Original subtitles

www.titlovi.com

LEGENDA BROJ 17

ŠPANIJA, 1956. GOD.

- Jeste li videli ono? - Ptica je dobar znak. - Ptica je dobar znak! - Valera, budi miran!

- Zašto Tanja može, a ja ne? - Zato što je poslušna, a ti nisi. Kakav si, pašćeš!

Begonija, zašto idete? Ostanite! Odveli su te u Sovjetski Savez jer je ovde bio rat.

Moralo se tako. Deca su odvedena da bi bila spasena, ali prošlo je već 20 godina.

Rata više nema i skoro svi su se vratili. Deci je ovde dobro. Ostani, sestro.

Hoze, ne muči me! Znaš da mi je muž u Moskvi. Ne mogu da ostanem.

- Hoze, hajde sa nama! - Ne mogu, sestra mi je u gostima.

Huanita!

Najhrabriji će sada trčati ispred bikova.

- Gde ćeš? - Odmah se vraćam.

Valera, propustićeš glavno! Već su ovde, gledaj!

Valera!

Valera!

Dečko moj... Valera!

Sine... sine! Valera!

Valera! Gospode... Živ si, živ...

Daj mi tog prokletog psa! Dobićeš ti već svoje od mene!

Hoze! Hvala ti, hvala, hvala!

A zašto si ti stajao? Trebalo je da ga uhvatiš za rogove i izbaciš sa trga.

- Nisam mogao. - Zašto? - Zato što sam mali. - Mali ili veliki...

Možeš ili ne možeš, to ti odlučuješ. Kada nađeš ono što voliš, čudićeš se koliko možeš.

- A kako da nađem to što volim? - Naći će ono tebe.

Kakav patuljak! Majka ti je vezala?

- Šta to radiš? - A ti? - Gde ćete? Mir!

- Valera! - Mama, mama... - Dosta, momci!

- Zar ne vidiš šta se tamo dešava? - Odmaknite se! Dva minuta kazne! I za vas!

- Zašto? On je prvi počeo! - Mama, on zna... - Mogao je da izgubi oko!

- Pa šta? Ima drugo. - Sedite.

Šta ćeš da radiš sa njim? Šta misliš, kako da se otkrijemo?

Naći ćemo neki način, Gus. Bolje pripazi na zube.

- Gde gleda njegov trener? Onaj drugi je bolji. - Bobrov iz Spartaka? Dobar trener!

Ali sa Kulaginom Valerka je imao sreće. On radi sa Tarasovim. Pogledaj!

- Došao je... - Ko? - Tarasov, trener CSKA! - I reprezentacije.

Da, i reprezentacije. Najmoćniji sovjetski čovek, posle Žukova.

- Čekaj malo... - Lenjin se ne računa. - Pogledaj, Tarasov je došao!

- O onoj dvojici sam ti govorio, na klupi za kažnjene. - Šališ se? Video si Kanađane?

- Takvi kod njih ne igraju ni šah. - Ipak pogledaj! Bek Guskov veoma obećava.

- Drugi je prirodni talenat. Tempo, igra, dodavanje... - O čemu razmišljaš, Valera?

O tome kako sam glup. Našao sam kada da sedim.

Ekipe su u punom sastavu.

Valera, otkriven sam!

Valera, otkriven sam! Otkriven sam!

Neće ga...

Smena.

- Broj sedamnaest. - Kako ti se čini?

- Gus, kakav je meč? - Normalan, idi dođavola!

Teško je da sve uradiš sam, zar ne?

- Niko neće da igra. Moram sve sam. - Lepe reči. Imamo prijateljski meč u Japanu.

- Ali nema ko da ide. - Kako nema? - Niko neće da igra. Zar ću sam na led?

- Ja hoću! I umem. - Prezime? - Harlamov.

- Išao bi za Japan? - Bilo gde. - A tvoj prijatelj? - Naravno. Poći ćeš Gus?

- Poći ću. A gde? - Anatolij Vladimirovič, stigla je dozvola.

- Let za Tokio je prekosutra. Treba da smo na aerodromu u 15 sati. - Bilo gde, kažeš?

Ako slažeš, pazi se!

Gus...

Nisam sve shvatio. Letimo li mi za Japan?

- Kupite sladoled... - Koliko košta Eskimo? - Jedanaest kopejki. - Dajte dva.

- Uzmi! - Jesi li lud?

- I ovako mi je hladno. - Više za mene.

- Valera, hajdemo kući. Šalio se. - Nije. Rekao je u 15. Doći će.

- Srećna Nova godina, građani! - Ulazi, kažem! - Momci, srećna Nova!

- Daj ovamo... - Zna li neko Japanski?

- Zdravo, Anatolij Vladimirovič. - Zdravo. - Tarasov! A ti reče da se šalio?

Mladići, pomozite mi da ponesem kofer. Molim vas!

- Do stanice. - Dajte, samo brzo! - Tamo...

- Valera, šta to radiš? - Letite negde? A gde?

- Gde letite? - U Japan. - Divno! A ja dolazim iz Murmanska.

Tamo sam na praksi. Let je bio užasan. Sve vreme sam se držala za nekog čičicu.

Ovo je moj autobus. Mnogo Vam hvala!

Oprezno!

Hvala još jednom. Bilo je zanimljivo razgovarati sa Vama.

Prijatan let.

Karte, molim vas...

Valera, požuri!

- Zdravo. - Zdravo, momci.

- A gde ste vi krenuli, klizači? - U Japan.

- Stvarno? - Da. Zašto? - Anatolij Vladimirovič, i ovi bi u Japan!

- Zdravo. - Ne, momci, vi idete u Čebarkul. Tamo vas čekaju. Sve je dogovoreno.

Anatolij Vladimirovič...

- Kakav Čebarkul? - To je grad. Na Uralu. Dobra ekipa, Zvezda. Dobar trener.

Naigraćete se pravih utakmica.

- A Japan? - Za Japan sam našao momke.

- Anatolij Vladimirovič, registracija je pri kraju! - Vi ćete u Čebarkul!

Srećan ostanak, klizači!

Neću da idem!

Dočekani smo muzikom. Divota!

ČEBARKUL, 1968.

Hajdemo.

- Kako da dođemo do hokejaškog kluba Zvezda? - Znaš li gde je Zvezda? - Zvezda? Nikad čuo.

Čujte novosti! Naš glupi Zimčik se stalno lepi uz Nataliju!

- Sve rade udvoje. - A što? Zar mi nije drugarica?

Zdravo!

Drago mi je da vas vidim, momci! Tarasovci, sveža krv, orlovi...

Kako li ste zalutali u našu Zvezdu, momci? Ali, sada će naša zvezdica da zasija, zar ne?

Odmah u boj! Današnja taktika: Neprekidno pritiskamo i lomimo odbranu protivnika!

Je li tako? Dalje i sami znate kako treba, šta tu ima da se priča? Svi u boj!

U boj, momci!

Napoleon! Slušaj ovamo!

- Damo jedan gol i umrtvimo igru! Da li je to jasno? - Zašto?

Tako ćemo duže ostati u srednjem delu tabele.

A ako pobedimo, nećemo?

A šta dalje? Upadnemo u prvu ligu i mučimo se kao otac Karlo?

To smo već prošli. Što se više trudiš, više traže od tebe. Ne, bratac!

- Ovde to nikome nije potrebno. - Ne, momci, nećemo tako.

Lepota! Pogledaj svu ovu divotu.

Ti si broj 17, nisi čak ni 16. Jasno? Misliš da si prekomorski kralj koji sve pobeđuje?

- Samo želim da igram. - I ja želim. Želim i pobedu. Ali ne samo na ledu, nego i u životu.

- Kod nas je sve stabilno, čvrsto. Je li tako momci? - Da...

- To je pobeda. - Idemo sada!

