Original subtitles

U glavnim ulogama:

FANTASTIČNE PUSTOLOVINE MARKA POLA

U ulozi Kublaj Kana:

U ostalim ulogama:

OVA PRIČA POČINjE KAO BAJKA. BIO NEKADA DAVNO U VENECIJI

STARI, MUDRI JEVREJIN KOJI JE ŽELEO

DA PRENESE SVOJU MUDROST JEDNOM LEPOM MLADIĆU.

Pogledaj tamo.

Kao mravinjak!

Tesari grade brodove. Narod Venecije i mornari

neprijateljski su nastrojeni prema njima.

Znaš li zašto? - Brodovi koje prave ne liče na stare.

Takav način spajanja drveta je prava revolucija.

Stvari se menjaju i menjaće se. - Za mene ne.

Juče sam bio u luci, pored brodogradilišta.

Kad sam se vratio, uklesao sam datum: 12. maj 1271.

Imam utisak da ovaj vek umire. - I red je! Mator je!

A šta ti radiš? Umesto da slušaš starog učitelja,

bacaš bodež. Zabavljaš se bacajući taj bodež.

Marko, uozbilji se. Veruj mi, ljudi sada menjaju svet.

Ni ne slušaš me. Protraćio sam nekoliko godina

pokušavajući da ti prenesem svoju mudrost

i napravim čoveka od tebe. Ostao si dete.

Nisam dete, besnim zbog nepravde zlobnika!

Brod tvoga oca uskoro će stići pun zlata.

Ne slušaj druge. - Kako? Svi u Veneciji misle

da mi je otac propao, možda mrtav!

Ako je to tačno, nisam niko i ništa! - Ti si Marko Polo.

Venecija nije svet. - Znate li da je bankar Spinelo

pre neki dan rekao da je mom ocu pozajmio novac?

Neka priča! - Nikome neću dozvoliti da vređa mog oca!

Ne znam bog zna šta, ali ovo bogami umem! - Gledaj!

Pogledaj koliko te volim. Ovaj rez na mom astrolabu

označava položaj zvezda u trenu kada si rođen.

Šta mi nebo predviđa? - Rekao sam ti već sto puta.

Slavu i tamnicu... Ali, bolje da počneš od slave.

Kuda ćeš? - Put slave sigurno ne. Možda u zatvor.

Odigraću partiju šaha sa Spinelom

i naučiti njegove bankare da se svet ne sastoji

samo od knjigovodstva!

Budi oprezan, Marko.

Dobar dan, g. Spinelo. - Dobar dan.

Jeste li čuli novosti?

Primećen je brod koji se približava Veneciji.

Brod sasvim nalik na "San Marko", prepun zlata.

Ne zasmejavaj me. - A ako sutra uplovi "San Marko"

pun začina, persijskih tepiha i kineske svile?

Ti se tada nećeš smejati! - Slušaj, Marko.

I ja imam hiljade razloga da se tome radujem.

Ali, na žalost, mislim da grešiš.

ALI NA MORU SE UBRZO POJAVILA TAČKICA,

A ZATIM BROD KOJI JE PUNIM JEDRIMA ŽURIO KA VENECIJI.

BIO JE TO "SAN MARKO", BROD MARKOVOG OCA I STRICA.

MARKO JE NAPOKON DOČEKAO SVOJE,

ALI NEĆE ODMAH OTKRIVATI SVET KAO ŠTO SE NADAO.

TOVAR SU IM ODUZELI VIZANTINCI,

TADA U RATU S VENECIJOM,

I POLOVI SU SE VRATILI BEZ IČEGA.

POLITIČKE IGRE I RATOVI POGAĐAJU SVAKOGA,

SAMO ŠTO NE PLAĆAJU SVI ISTU CENU.

DVA BRATA POLO SATERANA U JEDAN KRAJ STOLA

NAPADANI SU SA SVIH STRANA.

Znam da vam naša reč ništa ne znači.

Venecijanski trgovci ne znaju šta je čast.

Žalim, nosimo važnu poruku Papi.

U pitanju je budućnost sveta i hrišćanstva.

Ne skrećite temu. Mene ne zanima budućnost sveta,

već 250 hiljada dukata koliko nam duguješ.

Predlažem da se javno proglasi bankrot Polovih.

Utroba broda im je prazna. Kako će nam vratiti dukate?

ONDA, ODJEDNOM, U ŽIVOTU POLOVIH

DOŠLO JE DO NEOČEKIVANOG PREOKRETA SUDBINE.

SPINELO JE POSTAO SRDAČAN I NUDIO IM ZLATO.

Čuo sam da je izabran novi Papa, Grgur. - Spaseni smo!

Osim ako ga odora nije promenila. - U pravu je.

Bio vam je prijatelj, ali možda ga je vlast promenila.

Uzmite ovu vreću zlata, neka vam se nađe.

Prenesite Papi poruku cara. Ako se menja sudbina sveta,

zašto ne ugrabiti najbolja mesta? - Takvi su retki.

Zato pohitajte. - Ovo vam nećemo zaboraviti.

Sve će biti u redu.

Nemojmo se zanositi.

Bio nam je prijatelj dok je bio biskup, ali sada je Papa!

Isti onaj čovek koji je držao u krilu Marka.

Proveravao sam od kog je materijala haljina.

Dok smo mi plovili morima,

ti si se, izgleda, zanimao samo za devojke.

To nije ništa novo. I ranije je bilo tako.

Ali nije da me samo to zanima.

Kako bilo, to ne dolikuje takvom mladiću.

Ne sumnjam u iskrenost Polovih,

ali mislim da su naivni. - Moj sekretar smatra

da se kineski car priprema za rat protiv hrišćanskog sveta.

Uveravam vas da Kublaj Kan želi mir.

Njegova poruka Svetom Ocu to dokazuje.

Poruka koja nas uspavljuje, dok se on sprema za rat.

I mi imamo informacije iz Kine.

Tačno je da postoje oni koji žele rat,

ali car se tome oštro protivi.

Traži da pošaljemo misionare koji bi tamo širili našu veru.

Zamka, Oče!

Smatramo da se Kublaj Kan protivi ratu

i to pokazuje pozivom za naše misionare.

Poslaćemo mu ih.

Veoma je važno da se car upozna sa našom civilizacijom.

Vi poznajete Kublaj Kana i uživate njegovo poverenje.

Vi ćete mu preneti našu poruku nade.

Sa vama će ići sveštenici. A neka pođe i Marko.

Zašto Marko?

PAPA JE ŽELEO DA VIDI MARKA. ŠTA LI JE SMISLIO ČOVEK

KOGA SU SVI SMATRALI VEOMA MUDRIM.

KINESKI CAR JE U PISMU TRAŽIO DA MU POŠALjE

STO MUDRACA KOJI ĆE GA UPOZNATI SA ZAPADOM I VEROM.

PAPA JE ZNAO DA U RIMU NEMA STO MUDRACA,

ALI KADA JE VIDEO MARKOVU MLADOST I LEPOTU,

POMISLIO JE, KAD VEĆ NEMA STOTINU MUDRACA,

ZAŠTO NE BI POSLAO MLADIĆA, NAJHRABRIJEG I NAJLEPŠEG.

Ja? - Ti.

GLEDAJUĆI MARKA, PAPA JE POMISLIO KAKO SU

MLADOST I LEPOTA OSMEH BOŽJI NA ZEMLjl

I KAKO MUDROST NEKADA NEMA JEDNAKU MOĆ.

Ne plašiš se što ideš? - Nikad se ničega ne plašim.

RASTANCI MLADIĆA KOJI ODLAZI U PUSTOLOVINE,

VESELI SU KAO SUSRETI.

Pogodi ko je! - Marko!

Koliko ostaješ? - Deset, petnaest godina!

Gde si ti dosad? Znaš da žurimo!

Morao sam da se oprostim od profesora.

DIVAN DAN SE BUDI NA MORU. NOVEMBAR JE 1271. GODINE,

A ODLUKA PAPE GRGURA MENjA ŽIVOT JEDNOG 20-GODIŠNjAKA.

MARKOV ŽIVOT KREĆE U POTPUNO NOVOM PRAVCU.

PRVA ETAPA TREBALO JE DA BUDE JEDNOSTAVNA.

Poslednje putovanje vam je bilo uspešno, čim ste opet tu.

Sreća je na vašoj strani! - Tražim kamile i konje!

Baš danas imam najbolje kamile i konje!

ALI GLASINE O OVOM NEOBIČNOM KARAVANU

ŠIRILE SU SE ORIJENTOM. PAPINE IZASLANIKE

UHODILI SU VEĆ NA POČETKU PUTA KA KINI.

Idite s mirom. - Ne brini.

DOK KARAVAN POLAKO JEZDI KA SAMARKANDU,

MARKO I NjEGOVI SAPUTNICI KRENULI SU SVOJIM PUTEM,

U SUSRET SVEŠTENIKU KOJI PUTUJE IZ JERUSALIMA

I NOSI IM SVETU RELIKVIJU, SIMBOL VERE.

PAPA JE SMATRAO DA ĆE OVAJ POTEZ DIRNUTI CARA.

Trgovci koji misle samo na svoj posao, stari sveštenik

i ova mlada budala! Zar tako Papa misli da osvoji Kinu?

Isus je bio sam, a njegovi sledbenici siromasi...

Ali nisu odustajali već na pola puta!

Ako treba da umremo, umrećemo. Zar ne?

DVOJICA MONAHA SU POSMATRALA KAKO MARKO

ZABORAVLjA VAŽNOST SVOJE MISIJE ZBOG JEDNE LEPOTICE

I DOVODI U PITANjE MUDROST SVETOG OCA KOJI GA JE IZABRAO.

KARAVAN JE ČUVAO ODVAŽNI I HRABRI ARAPIN ALAU

KOJI JE I RANIJE BIO DOMAĆIN BRAĆI POLO.

Gade! Šakale!

Ko ti je dopustio da mi upadaš u šator

usred svetog podnevnog odmora? - Dolazi Nikolo Polo!

Nikolo? Moj prijatelji i brat? Što ne kažeš?

Reci svima da večeras pravimo veliko slavlje!

Opet ideš? - Ne ljuti se. Nikolo Polo mi je kao brat.

Imam muža koga nikad ne viđam! - Šta?!

Svakog petka uveče sam s tobom. Zar to nije dokaz ljubavi?

Da me voliš, oterao bi sve ostale žene.

Ma, njih držim zbog porodične tradicije. Volim samo tebe.

Moj otac je imao tri žene, a stric Abdula samo dve.

A ti ih imaš 36!

Tradicija! - Više bih volela da se okaneš tradicije.

NISU SAMO OSMESI LEPOTICA USPORAVALI MARKOV PUT.

OPASNA CRNA LICA VREBALA SU IH PO PUSTINjl.

U OVOM DELU ORIJENTA VODIO SE SUROVI RAT.

TAJANSTVENI ČOVEK KOJI JE SEBE NAZIVAO STARCEM S PLANINE,

ZAVODIO JE TEROR.

BRZO JE SAZNAO ZA MARKOV DOLAZAK.

Venecijanci ste?

Mi smo trgovci.

Starac s planine vam nudi gostoprimstvo.

Starac s planine?! To je samo legenda. - Uverite se sami.

Zahvaljujemo se na pozivu, ali žurimo.

Možda kad se budemo vraćali. - Prošli ste kroz selo

koje se usprotivilo Starcu s planine.

Hajde! Put je slobodan!

Bolje da bežimo!

Svinjo! - Ne izazivaj!

U ovom trenutku je hrabro nemati čast.

A priče da biste život dali za Hrista?

Moraćete da prihvatite naš poziv. - Izazivam vas!

Opkolite ga, ali znajte da gospodar želi da ga vidi živog!

Zašto me sam ne napadneš? - Preterao si!

Kukavice! Hajde!

Pustite ga! - Bodež, Marko!

Bili ste u pravu, junačenje nije hrabrost.

Zar nisi sanjao da daš život za Hrista?

Tako mi je drago što vas vidim!

Brate, zabrinut si. Nisi srećan što me vidiš?

Trebalo je da se nađemo ovde sa Markom.

Doći će večeras. Moje straže su svuda po pustinji.

Hajde da se okrepimo.

Da pošaljem konjanike u potragu za Markom?

S njim ćete već sutra moći da pođete dalje.

Znaš Marka. On se uvek snađe.

Tvom sinu se ovde ništa loše ne može dogoditi. Jedi!

Spremio sam gozbu u vašu čast.

Savezništvo sa Kublaj Kanom bi donelo mir celom svetu.

Da, vaša misija je veoma važna.

Može da promeni sudbinu čovečanstva.

Označiće početak ere mira za sve ljude...

Zbližavanje Azije i Zapada...

Ideološke i kulturne promene,

prevođenje važnih filozofskih dela,

jačanje trgovinskih veza... - Da, da...

Nastavi, molim te.

PALATA STARCA S PLANINE UKLESANA JE U STENI.

BILA JE OZLOGLAŠENA I MRAČNA, ALI PUNA BOGATSTAVA,

ČUDNIH ŽIVOTINjA I ORUŽJA,

SA SJAJNOM BIBLIOTEKOM I PRELEPIM DEVOJKAMA.

TU JE VRŠENA I SUROVA OBUKA MLADIH RATNIKA.

ONI KOJI BI JE PREŽIVELI, UČENI SU SUROVOSTI

I POSTAJALI BESKRUPULOZNE UBICE.

NAROD JE PRIČAO DA OVAJ ZLI ČOVEK

NEMA NI IME NI STAROST. I DA NIKADA NEĆE UMRETI...

NjEGOVA ZLATNA MASKA BILA MU JE JEDINO LICE.

SKIDAO JU JE SAMO PRED ONIMA KOJI ĆE UMRETI.

ON ĆE IZABRATI ČOVEKA KOJI ĆE GA POSLE SMRTI ZAMENITI

I POSTATI APSOLUTNI VLADAR NjEGOVIH TERITORIJA.

Aristotel? Platon? Rekli ste da je on vladar tame i zla?

Čuo sam priče o njemu.

Čovek koji ovo čita ne može biti grešnik.

Svaki čovek u knjigama pronađe svoju istinu.

Naučiće on to.

Od koga se krijete? Otkrijte lice.

Zažalićeš zbog te svoje želje.

Postoje razni načini da se siđe niz stepenice,

ali samo jedan da se dospe u Raj.

Imaš najobičnije lice...

Takvi kao ti mnogo mi se sviđaju. - A ja takve mrzim!

Bilo bi mi drago da ostaneš sa mnom

i da tvoju mržnju pretvorim u istinsko prijateljstvo.

Sviđam se i ja tebi?

Ako želiš moje prijateljstvo, njega pusti. - Tog sveca?

Čuvara tvoje vere i savesti?

Posmatraj svog sveca i bićeš mi uskoro zahvalan

zbog onoga što ću učiniti.

Starac će ti dokazati da je vera koja je nekome silom

nametnuta dok je bio dete, čista iluzija.

To će uraditi jer te mnogo voli. - