам друга, Валеру Кочетова.

Он ће те сачекати. У почетку можеш живети код њега.

Наћи ћеш нормалан посао.

- Имаш ли новца? - Имам нешто.

Колико?

- Довољно. Уштедела сам. На картици су. - Добро.

Ако ти не буде довољно послаћу ти још.

Преко банке. Сад може да се уплати било где.

Па?

Јура, не знам.

Хајде, овде заврши своје послове.

Ја ћу се договорити са Паличом. узмеш ствари, одеш на станицу и он ће те укрцати.

Колико ће тражити?

Како да кажем? Боца коњака, мислим.

Ма шалим се, ништа. Омск је леп град, зеленило, чист ваздух.

Сутра ћу вас упознати да зна кога треба да поведе.

Она интраваскуларна хемолиза. Какви су резултати?

- Инсуфицијенција бубрега. - Изгледа да знаш нешто.

Људмила Васиљевна...

- Шта је, Новгородцева? Хоћеш чај? - Не. Можете ли ми помоћи?

Реци. Слушам те.

Да ми дате паре?

Мислим, позајмите. Требају ми сад паре, а кад буде плата вратићу вам.

За шта ти треба?

Треба ми. Одмах. Али да не кажете тати, може?

Дрогираш ли се, Света?

Људмила Васиљевна, ви се шалите?

Та твоја стална раздраженост и дружење...

са тим дебилним зависницима. Требала бих да позовем Николаја Петровича.

Људмила Васиљевна, не дрогирам се!

Света ти знаш као медицински радник да хероинска зависност носи

велики ризик добијања хепатитиса и сиде...

Знаш ли колико имамо обољелих од сиде по статистици?

Слушај, Људмила Васиљевна, јеби се!

Како понашање.

А ја се размишљам да ли да ти зовем оца или не.

Нећу ти ти дати никакав новац, јеси ли ме разумела?

- Ја ти новац нећу дати. - Не бих ни узела.

- Шта? - Набиј новац себи у дупе.

У твоје дупе ћу га набити!

Набићу ти у дупе тако да ме за цео живот запамтиш, мала фуксо.

Да те више нисам видела овде, курвице једна.

Ноћас ћемо видети изванредан наступ патриота нашег града.

Следи наступ младог специјалисте из фабрике бакра.

"Хоћу да радим овде, научите ме".

Вокална и кореографска поставка "Време је да се проба".

Плесни наступ "Металне искре".

А сад позивам на сцену наше звезде: Прокудину Јану,

Сергеја Медведева, Руслану Дорошенко и Александра Политова.

Говориш као да си ми већ жена.

Извини, а ко сам ја теби?

Пријатељица.

Пријатељица? Као Нађа, је ли?

Шта има сад Нађа са овим. Ако хоћеш, онда јесте, као Нађа.

Макс, шта то причаш? Јеси ли чуо шта си сад рекао?

Да ли се ти сећаш мене? Је ли ти остало шта у памћењу?

- Сећам се. - Чега се сећаш?

- Што ме мучиш? Зезали смо се, тога се сећам. - Чега још?

Света, престани да ме јебеш у здрав мозак!

Нормално смо се дружили. Требао сам нешто да кажем.

Ти си добра девојка...

Знаш да пушим. Чему фрка?

Нема везе са пушењем.

Можеш ли ми објаснити шта се дешава?

Ништа. Јесу ли те звали из рехабилитационог центра?

Престани да говориш глупости.

Људка ме је звала.

Рекла је да си је послала у пизду материну.

- Па? - Шта, па?

Рекла је да не долазиш више. Каже да те се плаши.

Да си наркоманка.

- Глупача. - Не Света. Једино си ти глупача.

Света, отвори балконска врата да уђе ваздух.

Какав ваздух ти се свиђа данас, тата? Хлорни и сумпорни, а?

Овај и овај. Колко новца?

- Колико? - 5200.

- Може 5000? - Не. 5200.

- Пет и лимун. - За лимун можеш код оног тамо.

- Дај за пет. - Добро, пет.

Ево, две и петсто.

- Значи: Серјожа и Јана... Шкарупа. - Чекај.

Где сте до сад? Чекам два сата к'о будала.

Остало је још водке.

- Иди донеси. - Не сери.

- Иди, бре, кретену. Шта чекаш.

Лепо. Баш оно што нам треба.

- Света! - А!

- Шта си радила тамо? - Пишала.

- Лепо. - Да.

Месо је снага. Војници Џингис Кана су ждрали само месо.

Скарупа, време је за ражањ.

- Чекај, нисам још исекао. - Пожури или ће изгорети.

- Да, баш ће изгорети. - Треба ми још угља.

- Ја ћу исећи лук. - Лепотице. Моја девојка. На колутове као што сам рекао.

- Серјоша, хоће ли то дуго? - Неће. Што питаш?

- Можеш ли ми помоћи да оперем поврће? - Право у око.

Идем да пресвучем панталоне. Руслана, пиво поверавам теби.

Са стране, не овде.