- Za pobedu! - Živeli.

Momci, zašto ste takvi? Očekivali smo mnogo od vas.

- Brzo shvataš! - U redu...

- Mama, ovamo je odlično. Sve je u redu. - Zašto lažeš?

- Odakle ti to? - Nešto ti se desilo. - Sve je u redu. - Zašto ne igraš?

- Igram... - Ko koga bolje poznaje, ti sebe ili ja tebe?

- Halo? Dolazim tamo! - Mama, mama... - Halo... - Ništa ne čujem! Zvaću te kasnije.

- Da nije otkazan trening? - Molim? - Pitam, da nije otkazan trening? - Ne znam.

Ovde par dana posle meča niko ne dolazi.

- Odavno je tako? - Oduvek.

Sigurno su u restoranu.

Valera! Zdravo, Valera! Momci, došao je Valera!

- Zašto si došao sa štapom? Da nisi skrenuo? - Zašto te nema na treningu? - Svi su ovde.

Zdravo. Tvoj?

Kako je velik!

Kada sam bila mala mogla sam da napravim špagu.

A ti?

- Ustaj, Gus! - Kako su se one žene našle kod nas? Kada su se prikačile?

Ničega se ne sećam.

- Valera, šta si naumio? - Ne zabušavaj, Gus, hajde!

Valera...

- Dosta je za danas, ne mogu više! Idi za mnom, požuri! - Valera!

Hajde, Gus!

- Stani, Valera! - Ne zaostaj!

- Valera... - Napred, Gus!

Kakva lepota! I šta sad? Dalje?

Kuda ćeš? Tamo, na onu Kulu!

- Šta? Kako? - Po užetu, na rukama. Kao na času fizičkog. - Ti nisi normalan!

- Uplašio si se? Klizač! - Ja klizač?

Čvrsto se drži!

Samo napred...

- Zašto si stao, Valera? - Nešto razmišljam. Zar nisam glup?

Zašto ovo radim?

- Plašiš me... - Gus, kakve planove imaš? Još razmišljaš o CSKA i reprezentaciji?

- Da jednog lepog dana igramo protiv Kanade, da vidimo svet. - Ovde hoćeš da razgovaramo?

Nemamo nikakvu perspektivu. Mi smo otpad! Bacili su nas u đubre kao nepotrebnu stvar.

- Šta radiš to? Smiri se! - Naši snovi su se potpuno raspali! - Ubićeš nas!

- Bolje je da poginemo nego da umrtvljujemo igru i puzimo! Želiš li da živiš? - Da!

- Razdrmajmo se onda, Gus! Kreći! Kreći! - Napred...

Gol!

Junaci!

Gol!

- Sdesna, razumeš? - Bravo, samo tako!

Dobri momci!

- Vidiš li šta rade? - Misliš da je namerno?

Valera, bravo!

Momci, častim povodom pobede. Poslali su mi od kuće.

- Ukusno je! - Služite se...

- Navalite, momci! - Uzmite, ne stidite se!

Mama, ovamo je odlično! I grad je divan, časna reč.

Postižem i po sedam pogodaka po meču. Upadamo u Prvu ligu, igraćemo protiv CSKA!

Divno! Doći ću da gledam.

- Kako je u Japanu, prijatelju? - Čebarkul, hoćemo li razbiti Moskvu?

- Po tebi je ovaj mali, broj 17, odrastao? - Da. Zlatan momak.

- 34 pogotka u sezoni! - Čuo sam, čuo... Mihajlov, ne motaj se tu! Sve ti je otvoreno!

Harlamov, u šta gledaš? Tamo!

Ovo je već nešto! Bravo! Momci, pravi ste junaci!

Čujete li? Hvala vam za igru!

Tako se to radi, momci! Igrati nerešeno sa CSKA je više od pobede!

Tako treba da se igra. Da, i još nešto...

Harlamov se seli u Moskvu. Uzima ga Tarasov.

Odmorite se!

Tako i treba da bude.

Na brini, Gus, razgovaraću sa Tarasovim. On je divan čovek.

- Znam, jednom smo već razgovarali. - Gus, tebe nije primetio, a mene već ceni.

Neće me odbiti.

Čuj, ti si na zakonitom transferu. Pokušaj. Ništa loše ne može da se desi.

MOSKVA, 1968. GOD.

Divno! Gus, ponesi mi torbu! Hajde, Gus!

Požuri, Migulov, ne izležavaj se! Brže! Brže se krećite, polufabrikati!

Gde zevaš!

Anatolij Vladimirovič, tako se ne sme! Čim se u nekom klubu pojavi dobar igrač,

odmah dobije poziv za vojsku... I dođe da igra za CSKA. - Šta želite od mene?

Ja lično, ništa! Ali Hokejašku federaciju brinu Vaši čudne metode formiranja ekipe.

O svojim metodama ne raspravljam. I ometate me u treningu tom kokošarskom federacijom.

- Šta rekoste, kokošarska? - Da. - Tako da prenesem? - Baš tako!

- Anatolij Vladimirovič, zdravo! - Čebarkul! - Nisam sam. Sa Gus... Guskovim sam. Zdravo!

Mi radimo u paru. On mi dodaje, a ja pucam.

- Videli ste i sami. - Šta sam video? - Guskova. Uzmite i njega.

- Biće neobično, ja u CSKA, a on u Čebarkulu. - Ti u CSKA? Kakva je to glupost?

- Kako glupost? U kom smislu? - Tebi još ništa nije jasno? Dođi sutra, probaćemo.

Čekajte, došao sam iz Čebarkula! Vi ste me zvali. Ostavio sam tim!

Mladiću, ako ste u Čebarkulu ostavili nešto važno, onda se obavezno vratite.

Kada vam počinje trening?

- Kakokad... U 11. - Stići ćete na avion. Inače, čekam vas obojicu sutra u sedam.

- Da ti pomognem, tata? - Odmori se sine, sam ću...

Kako to ispada? Da je član naše porodice u CSKA?

Lično ga je Tarasov tražio. Tarasov!

Ali, svejedno. Tarasov ili ne, Kanađane ne možete da savladate.

Valera, zašto nisi raspakovao torbu?

- Nije još sve sigurno. - Ja ću da govorim sa tim Tarasovim! - Ne mama! Treba nam živ.

Uskoro ćemo na ovom televizoru gledati kako Valerka igra za reprezentaciju. Zar ne, sine?

Podignite šipke! Više, više! Nosite ih kao voljene devojke!

Brže, brže... Kreći se!

Nije teško. Brzo, brzo...

- Anatolij Vladimirovič, kada ćemo mi? - Gledajte! - Već jesmo. - Gledajte još!

Ljudi plaćaju tri rublje da gledaju CSKA.

Dobro je što nas bar ne šalje nazad u Čebarkul... Za sada.

Pazi da ne udariš trenera...

- On nam se ruga. Do jeseni možemo onako da sedimo. - Rekao mi je da treniram od sutra.

- Ko ti je rekao? - Tarasov.

- Kada ti je rekao? - Malopre.

- A šta je rekao za mene? - Za tebe ništa.

Uči se, Petroviču!

- Mladiću, šta to radite? - Treniram.

- A šta Vam je Vaš trener rekao da radite? - Da gledam. - Onda to i radite!

- Zdravo, Borise Pavloviču. - Zdravo, Valera. Znači, opet smo zajedno?

Kako zajedno? Ja sam nešto kao redovni gledalac.

Sedim i razmišljam, jesam li ja budala? Ne razumem, šta on hoće od mene?

Sa njim sam već dvadeset godina, a takođe ga često ne shvatam.

Ali on tačno zna šta hoće.

Možda treba da se vratim u Čebarkul?

Posmatram, posmatram tvoju borbu sa ovim vašim drmatorom.

Čestitam, uporan si! Udara te, a ti trpiš.

