Original subtitles

www.titlovi.com

POSLEDNJIH PET GODINA

Džejmi je prošlost i otišao je.

Džejmi je odlučio da za mene nije.

Džejmi gradi nove snove,

a ja i dalje patim.

Džejmi je do kraja puta stigao.

Da je problem u meni, Džejmi je ubeđen.

Džejmiju verovatno nije loše uopšte,

a ja i dalje patim.

A šta je s lažima, Džejmi?

Šta je sa svime u šta si se kleo da je istina?

Šta je s tobom, Džejmi?

Šta je s tobom?

Džejmi misli da nešto divno umrlo je.

Džejmi je zaključio da on odlučuje.

Džejmi ima tajne koje od svih krije,

a ja i dalje patim.

Idi i sakrij se.

I beži.

Beži i nađi nešto bolje.

Idi.

Odjaši u suton.

Beži.

Kao da je sve jednostavno, kao da je ispravno.

Daj mi jedan dan, Džejmi.

Vrati mi laži, obesi ih nazad na zid.

Možda bih shvatila kako si mogao toliko siguran biti

da uspeti nismo mogli mi.

Džejmija nema, a šta ću ja?

Puna sam nezasluženih ožiljaka.

Možda u svemu postoji lekcija neka,

ali to ništa ne menja

niti vreme brže teče

kada temelj jednom pukne.

A ja...

I dalje patim.

Džejmi... Džejmi, čekaj.

Majci lomim srce gledajući tebe.

Čujem kako puca 150 km dalje.

Majci lomim srce.

Jevrejska zajednica Spring Velija zgražava se sad,

a moj deda se okreće u grobu.

Da imaš tetovažu, to važno bilo ne bi.

Da obriješ glavu, to bilo bi kul.

Možeš biti iz Španije, Japana ili iz siromašnog stana,

samo ne iz jevrejske škole.

Ovo je sada nešto! Napokon sam uspeo!

Tada bih rekao: "Hej, boginjo nejevrejska,

nekog poput tebe sam čekao!"

O, bože! Čekaj. Čekaj!

Šta je? -Moram se navići na ovo.

Ne razumeš.

Preživeo sam Daniku Švarc i Eriku Vajs

i bliznakinje Hendelman.

Pokušao sam s Heder Grinblat, Eni Minkus,

Karen Pinkus, Lisom Kac

i Stejsi Rouzen, Elen Kaplan, Džuli Silver i Džejni Stajn.

Šabat sam slavio petkom uveče

sa svima koji prezivaju se Šapiro u Vašington Hajtsu!

Ali čim sam tebe upoznao, bez daha sam ostao.

Danima sam uz telefon stajao

i, kao idiot, bojao se da pozovem.

Lutao sam pustinjom

i udarce primao.

Moj je narod patio hiljadama godina, a mene baš briga za to.

Da imaš probušen jezik, to važno bilo ne bi.

Da si bila u zatvoru ili nekad muškarac,

da su ti majka i brat incestuozni bili,

a ocu da su ti prijatelji gangsteri,

rekao bih: "Niko nije savršen. Tragično je to, ali istinito."

Tada bih rekao: "Hej, boginjo nejevrejska,

nekog poput tebe sam čekao!"

Ti prekidaš niz... Ti...

Uzimaš svetlo... Ti...

Ti si priča koju treba da napišem.

Moram je napisati!

Da voziš kamp-kućicu, to važno bilo ne bi.

Da voliš krv da piješ, rekao bih: "Slatko."

Da gajiš strast prema oružju,

rekao bih: "Pucaj slobodno!"

Ja sam tvoj jevrejski rob, tebi na usluzi,

Slobodno zapovedaj.

Rekao bih: "Hej, čekao sam nekog...

Priželjkivao sam nekog...

Mogao bih voleti nekog...

Poput tebe!"

Ne mogu da verujem da stvarno razgovaramo.

I da na ovome molu sedimo.

Vidiš, smešim se...

To znači da srećna sam zato što se vidimo.

Ukrala sam ovaj džemper iz prodavnice kostima.

U njemu izgledam kao Dejzi Mej.

Vidiš, smejemo se. Mislim da ćemo biti u redu.

Moraćemo se malo više potruditi

i biti spremni na kompromise.

Da bi ova ljubav bila posebna

kao što je bila pre pet godina.

Dogurao si do Ohaja,

ko zna gde sve možemo.

Mislim da će ti se ova predstava svideti.

Mislim da nije loša.

Vidiš, smeješ se. I ja se smešim

uz reku u Ohaju, a ti si moj.

Dobro smo.

Mislim da oboje vidimo šta bi moglo biti bolje.

Ja priznaću kada pogrešim.

Posle svega što proživeli smo,

jači nego ikad bićemo.

Ovog vikenda počinjemo iznova

i bićemo jedno uz drugo.

Dušo, žao mi je. Ne mogu ostati za vikend.

Ona glupost za "Random House" je sutra.

Nisam se mogao izvući.

Nisam znala da moraš toliko brzo da ideš.

Žao mi je, dušo.

Mislila sam da imamo malo vremena. -Znam.

Nije važno. Ako moraš,

onda moraš, zato, nije važno.

Sve je u redu.

Imamo večeras.

Da... Pokušao sam da nabavim avionsku kartu za sutra,

ali je mesta bilo samo večeras.

Mogu se vratiti u ponedeljak ako želiš.

Znaš li šta me izluđuje? Izvini, moram to reći.

Izluđuje me to što bismo mogli biti zajedno

i ovde provesti noć i družiti se,

a ti biraš nekog dugog.

Ne, tako je! -Ne biram! -Da, Džejmi, upravo to radiš.

Možeš biti ovde sa mnom ili tamo s njima,

a, kao i uvek, biraš njih. -Moram da idem. -Ne moraš da ideš

na još jednu zabavu sa 20 istih idiota koje već poznaješ.

Možeš ostati uz suprugu na njen rođendan.

A mogao bi, bože sačuvaj, i pogledati moj nastup.

I znam da te sigurno izluđuje

to što nećeš moći da se igraš sa svojim prijateljicama.

Luduješ! -Ne! A stvar je u tome da ne možeš da mi posvetiš nijedan dan.

Nisi važan ti i samo ti,

izvanredni romanopisac, ti!

Nije li divan? Dvadeset osam mu je godina tek!

Književnik...

Važan si ti i samo ti!

Uzduž i popreko, samo ti!

Razbijaš prozore i probijaš zidove

na putu do zvezda!

A ja...

Kunem se, nikad neću razumeti...

Kako možeš tamo stajati i toliko ponosan biti...

I gledati kako plačem...

I baš ništa ne preduzeti.

Da, halo? Da, ja sam Džejmi Velerstin.

U redu. Naravno.

Čekajte, ko vam je rekao? Pročitali ste moj rukopis?

Ali kako ste... A, da, profesor Adler.

Ne, to je sjajno.

To je tek druga verzija.

To je nedovršen rad, ali napredujem.

Izvinite, ko... "Random House" ga je pročitao?

O, bože... To je... To je sjajno. Sranje.

Izvinjavam se, to je... Ne!

U redu. Da. Da, imam 23 godine.

Ne, nisam završio, ali to nije važno.

Da, možemo se sastati. Njujork.

Da, u Njujorku sam. Živim ovde.

U redu. Da. Mogu doći danas. Sjajno!

O, bože! U redu. Da, vidimo se tamo.

Baš se radujem našem susretu, gđo Vitfild.

U redu, Linda. Već smo kao prijatelji, Linda.

U redu. Odlično. U redu. Zdravo!

Šta?

Zdravo. -Razmišljao sam o tvojim rečima.

Počnimo da živimo zajedno. -Stvarno? Šta se desilo? -Kasnije ću ti reći.

Samo nađi stan. Volim te.

Ja... Džejmi... Džejmi, čekaj!

Da li se upravo oglasio alarm?

Jesu li pored mene projurile sirene?

Premda ne znam šta donosi sutra,

imam utisak da sve se odvija prebrzo.

Klizim kao na ledu...

Jurim kao raketa.

Ovo nisam očekivao još deset godina.

Imam utisak da sve se odvija prebrzo.

A ti kažeš: "Uspori malo.

Daj sve od sebe, ali uspori ovaj voz.

Uspori, na semaforu je crveno!"

Ali ja kažem: "Ne, po svaku cenu idem napred i bez prigovaranja.

Bez obzira na sve, punom brzinom jurim napred!"

Nikada se ne bojim da rizikujem.

Ništa ne radim napola,

ali je ulog sada sve veći,

pa imam utisak da sve odvija se prebrzo.

Našao sam ženu koju volim.

I agentkinju koja voli mene. -On je kao mladi Džonatan Frenzen.

Situacija se ponekad zamrsi, ali neki ljudi analiziraju baš sve.

Neki odugovlače kada jasan put ne vide.

Neki ustuknu pred strahom od neuspeha,

ali se ja ne dam.

Neki se umetnici pitaju hoće li ikad uspeti.

Neki ljudi ne osete ljubav nikad.

A neki ta dva ne razlikuju ponekad,

ali se ja ne dam.

Možda neću uspeti.

Ali šta bi drugo trebalo da radim?

Majk, Keti je. Da, kako ste vi?

Ne, imam samo dva pitanja. Neću vas gnjaviti.

Zanima me jeste li dobili

recenzije koje sam poslala od prošlog leta?

Hvala. Da, baš je uzbudljivo.

Ne, drugo pitanje je samo...

Ako imate neki posao...

Odjednom sam slobodna celog leta.

Dostupna sam, pa...

Da. Da, čim budem u gradu, javiću vam.

U redu. Ne. Razumem. Hvala. Nisam previše gnjavila, zar ne?

U redu. Zdravo, Majk.

U redu, dame.

Maraja, Tejlor, Rejčel, Loren i Sofija.

Pratite me na plesnu audiciju.

Ostalima hvala lepo.

Sanjao sam o tome da ću pisati kao velikani.

A sada se za mene otimaju.

Uz mene je moja Afrodita.

Radim sve o čemu ni sanjao nisam.

Sledeći korak napravićemo zajedno.

Našli smo stan u 73. ulici.

"Atlentik Mantli" štampa mi prvo poglavlje...

Dobio sam 2.000 zelembaća, bez ijedne prepravke!

Napustio sam studio i nije mi žao.

Napisao sam knjigu, a Soni Mehta ju je pročitao.

Srce mi je ukradeno, a ego naduvan.

Samo idem napred.

I pitam se šta još čeka na mene. Sve ovo snašlo me je pre 24. godine.

Teško je poverovati da sve ovo nije van kontrole.

Van kontrole!

Osećam paniku i požurivanje.

Osećam da nadmašen sam i neiskusan,

ali toliko sam srećan da ne mogu da brinem,

jer imam utisak...

Imam utisak da sve se odvija prebrzo.

Mogu li vam pomoći? -Da. Dobar dan. Tražim Alis Majkls.

Vi ste g. Velerstin? -Da. -Ja sam Dejd, Alisin pomoćnik.

Uputiću vas. -Sjajno.

Zdravo. -Zdravo, ja sam Džejmi.

Džejmi Velerstin. -Alis Majkls.

Drago mi je što smo se upoznali. -Ovo je sjajno. -Izvolite sesti.

Hvala. -Jeste li za čašu vode? -Da. Hvala što ste me pozvali.

Svi u kancelariji su uzbuđeni zbog upoznavanja s vama.

Svi su od početka toliko ljubazni.

Svima se sviđa knjiga. -Ovo je prelepo.

Nikad nisam bio ovoliko visoko. -Sjajna kancelarija, da. Hvala.

Ovo je sjajno. Hvala.

Jednog dana sve je kao na filmu,

a sutradan živimo običnim životom.

Posle toga on putuje u zemlju Džejmijevih snova

i zamišljeno gleda kroz prozor...

Gotovo bez daha...

A onda evo njegovog osmeha...

Oči mu zacakle i iz dubine...

Nečujno, neki trenutak oživi,

a ja sam deo toga.

I ja sam deo toga.

A sutradan kao da ničeg nije bilo.

Idemo na večere i kujemo planove.

A onda on opet odlazi u Džejmijevu zemlju...

Grabeći grickalice...

Kruži stanom i beleži kilometre...

A kada se nasmeši

i oči mu se zacakle, kako bih mogla da prigovorim?

Da, lud je, ali pogledajte šta sve on može.

A ja sam deo toga.

Deo sam toga.

I istina je...

Kaskam za njim,

a ne hodam uz njega. Pratim ga.

Istina, ali nema nedoumice niti sumnje...

Rekla sam da ću izdržati i obećanje održati.

I kad je tako...

On se smeši.

I gde bih drugde otišla?

Nisam znala da pravila ne važe.

A onda se on nasmeši i ništa drugo ne postoji.

Dok on izmišlja svet koji prolazi...

A ja sam deo toga.

Deo sam toga.

Nisam li?

Deo sam toga.

Deo sam toga.

Hej, kako si, dušo?

Loš dan u baru?

Žao mi je. Jesu li barem napojnice bile dobre?

Jesi li dobila... -Sranje!

Lepa si.

Radiš li na nečemu večeras?

Na primer? -Na fotografijama ili haljini?

Zar nemaš audiciju krajem nedelje za koju se moraš pripremiti?

Neću ići. -Zašto? -Zato što neću dobiti ulogu.

Jesi li zvala agenta?

Na odmoru je. -Kako izgleda odmor jednog agenta?

Ne znam. Idu u šumu, gde žrtvuju glumice da bi stvorili još agenata.

To je zastrašujuće, Keti. -Ne teram ih ja na to.

Pripremio sam malo iznenađenje za tebe,

u obliku priče.

Ne, molim te. -Hajde!

Imala sam grozan dan. -Ne, slušaj... Satima sam to pripremao,

pa ćeš ustati na pet minuta i poslušati.

Da sam znala da će biti ovoliko priča,

ne bih se zabavljala s jednim piscem.

Prekasno je za to. Svideće ti se, obećavam.

To je božićna priča, a ti voliš Božić.

Zove se "Priča o Šmuelu, krojaču iz Klimoviča".

Šmuel je radio do 22.30 u svojoj krojačnici u Klimoviču.

Ustao bi u zoru i iznova krenuo, porubljivao, šio i preklapao.

Sada ćeš mi dirati haljinu?

Četrdeset jedna godina prođe u njegovoj krojačnici u Klimoviču.

Gledajući kako zime prolaze, Šmuel je samo za jednim žudeo.

Jesi li spremna?

"Da bar imam vremena", reče Šmuel,

"sašio bih haljinu koju zamišljam u glavi,

a poželele bi je sve devojke odavde do Minska.

Ali više nemam vremena da šijem."

A onda zasija zidni sat.

I sat reče: "Šmuele, bićeš srećan.

Dajem ti sve vreme ovoga sveta."

To je čaroban sat. -Nikad mi nisi bio privlačniji.

"Šmuele, šij i budi srećan."

Ali Šmuel reče: "Ne, to mi nije suđeno.

Moram iskoristiti vreme koje mi je dato.

Vidi koliko je sati! Vreme je da pođem.

Zašto moje stvari moraju biti rekviziti? -Šmuel je završio u 22.30.

I rekao je: "Laku noć, stari Klimoviču."

Ogrnuo se kaputom i krenuo, ali sat zavapi: "Stani! Ne idi još!"

Nije loše, zar ne?

"Mudar niti bogat nisi, ali najbolji čovek u Klimoviču ti si.

Slušaj, Šmuele, ušij jedan šav i videćeš šta će se dogoditi."

Ali Šmuel reče: "Sate, prekasno je.

sa sudbinom pomirio sam se."

Ali sat reče: "Šmuele, taj jedan šav otključaće tvoje snove izgubljene."

Zato, Šmuel, oklevajući, konac uze.

Izvuče somot i reče:

"Treba zube da odložim i na počinak da pođem,

a ja ovde sedim i sa satovima razgovaram."

A onda sat reče: "Šmuele, bićeš srećan."

A onda zapleše.

Ne, hvala. -Hajde!

"Uradi to i bićeš srećan!"

Zato Šmuel provuče konac kroz ušicu igle,

a Mesec obori pogled s neba lišenog zvezda.

Dok je konac provlačio kroz somot crn tad,

sat je vreme vraćao unazad.

Zato zgrabi makaze i odseče čipke komad

dok su se kazaljke kretale unazad.

Prsti su leteli, a tkanina se vijorila.

Širom sveta bilo je sati devet i minuta petnaest.

Svaki rez i šav savršen beše,

kao da sam Bog o svemu odlučuje.

I Šmuel pusti reku suza tad:

"Vrati me! Vrati me 41 godinu sad!"

I dugo u noć to potraje,

sve dok Šmuelova haljina gotova ne beše.

Protegao je ruke, zatvorio oči...

A jutarnje sunce...

Napokon je odlučilo da se pokaže.

A haljina koju je sašio u taj mah,

svakoj bi duši oduzela dah.

Svaki uzorak i šav iskoristio je.

Svaka traka, svako dugme savršeno pristajaše.

U te šavove utkao je

41 godinu snova koje sanjaše.

Snove koji počeše da ostvaruju se.

Dođi.

A baš haljinu tu, razglasiše novine,

jedna devojka iz Odese nosila ju je.

Na dan kad je obećala

da će zauvek voleti mladića Šmuela.

Koji je samo jedan dan ranije

pokucao na vrata njene kuhinje.

Hvala.

Bilo je dugačko, ali zabavno. -Još nije gotovo.

Mnogi su se nadali, sanjali i molili,

ali ne mogu otići iz Klimoviča.

Da je Šmuel bio neka slatka imigrantkinja i sluškinja,

izgledao bi kao ti.

Izvini, ja sam Šmuel u ovoj priči? -Da. -Nisam devojka iz Odese?

Možda se samo bojiš da rizikuješ...

Možda srce zna šta želi, ali glava nije sigurna.

Ali želim da svet vidi tu divnu devojku koja me inspiriše!

Nije li sad vreme da budeš ludo ambiciozna?

Zaboravi čišćenje pepeljara u baru! Dođi.

Pozdravi Keti Hajat, veliku zvezdu!

Pa kažem: "Keti, bićeš srećna ti!

Dajem ti sve vreme ovoga sveta!

Pusti razne poslove i budi srećna!"

Evo slike s naslovne strane u novom "Bekstejdžu",

gde na svakoj stranici ima ponešto za tebe.

Duboko udahni, napravi korak, rizikuj!

Samo polako.

Jesam li danas spomenuo koliko sam srećan

zbog toga što volim tebe?

Zdravo.

Mogla bih imati kuću na brdu ili u Sevilji vilu,

ali to ne bi bilo lepo kao leto u Ohaju,

sa gej patuljkom po imenu Karl, koji glumi Tevija i Porgija.

Bože...

Mogla bih noću lutati Parizom

i provesti se kočijom kroz Central park,

ali to ne bi bilo lepo kao leto u Ohaju,

gde delila bih sobu s jednom bivšom striptizetom i njenom zmijom.

Volim te. -Koja zove se Vejn. -O, bože!

Mogla bih torbu punu novca imati

i lek za sve bolesti.

I tablete koje ukrotile bi lava.

Mogla bi biti sledeća kraljica Britanije

i izgledati kao da opet 17 godina mi je.

A bih i dalje radije razum izgubila,

65 km istočno od Sinsinatija...

Oko bih iskopati sebi mogla.

I ustajalu ribu radije bih pojela,

ali to ne bi bilo grozno kao leto u Ohaju,

bez televizije, tople vode i vijetnamske hrane za tebe.

Dušo, volim te.

Videla sam tvoju knjigu u "Targetu", u Kentakiju.

Pisalo je "novo i preporučeno".

Bacila sam oko na tvoju sliku na koricama

i više nisam mogla da odem.

Ričard je bio sa mnom i iznenada je počeo da ćuti.

Rekao je: "Uzevši sve u obzir, ti knjigu ne moraš kupiti."

Nasmejala sam se kao Mona Liza i rekla mu: "Izvolite, može 'viza'?"

Želi me, ali me dobiti neće.

Nego šta! -Našla sam svoju vodilju, zvezde pratim svake večeri.

Pogledaj mene, a pogledaj njega!

Dođavola, valjda nešto radim kako treba...

Napokon sam nešto uradila kako treba.

Ne, nije to nirvana, ali sam na dobrom putu.

Glumim Anitu na matineu.

A onda pašću na kolena i pomoliti se.

U sledećoj biografiji objavljujem

da u Ohajo se ne vraćam.

Mogla bih foliju žvakati

i zubobolju u paklu trpeti,

ali to ne bi bilo toliko dobro kao što ovo leto će biti...

Jer patnja je neizdrživa dok čekam tvoju posetu,

zato požuri i brzo izađi na scenu.

Voli patuljka, striptizetu, zmiju Vejna

i gđu Džejmija Velerstina.

To sam ja!

Ne, tamo je Džeri Sajnfild, a tamo Džon Lenon.

Ne, Dakota. San Remo je nekoliko ulica dalje.

Jesi li bila u muzeju?

Trebalo bi da odemo, da vidimo dinosauruse...

Keti...

Hoćeš li deliti život sa mnom, u narednih deset minuta?

U narednih deset minuta, možemo se nositi s tim.

Mogli bismo gledati talase i nebo posmatrati,

ili samo sedeti i čekati dok vreme prolazi.

Izdržimo li to,

smem li te zamoliti za još deset?

A ako, zauzvrat, pristaneš na sledećih deset minuta...

I sledećih deset minuta, sve dok jutro ne svane.

Dok mi budeš u naručju,

možda ću hteti da te zamolim za više.

Toliko života želim da podelim s tobom.

Neću biti potpun

dok ne bude tako.

Ne dolazim uvek na vreme.

Molim te, nemoj to od mene očekivati.

Kasniću, ali budeš li čekao, naposletku ću doći.

Ne mogu na to uticati i ne ponosim se time,

ali sve drugo osim dolaska na vreme mogu uraditi.

Ne znam zašto ljudi beže. Zašto se razilaze.

Ne znam kako ljudi prežive bez nekog poput tebe.

Mogu da štitim i čuvam. Mogu da kažem "ne" i "zbogom".

Ali zašto, Džejmi? Zašto?

Želim da ti budem žena.

Želim da ti rodim dete.

Želim da umrem

znajući da sam živela dugo u tvome naručju.

To uraditi mogu.

Zauvek s tobom. -Hoćeš li podeliti život sa mnom?

Zauvek? -Sledećih deset života?

Zauvek, Džejmi. -I milion leta?

Dok svet ne eksplodira i ljudi ne nestanu

koji su znali da nekad zajedno bili nismo.

Toliko snova s tobom moram videti.

Toliko godina s tobom moram provesti.

Neću biti potpun... -Neću biti živa...

Neću promeniti svet...

Dok tako ne bude.

Pristajem.

Pristajem.

Pristajem.

Ovde je Džon Lenon?

Ono je San Remo?

Nije li to muzej?

Možemo li otići da vidimo dinosauruse?

Hvala.

Šališ se?

Svi kažu da, čim se oženiš,

postaneš privlačan svim drugim ženama.

To nije istina.

To utiče samo na tip žena s kojima si uvek želeo da spavaš,

ali ranije nisu htele ni da te pogledaju,

a sada te traže i padaju na kolena.

Barem je utisak takav, jer ih ne smeš ni pipnuti.

Ne smeš ih ni gledati. Zažmurite!

Ali sediš mirno i jedeš sendvič,

kad odjednom, pored tebe prođe neka sisata žena

i nasmeši ti se, a ti pomisliš - to nije pošteno.

U savršenom svetu dogodilo bi se čudo

i svaka druga žena bi otišla.

Ostali bismo ja i Keti i ništa drugo važno bilo ne bi,

ali sve je u redu. Srećan sam.

I dobro sam. To nije problem, samo izazov.

Izazov je odoleti iskušenju.

I moram reći da nešto pogoršava ceo problem.

Na tim zabavama u centru sam pažnje.

Velika sam atrakcija, a evo i nje.

Idemo na kafu. -Hoćeš li pogledati moj rukopis?

Pokazujem joj levu ruku. Gestikuliram njome,

a onda se pojavi Keti! Jer zna. One uvek znaju.

I sada sledi onaj neprijatni trenutak u kom pokazujem

da nisam ohrabrivao ovo, a naravno da jesam,

ali neću da izgledam kao papučar pred ovom ženom, što je glupo,

jer nije važno šta ona misli, jer je ionako zabranjena.

U savršenom svetu desilo bi se čudo

i svaka bi devojka kao konj izgledala.

Postojali bismo samo ja i Keti i niko drugi ne bi bio bitan.

Ali sve je u redu. Znate da je volim.

I to je u redu. To sam želeo.

I dobro sam. Nema problema. To je samo izazov.

Izazov je odoleti iskušenju.

Zdravo, g. Velerstin. Reći ću Alis da ste ovde.

Kad mi dođeš kući,

osmeh mi je slađi

i nadam se da ostaćeš duže uz mene.

Kad mi dođeš kući,

tvoj dlan taknuće mi lice

i ukloniti sve tragove tuge.

Ubrzo, naša ljubav će oživeti.

Biće veća od sreće koju sam osećala dok si mi nedostajao.

I iznova,

s ponosom ću reći da si moj.

Kad mi napokon dođeš ti.

To je bilo divno. -Odlično.

