Original subtitles

# Vojska

# Vojska

# Vojska

DUGA SIVA LINIJA DŽONA FORDA # Nećemo još dugo ostati ovde

# Jer za mesec ili dva

# sivu uniformu pitomaca

# zameniće vojnička plava

# damama koje dođu u junu

# ponudićemo iskren oproštaj

# Naša duga siva linija

# Proteže se kroz vek

# I svi do jednoga osećamo u duši

# Tvoj čvrsti stisak

# Iako je to stisak senki

# i dok se zaklinjemo kao ti nekad davno

# Živi il' mrtvi, poštovaćemo samo

# Vojsku, vojsku, vojsku!

Američka vojna akademija u Vest Pointu stara je 153 godine.

Ovo je istinita priča o vojniku koji ih je onde proveo 50.

Ime mu je Marti Maer.

Drago mi je što te vidim, Marti. O čemu je reč?

Marti kaže da je veoma hitno, gdine predsedniče. - Hitno?

Ne može biti hitnije.

Malo su računali i zaključili da sam prevalio sedamdesetu.

Žele da me penzionišu. Posle 50 godina! Nezahvalnici.

Zamolio sam Čaka... generala Dotsona da mi dogovori sastanak.

50 godina u vojsci je mnogo. - Istina.

Ali s druge strane i nije.

Trebalo mi je 30, 40 godina da uđem u štos.

Sad kad sve ide glatko, bacili biste moju obuku u vetar.

Bio bi to bačen novac poreskih obveznika.

Samo ti zapali lulu, Marti. Bez nje nisi onaj pravi.

Hvala, gdine.

Znate, mi Maeri se ne žurimo da ostarimo.

Prešao sam 70- tu i nosim naočare kad čitam sitna slova.

Možda sam tu i tamo nabacio koji kilogram.

Ali sad sam u boljoj formi nego onog jutra pre 50 godina

kad sam seo u voz, ne znajući u šta se upuštam.

Penjao sam se uz to brdo...

Mladić koji je tek sišao s broda.

Stoj! Ko ide? - Martin Maer iz Irske. - Pristupi na prepoznavanje!

Prepoznavanje?

Kako ćeš me prepoznati kad sam tek sinoć stigao u zemlju?

Hej kaplare, još jedan konobar iz Irske.

Pođi sa mnom, krompirašu. - Zovem se Martin.

Martin Maer. Iz Rosrije u Tiperariju.

1. vod na broju! - 2. vod na broju!

Kakvo je ovo mesto?

Je li to zatvor ili možda ludnica?

To je američka vojna akademija.

Bila bi to dobra ruševina. - Pruži korak, krompirašu.

Zovem se Martin!

Moraju li nositi željezne naramenice da bi tako stajali?

To je deo discipline.

Jednim metkom svima bi mogao prosvirati nos.

Obučavaju se za američke vojne oficire. Učimo ih disciplini.

Gde su otišli? - Videćeš ih na doručku, krompirašu. Pokret!

Zovem se Martin!

Nalevo!

Voljno!

Kako je krava? - Hoda, govori, puna je krede!

Mlečna tečnost dobivena od ženskog goveda veoma je obilna!

Eto kako je krava!

Gde mi je mleko? - Mleko za g. Buloka! - Glavu ravno!

Definicija kože? - Definicija kože!

Ako se sveži životinjski pokrov očisti od dlake i masnoće

i potopi u taninsku kiselinu,

želatinsko tkivo kože postaje postojano i nerastvorljivo u vodi.

To je koža, gdine. - Daj, krompirašu, prihvati se posla.

Hajde, molim te.

Hajde, krompirašu! Podigni ih!

Maeru! To ćemo ti oduzeti od plate!

Tanjiri za povrće su po 11 centa, šalice 7, tanjurići 4.

Tanjiri za pitu 9 centa. A jušnik 94 centa!

I tebi pet. Vrati se u 17.00.

Vrati se u 17.00.

Za tebe ništa.

Ovde si dva meseca, a duguješ tromesečnu plaću za razbijeno.

Ja sam ovde rob.

Ja sam rob. Ubijam se od posla, a nemam ni novčića da utopim tugu.

Maeru! Vrati se ovamo.

Znam da sam budala, ali evo ti 3 $ iz mog džepa.

Da imaš nešto u džepu, ali da te ne uvali u previše nevolje.

Hvala vam. Imate veoma plemenito srce.

Hvala vam puno. - Nema na čemu. - Hvala puno. - Hajde idi!

Hvala puno!

Rudi Hajnz! Kakav lep vojnik, zalizan i uglađen.

Kad ideš na odmor? - Kad mi vratiš 5 $!

5 $? - Pozajmio sam ti ih da ih pošalješ dragom ocu u Irsku.

Neobično, uopšte se ne sećam toga.

Bio si trezan kad si mi prodao tu laž. Novac na sunce!

Rudi, imam strašnu vest.

Moraš se strpeti dok ne sravnim prihode i rashode.

Maeru!

Sve ćeš to odraditi, pa makar radio do kraja života!

Ja? - Da. I kaplar Hajnz će mi platiti.

Odležaće u zatvoru neko vreme. - Šta?

Samo ćete ga strpati u zatvor? - Vojnik je, ne mogu ništa drugo.

Uzmi metlu i počisti ovo. Počisti ovo, smesta. Brzo!

Izvršavaću naređenja predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

I naređenja nadređenih oficira. - I naređenja nadređenih oficira.

Shodno ratnim pravilima. - Shodno ratnim pravilima.

Drugi put se prijavljuješ? - Treći. Prošle godine me sreća nije htela.

A ti? - Radim na farmi.

Imaš li vojničkog iskustva? - Da, gdine.

Dobro došli u vojsku SAD- a. Vojsku odanu miru i pobedi u ratu.

Vest Point je njena žila kucavica. U kontaktu ste sa pitomcima.

Morate se shodno tome i ponašati. Ima li pitanja?

Gdine, imam pitanje. Šta ako nešto razbijemo?

Ako mi, na primer ispadne top... - Kaplare Hajnz!

Okret nadesno!

Napred! Nadesno!

Kapetane, bićemo u nevolji ako Britanci... - Kaplare Hajnz!

Zatvoreniče, pokret.

Dobro veče, g. Larson. - Zar smo opet na vi? Nismo li završili na ti?

Ovo je novo veče. Ali tek je počelo.

Dobro veče, g. O'Karberi. - Gde je Pegi? - Zar nije došla?

Krenula je puno pre voza. Otac joj je dao novi automobil.

130 km vožnje i još uz to noću! Poludela je!

Samo vi zaplešite, ja ću pričekati ovde. Hajde samo.

O'Karberi, je li?

Čovek pod tim imenom prodao je konja mom ocu.

Moja loza odavno je napustila Irsku.

Dobro da je tako.

Oni koji su ostali su ništarije.

Taj je konj bio ukraden.

Dobro veče!

Ukraden iz policijske stanice, slava mu.

Laku noć, Vajti. - Laku noć, Nel.

Laku noć, pisaću ti!

Svo vreme si tu? - Još čekam Pegi.

Ako si je iole tačno opisao, ne moraš da se brineš.

Ovo je Marti Maer. Vajti Larson. - Drago mi je.

Marti ti može pomoći oko konja. - Ali on je u pešadiji.