- Balašov Eduard Mihajlovič, CK partije. Da te povezem? - Hvala, prošetaću.

Nisi valjda zabrinut? Ne lupaj glavu!

Tarasov nije centar sveta.

- Potrudiću se da pomognem ako bude trebalo. - Hvala.

Odmor pet minuta!

Korak u stranu, obiđem ga i krenem desno. Gledaj...

Harlamov!

Ponesi i kofu!

Budi drug, pa pokupi pakove!

- Gledam, sve vreme sediš na jednom mestu. - Ne klizaš ni ti mnogo. Da se zamenimo?

To je odlična ideja! Slava, pomeri se.

Harlamov, daj kofu i idi na gol. Slava, daj mu štap.

Ustajte! I zapamtite, svaki igrač je obavezan da zaštiti svoj gol.

Bez obzira da li je to golman, bek ili napadač iz Čebarkula.

Ragulin prvi, ostali po redu.

- Šta je to, Aleksandre Pavloviču? - Uplašićemo novajliju. - Počinji!

Izvini, prijatelju!

Šta se tu uvijaš kao glista? Štiti gol!

Celim telom ga štiti, kao što bi štitio svoju decu, kao domovinu ga štiti!

- Dosta! Prekinite! - Šta ste rekli mladiću? Jesam li Vas dobro razumeo? Rekli ste dosta?

Ne... Slučajno mi je izletelo.

Eto, dragi drugovi, zamalo da ostanete bez čuvenog hokejaša Harlamova.

Ali na našu radost i dalje je sa nama pa nastavljamo sa vežbanjem.

To te ne boli, Harlamov! Radosnije!

Veselije! Ti igraš hokej!

Svi po redu na njegovo mesto!

Valera!

Kako ti je?

- Slušaj, ja shvatam, ali istrpi! Čini mi se da Tarasov... - On je zlikovac! Mrzim ga!

Sam više nije kadar pa se naslađuje. Klada najobičnija!

Anatolij Vladimirovič je došao da tebe, Harlamova, lično pozove sutra na trening.

Ne zanima me šta mislite o treninzima.

Apsolutno mi je svejedno šta mislite o meni.

Da, Harlamov, napred! Ali zapamtite, trebaju mi atlete.

Smirnov i Podberevski su stigli prvi. Bravo! Za nagradu još jedan kilometar!

Odnosi se na sve! Napred!

Potrebni su mi ljudi od gvožđa, snažniji od Kanađana.

Čelični mišići, čelični nervi, čelični um.

Ne trebaju mi priče, trebaju mi dela.

Čoveku se uvek čini da su mu snage mnogo manje nego što stvarno može.

I šta? Mrzite Tarasova?

Ispravno!

Učenici često mrze svoje učitelje.

Dešava se i da ih izdaju.

Kada će objaviti da je pogodak postigao Valerij Harlamov?

- Ne može odmah, tata. - Nema čekanja, treba igrati! A ti samo gledaš. Kanađani su drugo.

Znaš, čika Peća, da bi ljudi gledali CSKA plaćaju tri rublje!

- Valera, sine! - Valeročka...

I tako, dragi gledaoci, ovaj napeti meč večitih rivala približava se kraju.

Verovatno će se završiti nerešeno.

- Šta misliš, da damo šansu polufabrikatu? Neka protutnji okolo. - Vreme mu je.

Harlamov, pripremi se! Firsov, Vikulov...

- Pokaži za šta si sposoban! - Ostao je samo minut. - To je čitavih 60 sekundi.

Dobar pak za to vreme doleti do Vladivostoka. Smena!

- Ko si sad pa ti? Patuljak? - Momče, zbunio si se...

Hajde, sine!

Valera!

Pogodak je za ekipu CSKA postigao Valerij Harlamov.

Zovem se Harlamov. Razumeš?

Rezultatom 3:2 pobedila je ekipa CSKA.

- Bravo, momci, dobro ste igrali... - Valera, dođi ovamo!

Odličan gol. Dobro vladanje pakom.

U polju možeš i bolje.

- I? Postigao sam pogodak. - Ali kakav? Napad ne funkcioniše.

Niste tim. Slažeš se?

Jednom rečju, sa Vikulovim i Firsovim se ne uklapaš. Mislim da im dam Polupanova.

- Misliš li da može uspeti? - Može. Biće dobri.

Razumeli smo se. Ti za sada ostani na klupi.

Anatolij Vladimirovič, Hermana Orive Abad. Može Begonija. Veliki sam ljubitelj hokeja.

Gledala sam meč pre par dana i oduševio me je jedan vaš igrač. Zove se Harlamov.

- Čudi me da igra tako malo. - Odgovor nije jednostavan. Brzo u autobus, brzo...

Sačekajte! Ne puštati ga na led je prestup i prema kolegama i prema njegovoj porodici.

- Ne sme najbolji da sedi na klupi. - Razmisliću o Vašim rečima. - Milo mi je!

Vi ste veliki trener. Izvolite! Najbolji kolač u Španiji. Raduje me ovaj dogovor.

- Ništa se mi nismo dogovorili! - Uzmite! Prvo, namučila sam se. Drugo, dali ste reč!

Stanite! Gde ćete? Koliko dečak treba još da se muči? Razni igraju, a najbolji na klupi!

Koliko ih je na ledu? Pet, šest? Neka bude sedmi! Šta Vas košta?

- Neće uopšte da igra posle ovoga! Otvorite! - 36 golova! Slika mu je izašla u novinama!

Znaš li je?

Valera... Sine... Begonija...

- Valera... - Ostajte zdravo.

Idi, vrati svog Španca!

Valera! Valera! Zaboravio si svoj štap.

Valerij Borisovič, baš Vas tražim.

Kakav je samo ono bio gol, kakav udarac! Fantastično, divno. Svima sam pričao o tebi.

To je pravi napadač! Valera, šta se dešava?

Zašto si opet odstranjen? Ti si igrač velikih mogućnosti.

Treba da odeš u drugi klub. Svaki trener bi bio presrećan.

I Bobrov, iz Spartaka. Razgovaraću sa njim. Kako može da ti ne dozvoljava da igraš?

Trebalo bi da Sportski komitet upoznam sa tom situacijom.

Ljudi gube zdravlje, poverenje u sebe, zbog tog samodršca. Šta on to radi?

Okupio posadu, a Vas izbacio sa broda. I gde će jadni sportista? U taksiste?

Vreme tih staljinista je prošlo. Prošlo!

Nećemo pominjati Staljina u Sportskom komitetu, ali zar nisam u pravu?

A što se Spartaka ili Dinama tiče, ozbiljno razmisli. Ozbiljno!

- Je li slobodno? - Svi stolovi su slobodni.

U redu, sedite. Ja se Vas sećam. Sa aerodroma, išli ste za Japan. Letite i dalje?

Ponekad.

- Gde? - Ne znam. Možda opet nazad u Japan.

Šta je?

- Danas ste nekako nesrećni. - Odakle Vam to? - Ne znam.

- Imam osećaj da Vas treba spasavati. - Samo treba dobro da se osušim.

- Zatvaramo za 15 minuta. - A ja sam pala na ispitu. Ne ide mi se kući.

- A čime se Vi bavite? - Ja?

- Taksista. - Taksista?

- Lepo zanimanje. - Da...

Ali ne želim da budem običan taksista. Želim da budem najbolji taksista na svetu.

- Najbolji na svetu? A nešto Vas sprečava? - Da. Naš načelnik me sprečava u razvoju.

Predlažu mi da promenim firmu. Možda bi trebalo da se složim.

- I šta će sada biti? - Sa čime? - Sa ispitom. Izvinite... - Prijaviću opet.

Uporna sam. Dobila sam šesticu, ali hoću deset!

Posle sam saznala da su ostali prošli još gore. Sve je relativno, razumete?

- Možda ste Vi već najbolji na svetu. Samo to još ne znate. - Ne, nisam najbolji.

- To je sasvim sigurno. - Onda Vam to tek predstoji.

Bitno je da sve uradite pošteno, da ne švercujete votku u prtljažniku.

- I naučite se da budete srećni. - Kako je kod vas sve prosto. Ali ja tako ne mogu.

Možete li ili ne možete, to odlučujete Vi. Zar nije tako?

Gol!

- Kako je CSKA? Spremni ste? - Uvek. - Sedite!

Idemo!

Centralna televizija izveštava iz Moskovskog Ledenog dvorca sporta.

Neka se pripreme: Mihajlov, Petrov...

I Harlamov!

Valerij! Na led... Zašto sediš,na led!

Smena!

Na led upravo izlazi nova trojka napadača CSKA. Čudan izbor trenera...

Prva kamera emituje! Treća kamera, fokusiraj u krupnom planu igrača broj 17, Harlamova!

Ja!

Kakav nezgodan pad za mladog igrača pod brojem 17.

Treća kamera, prati sedamnaesticu, kreći se sa njim!

Odlična saradnja sa iskusnijim članovima trojke, Mihajlovim i Petrovim.

Lepa kombinacija, sjajno dodavanje, međusobno se izvrsno razumeju.

CSKA napada, šut... Gol! - Da, da!

Odavno nismo gledali ovako usaglašenu i i brzu igru. Zapamtite ovaj sastav:

Mihajlov, Petrov, Harlamov, mladi tarasovci!

Pogodak je postigao Valerij Harlamov, broj 17.

Majko, gledaj šta radi tvoj sin!

To me ne zanima. On je tarasovac...

Grad Moskva, Ledeni dvorac sporta. Učenik poznatog trenera Anatolija Tarasova,

Valerij Harlamov, postiže još jedan pogodak. Ishod meča je već rešen.

U napadu je blistava trojka Mihajlov, Petrov, Harlamov. Kakvu blistavu igru

demonstrira broj 17, Harlamov! Ovaj hokejaš ima neobične zamisli.

Rezultat toga je da su proslavljeni sportisti CSKA prvaci države.

Heroji primaju zaslužene nagrade. Velika je šteta što na svetskim prvenstvima

ne učestvuju i kanadski profesionalci, najjači predstavnici ove vrste sporta.

Ljubitelji hokeja sanjaju meč sovjetske reprezenjtacije, prvaka sveta,

i igrača iz NHL. To bi bila najveća ledena bitka u istoriji.

Svoje mesto u reprezentaciji zasluženo je dobio i odlični napadač Valerij Harlamov.

On je proglašen i za najboljeg igrača.

- Kako si takav prema majci? - Zar ja treba da se izvinjavam? Zar ne treba ona?

- Znaš da je gorda. - I ja sam. Da te povezem? - Ne!

- Vidi, vidi... - Srećan ti stan, Harlamove!

Hajde, hajde!

- Upoznajte se, Valera. Ovo je Žiraf Žirafič. Moj drug od osmog razreda. - Nije baš lep.

- A šta si očekivao? On je fan Kanađana, kao i ostale žirafe. - Onda je sve jasno.

- Čika Harlamove, možemo li da se slikamo sa Vama? - Hajde.

MOSKVA, 1971. GODINA

Izvolite...

- Gledajte, Harlamov! - Devojke, Harlamov!

- Može li autogram? - Dajte...

Može li i meni autogram?

Može li Vaš autogram?

- I Vi možete da igrate u toj ekipi. Januš Petelicki, NHL, Kanada. - Valerij Harlamov.

- Imate li minut vremena? Želeo bih da razgovaram sa Vama. - NHL, Kanada?

- Govorite ruski? - Zamislite, da! Veoma se radujem što sam te konačno sreo.

Već si znamenita ličnost. Nije lako biti najbolji. Naravno, od sovjetskih igrača.

To i nije tako veliko.

Ali svejedno.

- Ne govorite baš lepo o prvacima sveta. - Vi ste prvaci zato što mi ne učestvujemo.

Ti si dobar igrač. Ovde nećeš dobiti ništa. Samo će te iskoristiti.

A ti treba da igraš sa najboljima. Espozito, Or, Hal...

Znaš li koliko možeš da zaradiš u kanadskoj ligi?

Jedan, nula, nula, nula...

Nula, nula, nula.

Lep novac.

Oduvek sam maštao da igram sa Kanađanima. Da vas tučem sa našom reprezentacijom!

Sviđa mi se kako se šališ.

Protiv Kanade, vi nemate nikakve šanse!

Proverićemo. Naš hokej se ceni u svetu.

Reći ću ti jednu tajnu. Vas ne cene. Vas se... plaše!

- Cene nas! - Plaše se!

- Zašto se svađamo? - Dobar vam je Ruski za Kanađanina. - Ja sam iz Poljske. - Poljak...

Kanađanin poljskog porekla.

Dobro veče. Izvinite, gospodine Petelicki, zadržali su me poslovi, ali imam dobre vesti.

Sastanak je sutra u Komitetu, na najvišem nivou, a večera nas čeka u posebnom separeu.

- Zdravo, Vlad Mihajlovič! - Zdravo. Vidim da si našao zajednički jezik sa stranim gostom.

- Pridružićeš nam se? - Ne, hvala. Drago mi je što smo se upoznali. - I meni.

A o mom predlogu ipak razmisli!

- Izvini. Odabrala si nešto? - Onaj restoran u kome smo se upoznali, više mi se dopada.

Nadam se da smo se dogovorili o svemu. Nazvaćemo to Super serija.

- Zvezde NHL protiv sovjetskih svetskih prvaka. - Ovo je za Vas. Hokejaški suvenir.

- Još jedan ruski suvenir. - Hvala. A ovo je naš čuveni tim.

- Hvala. - Doviđenja.

- Živeli smo mirno, a eto ga sad! - Baš tako. - Ako se slažemo, moguća je velika sramota.

- NHL je NHL. - Reprezentacija je tako istrenirana da može da pobedi svakoga.

Budite skromniji, druže Tarasov! U reprezentaciji su samo vaši iz CSKA.

Zaista, druže Tarasov, zašto retko pozivate igrače iz drugih klubova, Spartaka naprimer?

- Uzgred, to je omiljeni klub Leonida Iljiča. - I trener je dobar, Vsevold Bobrov.

- Da, odličan trener. - A kod vas vlada voluntarizam i samovolja!

- Druže Balašov, nemojte... - Znate li da se naši igrači vrbuju za NHL pred vašim nosom?

- Možete li navesti neko konkretno ime? - Smatram da je u ekipi loša moralna klima.

- Mladi igrači se žale na gubitak zdravlja i samouverenosti. - Imate li dokaze?

- Da, imam. - Onda ih iznesite! - Izneću, ne brinite. - Ne palite vatru!

- Druže Balašov, dajte papir i mi ćemo ga razmotriti. - I kopiju za nas.

Dakle, pojačaćemo reprezentaciju igračima iz drugih klubova i igraćemo sa Kanađanima.

Ako nešto ne bude kako treba, odleteće nam svima kape, a Vaša zajedno sa glavom!

- Zvali ste me? - Dakle? - Može Jakušev iz Spartaka. - Harlamov!

Čuo sam da si dobio zvanje Zaslužni majstor sporta. Evo, piše.

Politbiro i CK partije predlažu da se Valeriju Borisoviču Harlamovu dodeli

zvanje Zaslužnog majstora sporta. Kako to da shvatim?

Nikada nisam išao u Politbiro. Ne poznajem tamo nikoga.

- Slušaj, Harlamov, ne igraj se tim stvarima! - Govorim istinu. - Stvarno? Borja, čuješ li?

Stan, nova Volga, zaslužni majstor u njegovim godinama? Šta će dalje?

- Predsednik prezidijuma vrhovnog saveta? - Anatolij Vladimirovič... - Valera!

I ja bih te predložio, ali posle! Vidiš ga? Stoji tu i ništa ne razume!

Sa kim može, a sa kim ne sme! Sa kim može šu-šu-šu, a sa kim je to opasno!

Šta hoćeš? Da te zaključaju ovde zauvek i da ekipa igra bez tebe?

Ili hoćeš da uopšte niko ne ode u Kanadu? Shvataš li da je ovo san? San mog života!

Zar... Idemo li u Kanadu?

Majstore sporta, Valerije Borisoviču Harlamove... da se nosiš u majčinu!

Zamisli, taj meč cela zemlja sanja tolike godine.

- A o čemu ti sanjaš? - I ja, razume se. Mi i kanadski profesionalci. Fantastično!

- A osim Kanađana? - Ko je još ostao? Šveđani?

A da stvoriš dom, posadiš drvo, gajiš sina?

I to, naravno. Posle finala.

Nemoj samo da kažeš da zbog ljubavi treba da ti govorim nežne reči i recitujem pesme.

- Bilo bi lepo. - Da se sa cvećem penjem na balkon? - Da.

- Ja nisam u toj priči. - Ipak te moram spasavati.

Imam utisak da mi osim hokeja ništa više ne treba u životu.

Dođi ovamo...

Čak i noću neprekidno sanjam...

Gde ćeš? Ira!

Ovog igrača zovu Kanadski Torpedo!

Ovaj je Ubica, upozoravam! Obojica igraju veoma agresivno.

Halo, Ira? Da... Hvala, izvinite.

Ovoga dobro zapamtite. Zapamtite! On je definitivno lud.

Omiljena tačka mu je da protivnika izbaci van terena.

- Ovo su sve neki bikovi. - Da, razjareni. - Napad!

Zubima drži pak, zubima!

Pogledajte šta uradi!

- Prešao je četvoricu! - Loše. Kanađana je petorica. Moraš da im čitaš misli!

Moraš da shvatiš šta imaju na umu pre nego je to i njima jasno! O čemu uopšte razmišljaš?

Halo, Ira! Ira?

Ira, razmišljam o tome jesam li ja budala? Zovem te, zovem... Jesam li nešto pogrešio?

- Ne, sve je u redu. Samo imam mnogo da učim. - Sve je nekako u isto vreme. Kanada, ti...

Čuj, imam par slobodnih minuta između treninga.

- Da prošetamo? - Valera, danas sam mnogo zauzeta.

- A sutra? - Još više. Ispiti!

Ovu tuču neću da komentarišem. Jednostavno, budite spremni.

- Valera! - Zdravo... - Čuj, na pomolu je katastrofa. - U kom smislu?

Sećaš se da si mi pričao kako te koči, ne daje ti da igraš? Tarasov, Tarasov...

- To treba da se napiše, što pre! - Zašto? - Treba! Da mu se uzme mera dok nije kasno.

- Ili se plašiš? - Ne, zašto? Samo... Sada je sve u redu. - Za tebe jeste, a za druge?

Za one koje je mučio, proganjao, uništio im život? Ne sme to tako.

Ukratko, ovo je moja lična molba. Napiši!

To mi je veoma važno. Zdravo, drugovi! Sedite.

Rukovodstvo sportskog komiteta je odlučilo da imenuje druga Balašova

staraocem o reprezentaciji za vreme Super serije, sa veoma velikim ovlašćenjima.

Olimpijada u Saporou će biti provera. Smatrajte da je za vas Super serija počela.

SAPORO, 1972. OLIMPIJSKE IGRE.

- Valerik, ne mogu da verujem, ipak smo u Japanu! - Samo da ne dospemo opet u Čebarkul.

Ne boj se! Pomešćemo Šveđane za tren oka. Već su se navikli.

I pored rezultata 3:0 za SSSR, meč je na kraju završen nerešeno.

Ko je kriv? Čuješ li, Dinamo!

To je posao vas iz CSKA!

- Gurate se svi napred, a gol je otkriven! - Ni vi iz Spartaka niste bolji! - Zašto mi?

Samo ste stajali kao žene na pijaci! I zašto galamite? Šta je bilo?

Čuješ, Spartak? Jesi li dao gol danas?

- Svi na led! - Rame Mihajlova će se raspasti. - Učinite da se ne raspadne!

Na led!

Igra je bila zanimljiva, ali malo opuštena. Zato je sada pravo vreme za trening.

Suprotno od kazaljke na satu, oko mene! Kreći!

Brže, brže...

Uži krug!

Svi oni koji igraju za CSKA, stoj!

Ustaj, ustaj! Nastavi dalje! Kreći se, kreći!

Zbijte se! Držite se zajedno! Spartak uz CSKA, CSKA uz Dinamo!

A sada, Dinamo stoj!

Ustaj, ustaj, ustaj! Zimin, zašto stojiš? Da nisi iz Dinama?

Spartak, stoj!

Ustaj, ustaj, kreći se!

- Anatolij Vladimirovič, šta je ovo? - Anatolij Vladimirovič, molim Vas...

- Anatolij Vladimirovič... - Krila, stoj!

- Smesta prekinite iživljavanje nad reprezentacijom! - Brže, brže!

- Kako smete... - Opustili su se. Šveđani im više nisu protivnici.

- Druže Tarasov... - Krila, stoj!

- Spartak, stoj! Ustaj! - Hajde, hajde...

- CSKA... - Ne stajte!

- Rekao sam... - Ne zaustavljajte se!

Harlamov, ovamo!

- Šta znači: Ne zaustavljajte se? - Znači da mi sada nismo CSKA.

- Nego ko? - Reprezentacija. Reprezentacija Sovjetskog Saveza.

Trening je završen!

A sada vest dana. Sovjetski hokejaši su osvojili prvo mesto na olimpijadi u Saporou.

Olimpijsko zlato je na grudima naših hokejaša.

- Valera, Tarasov te traži. - Nešto nije raspoložen.

Šta se dešava između tebe i onog... Kako se zvaše... Balašov!

- Ma, to je... - Zbog nečega je nezadovoljan. Žalio se na tebe Kulaginu.

Rekao je da ne radiš onako kako te je zamolio. Uradi to, kada te već moli.

Posle mu se sklanjaj ispred očiju. A i ovaj glupi meč! Ko ga samo izmisli?

Stvarno, ko ga je smislio? Umesto da se spremamo za Kanadu, igramo se sa Spartakom.

I sa kim će da igra taj nesrećni Spartak? Najbolju trojku im je uzela reprezentacija.

Eh, Valera... Zašto sediš tu? Idi, prošetaj.

- Sada će stići i Leonid Iljič. Zdravo. - Zdravo. - Šta je bilo sa onim dokumentom?

- Onom žalbom? - Uvek zaboravim da ponesem. - Nismo obdanište! Svi pitaju. Kada će biti?

- Sutra. - Čekam to, čekam. Hajdemo!

Proverila sam cigarete, na mestu su. Šibice, takođe...

- Valera! - Zdravo, Eduard Mihajlovič. - Evo izrasta u vodećeg sportistu!

- Poznajete se? - Ne. Valerij. - Sergej.

- Ostavio sam karte za Irinu. Uzela je? - Ne. - Onda je ovo za Vas. - Hvala.

- Stvarno putujete u Kanadu? - Tako se priča. - Valera, gde je žalba? Jesi li je napisao?

Valera... Uvek sam bio na tvojoj strani. Za kola, stan... da li ti je Tarasov pomogao?

- A ti šta? - Mihalič, niste me dobro razumeli. Nemam nameru da pišem žalbe.

Vi mene niste dobro razumeli, druže Harlamov!