Hvala. Hvala. U redu.

Ne, odlično je prošlo. Da. Mislim da sam dobila ulogu.

Nadam se. Da. Na Brodveju je, pa...

Dosta mi je Ohaja.

Ne znam kuda idem. Moraš doći po mene.

Brzo stižem, Keti.

Dovršiću ovo poglavlje i stižem.

Kunem se, brzo stižem, Keti, nemoj od mene odustati.

Toliko se ponosim tobom, dušo.

Radiš sve što si uvek želela,

a ja ću doći i tebe bodriti

ako prokleti "Random House" prestane da me zove.

Ne gubi nadu. Ne tuguj.

Ne očajavaj.

Doći ću!

A u savršenom svetu,

čudo bi se dogodilo.

I taj bi dan napokon stigao.

Ti i ja bili bismo zajedno.

I sve bi nam išlo kao od šale.

Izdržaćemo mi, i više ništa neće biti važno.

Bićemo dobro. Dobro smo.

Dobro smo.

Brzo stižem, Keti.

Kunem se.

Kad mi dođeš kući, osmeh mi je slađi.

I nadam se da ostaćeš...

U redu. Hvala.

Penjem se uzbrdo, Džejmi. Penjem se uzbrdo.

Svakog jutra ustajem u šest

i stojim u redu sa 200 devojaka koje mlađe su i mršavije od mene,

i koje su već bile u teretani.

Pet sati čekam u redu.

Gledam kako devojke dolaze i odlaze

u haljinama koje izgledaju poput ove. -Keti Hajat.

Dok na kraju ne prozovu moj broj.

Kad uđem u tu prostoriju, čekaju muškarci.

Uvek su muškarci, i obično su gej.

I oni čekaju poput mene i slušaju po ceo dan

dvesta devojaka koje daju sve od sebe.

Dobra sam osoba. Privlačna sam osoba.

Talentovana sam osoba. Treba mi sreća.

Kada dođeš kući... Trebalo je da kažem da sam bila bolesna.

Misliće da inače ovako zvučim. Zašto pijanista svira toliko glasno?

Pevaću glasnije. Staću i sve ponoviti.

Zašto reditelj bulji u svoje međunožje?

Zašto onaj čovek čita moju biografiju? Ne radite to.

Izmislila sam pola biografije. Gledajte u mene.

Ne u moje cipele. Mrzim ove glupe cipele. Zašto sam ih izabrala?

Zašto sam izabrala ovu pesmu? I ovo zanimanje? Zašto?

Da li me ovaj pijanista mrzi? Ne dobijem li tu ulogu,

mama će morati da mi kupi kauč.

Ne želim da se družim s mamom, ali Džejmiju treba mesta za pisanje,

jer sam mu ja, očito, samo grozna smetnja.

Kakav će biti kad budemo imali decu?

I opet... Zašto se toliko trudim?

Ti ljudi biraju Rasela Kroua u mjuziklu.

Gospode! Grozna sam! Grozna sam!

Kad mi napokon dođeš... -Hvala. To je bilo izvrsno.

Hvala. Hvala lepo.

Hvala.

Hvala. Hvala lepo.

"Dodirnuo je zid i zaključio da mu je dosta.

Bio je iscrpljen i to je osećao.

Pluća su mu roptala i bila teška.

Leva ruka ga je bolela od ramena do zgloba.

Osim toga, posle sedam krugova, voda mu je još bila ledeno hladna.

I, iskreno, osećao se blesavo.

Spodoba bleda poput duha, bez imalo stila, zamahuje u panici

i očajnički pokušava da drži korak sa sirenom u susednoj traci.

Posmatrao ju je. Gledao je kako joj se leđa istežu

i gledao je kako se čini kao da jaše na vodi.

Nije primetio bes u njoj..."

Neću biti devojka zarobljena u predgrađu

sa detetom, psom i vrtom.

Neću biti devojka u udobnim cipelama

koja nosi hamburgere i grickalice i ništa ne shvata.

Neću biti devojka koju često pitaju

kako je to živeti u senci genija.

Neću biti devojka kojoj potreban je muškarac da bi preživela.

I ja... -"Prepoznao ju je... Vidim te.

Njena stisnuta vilica i brzi okreti u stranu...

'Ne moraš me pustiti da pobedim', vrištala je.

Ali on nije ništa čuo."

Toliko se ponosim tobom.

Divno! Dejvid iz "Random Housea".

Dejvide. -I Ketrin Morou.

A ovo mu je agentkinja, gđa Vitfild.

Zdravo. Drago mi je što smo se upoznali.

Zar nije bio divan?

Otišla sam na sve. Bilo ih je toliko mnogo!

Uvek se dogodi isto. Tvoja sam konobarica.

Nosim ti pića. Pitaju me jesam li tvoja agentkinja

i svi traže da ih slikam s tobom njihovim telefonima.

Ti ljudi uvek me pitaju isto.

"Kako ste se vi i Džejmi upoznali? Kakav je Džejmi?"

Žao mi je što te uvek isto pitaju.

Ne bi ni primetili da me nema. Moliš me da dođem pa me ostaviš,

pa celu noć stojim sama pored šanka i pijem!

Držim torbicu i čekam da mi se neko obrati.

Ne razgovaraš sa mnom! -Prestani! Prestani!

Prestani i slušaj me!

Možemo li na samo dva minuta

razgovarati a da mi ne protivrečiš?

Samo dva minuta?

Posle toga reci šta god hoćeš.

Postoje ljudi koji mi objavljuju knjigu.

I prirediće zabavu.

Premda si jasno rekla da nećeš da ideš, ja idem.

I to je gotova stvar.

Ali o čemu je, zapravo, reč?

Da li je stvarno reč o zabavi, Keti?

Možemo li prestati da okrivljujemo i iskreno reći šta osećamo?

Jesi li razočarana zato što se opet vraćaš u Ohajo?

Jesi li mislila da će sve biti lakše nego što jeste?

Onda razgovaraj sa mnom, Keti. Razgovarajmo.

Da nisam verovao u tebe,

nikad ne bismo dogurali ovoliko daleko.

Da ne verujem u tebe

i u 10.000 žena u tebi...

Da ne mislim da možeš uraditi

sve što u životu poželiš...

Da nisam siguran da ćeš nekako uspeti...

Činjenica jeste, Keti,

da sad ne bih ovde bio ja.

Da ne verujem u tebe, ove svađe sad ne bi bilo.

Da ne verujem u tebe,

otišao bih i rekao: "U pravu si."

Ali nikada to ne bih mogao,

znajući sve što o tebi znam.

Sve što sam saznao pre četiri godine.

Znao sam da mi neće biti teško...

...da verujem u tebe.

Zar nećemo biti srećni, Keti? Jednom u životu?

Zar nemamo pravo da se opustimo i zaboravimo na probleme

koji će me još dalje odgurati od tebe?

Ako ja navijam za tebe, zašto ti ne možeš da podržiš mene?

Zašto bih se ja kao krivac osećao

zbog toga što radim ono što sam davno zacrtao?

Ne želim da patiš. Ne želim da toneš.

Ali znaš li šta mislim? Mislim da bićeš dobro.

Drži se i videćeš.

Ali ne želim do tada da čekam da bih bio srećan s tobom.

Zašto ne želiš da me slušaš?

Niko ti ne može dati hrabrost niti osnažiti te.

Neću pristati na neuspeh da bi tebi bilo dobro, Keti.

Neću gubiti zato što ti ne možeš da pobeđuješ.

Da ne verujem u tebe...

Ovde se priča završava.

Da ne verujem u tebe,

ne bih mogao stati pred sve naše prijatelje

i reći: "Ovaj sam život odabrao.

Bez ovoga ne mogu da živim.

Podmećite nam, ali mi nećemo pasti."

Mislio sam da je to obostrano, Keti.

Da nisam verovao u tebe,

ne bih te ni voleo.

Dušo.

Dušo, molim te. Obuci haljinu

i otići ćemo na tu glupu zabavu.

Možeš li to uraditi za mene? Molim te.

Keti? Kuda ideš? Keti? Keti?

Keti! Stani!

Znaš da ću im se svideti. -Sigurna sam u to. -Hajde.

Zdravo, g. Hajat. Smem li spavati s vašom ćerkom pre braka? Hvala.

O, bože!

Moja najbolja prijateljica imala je problemčić krajem zadnje godine.

I odjednom, ona i Mičel venčali su se tog leta.

Kerol En raste svakog minuta i pita se: "Šta radim ovde?"

A Mičel je napolju svake noći i svira bubnjeve.

Imaju slatku kućicu u slatkoj ulici,

s raspećem na vratima.

Mičel se zaposlio u prodavnici instrumenata.

Tipične činjenice tipičnog života u gradu na Istočnoj obali.

Razmislila sam o tome šta želim. I nije slično tome.

Isplela sam Kerol En sladak džemper i pomislila da mogu bolje.

Molim te, samo vozi!

Posle godinu dana stigla sam u grad misleći: "Nemam šta da izgubim."

Nabavila sam sobu i mačku i smršala deset kila.

Upoznala sam tipa na nekom kursu. Imao je dobre tetovaže.

Nije me ostavljao na miru dok nisam pristala na večeru.

Bio je sladak i drag

i bio je dobar u krevetu.

Odrekla sam se života veći deo godine.

Zato mislim da bi to možda moglo da upali.

A čim sam to pomislila,

njemu je trebala pauza i morao je da se fokusira na karijeru.

Otkantao me je uz pisamce, pa pomislih: "Mogu ja i bolje."

Ne moraš se šišati niti cipele menjati.

Ne moraš voleti "Djuran Djuran", samo me voli.

Ne moraš spuštati dasku u toaletu niti gledati vesti.

Ne moraš učiti da plešeš tango niti jesti pršut.

Ne moraš se menjati, samo ostani uz mene.

Želim tebe i samo tebe. Želim na gomile tebe.

Napokon svakog jutra mislim na nešto vredno.

Ti i samo ti! Ništa te ne može zameniti.

Ništa osim svežeg i čistog, vrhunskog tebe!

A potpuno si moj!

Ne trebaju mi doživotne obaveze i ne moramo se spetljati večeras.

Ne želim da odbaciš sve svoje zidove i odbrane.