Pa jasno! Razume se u konje. Neće ga valjda staviti u konjaništvo.

Dođi, Džime, sad će povečerje. Laku noć, Marti! - Laku noć.

Laku noć, Marti. - Laku noć.

Džime! - Pegi!

Dušo, jako sam se brinuo da nisi imala nesreću!

Celo veče sam čekala da poprave auto!

Volim te, Pegi! - Džime!

Maeru, onaj pitomac krši propise. - Ja ne vidim nikakvog pitomca.

Mislim da ga ni vi ne vidite.

Nisam verovao da ću doživeti ovaj dan.

Kako ćemo se večeras zabaviti! - U selu nema nikakve zabave.

Moj prijatelj Džim O'Karberi je kažnjen.

Maeru!

Kaplare Hajnz, smem li se obratiti? - Smiri se, Marti.

Slušam. - Došao sam da vam kažem da ste prljavi cinkaroš!

Prekinite tučnjavu!

Onaj tip ima dobar desni kroše. - Biće njemu dobro u pritvoru.

A on se izvukao. Prebiću cinkaroša namrtvo kad izađem.

A ti se izvlačiš lažima, kao prijavio si se sam!

Zaista sam se prijavio sâm. - Ne verujem.

Prekršio sam pravila plesa i morao sam da se prijavim.

Pogrešio si, a da niko nije znao.

A onda si im morao reći da si prekršio pravila? - Tako je.

Ako prekršiš reč, to je povreda časti.

Čak je i komandant shvatio kako se to dogodilo.

Nisam se ni snašao, a Pegi mi je bila u naručju.

Zaručio sam se.

Zaručio se. Kako je to lepo.

Ispunjava mi srce veseljem, premda sam u ćeliji.

Danas te puštaju. - Šta mi to znači?

Smisliće oni neki drugi progon da muče moju napaćenu dušu.

Moraš se prijaviti majstoru mačevanja.

Majstoru mačevanja? - Kapetan Koler je sjajan oficir.

Majstor mačevanja.

Penji se u ring.

Ja sam kapetan Koler, majstor mačevanja.

Maeru, ti si užasan vojnik, nikakav.

Neuredan, nedisciplinovan, neposlušan, nabrušen!

I spreman na nepodopštine.

Dok sam ja majstor mačevanja, moji pitomci neće sedeti u zatvoru!

Voliš da udaraš šakama? - Volim. - Da vidim kako to radiš.

Zar smem da udarim kapetana?

Smeš da pokušaš. Hajde.

Zanima me boksovanje, a ne ples.

Treba mi muškarac. Želiš li da radiš za mene?

Vrlo rado, dragi kapetane. - U redu. Idemo pod tuš.

Dobro jutro, Marti! Gde je kapetan Koler?

Kapetan Koler? - U dvorani za boks, gđo. - Hvala.

Zdravo, dušo! - Devojka je pravi dragulj.

Marti, zameni me na času. Marti! - Gdine.

Preuzmi čas boksovanja!

Pažnja! Voljno!

Tišina.

Svrha ovog kursa boksa je trostruka.

Pitomac mora da nauči da prima kaznu i kažnjava.

Pripremamo vas za oficire, kao takvi imaćete ovlašćenja.

S obzirom na to, moramo dati sve od sebe.

Sad ću vam pokazati važnost rada nogu. G. Lumoks.

G. Lomaks, gdine. - Da, dobro, popnite se u ring, molim.

Pažnja!

Sad ću vam pokazati što znam.

Pogledajte kako stoje ruke i rad nogu.

G. Lumoks, dajem vam dopuštenje da pokušate da me udarite.

Smem li se obratiti? - Izvolite.

Je li ta uniforma u skladu s propisima? - To je moja zamisao.

Naravno, krojač je odradio svoje.

Ja kažem da vojnik treba da izgleda kao vojnik. - Svakako.

Gdine, ona strankinja... - Ko?

Ona nova devojka s gđom Koler.

To je Meri O'Donel, naša kuvarica. Dobro kuva. - Je I'?

Znate da đavo nađe načina da zaposli besposlene ruke.

Znate da ja ne obilazim kafane. - Šta?

Ja sam trezan i vredan. - Jesi li ti dobro, Marti?

Jesam. Mogu li pomoći gđi Koler u kući? - Pitaću je, hvala.

Nema na čemu. Bilo šta, bilo kad. Vešt sam s drvom i odvodima.

Dobro, dobro.

Hvala, gdine.

Baš domaća atmosfera. Vi ukrašavate tortu, a ja čistim odvod.

Kao što rekoh, mi nismo učili abecedu od početka prema kraju.

Moj tata je hteo da učimo abecedu unazad. Z Y X...

Kladim se da vi to ne znate.

Tata je bio svojeglav, mnogim učiteljima je razbio nos.

Kriška sveže torte, šoljica crnog čaja i lepotica za čašicu razgovora.

Devojka lepog glasa. Pretpostavljam bar.

Sad možete da pustite vodu.

Jesu li vam već rekli da ste lepi? Crvenokosa s velikim stopalima.

Nema cura do Irkinja.

Iz Tiperarija ste? Donegala?

Čim sam vas ugledao, pomislio sam: E to je prava cura!

Pogledajte kako dobro otiče.

Ne morate se više brinuti, rado ću opet doći i očistiti odvod.

Meri, zatvorite vodu! Zatvorite je!

Glupačo, ko vam je rekao...

Joj, vaša lepa uniforma! - Oprostite, nisam govorio vama.

Nego onoj tupoglavoj Meri.

Mislila sam da ugodno razgovarate o Irskoj. - Da razgovaramo?

Mislim da ona uopšte ne govori! - Samo se stidi.

Govorila mi je da ste dobar majstor. - Zar me uopšte primetila?

Rekla mi je da treba popraviti gomilu stvari.

Rekla sam da ću pozvati stolara, ali ona kaže da ćete vi to bolje.

Ozbiljno? - Časna reč.

Uprkos tome što imate dobre namere... navratiću ujutro.

Hvala, Marti.

Kakva srećna okolnost!

Nisam se nadao da ću vas zateći ovde.

Ni u snu.

Dolazite li svake subote da gledate smotru?

Pitao sam dolazite li svake subote da gledate smotru?

Ono mi je prijatelj Džim O'Karberi.

Ja sam mu poput oca.

Uskoro će diplomirati. Venčaće se s Pegi u kapelici.

Džim i Vajti navaljuju da ostanem na venčanju. Ali neću biti ovde.

Rekao sam da neću biti ovde.

Sledeće nedelje mi se završava vojni rok i odlazim.

Hteo bih sa vama o nečemu da porazgovaram.

Posle parade možemo iznajmiti čamac i veslati po reci.

Kapetan Koler će mi rado dati propusnicu, to će mi biti poslednja.

Šta kažete?

Ma vidi ti to.

Sendviči! Jabuke i banane.

Kriškica torte!

Rudi Hajnz!

Smem li se obratiti? - Izvoli, Marti.

Ne bih uzeo propusnicu od vas ni da me molite na kolenima.

Ovo ti je zadnja smotra. Zar nećeš ostati do kraja? Uskoro odlaziš.

Zbog nekih stvari ne idem ni u bunilu. Ponovno ću se prijaviti.

Zar vi nemate teški bronhitis, Meri O'Donel?

Sad me dobro slušajte. Toliko ste praznoglavi da to ne vidite.