Vaš trener je bolestan. Njegove sadističke metode štete reputaciji sovjetskog sporta.

Pomisao da sovjetski hokej čine on i njegovi igrači je greška. Sovjetski hokej je sistem.

On radi i radiće i sa njim i bez njega. Ako podržavate diktatorske metode druga Tarasova,

onda Vam nije mesto u eliti sovjetskog sporta. - A čije jeste? Vaše?

U svakom slučaju, nije igraču koji vodi pregovore sa kanadskim protivnikom.

Dakle ovako... Taj papir mi je potreban. Ovo je moj telefon.

- Sutra ujutru očekujem poziv. - Nećete ga dočekati.

Ono što mi se sviđa kod tebe, Valera, jeste to što si samouveren momak.

Bravo! Sa takvima se može i u izviđanje!

- Želim ti uspeh u igri. - Zdravo...

- Šta je hteo od tebe? - Deli autograme.

Da sednemo?

Momci, Vi ste reprezentacija. Pred vama je klub Spartak.

Ne znam ko je smislio ovaj meč, ni zašto. Ali zapamtite dobro, svaki gledalac

mora da shvati zašto baš vi idete u Kanadu, a ne neko drugi.

Današnjem meču prisustvuje generalni sekretar KPSS,

drug Leonid Iljič Brežnjev!

Rekao bih da je ovo susret drugarstva. Otuda toliki interes za ovaj prijateljski meč

reprezentacije Sovjetskog Saveza i ekipe Spartaka.

- Da nije slep? Pa Gus je fauliran! - Šta se ovo dešava?

Na ponovljenom snimku se jasno vidi da je fauliran Guskov. Dešava se nešto čudno.

Isključenje zbog zadržavanja igre. - Cirkus... - Smena!

Reprezentacija ima igrača manje, ali u napadu je zlatna trojka Petrova.

Dodavanje prema Harlamovu, šansa... 1:0 za reprezentaciju Sovjetskog Saveza.

Pogodak se ne priznaje. Šta je sada? Šta se ovo dešava?

Ništa ne razumem...

Šta kažete? Plava linija? Nešto je veoma čudno na ovom meču.

Svi smo videli gol, ali sudija pokazuje da je pogodak postignut posle zvižduka.

Druže sudija!

- Zašto gol nije priznat? - Nepravilan ulaz u zonu. - Sergej, jesi li ti lud?

Anatolij... Anatolij Vladimirovič, ne ljutite se. Svašta se dešava.

Kako to: Svašta se dešava? Zar sme tako da se ponaša prema reprezentaciji?

Anatolij... smirite se. I za reprezentaciju je nekada korisno da pobedi Spartak.

- Ne, to ne može tako. - Složićete se da ovo nije najvažniji meč za reprezentaciju.

Nema nevažnih mečeva. Reprezentacija! Izađite sa leda!

Smislili cirkus! Želite da pred rukovodstvom ponizite reprezentaciju!

- Šta to sebi dozvoljavate? Smesta izađite na led! - Ne, dok ne promenite sudije!

Shvatate li da susretu prisustvuje lično Brežnjev?

- Da nema on neka svoja pravila hokeja? - Jednom rečju... Svi na led!

Svi sedite!

Hokej mora da se poštuje. Tako prenesite Leonidu Iljiču.

I šta? Tako si ga pozdravio?

Kakav trener možeš da budeš posle ovoga? Kakav?

Kakav gad? A ja sam ti verovao!

Gde si krenuo?

Verovao sam u vas, a vi ste kukavice!

Vidim da voliš hokej. Prespavaj, pa razmisli!

Pseto! Gnjida!

Išao bi u izviđanje... Podlac!

- Da... - Evo i ovaj. - Višestruka fraktura kostiju desne potkolenice.

- Recite mi samo hoću li da igram? - Ne znam zašto ljudi igraju hokej.

Zar danas drugo zanimanje ne može da se nađe?

- Hoću li... da igram? - Nadajmo se, Valerij Borisovič...

...da ćete bar hodati.

Slava, prekini razgovor! Prihvati se posla.

- Izvinite... - Kako je? - Dobro.

Čuješ li?

- Zdravo, bolesni drugovi! - Šta je ovo? - Pazi se, mamice!

- Da li je u sobi? - Tamo je. Kakva je to gvožđurija? - Mi smo naši. - Ko je dozvolio?

- Vidi ti njih! Uvode neki svoj poredak. Sportisti! - To je Mihajlov. - Lepotan!

Kažem: Za Harlamova! Cela hala se okupila.

Napravićemo za Harlamova najbolji trenažer u Savezu. Ovde ima svega.

I tegova, i federa... Videćeš!

- Pozdravili su te. - A Brežnjev? Ima li posledica? - Ne, nikakvih.

Kolja, a šta beše sa onim... kako se zvaše? Onaj iz sportskog komiteta? Balašov!

- Pusti ga... - Ima jedna stvar. Nekada je Tarasov izbacio njegovog sina iz kluba.

- Ovaj mu to nikada nije oprostio. - Neka ide dođavola. - Sećaš se Desjatkina?

- Gimnastičara koji je pao sa motora? - Bio je sav polomljen. I znaš šta je bilo?

Poslali su ga negde, mislim u Švajcarsku. Vratio se kao nov. Još se takmiči na razboju.

- Ne, Gus, nema potrebe... - Valera, ja te shvatam, ali ovo stvarno može da pomogne.

- I može da te vrati u reprezentaciju. - Pozovi, izvini se, zamoli!

- Hoćeš li ja da pozovem? -Ne, Gus. Neću.

Valera!

- Zdravo, Valera! - Vaše visočanstvo, čemu ovo dugujem? - Jednostavno...

- Šta? - Osetila sam da te treba spasavati. - Mogu li ja uopšte da budem spasen?

Ti si neka frontovska medicinska sestra? Spasavala bi... A sve je bilo u redu? Je li?

- Valera, ti... Oprosti mi. - Šta, šta?

Stvorena sam da želim da smo stalno zajedno. Pola sata između treninga nije mi zanimljivo.

A sada treninga više nema? I to je zeleno svetlo za tebe?

- Valera, odmah idem... - Pa idi! Idi dođavola!

Nije potrebno da me spasavaš i sažaljevaš. Nije potrebno! Svi idite!

Znaš li da imam ženu i troje dece? I njihov otac je šampion! Šta gledate?

Nešto sam umoran danas. Sigurno zbog promene vremena.

- Anatolij Vladimirovič? Zdravo. - Zdravo. - Devojka ti je dala telefon? Video sam je.

Samo polako, Valera. Ne žuri.

- Razmisli pa izaberi. - Nije mi lako, Anatolij Vladimirovič...

...da se izborim sa životom.

- Sedim ovde i razmišljam, jesam li ja lud? - Ma šta pričaš? Čuj, daj da popijemo malo.

Naravno. Toliko sam želeo, maštao...

U snovima sam video kao pobeđujemo te Kanađane.

A sada svega toga više nema.

- Eto, ni votke više nema. - Hajdemo, znam ovde jedno mesto.

- Samo želim malo mira. - To je lako. Uradio si više od mnogih. Možeš i da se odmoriš.

- Anatolij Vladimirovič, zašto je ovako hladno? - Ovo je mrtvačnica.

- Zbog čega smo u mrtvačnici? - To si želeo. Mir, spokoj, niko ti ne smeta.

- Navikavaj se, Harlamov! - Neću više moći kao ranije.

Ko ti je to rekao? Možeš ili ne možeš, ti odlučuješ. Samo ti i niko drugi!

- Ti moraš da igraš! - Ne mogu da putujem za Kanadu! - Kakve veze ima Kanada?

Zar igraš zbog Kanade? Zbog slave i nagrada?

Treba da živiš, razumeš?