Ne želim da vršim pritisak, ali znam kad nešto štima.

I svakog dana propitujem svoja čula.

Kada dođemo do moje kuće, pogledaj taj gradić

i pogledaj dokle sam dogurala.

Nikada se neću vratiti i neću se osvrtati više.

I osećam da me je život vodio pravo do tebe,

i odsad ostajem tamo.

Razmisli šta si želeo i šta može da bude.

Razmisli o tome koliko te volim i reci da ćemo zajedno živeti.

Seti se zašto smo zajedno sjajni.

Razmisli o svemu što oboje smo prošli.

Razmisli o prošlosti, jer mi možemo bolje.

Mi možemo bolje!

Možemo bolje od toga.

Možemo bolje od toga.

Hej, mala. Dobro jutro.

Izgledaš kao anđeo.

Ne sećam se kada smo zaspali.

Trebalo bi da ustanemo, mala.

Keti me čeka.

Pogledaj nas, ležimo ovde, sanjamo i pretvaramo se.

Dao sam obećanje i zavetovao se.

Napisao sam priču, a promenili smo kraj.

Keti, pogledaj me sad!

Stani. Činjenice su činjenice.

Opusti se.

Pritaji se.

U redu je. Panika prolazi.

Niko ne mora da zna.

Stavljam oklop i odlazim u Ohajo.

Vraćam se u bitku, ko zna do kada.

Da nisam s tobom bio, njoj ću se zaklinjati.

a nadam se da ćeš ti opet uz mene biti.

Čekaj. Potkreši mi ova krila.

Stvari izmiču kontroli.

U redu. Gotovo je. Završilo se.

Niko neće razumeti.

Niko neće razumeti.

Izgradili smo kućicu na drvetu, a ja pazim da stabilna bude.

Dodam još malo lepka svaki put kada pukne.

Imali smo savršenu ravnotežu,

a onda sam počeo da pravim svesne i namerne greške.

Tražim samo jedan mali ćošak.

Jednu mirnu sobu u dubini svog srca.

Kažem li joj da ga imam,

poslaće vojsku

zauzeće ga i uništiti sve.

Ja grizem, a grize i ona. Klizimo sve brže.

Klizimo i gubimo se, a šta ja mogu da uradim?

Vrati se u krevet, mala. Pusti me unutra.

Obećavam, neću te lagati.

Čekaj. Ne plači još.

Neću te pustiti.

Panika prolazi. U redu je.

U redu je. Svi krvare.

U redu je. Dobijam sve što mi treba.

I niko ne mora da zna.

Niko ne mora da zna.

A kad već moram nekog da volim...

Kada treba nekog da volim...

Možda bih mogao voleti nekog...

...poput tebe.

Ne ljubi me opet za rastanak.

Neka ova noć ostane čista i tiha.

Želiš da imaš poslednju reč i želiš da se smejem,

ali pusti to zasad.

Sve što možeš reći i osetiti,

sve si rekao tim jednim savršenim poljupcem.

Neka ostane na tome.

Gledaću kako nestaješ iza ugla.

I zbogom do sutra.

Zbogom do sledećeg poziva.

A ja ću čekati.

Zbogom do sutra.

Zbogom dok se ne setim da dišem.

Čekala sam, čekala sam tebe.

Stojim na ivici.

Borim se s ravnotežom.

Otvaram se...

Otvaram se šav po šav.

Napokon, da. Napokon sad.

Napokon me je nešto ponelo uvis.

Napokon sam slobodna.

Napokon seče ove okove

i oslobađa mi krila.

Zato zbogom do sutra.

Zbogom dok mi noge ne dotaknu tlo.

A ja ću te čekati. Čekaću te!

Zbogom do sutra.

Zbogom do ostatka mog života.

A čekala sam, čekala sam tebe.

Čekala sam tebe...

Zvao sam Alis da mi pomogne da spakujem torbe.

Otišao sam u centar i zatvorio račun u banci.

Ne uzmičem opet. Ovo nije nov kompromis.

Ne patim samo ja.

Ne znam šta mi drugo preostaje.

Nisi videla koliko se pukotina rastvorila.

Nisi znala da ostao sam bez užadi,

a ja te nikad nisam mogao spasti.

Samo to si želela,

ali te ja nisam mogao spasti,

koliko se god trudio.

Mogao sam te samo jako voleti

i pustiti da odeš.

Koliko god se trudio,

samo sam te voleti mogao.

Bože, kako sam te voleo!

Mogli smo se svađati

ili smo mogli čekati.

Ili sam mogao otići. -Zbogom do sutra.

Zbogom dok ti ne dopužem na vrata!

I čekaću te.

Čekaću te.

Nisi primetila kako se vetar promenio.

Zbogom do sutra.

Nisam video kako oboje možemo pobediti.

Zbogom dok ne prestanem da zahvaljujem Bogu!

A čekala sam...

Čekala sam te.

Zbogom, Keti.

Čekala sam...

Čekala sam te.

Zbogom...

I dalje ću čekati... Čekaću te.

Ne zaboravi vrata da zatvoriš.

Ja ću ovde čekati.

Džejmi... zbogom. -Zbogom.

Obrada: NikolaJe

Preuzeto sa www.titlovi.com