Dobro sam razmislio. Vi ste žrtva zavere.

Kapetan Koler, taj podmukli konjokradica,

i njegovi prijatelji iz Milvokija sve su ovo zakuvali.

Završićete u naručju tupavog kaplara Hajnza.

Ali neću to dozvoliti. Dajem vam poslednju priliku.

Da ili ne. Šta kažete? - Kažem da. - I nemojte okolišati...

Šta ste to rekli? - Rekla sam da. - Rekli ste da?

Prva reč koju ste prozborili, da!

Zašto niste govorili dok sam se zbog vas ubijao od posla?

Zašto niste nagovestili pre nego što sam se opet prijavio u vojsku?

Kapetan Koler mi je tako rekao. - Ma je li?

Kaže da ste svađalica i da bismo se posvađali ako nešto kažem.

I to je to!

Svađalica, ja? Od mene nema milijeg čoveka!

A kad sam izrekao srditu reč, napuhana smutljivico?

Počeo si, a još me nisi ni poljubio!

Ali, Meri... Nešto moram da ti kažem.

Situacija je takva da nisam uspeo da uštedim.

Snaći ćemo se mi, Martine. - Ja...

Da. Uštedećemo, vratićemo se u Tiperari i kupiti MekGinertijev pab.

Nazad u domovinu? - Nego gde?

Mom starom ocu i mlađem bratu. Biće ponosni što imam takvu ženu.

Ali u Irskoj je sad veoma teško.

Siromašnima je svugde teško.

Ali ne i vlasniku paba u sredini koja voli da zaviri u čašicu.

Martine, ja sam ovde srećna. Ovo je lepo, ponosno mesto.

Samim tim što sam mali delić njega, srce mi zatitra.

Znaš šta? Pomoći ću ti da uštediš, pa možeš dovesti oca i brata ovamo!

Ovamo? Svog oca? Celog života bio je slobodan.

Da ga dovedem među ova pravila... - Tebi nisu naškodila!

Kapetan Koler kaže da si zbog njih bolji čovek. - Hvali se.

Znaš da su onde kuće za oženjene oficire. Dobićemo jednu kuću.

Ozbiljno? Sa strujom i toplom i hladnom...

Kako to da nam dogovara kuću, a nisam te ni...

Ah, taj Koler! Taj je pravi spletkaroš.

On i njegova žena su te nagovorili na ovo, a tu je i dokaz!

Zar si već požalio, Martine?

Nikad neću požaliti, Meri O'Donel.

Dobro veče, Meri O'Donel, gospodarice kuće.

Pregledao sam račun s lopovom u banci, nedostaje 300 $! - Ma daj!

Stani malo, moramo razgovarati o važnim stvarima!

Kažu da imamo samo 43,26 $, glume nevinašca.

Ti si rekla da novac odnesem u banku.

Da smo ga ostavili iza one cigle... - Ja sam podigla tih 300 $.

Zar doista? - Da. - Novac za put u Irsku? - Da.

Jesi li kupila dijamante ili koncertni klavir?

Taj novac...

Oče!

Oče! Sanjao sam o tome da opet vidim voljenog oca.

Otkako sam napustio Irsku, molio sam se da se ovo dogodi.

A ti si tu. Blagoslovljen dan kad si stigao ovamo.

Blagoslovljena moja žena koja je štedela i uštedela novac.

A da prestaneš da jedeš dok te pozdravljam?! - Samo napred!

Dini! Sad si pravi muškarac.

Ponosim se što si mi brat, izgledaš veličanstveno.

Upravo je dobio čin kaplara. - Kaplara? - Da.

Možda bih i ja mogao u vojsku, ako dopustite. - E nećeš.

Znaš li šta to znači? Četiri godine mučenja za svaku crtu.

Ujutro ćeš ići u Njujork na zanat. Postaćeš dobar građevinac.

Ili loš. I takav zarađuje više od mog šefa.

A on je veliki vođa, sjajan oficir, major Koler.

Danas sam s njim razgovarala. - Ma nemoj?

A šta si razgovarala s tim podmuklim konjokradicom?

Radije priznaj da nema pitomca koji te ne može prebiti.

Taj pokvareni major im je odao moje slabe tačke.

Nećeš više boksovati. - Šta? - Želi da se posvetiš fudbalu i bejzbolu.

Nije li to moja lula? - Dobra ti je lula.

Misli da bi bio sjajan učitelj plivanja.

Učitelj plivanja?

Nemam pojma o plivanju.

Plivanje! Taj podmukli...

Tiho!

Martine, jezik za zube.

Znaš li irski, gospodarice kuće? - Znam. - Onda ti prepuštam čast.

Klekni.

Martine!

Blagoslovio Bog ovu kuću,

I ovu divnu zemlju koja nam daje nadu. - Amen.

Plivanje.

Oprezno, majore dragi. - Ponovi uputstva!

Plivanje se svodi na samopouzdanje, tajming, odmaranje i disanje.

Prsni stil je najbolji...

Ponovi uputsta! - Treba svladati ove četiri stvari!

Samopouzdanje, tajming, odmor...

Marti, ponovi uputstva!

Kako da plivam u toliko vode? - Ponovi uputstva!

U plivanju treba svladati četiri stvari. Pouzda...

Dakle, u plivanju treba svladati četiri stvari.

Samopouzdanje, tajming, odmor...

I disanje.

Prsni stil je najbolji kad na leđima imate ranac i pušku.

Prsno plivamo po brojevima.

Jeste li umorni? - Nisam. - Dobro, vi ćete prvi zaplivati.

Vratite se!

Izađite napolje!

Kakvo je to bilo plivanje? - Australijski kraul. - Vi ste Australijanac?

To je najbrži stil. - Koliko biste bili brzi s rancem i puškom?

Plivaćete prsno. - Ali meni ne treba kurs plivanja.

Mogu li se povući? - E ne možete. Trebamo vas u plivačkom timu.

Ako dopustite, razgovaraću s majorom.

Nećete traćiti njegovo vreme! To vam ja kažem!

Oprostite. - Polako s njim, ima puno problema. - I još mu nije dosta.

Zaostao je u učenju.

Smiri se Marti, on igra fudbal.

Koliko vas je ostalo? - Pet. - Polovina neka skoči u bazen.

Hej, Marti... - Samo trljaj.

Rekao sam da ću razgovarati s majorom. - Reći ću vam šta će reći.

Sport je ovde deo obuke. Ako uđeš u tim, uspećeš.

Plivaćete, g. Sandstrom. A fudbal ćete igrati na jesen.

Ako budem ovde. - Znači, ne sviđa vam se Vest Point?

Od malena želim da dođem ovamo.

Zato sam se prijavio u vojsku. Bubao sam za ispite.

No ne mogu naučiti, ne ide mi, čak ni da učim dan i noć.

Ali ne želim da me izbace. Sam ću se ispisati.

Dolaziš iz redova vojnika?

Mislim da si se preforsirao.

Moraš se odmoriti od učenja.

Moja žena priprema gulaš i keks koje bi i anđeli jeli.

Tanjir Merinog gulaša će ti pomoći da bolje pamtiš.

U subotu uveče očekujemo te na večeri. Bez pogovora.

Dobro.

Marti, mislim da je uspelo, ovo su nove dlake. - Savršeno.

Samo trljaj, od jutra do mraka.

Uskoro ćeš biti kosmat poput slona.

Upomoć!

Pa on ne zna da pliva!

Dakle, u plivanju postoje tri stvari...

Nije mi jasno, Martin inače ne kasni.

Pa gde je Martin? - Ne znam, oče.

Mogao bih odjuriti do kafane... - E nećete.

Ne dirajte moj gulaš! - Ako mene pitaš... - Ne pitam vas.

Nisi stavila sav luk, a umak ti je gust.

Izgoreće mi peciva! - Izvadi ih. Ne želim da čekam u svojoj kući!

Izvolite za sto, gdine... - Sandstrom! - Nazdravlje.

Kako vam je ime? - Sandstrom. - Aha. Dođite.

Osećaš li miris Merinog donegalškog gulaša? Gle koga sam doveo.

Meri. - Kiti, dušo. - Sreo sam je na povratku kući.

Morao sam čekati da se dotera.

Gđica Ketrin Karter, zovemo je Kiti. Ovo je g. Sandstrom.

Kako ti je pravo ime, Rede? - Džejms, ali svi me zovu Red.

Dobro veče, Rede. - Sedite, vas dvoje. Hajde, dušo.

U redu. - Evo ga, ovde sedite. - Hvala.

Hoćemo li napokon jesti?

Dođi da mi pomogneš. Dođi u kuhinju.

Nisam joj smeo reći da sam bio konobar. Nikad nisam ništa razbio.

Moj sin budala.

Oh, Bože.

Upalilo je!

Smiri se.

Ne biste verovali, ali Kiti je završila fakultet. Podučava decu.

Toliko je pametna. - Ozbiljno?

Nekad su devojke koje su puno učile bile ravne kao daska i škiljave.

Ma dajte! - Šta ste ono hteli večeras da učite?

Ortografsku projekciju. - Šta god...

Kladim se da Kiti to ima u malom prstu.

Kod matematike je bitno savladati paniku, to je stvar samopouzdanja.

A cilindrične koordinate, preseci kupe, parametarske jednačine?

Nije to ništa previše teško. - Naravno. To je poput plivanja.

To je stvar samopouzdanja, tajminga, odmora i disanja.

Zaista. - Ako vam mogu pomoći, Rede. - Mislim da ne možete.

Vi i Kiti možete učiti ovde kod nas.

Znate li da znam da napišem Masačusets? - Ma dajte.

Možete početi sutra. - Ja sam sutra slobodna, a vi?

Jasno da jeste. Ujutro ćete doneti knjige.

Imam ja još problema, zaostao sam u svim predmetima. Kad počnemo...

Kad počnemo, radićemo. Ja se ne bojim.

Sigurno to želite? - Naravno da želi, biće joj zadovoljstvo, zar ne?

Tako je. - E pa to smo rešili.

Razočaraću se ako ne popravi ocene i na jesen ne zaigra fudbal.

Spremite mi komad kolača, dolazi mi mladi prijatelj.

Gde odlaziš svako veče? - U šetnju s mladim prijateljem.

Divan mladić. Voli da sluša moje iskusne savete.

S kim ide? - Ne znam. - Izvinjavamo se na trenutak. - Samo dajte.

To je žena!

Tako mi svega! Pa to je direktor.

Hvala nebesima! Nije žena.

Nikad neću zaboraviti kišni dan 1913. godine

kad smo prvi put igrali protiv jedne škole s dalekog zapada.

Dobar dan, generale. - Dobar dan, g. Maer. Sedite. - Hvala.

Ircima se loše piše. - Kladite li se, generale? - Zašto ne?

U dolar. - Dolar.

Notr Dam je ime crkve, a ne ime za fudbalski tim.

Jeste li uložili opkladu? - Jesam. 25 $, 50:50.

Ma dajte? - Zar ste našli nekog ludaka? - Svog oca.

Oprostite.

Vojsko, odmor!

Evo.

Nastavljamo!

Jen', dva, tri!

Polaganje. - Imamo ozleđenog. - To je Čak.

Obavite zamenu! - Ulazite u igru.

Jesi li dobro, Čak? - Posedite ga. - Doktore!

Ulazi, Bak. Levo krilo im je slabo.

Ništa od Ol-Amerikena ove godine.

U drugom poluvremenu izašlo je Sunce, a mene je sreća napustila.

71, 69, 32!

Pauza! - Dorai umesto O'Rurkea. Rokni umesto Glenona. - Igrajte.

Dogodilo se nešto dotada neviđeno.

Jeste li videli? To je protivzakonito! Bio je to prekršaj.

Sve je prema propisima.

Nešto nije u redu?

Dodavanje prema napred.

Rede! Ulazi u igru!

Polaganje!

Hej, Svede!

Rokni. - Overton.

Rokni! Dorai! Gashirst! Pliska!

Ti borbeni Irci.

VOJSKA 13 : NOTR DAM 35

Lopovi! Pljačkaši! Fudball? Prljava pokvarena ruljo sa severa Irske!

Dobro veče, oče. - Dobro veče, sinko.

Neka ti ovo bude lekcija, sine.

Ne treba se kladiti protiv svete majke Crkve.

Pažnja! - Voljno.

Gospodo, danas smo se susreli s novom vrstom fudbala.

Reći ću samo ovo.

Draže mi je što ste naučili lekciju nego da ste dobili utakmicu.

Kad postanete oficiri i odete u borbu...

Možete očekivati samo neočekivano.

Morate znati da se nosite sa tim.

Ako ste danas to naučili, nije me briga za konačni rezultat.

To je sve, momci. Pođite na tuširanje.

Na tribinama je bila gomila novinara. Ne želim da čitam sutrašnje novine.

Kako tvoje učenje, Čak? - Provući ću se do kraja godine.

A posle toga? Kad te izaberu u tim Ol-Ameriken?

Major Koler mi je rekao: Čak Dotson nije samo sjajan sportista.

On je dobar čovek. Biće dobar oficir.

Jesam li te povredio? - Delom ili rečju?

Bilo čime. Onaj brigadir koji predaje vojno inženjerstvo...

Kaže da nećeš proći semestar. Čujem da i drugde zaostaješ.

Čini se da puno razgovarate o meni.

Kad te nešto muči, o tome razgovaraš.

Jesi li došao u Vest Point da postaneš igrač ili oficir?

Bilo bi dobro da možeš oboje, ali ne možeš.

Dovoljno si me obrađivao, Marti.

Zaradio sam nešto novca zahvaljujući tvojim pogocima.

Nedostajaćeš nam. - Kako to misliš?

Major Koler ti neće zameriti.

Dovoljno je da mu kažeš: Majore, razmišljao sam.

Ako nastavim da igram fudbal, neću završiti akademiju.

Zato napuštam tim i posvećujem se važnijim stvarima.

Obuci se, kasno je.

Kako tvoj gležanj, Čak? - Dobro je, gdine.

Budući da ga više neće naprezati.

Majore, zašto moraju toliko da uče? - Ovo je Vest Point.

Da, gdine. To je i Čak rekao.

Zbog toga napušta momčad.

Gdine... - Znam, Čak.

Istuširaj se pa ćemo popiti kafu.

Meri, dođi vidi!

Dini! - Kako si, Meri?

Nije valjda tvoj? - Bogme jeste. Išao sam da se provozam i završio ovde.

Divan je! - Provozaj se s nama.