Da živiš! Ne zbog Kanade. Da živiš i da igraš!

I da praviš izbor, Valera! Svakog dana!

Tvoj broj je 17.

Ceo svet ga zna.

Ukratko, postoj malo tu i razmisli.

Posavetuj se sa momcima.

- Ne možete ići bez mene! Samo sam zadremala. - Zaključao se i ne otvara.

- Spavajte, spavajte... - Molim? - Spavaj!

- Valerij Borisovič, otvorite! - Bolesniče Harlamov, smesta otvorite!

Otvorite, čujete li?

Odmah otvorite ili ćemo razvaliti vrata!

Kako ide, Valera? Da krenemo od početka? Vidiš, okupio sam klince. Neka raste odmena.

I tebe ću trenirati sa njima. Helikopter!

Zašto si stao? Treba ti posebna molba? Valera, rekao sam helikopter!

Hajde, hajde, ne stidi se! Ovo je sada tvoja ekipa! Ovde vodiš najvažniju bitku!

Veselije, veselije! Vi igrate hokej!

Valera, gde ti je majka?

Ne pita me više o tebi.

Majko, oprosti prvaku sveta. Hajde, mama!

Moji Španci...

Hajde, hajde... Hajde, Valera, seti se! Olenjio si se, napred!

Zar se vi ostali plašite njega? Napadnite ga trojica, četvorica, petorica!

- On je potpuno u formi. - Šta sam ti rekao?

Valera! Ti uopšte nisi prisutan! Prvo reši svoje probleme, pa onda dođi na led. Jasno?

Posvećeno najlepšoj devojci: Zvezda!

Jedna zvezda plamti bajno I privlači me beskrajno...

- Šte se to dešava? - Promašio sam... - Kuda se penješ? - Izvini, bako.

- Lepo, boga mi! Čas devojka, čas baba... - Bako, šta se događa? Šta ti radiš ovde?

- Ja? Hteo sam da ti recitujem. - Šta? - Da ti izrecitujem pesmu. - Umeš?

- Ne. - Onda zašto? - Hoću da se ženim. - Pa ti si oženjen i imaš troje dece.

- Lagao sam. - Neće te ometati da treniraš? - Pristani! - Samo ako nauči pesmu napamet!

Stvarno?

- Harlamov! - Polako... - Valera!

Valera...

- Kulagin me je zvao. Jeste li ga videli? - Nemaš pojma koliko smo brinuli za tebe.

- Tarasov je sve digao na noge. Naterao je Bobrova čak do Politbiroa. - Zašto Bobrova?

- Kako zašto? - A gde je on? - Bobrov? - Tarasov! - Ne znaš?

- Tarasov je smenjen dan posle meča sa Brežnjevim. - Zašto ste ćutali?

- Zašto ste ćutali? - Tarasov je to tražio. Bobrov je sada trener. On nas vodi u Kanadu.

Harlamov!

- Zdravo, Vsevold Mihajlovič. - Zdravo, Valera. Jesi li spreman?

- Za šta? - Reprezentacija ne može bez tebe. - Malo sam bio odsutan... zbog povrede.

Boris Pavlovič kaže da si u dobroj formi, a i ja sam video. Dakle? Idemo li za Kanadu?

Zbog tebe sam precrtao Ignjatova.

Neće biti ponovnog predloga.

Ispravno! Hokejaš mora da vidi i svoje i protivnika i plavušu u trećem redu.

Valera, osmeh!

- Vaša prognoza? - Vidite, ja...

Momci, vreme je! Pregled dokumenata je završen. Krećemo, vreme je!

Valera! Na konja!

Hajde, drugovi, krećemo!

Hajdemo.

Momci, Tarasov!

- Zdravo, Anatolij Vladimirovič! - Šta je bilo? Mangupi!

Mislili ste da neću da vas ispratim? Niste shvatili da ste vi ceo moj život.

Hajdemo.

- Anatolij Vladimirovič, namestio sam zub. - I to zlatan! - A Zenit se ženi.

- Golmanom ženske reprezentacije. - Ona prima golove manje od njega.

I lepša je. Zove se Nastja.

Srećno! Sve najbolje!

Eto tako... Idite... i vratite se sa pobedom!

To je sve. Idite! Pokupi svoje mangupe!

Da... vreme je. Idemo!

Anatolij Vladimirovič, očekujem Vas na venčanju, posle Kanađana.

Momci, požurite!

Anatolij Vladimirovič!

Oprosti mi!

Trebalo je odavno da Vam kažem... Kopali su Vam jamu, ali ja Vas nisam izdao.

Znam, Valera, ne brini. Šta si ti mislio? Oduvek sam to znao.

Možda sam baš zahvaljujući tebi i sačuvao veru u ljude, Valera! Idi sada!

Idi i zapamti: Cela zemlja će gledati u tebe.

Kao što je gledala Gagarina. Idi, Čebarkul!

Veselije! Vi igrate hokej!

- Gus! - Ja! - Čuvaj zube! - Razumem!

- Želite li mentol bombone? - Ne, hvala. - Znate li možda, kakvo je vreme u Montrealu?

- Tačno ću znati sat pre sletanja. Želite li bombone? Bombone? - Hvala.

Zašto me gledaš iskosa? Radujem se što si se oporavio.

Svi se ponosimo tobom. Svi treba da se držimo zajedno, posle onoga sa Tarasovim.

To nije bilo lepo. Ko je mogao da pretpostavi da će se tako ponašati pred Brežnjevim?

Praktično je obezglavio reprezentaciju.

Bobrov je, naravno, dobar, ali ipak nije tog kalibra.

Šta ti je? Mir?

Gledam Vas, Eduarde Mihajloviču, i mislim se kako ste Vi neumorni. Prosto Vam zavidim.

A ti uči.

Uči!

MONTREAL, 1972. GODINA

Rusi su ipak stigli i treba im čestitati na hrabrosti. Svi znaju kako će se meč završiti.

Recite nam, da li je tačno da će u slučaju poraza svi biti prognani u Sibir?

Zašto odmah govorite o porazu? Igrači su nam u odličnoj fizičkoj formi.

Čak je i Valerij Harlamov, posle teške povrede desne noge, takođe u dobroj...

- Sovjetska ekipa je došla ovde da pobedi. - Ako vi pobedite, ja ću pojesti naše novine!

- Jedina stvar koja je Rusima potrebna jeste karta za povratak. - Lepo zvuči.

Recite, jeste li spremili za njih nešto posebno?

Ovo smo spremili Rusima!

Jeste li videli ovo?

Mislim da Rusi nemaju nikakvu šansu. Očekuje ih veliko razočarenje.

IRA

OTAC. Otac mi je bolestan, obećao sam mu gol.

KAĆKA!

MAMICI

NASKA

Evo, divite se. Sutrašnje novine danas! Stavili su mi na vrata tokom večere.

Ovo smo mi, sovjetska reprezentacija, u ulozi učenika, a kanadski učitelj nas uči hokeju.

A ja se pitam: Jeste li vi učenici? Vi, koji mlatite kao orahe najbolje ekipe sveta?

Ja znam da vi možete sve.

Zato izađite na led i dokažite to.

Pa, momci, da sednemo?

Dođavola, ništa se ne vidi...

Dvadeset hiljada ljudi je na tribinama. Složićete se da je to ogroman broj.

Za par minuta...

Šta je ovo? Jesam li vam dala slobodno? Svi u sobe! Slavka, ti si ovo dozvolio?

Ljudi, odmaknite se, ne vidimo!

- Gde mi je druga ćerka? Dođi, sedi! Sedni već jednom! - Neću da gledam. Ne mogu!

Nemam živce, a ni veš nije ispeglan.

Uzbuđenje liči na ono koje osećaju istraživači.

Svi smo danas pioniri koji ulaze u arenu da odmere snagu sa moćnim protivnikom.