- Идемо овамо. - Треба ли ти помоћ?

- Не, Серјожа ће ми помоћи.

Не мешај. Лук посебно.

Света, знаш, Нађа је сад моја девојка.

Сада се виђамо, а ускоро ће и венчање и све по реду.

И она ће ми родити децу. Је ли тако? Мила моја, моја девојка.

Ти си то већ ударила по водки?

Иди у курац. Пијем кад хоћу.

- Ти си то на дијети? - Да.

- Није хришћански. - Треба ли ти помоћ?

Додај ми пиво.

Сад треба да роштиљамо,не да пијемо. Угаљ ће изгорети.

Хајде, пеци то.

Хоћеш да испрљаш руке?

Чему се смејеш?

Скроз сам цркао тражећи вас.

Штао си цркао? Објаснио сам ти.

Дођеш до скијашке станице, идеш сто метара и скренеш лево.

Сто метара? Километар. Онда лево и то уз брдо.

- Шта ћеш: водку или пиво? - Водку.

Какав километар.

- Хоће ли још неко водке? - Ја.

- Сипај и мени. - Дај.

- Ја сам већ сипао. - Дај сипај још.

- Може ли мени вино? - Наравно, лутко, шта год ти желиш. Вино.

Опусти се, друже.

Хоћеш ли моју девојку? Моја будућа жена Нађа. Можеш да је пробаш данас.

Пробај је што пре, јер она ускоро одлази одавде.

Ко одлази?

Ко? Нађа. Ниси знао?

Је ли то тајна нека?

- Идеш на југ? - Да.

Остављаш ме?

- Пословни пут? - Не, него обични.

- Јеси ли купила карту за авион? - Не. Идем по Јенисеју (река).

Пливајући? Сплавом? Гуменим чамцем?

- Са мотором. - Лептир стил.

Не, него друг мог друга...

- Другови, ја ћу данас први да се поздравим са Нађом. - Хоће ли ми неко сипати водку?

- А, дебела! - Боли ме!

- Могао бих те угристи! - Рекла сам да ме боли, престануи.

Извини. Где боли... бићу нежан.

- Шта ћеш са овим? Враћај! Враћај! - Одјеби!

То је мој костим. Враћај! Враћај!

Престани! Који је курац са тобом Шкарупа?

Врати му!

Врати му!

Што вичеш на мене? Што се тако истресаш намене, Света?

Да си добра волели би те као Нађушку.

Макс би те повео са собом.

Серјоша и ти си ми нешто ко попишан.

- Шта ти је? - Хајде да попијемо.

- Скроз си поблесавио. - Шта ти хоћеш, кретену?

Нећу ништа.

Света, где ћеш?

Да пишам.

Макни се од мене. Ја сам завршила.

Света, стани.

Ја нисам ни зашта. Трунућу у овом Нориљску.

Док ће она сунчати своју пичку.

Она је све од мене украла. И Макса ми је украла.

Ко ти га је украо?

Је ли у реду на -50 оставити човека? Попушити му, узети новац и отићи. Је ли нормално?

Она је курва. Обична курва. Животиња.

Зашто сте са њом? Зашто сте са њом?

Све ти то добро знаш! Знаш све!

Света, идемо.

- Све знате. - Света!

Света, идемо, молим те.

Да није било ње, мој живот би био другачији.

Мој живот би био другачији.

- Како се осећаш Нађа? - Добро.

Наш Худини није баш најбоље.

Боли те глава?

Има ли пива?

Је ли умрла? Света? Јеси ли жива?

Јеси ли добро, Света?

Срање, где ми је картица?

Ста је, Нађуша?

Питам те где ми је картица?

- Шта уопште тражиш у мојој соби? - Нађа ја...

Кретен.

Зашто си је узимао? Свакако не знаш пин код.

Јура, је ли тај човек у реду?

Не брини се. Све ће бити у реду.

Не знам...

- И ја ћу ускоро доћи. - Да.

Нисам крива што се овако десило.

Нисам ја крива што си отишао.

Нисам те ја оставила у снегу.

Чак сам ти и опростила што си се са Нађом јебао.

Што ми све то причаш?

Ништа не можеш урадити.

Зашто! зашто, не могу! Зашто!

Престани да плачеш.

Наћи ћу новац. Доћи ћи код тебе. Чујеш ли ме?

Треба да се смириш. Да прође неко време.

Све ће бити у реду, сигуран сам.

Молим те мили. Молим те.

Не, ја ћу после. Нека настја каше нешто. Хоћеш ли Настја?

Хајде, пусти их сад. Нека прво нешто поједу.

Ова данашња младеж не зна ни да наздрави.

Немате маште.

Не знате да дајете поклоне. Уопште не поклањате.

Наш поклон стоји на улици.

- Реци ми, шта сте то купили? - Још га нисмо дали, испред је.

Ауто.

Зашто тако говориш? На пример, Андрјуша Јекименко јој је поклонио цвеће.

- Имамо изненађење на улици. - Изненађење? Супер.

Добро. Отварам.