Moram tati da poslužim čaj. - Ima li i za mene? - Uvek imamo hrane.

Martin svako malo dovede čitav vod pitomaca.

Oče!

Pogledajte ko je došao! Kupio je auto! Doneću čaj.

Napravio sam đir u novom autu... - Video sam ga!

Ima 35 konja. - Stajao me mnogo novca... - Hladno ti je za glavu? - Ne.

Gurni ga pod krevet.

Izgledaš li uvek poput mafijaša? - Ne, gdine.

Sad sam poslovni čovek. Moja kompanija ugovara... - Šta ugovara?

Mičite se s puta. - Čaj je gotov. - Bilo je i vreme.

Sjajno mu ide. - Istina. Moja kompanija se širi... - Ko ti je rekao da sedneš?

Oprostite.

U njoj ima mesta i za Martija, to mu je životna prilika.

Sedi.

Predugo sam u vojsci. A šta imam od toga?

Čovek želi da mu žena ima neke stvari. Ja to želim za svoju ženu.

Čak je i pokućstvo u vlasništvu vlade. - Jesam li se kad požalila?

Znamo, ali Marti može zaraditi četiri puta više.

Ako ostanemo ovde, nemamo se čemu veseliti. Iz godine u godinu...

Tata, čovek može zaraditi beskonačno mnogo.

Molim te, idi u drugu sobu.

Znači, nemaš se čemu veseliti?

Reći ću ti čemu da se veseliš. Na proleće će ti žena roditi dete.

Dete?

Dete.

Zašto mi ti to govoriš? Zar ona nema jezik?

Bog te blagoslovio, Marti.

Dete!

Jesi li siguran? Na proleće? Sina ili kćer? - Otkud znam. Idi sad.

Otkako sam prvi put ugledala Vest Point...

Čim sam ugledala te mlade vojnike...

Rekao si da sam bedasta što govorim o tome.

Ali ako nam se sin rodi ovde, gde si toliko naporno radio...

Posle toliko čekanja i onoga što je lekar rekao,

dovoljno je da uopšte dobijemo dete.

Molim se da bude dečak.

Ko kaže da jednom i njegovo ime neće biti u godišnjaku.

Moliću se s tobom.

Ti si divna žena, Meri O'Donel. - Ma daj!

Prestani, Rede, nećeš ti postati otac.

Daj sedi.

Gdine Sandstrom, smirite Martija, sedite mu na glavu ako treba.

Ko bi rekao?

Marti, samopouzdanje, tajming, odmor, disanje.

Ništa lakše. - Baš si sad odlučio da budeš duhovit. - Izvoli, Marti.

Jesi li dobro? - Dobro sam.

Ja sam deda dečaka rođenog pre dva minuta. 3,3 kilograma. - Marti!

Ti si prvi saznao. Mene su prisilili da izađem, dok si ti...

Sin!

Idem... - Ne, Marti. Dao sam joj sedativ, namučila se.

Ali i ona i dete su dobro. Videćeš ih ujutro.

Sin.

Marti, dobio si sina. Ovo je velik dan.

Ja imam potomka. Veliki je to teret za mene.

Red i ja se moramo naći s nekim ljudima. Ćao, tatice.

Laku noć, Marti.

Pa moraćemo da se odmorimo posle ovoga što smo danas uradili.

Jeste li razmišljali o imenu? Ima mnogo svetaca.

Mislio sam da ga nazovemo po tebi.

Uz tvoje dopuštenje. - Imaš moje dopuštenje, sine.

Martin Maer III.

Odmori se malo.

Ostaću malo da sedim.

Ja idem gore da se pomolim.

Bog te blagoslovio, sine. - Laku noć, tata.

# Napunite čaše momci i stanite u red

# Jednu sentimentalnu pesmu

# Zapevaćemo sada

# U vojsci treznost vlada, Unapređenje retko pada

# Stoga ćemo pevati o uspomenama

# O Martiju Maeru

# Marti Maer!

# Otac ponosnog pitomca

# To je Marti Maer.

Marti!

Zajedno smo izabrali dar za Martina Maera mlađeg.

Trećeg. - Ispravka. Martina Maera III.

Iz generacije... - 36. - Generacija 1936.

Budući da on večeras nije mogao doći,

molimo da prihvatiš ovu sablju u njegovo ime.

Neka je nosi ponosno i na čast roditeljima i svojoj jedinici.

E pa...

Pa dobro. - Čestitamo, Marti. - Čestitam!

Čestitamo, Martine Maeru I! - Baš bi bilo glupo da je curica.

Obećao sam im da će biti sin.

U kuhinji ima svega. - Zasvirajmo. - Ima i sladoleda!

A sad irski ples!

# Muškaraca kojekakvih ima

# Učenih i pobožnih puno među njima

# Ali moram vam reći, nije samo stih

# Otac O'Flin najbolji je od svih

# Živeo otac O'Flin

# Najmudriji propovednik i najblaži učitelj

# I najljubaznije stvorenje u starom Donegalu

A sad ples. - Sviraj!

Policija.

To je lekar!

Baš rekoh, pa ne možemo slaviti bez lekara.

Pridružite nam se. - Ne mogu sad.

Dođi malo.

Zapevajmo, momci. # Dajem vam svoju reč

# Ovako nešto čuli još niste

# Sve od teologije pa do mitologije

Majko Božja!

Jadničak mali.

Ali rekli ste da je dobro.

Kako je mogao umreti tako brzo? - Detešce staro tek koji sat.

Moram u bolnicu. - Nemoj.

Nećemo joj reći večeras, Neka spava do jutra.

Žao mi je, Marti.

Hej, zabranjeno vam je da uđete!

Idemo odavde, Marti.

Idemo, Marti. - Ostavite me.

Pustite me na miru.

Ne smete biti ovde. - Ostaćemo dok ne pođeš s nama.

Daj, idemo.

Staviću cveće u vodu. - Imaš deset minuta, Marti. - Hvala.

Oprosti mi, Martine.

Da ti oprostim? Šta da ti oprostim?

Lekar kaže da više neću moći da rađam.

Pokušaj da prihvatiš volju Božju.

Pomakni mi krevet do prozora.

Da mogu da gledam napolje.

Strašno je to što se dogodilo. Ali bolje nam je nego većini drugih.

Ovde imamo mnogo dobrih momaka. Gotovo kao da su...

Ili će nas samo podsećati na sina koji je tako kratko bio s nama?

Podsećaju li tebe na njega, Martine?

Toliko da poželiš da odeš odavde, da više nikad ne moraš da ih pogledaš?

Nije vreme za razgovor o tome.

Tek sam se prijavio na novi vojni rok, ko pita za želje.

To je bilo onog proleća kad je Lusitanija potopljena.

Iznenada su se svi zapitali koliko je kvalitetna obuka na Vest Pointu.

Kakve oficire stvaramo?

Došli su da bace ispitivački pogled na generaciju 1915.

Čarls Edvard Dotson!

Čak Dotson. Nije ušao u tim Ol-Ameriken.

Ali bio je među najboljim diplomcima u generaciji.

Timothy Aloysius Šenon!

Majk Šenon, dobio je ime po lepoj reci.

Visenti P. Lim!

Visenti P. Lim, prvi pitomac s Filipina.

Omar Nelson Bredli!

Čestitam.

Džordž Edvard Stratemajer!

Čestitam. - Džejms Alvard Van Flit!

Čestitam. - Džozef Tagart MekNerni!

Čestitam. - Dvajt Dejvid Ajzenhauer!

Čestitam.

1915. Bila je to zvezdana generacija.

Duga siva linija nastavila je da maršira.

Generacija 1917. nije čekala promociju do juna.

Zemlja je bila u ratu, hitno su ih trebali.

Dva dana! Dva dana. Kakav je to medeni mesec?

Imaćemo medeni mesec kad se završi rat. - Marti!

Oprostite, gđo Sandstrom, oprostite, Meri.

Možeš li mi ti prvi salutirati?

Poručniče Overtone.

Zdravo, Marti. - Zdravo, Čerub. - Zdravo, Meri. - Idemo, Rede.

Čerub želi da bude prvi poručnik u Berlinu.

Vratiću se do srede.

Hoćeš li i meni salutirati?

Zbogom, Marti. - Srećno.

Dođi, Rede. Zdravo, Marti.

Prestani da cmizdriš! - Ućuti, Martine Maeru!

Svi u voz! Sledeća stanica, Berlin!

Zdravo, Meri! - Zdravo, Marti! - Zdravo, Marti! - Zdravo, Meri!

Zdravo! - Zdravo!

Najzad sam vas našao, svuda vas tražim.

Šta se desilo s mojom molbom za premeštaj, brigadire?

Hteo sam da razgovaramo o tome.

Umesto da je ja odbijem, radije je ti pocepaj.

Mislite da se ja ne znam boriti? - Trebaš nam ovde.

Jedan od nas mora ostati. Molim moj nalog. - Evo.

To bi bilo to. - Hvala.

Nalog. Moram uspostaviti program obuke u novim kampovima.

Ne mogu ni zamenu da pričekam.

Dobićemo novog majstora mačevanja? - Tako je.

Ti ćeš morati da mu pomažeš dok se ne uhoda.

Mesto ti je ovde. Znam da ti mogu poveriti naše pitomce.

Progoni me savest.

Mladi odlaze, a ja sam obučeni vojnik.

Niko neće posumnjati u hrabrost Maera. Dođi.

Godine! 42. - I malo više.

Visina, 195! - To je tačno.

Težina, 90 kg. - Istina.

Tata.

Dođi, tata. Brigadir Koler želi da ostaneš i pomogneš mi.

Tomi, znaš gde me možeš naći kad ti budem trebao.

Žao mi je, gdine Maer.

Bog vas blagoslovio, momci. Sve do jednoga.

Zdravo, Marti. - U tom ratu se puca.

To su još deca.

IZVEŠTAJ O ŽRTVAMA 12. MARTA 1918.

Videla sam, Martine.

Tako dobar momak.

Premalen da bi igrao fudbal, bio je vodonoša.

Rudi Hajnz takođe. Oficirski namesnik Hajnz.

Kiti, dušo! - Draga Meri! - Martine, gle ko nam je došao!

Baš lepo izgledaš. Imaš li vesti od Reda? - Lepo je vratiti se kući.

Odnesi kovčeg u slobodnu sobu. I stavi jastuk Kiti pod leđa.

Ne treba. - Javlja li se Red? - Idi sad, Martine.

Kako je u Njujorku? Martine, postavi sto za čaj!

Morate i vi doći. - Kiti je na promaji. - Volim svež vazduh.

Zagrni je šalom da joj bude udobno. - Ne treba, dobro je.

Imam samo jedno pitanje. Šta kaže Red? - Pristavi vodu za čaj.

Imam samo dve ruke. Šta prvo da uradim? - Reši se lule.

Volim miris njegove lule. - A sad mi reci šta Red javlja?

Javio se pre nedelju dana. On i Čerub proveli su vikend u Parizu.

Zamisli Čeruba Overtona u Parizu! On je pravo dete.

Reci, jesi li došla pešice sa stanice? Smeš li ti to sad? - Naravno.

Lekari kažu da mi hodanje godi. - Lekari!

Kako ćeš podizati dete u Njujorku? - To je još daleko.

Ko zna gde će Reda poslati posle rata.

Nada se da će ga opet poslati u Honolulu.

Zamisli to! Sunce, palme!

Daj mi reci gde je gazda Martin? - Pa on ti radi prekovremeno!

Radi? - Da. Upravo su stigli novi konji.

Nema majora Gilisa pa se on brine da ne prevare akademiju.

Ne zaboravi da izvadiš keks iz frižidera.

Kladim se da stari Martin nikad nije bio srećniji.

Tata radi za dvojicu mladića.

Čovek bi mislio da će nas nemački car pregaziti ako stane načas.

Drago mi je što nisam car. I meni je general Peršing bio za vratom.

To je veoma neugodan osećaj.

Martine, ne zaboravi kolače i keks i pristavi vodu za čaj.

Čaj, kolači, keks!

A moji momci se bore.

Šta radite s mojim WC-om? - Potpisali su primirje! - Rat je gotov!

Hvala Bogu. Nosite ga. Možete spaliti celu kuću.

Samo čas!

Meri! Šta to radiš?

Nosite ga!

Gdine Hajnz!

Martine! Martine.

Oh, Martine.

Majko Božja.

Najbolji mladić na svetu.

Dovedemo ih ovamo, obučimo ih, naučimo.

Dužnost, čast, domovina.

Pa ih pošaljemo u smrt.

Ne želim više da imam ništa s tim! - Moramo posetiti Kiti i detence.

Možeš li dobiti propusnicu? - Dobiću slobodne dane.

Posle toga napuštam vojsku.

Posetićemo Kiti i nećemo se vratiti.

Dosta gluposti, Martine. - Nikad nisam bio pribraniji.

Dini će mi dati posao. Pozvaću ga da ujutro dođe po nas.

Naći ćemo stan u gradu za nas troje. - Ja ne idem s vama.

Prvu noć u Americi spavao sam ovde, pa ću tako i zadnju.

Ako ima mesta na groblju, zauvek ću zaspati u Vest Pointu.

Molim tvoj blagoslov, tata. - Uvek ćeš ga imati, sine.

Samo napred.

Kako je porastao!

Nazdravlje!

Kako su mu čvrste ručice. Pljunuti je...

Naknada za Redov život, Marti.

ORDEN ČASTI

Ovo je stiglo posebnom dostavom od senatora Halea.

Svi su veoma ljubazni. Bilo je u svim novinama.

Nepoznati ljudi šalju mi pisma. Čak i cveće.

Znaš li što je ovo? Nalog za upis na akademiju.

Za sina kapetana Džejmsa Sandstroma,

kad bude mogao krenuti očevim slavnim stopama.

Taj čovek je očito ljubazan i pun razumevanja.

Odakle mu pravo da odlučuje o životu mog sina?

Dovoljno je što mu je uzeo oca. - Nisu mu oni uzeli oca, Kiti.

Red je naporno radio da se upiše, a još više da onde ostane.

Oduvek je hteo da postane profesionalni vojnik.

A oni su obučeni da poginu, zar ne? - Obučeni su da obave posao.

Neki umiru mladi, neki ne. Ali svi daju život za domovinu.

Spremni su kad ih trebaju. Oni su uzor.

Njihove žene takođe.

Da, i njihove žene moraju biti uzor.

Ja sam želela da mali Martin upiše Vest Point. - Nije bilo vremena.

Čak ni u pismima.

Kad bih bar znala što bi Red želeo.

Ne moraš se odmah odlučiti.

Ni danas, ni sutra, ni u idućih godinu dana.

Ma ne. Slušaj. Meri i ja ćemo prespavati u Njujorku.

Sutra se vraćaš u Vest Point s nama.

Doći ćeš u dugu posetu s malim. - Moraš pozvati Dinija.

Naravno, on će nas odvesti. Moram pozvati i onog pokvarenog...

Majora Vajtnia koji zamenjuje majstora mačevanja.

Da vidim kako će me podstaći da se ponovo prijavim.

Današnjom zakletvom postaćete pitomci SAD-a.

Podignite desnu ruku i ponavljajte za mnom.

Ja... recite svoje ime.

Džejms Sandstrom mlađi...

Svečano se zaklinjem da ću braniti Ustav SAD-a.

Svečano se zaklinjem da ću podupirati Ustav SAD- a.

I biti odan nacionalnoj vladi.

Da ću održavati i braniti suverenost Sjedinjenih Država.

I da ću u svakom trenutku...

Slušati naređenja svojih nadređenih.

Kao i propise koji se odnose na vojsku SAD- a.

Recite kunem se. - Kunem se.

Marti!

Rede, sinko.

Hej, gdine Mutavi!

Kilavo se drži. Kako je krava, gdine Mutavi?

Hoda, priča, puna je krede. Mlečna tečnost dobivena iz...

Da čujem definiciju kože.

Životinjski pokrov, očišćen od dlaka, masnoće i...

Gdine Mutavi, napred marš!

Zdravo, Marti. - Ah, gospodo.

S ovim gubite vreme, naučio sam ga sve trikove.

Kao i vas, g. O'Karberi, i vašeg oca i njegovog oca.

I vas, gdine Šenon, i vašeg oca i njegovog dedu, pokoj mu duši.

Zdravo! - Vidimo se posle! - Pa, pa, vidimo se posle.

Bile su to godine ponosa i sreće.

Ponosio sam se dok je mladi Red izrastao od brucoša u apsolventa.

Zašto si opet seo? Skini pantalone da ih ponovo ispeglam.

Nemam vremena, u odboru za plesnjak sam. - Budi miran, Rede.

Laku noć, mama. Laku noć, Meri.

Laku noć, Marti.

Pa da mi je i dolinom smrti poći, zla se ne bojim.

Jer si Ti sa mnom.

Tvoj štap i palica tvoja uteha su meni.

Zamolili su me da nešto objavim.

Danas u zoru japanski avion napao je Perl Harbur.

Premda nema službenog obaveštenja,

pretpostavlja se da je SAD sada u ratu s Japanom.

# Bože otaca naših

# Autore slobode

# Tebi pevamo mi

# Neka našu zemlju vode

# Sveta svetla slobode

# Želimo da zaštitu nam daš

# Veliki Bože, kralju naš

# Amen.

Marti.

Marti, moramo da razgovaramo.

Reci, momče. Ne može biti baš tako loše.

Dok sam bio na odsustvu za Dan zahvalnosti...

Kerol i ja smo se venčali.

Bio sam lud, sve je to bilo suludo.

Posle četiri dana njeni su roditelji poništili brak. Sad nisam u braku.

Pogazio si zakletvu. - Zakon kaže da brak nije ni postojao.

Nema veze. Moraš se suočiti s kodeksom časti.

Kako si mogao odbaciti svoju sjajnu karijeru?

Baš ti, od svih pitomaca na svetu?

Možda zato što sam sve dobio kao na tanjiru.

Nisam došao na Vest Point poput ostalih.

Oni o tome sanjaju, planiraju to... - Poput tvog oca.

Ako nisu dovoljno dobri, otpadaju.

Oni koji završe Vest Point znaju šta to znači.

Ja valjda nisam znao. - Do sada.

Ovo mi je zadnja godina. Zbog rata će požuriti promociju.

Kad se nađemo u borbi. - Ovo je stvar tvoje savesti.

Moraćeš da doneseš najbolju odluku.

Moraš nazad, zakasnićeš na postrojavanje.

Da, draga? Dolaziš ovamo? Martin i ja ćemo te čekati.

Dobro, zdravo.

Šta se dogodilo? - Kiti dolazi ovamo.

Čini mi se da je zabrinuta. - Nisi joj valjda rekla za Reda?

Nisam, zaista nisam.

Ali strašno sam se bojala da će tebi to izleteti.

To je gotova stvar. Brak je poništen.

Niko ne mora da zna za to. Čuješ li? To je gotova stvar.

Ja znam za to. Teško mi je pri srcu.

Druge pitomce ne mogu ni da pogledam u oči.

Neću ostati ovde i gledati kako polaže zakletvu.

Obeščastio se. Neću to učiniti, čuješ li me?

Ne želim to na savesti.

Zatražiću penzionisanje. Reći ću Redu razloge. - Martine Maeru!

Taj mi je dečak poput sina, baš sam takvog sina želela.

Ako mu naudiš, ako mu i najmanje naudiš, ja ću...

Nikad ti to neću oprostiti.

Meri. - Zdravo, Meri. - Majko Božja.

Rede! - Trebalo mi je vremena da odlučim.

Ali dugo sam razgovarao s majkom i kratko sa komandantom.

I ponešto s regrutirajućim. - Veoma se ponosim njime.

Ti se ponosiš? - Primili su me u vojsku, ne trebam osnovnu obuku.

Spreman sam za odlazak. - Ali ovo treba proslaviti.

Ne smem da zakasnim na voz. - Obući ću se i idem s tobom.

Nema vremena. - Samo napred.

Zbogom, Meri.

Čekaj malo. - Regrutirajući mi je dao savet.

Kaže da je najvažnije da ne počnem s problemima.

Da, ali... Baš sam mu ja to želeo reći. Sećam se...

Zbogom, Marti.

Marti. - Dobar dan. - Važni gosti. - Ma je li?

Brigada je oformljena. - Hvala, gospodo.

Uskoro će smotra. Pogledajte ovu plaketu brigadira Kolera.

Bio je prvi majstor mačevanja. - Šta? - Majstor mačevanja.

Uveo je sjajnu tradiciju.

A ono je narednik Marti Maer, koji je tu tradiciju nastavio.

Zdravo, Marti. - Dobar dan.

Izvolite ovamo, smotra samo što nije počela.

Ti ovde radiš, dedice?

Tako je. - Je li ti kad palo na pamet kao odraslom građaninu SAD-a,

da se od previše tradicije može izgubiti dodir sa stvarnošću?

Kako ste rekli? - Govorim o tradiciji.

Ovakve šašave uniforme nose se više od stotinu godina.

Vreme je za više stvarnosti, a manje tradicije.

U ratu smo, čoveče. Naši momci ginu u borbi.

Oprostite, koliko vam je godina? - 42.

Najmlađi sam guverner u SAD-u. - Ma nemojte. - Tako je.

Najmlađi... Šta mislite, ko predvodi naše ljude u vojsci?

Ko ih vodi tako da usred paljbe kaže: Za mnom!

Gde bi drugde bili ovi pitomci kad treba poginuti?

A ko radi planove i usmerava rat? Ajzenhauer, na primer.

Daglas MekArtur, Džo Stilvel, Omar Bredli i Džordži Paton.

Mislite da se takvi generali rađaju? Nikako. Oni su stvoreni.

Gdine većniče, oni su stvoreni na Vest Pointu!

Kako se vi zovete? - Martin Maer.

Naći ćete moje ime u knjizi.

Ne vredi vam što zurite u mene, dragi brigadire.

I sami biste mu to rekli.

Meri!

Meri O'Donell!

Zašto nisi u krevetu? Zašto si odevena?

Idem na paradu. - Jesi li ti skrenula s pameti?

Moraš da hodaš i penješ se uz brdo. Lekari... - Lekari!

Želim da idem, Martine. - Stići ćemo na pola događaja.

Ne bi uživala. Ima puno guvernera i većnika i šintera...

U redu, Martine. Šta si opet izveo?

Ništa čega bih se stideo.

Onaj najmlađi guverner podsmehivao se Akademiji.

Nije mu ko imao reći koliko je slep pa sam mu ja rekao.

Podsetiću te šta je tvoj otac govorio.

Postoji vreme i mesto za napad.

Neću povući ni reč. Neka me prijavi direktoru.

I hoće, brzinom munje.

Dobro je.

Sad skini šešir.

Šta je, Meri, dušo?

Odvedi me na trem. - Trebala bi da se vratiš u krevet. - Pomozi mi.

Martine Maeru.

Dođi.

Staviću ti jastuk. Sedi.

Evo ga. Nasloni se, udobno se smesti.

Doneću ti lek i šal. Odmah se vraćam.

Meri. Meri O'Donel.

Srećan Božić, Marti! - Uđite, Pireli, Kenedi!

Ne smetamo valjda. - Nisam očekivao goste.

Novinari smo. - Pišemo o fudbalu. - Očekivanja za iduću godinu.

Izvinjavam se što kuća nije tip-top spremljena. - Šta to gori?

Jaja! - Bože. - Pustite, momci, ja ću to.

Sedite, Marti, mi ćemo to. - Ne treba mi pomoć.

Sastavićete nam vojni fudbalski tim svih vremena. - Ma dajte?

Tako je. - Mislite od početka do sada?

Izazvaće svađu. - Na naslovnoj strani: Tim svih vremena Martija Maera!

Steći ću 11 prijatelja i 10.000 neprijatelja.

Ostavite, gdine Pireli, ne treba mi pomoć.

Moj je otac imao restoran. - Gde je hleb? - Evo ga.

Hvala. Da je ovde brigadir Koler... - Ko je to?

Brigadir Koler?

Marti! - Srećan Božić! - U kuhinji smo. Obrišite noge.

Za vođu napada, Čarli Dejli. - Srećan Božić, Marti!

Srećan Božić, gine Dotson. I vama, gdine Stern.

Dar za vas, od tate iz Belgije.

Za mene? - Naša porodica se daruje na Badnjak. - Pa dobro.

Nije valjda mina iznenađenja, gdine Dotsone?

Da vidimo.

Ma vidi ti to.

Prelepa je. - Zaista jeste.

Zamisli, šalje mi dar iz Belgije, a komanduje divizijom.

Gde sam stao? - Kod Čarlia Dejlija.

Čarli Dejli je vođa napada svih vremena.

Već 40 godina ga niko nije ugrozio. - A moj otac?

Eto o čemu sam govorio.

Tvoj otac Čak Dotson ušao bi u Ol-Ameriken da nije bilo mene.

Ali ko bi onda komandovao tom divizijom?

A sad trkači. Pol Banker, sigurno. I Elmer Olifant.

Zapiši, momče. Olifant.

Slobodno, ko god da si! - Obriši... Hej, Pit.

Ne smemo izostaviti ni Reda Kegla.

Imamo goste, Marti. - Veliku facu. Bogami, veliku.

Facu? Ko bi to mogao biti? Direktor?

Ko bi to mogao biti? Džordži Paton? Ili Kejsi Vajdemejer?

Srećan Božić, Marti. - Srećan Božić.

Došli smo kući.

Šta da kažem, grlo mi se steglo. Dobro izgledaš.

Baš dobro. - Da vam uzmem kaput? - Gđo Sandstrom? - Hvala.

Evo torba. Hvala, sinko.

Hvala.

Reci mi...

Jesi li došao na duže? - Samo sam na oporavku.

Čim mi noga prizdravi, opet odlazim. Možda na Pacifik.

On je profesionalni vojnik.

Ovo sam sačuvao.

Želim da mi ti prikačiš.

Postao si kapetan. - Pažnja! - Čin je zaslužen u borbi, Marti.

Pa ja... - Sedi u svoju omiljenu fotelju.

Neću... - Dosta, samo sedi.

Je li ti udobno? - Jeste, hvala, Kiti.

Jastuk! - Jastuk! - Jastuk!

Brže to. - Neću jastuk.

Kad si zadnji put jeo? - Pojeo sam malo... - Ti! - Gdine Pireli.

Pripremi nešto za jelo. Ti mu pomozi! - U redu. - Brzinom munje.

Dajte.

Neću šal. - Poslušaćeš me.

Sad možete uneti jelku! - Srećan Božić!

Ovde ga stavite. - Ali ja ne želim jelku. - Ja sam je želeo.

Odavno je nisam imao.

Ukrasi su ispod stepenica u kutiji od irskog viskija Bušmils.

Donesite ih. - Prolaz! - Dajte mu brzo da jede.

Marti... oprezno s kafom. Čak, gde su ti ukrasi?

Prekrasna jelka. - Ostavi to. - Evo ukrasa. - Idemo.

# Zvončići, zvončići, zvone celu noć!

# I ostaju u sećanju što nikad neće proć! - Čekajte!

# Napunite čaše, momci i stanite u red

# Jednu sentimentalnu pesmu zapevaćemo sada

# U vojsci treznost vlada, unapređenje retko pada

# Pevaćemo Srećan Božić

# Martiju Maeru.

# Marti Maer!

# Pevaćemo Srećan Božić

# Martiju Maeru.

Vidite, gdine. To je moj život.

Sve što mi je srcu drago, bilo živo ili mrtvo,

nalazi se u Vest Pointu.

Ne bih znao gde da odem.

Zovu s Vest Pointa. - Ti se javi, Čak.

Saznaj kakva je to zbrka onde. - U redu.

Previše sam vas zadržao.

Nadam se da ću uvek imati vremena za prijatelje.

Hvala vam. - Poseti me opet.

U redu, Bak, čim budemo mogli. - Gotovo sam zaboravio.

Reci mu neka to dobro utrlja tri puta na dan.

Jeste li imali dopuštenje da odete? - Nisam. - Jeste li se upisali?

Bio sam toliko uzbuđen... - Vi ste dezerter.

Čak! - Moramo brzo nazad da vam spasim kožu.

Taj podli majstor mačevanja, voditelj fizičkog obrazovanja...

Čekaj malo...

Kako ste mogli otići bez dopuštenja? - Ne razumem.

Pođite sa mnom.

Ta pesma...

Sviraju je tebi, Marti. Pitomci su to tražili.

Pažnja, Marti. - Za mene?

Ovo je divan dan za Martija. - Marti je imao divan život.

Da su bar stari Martin i Meri ovde. - Ovde su.

Ostali takođe.

Obrada: mijau & zkarlov

Adaptirao na srpski: suadnovic