Nadam se da naši ljubitelji hokeja neće biti razočarani.

I evo... Slikom i tonom iz Montreala.

Počinje zvanična ceremonija otvaranja hokejaške Super serije SSSR - Kanada.

Odmah se oseća posebni značaj ovog meča.

Prvi put se sastaju reprezentacija SSSR-a i ekipa zvezda Nacionalne hokejaške lige.

Obratite pažnju na različit pristup dve strane. Sportski stil naših protivnika...

- Naši igraju sa Kanađanima. Igra i Harlamov! - Povređeni Harlamov? - Da.

Kanadski profesionalci demonstrativno igraju bez kaciga. - Ko je ono? - Gde?

Mihajlov!

Kapiteni razigravaju. Kanađanin je dobio.

Žestoko je prišao tom simboličnom momentu. Da, ovde hokej nije samo sport, već i šou.

Stop! Ne mrdaj!

Vidite li?

- Huanita, dođi da gledaš našeg rođaka! - Ne počinjite bez mene! Odmah silazim.

Ostalo je još par sekundi do početka prvih 20 minuta.

Bravo, bravo!

Pogodak je postigao broj 7 posle dodavanja broja 19.

- Našima? - Da, našima. - Eh, momci...

U 30-oj sekundi pak je u našoj mreži. - Da li je kraj? Kanađani su ipak Kanađani!

Gde ode? Klizač!

Prvi gol već u tridesetoj sekundi, ali naši treba da izdrže. Izdržati po svaku cenu!

Iako je već 1:0 za Kanađane.

Mihajlov, Petrov, Harlamov!

Majku ti, taman sam ga stavio!

Šta je smešno?

Drugi pogodak za Kanadu postigao je broj 22.

- Kome? - Kako kome? Našima.

Šesti minut meča...

Šta gledate? 15 dana svakom!

Kanađani su Kanađani.

Na tribinama su prave ovacije. Šta reći na ovo? Kanadski igrači su to i zaslužili.

Srećno, momci. Nemamo više šta da izgubimo.

- Najvažnije je dostojanstvo! - Smena! - Ako već gubimo, onda dostojanstveno!

- Sa dostojanstvenim rezultatom. - Šta ste rekli? - Nisam ja. To kaže Moskva.

- Na čijoj si ti strani? Tarasova si smenio, sada i nas truješ? - Smirite se!

- Molim vas... - Nema discipline u ekipi! - Idite popušite jednu cigaretu. - Ne pušim!

Gol!

Gol!

Gol!

Gol!

Gol za Sovjetski Savez postigao je broj 11.

- Za naše? - Naše! - Zimin.

- Ko je dao? - Junak! - Nismo na nuli!

Mihajlov, Petrov, Harlamov!

- Veselije, veselije! - Mi igramo hokej.

Ne povlači se, ne povlači se!

Uz njega!

Gol, gol!

Pogodak je postigao broj 16.

Probudite se, momci!

- Momci, isti su kao i drugi. Možemo da ih razbijemo! - Nova poruka iz Moskve!

Od nas očekuju nerešeno!

- Valera, Valera... - Sve je u redu, idem po vodu.

Pažnja... Sedite svi!

Harlamov prelazi crvenu liniju i ulazi u zonu. Prati ga kanadski napadač. Kakva brzina!

Gol!

Vidi, vidi...

- Gol! - To je to, Valera. Bravo!

- Harlamov! - Harlamov ga dade. - Odmah se vidi ko je Harlamov!

- Jesi li shvatio kakvog rođaka imaš? Budi ponosan! - To je moj rođak!

Ekipe zauzimaju svoje pozicije pre podbacivanja.

Ovo prosto nije normalno!

Ne shvatam šta se ovo dešava!

A taj broj 17 jednostavno radi šta mu se prohte!

Vreme je da se probudite, momci! Više ne igrate hokej, ovo je rat! I to na našem ledu!

Ovo je naš dom! Ovo je Kanada! A ti se pozabavi tim brojem 17!

Jesi li razumeo? A sada krenimo i napravimo to! Napred momci!

Sudija!

Sklanjaj ruke! Šta to radite?

Nazad! Nazad!

Evo ti!

Sedi, sedi Saša, sedi!

Vodite ga u svlačionicu. Za mnom, za mnom...

Tek nedavno se Valerij Harlamov oporavio od teške povrede. Sada je kanadski igrač...

Teško je reći da je ovo neki poseban stil. Ovo je gruba, nesportska igra.

- Sastavila sam mu nogu parče po parče... - Ovakav hokej nama nije potreban.

Istrpi! Boleće.

Jako udareno. Nije slomljeno, ali koleno može da ti se raspadne svakog trenutka.

- Utegnite ga onda! - Ovaj meč može da ti bude poslednji! - Onda neka bude poslednji.

- Ostatak života ću prosto da živim. - Razumem.

Pažljivo!

Kanadska publika aplauzom pozdravlja našeg hrabrog hokejaša.

- Šta kažete? - Ne znam koliko će izdržati.

Ne boli te , Harlamov!

Štiti gol, celim telom ga štiti! Kao svoju decu, kao domovinu ga štiti!

Gol!

Bravo!

Ne opet... Gospode!

Gol!

- Ovo je već nešto! - Bravo!

- 5:3. - Tišina!

Ljoša, drži tu antenu!

Presing!

- Kako si? - U redu je. Umalo da mi razbije glavu.

Jesi li ti slep?

Pomešao si klupe, bratac? Idi, idi...

- Ziman! - Štap! Daj mi štap!

Da!

Pogodak za sovjetsku ekipu postiže broj 11.

Da!

Koliko je još ostalo?

Na ledu je ponovo naš proslavljeni broj 17, Harlamov. Sudar sa protivnikom.

Kanađanin koristi silu, ali Harlamov ne popušta. Majstorski zadržava pak.

Ne dozvoljava da mu ga oduzmu, iako je protivnik snažniji.

Napred, Valera, napred!

Hajde, hajde...

Idi, idi...

Gol!

Pobeda!

Pobeda! Gde je ključ?

Ura!

Ura! Pobeda!

- 7:3. Valera! - Da, Valera!

Ura!

Idite kući, brzo! Gubite se!

- Kćeri! - Ovo treba da se proslavi.

Ura!

Da, ovo je izuzetno dostignuće našeg hokeja.

Sedam prema tri. To je pobeda, drugovi!

Čujem kako se kanadski komentator pita: Šta je ovo? Čarolija ili čudo?

Ne, nije čudo!

Ovo je ogromna volja za pobedom i besprekorna pripremljenost.

- Pobeda! Čestitam! - Pobeda!

Tata! Pobeda!

- Momci, pobeda! - Da, pobeda!

- Govoriš li Engleski? - Malo. - Uopšte ne shvatam kako to radiš.

Ona dva gola su bila izuzetna. Da imam tvoju brzinu i talenat!

- A ja tvoju visinu i snagu. - Ima još mečeva u Super seriji.

Popravićemo skor.

- Šta ti je rekao? - Da ne bismo pobedili bez Gusa. - Stvarno?

Halo, Anatolij Vladimirovič, pobedili smo! Pobedili! Ura!

Bolje mi reci, odakle ona tri gola u našoj mreži?

Momci, ponosim se vama.

Vi ste najbolja ekipa na svetu.

POSVEĆENO ISTAKNUTOM HOKEJAŠU VALERIJU HARLAMOVU,

VELIKOM TRENERU ANATOLIJU TARASOVU

I LEGENDARNOJ HOKEJAŠKOJ REPREZENTACIJI SOVJETSKOG SAVEZA.

Srpski titl: tplc

SPISAK SVIH PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://rapidserbia.rs/viewtopic. php?f=22&t=2097&p=4759#p4759

Preuzeto sa www.titlovi.com