Ти данас пуниш 18 година.

Ти сад сама одговараш за своје поступке.

Ти сад имаш нова прева, а она носе нове обавезе.

Да пређем на ствар. За то морам да приђем до Свете.

Кћери моја драга, од данас ти си газдарица у сопственом стану.

То није све.

Кључеви.

- Колико има соба? - А? - Колико има соба? - Нећу рећи.

Тетка Кристина, колико има соба?

Сипај мало водке.

Хајде да вас фотографишем.

- Хвала. - Ја не волим да се фотографишем.

- Подигни пса, драга. - Дај ми твоју чашу.

Не могу да га држим, мама.

- Идемо ли? - Идемо.

Шкарупа чека.

Тата, идем напоље. Идемо.

- Хвала, све је било укусно. - Тетка Кристина, било је одлично.

Света, пријатељице моја. Срећан рођендан.

Идемо, на посао.

Света, Дану и мени је пао на памет диван поклон.

- Надежда Панко. Звана Нађа 911. - Помоћ за мушкарце. Командуј!

Света, ово је за тебе.

- Поклон. - Хвала.

Сипај Серјожа. Шта ти је?

Сви добили водку?

Бићеш још лепша.

- Света, водка? - Да.

Света, у твоје здравље...

Момци, ја ћу да се уништим данас.

Неко нам долази. Неко говно има у руци.

Света, шта није у реду?

Ништа. Данас ми је рођендан и славим га у овој смрдљивој рупи. Само то.

- Света, идемо кући. - Нећу.

- Света. - Иди. иди, Љоша.

Идемо заједно?

- Света, где ће Љоша? - Иде одавде.

Света, мама ме је звала. Морам да идем.

Ако мораш, иди.

- Не љутиш се? - Не.

- Света, стварно морам. Не љутиш се? - Не. - Сигурно? - Сигурно.

Љоша! Чекај!

Коме је данас рођендан?

Дрон ће да узме кредит. Узми један за мене.

- Како ћу га вратити? - Кога брига.

Ја ћу се запослити, договорено?

Као бармени у... како га зовеш?

Не сери. Какав бармен. Хоћеш ли да се убијем од пића?

Ми би редовно долазили.

А бар би банкротирао кад би почели да долазите.

Да попијемо.

Скарупа, можда би могао да правиш пите са месом?

- Шта? - Чебуреке.

- Чебуреци код Шкарупе. - Зејебаваш се?

Шкарупини чебуреци.

Правио бих чебуреке од кретена као што сте ви! Од твог гуза би било за целу гомилу.

- Чебуреци код Шкарупе. Лепо звучи. - Свиђа ми се.

Нађи се свиђа. Онда смо решили.

Јеси ли луда!

Каква је вода?

Хладно ми је!

Добро, престани сад.

- Шкарупа, реци јој!

- Шта да јој кажем? Шта? - Шта то радите? Јесте ли луди?

Дај, смири се.

Наша Нађа се окупала и сад сва блиста.

Нађа кад изажеш... знаш како ће ти бити добро.

Тренираш ли то за Олимпијаду, Нађуша? Види је како плива?

- Оставите ме на миру. (Не дирајте ме)! - Нико те не додирује.

Оставите ме на миру!

Пази, ово је отпадно језро, све из фабрика иде у њега.

Говорили су да има неког боријума...

- Шта? - Боријум...

Шта то мумлаш?

Хемијски елемент. Иванич ми је показао на телефону.

- Иванич, стари лизомуд! - Уловио је рибу са три ока.

- Знам... - Видео сам на његовом телефону.

А Нађи ће порасти три сисе. Замисли еј са три сисе.

Погледај је. Као да ће да стане. Нема шансе. Далеко је отишла.

Плива као на првенству.

- Нађа! - Да ли се шали?

Ма, зајебава се са нама.

- Који ти је курац? - Носи се.

- Шкарупа, слушај... - Шта?

Хајде да стопирамо.

Не, то су два различита зачина. Турска лоза даје укус...

Ја мислим да је лук битан...

Добар је са пилетином.

Слаже се са ришом.

Тако је.

- Здраво. Верујем да више немате карата? - Имамо их много. За где ван треба?

Први лет, где иде?

За Јекатеринбург. Регистрација се завршава за 15 минута.

Мислим да немам довољно новца. Имам само 25 хиљада.

- Карта кошта 10200 рубљи. - 10200?

Моменат. Хвала вам. Вратићу се.

Спаваш ли?

Узела сам ти новац. Сад одлазим.

Чујеш ли ме? Рекла сам да сам узела твоје паре.

Где је тата?

Не, не буди га. Ћао.

Можете ли ми дати карту за следећи лет за Москву?

- За Москву? - Да.

Има за три сата. Слеће на Домдједово.

Пасош.

- У једном правцу? - Да.

- Изволите. - Хвала.

Девојко, треба вам превоз?

250.

Може ли за 200?

Идемо.

Регистрација за лет број 742, Нориљск - Москва је затворена. Време поласка је 6 и 35.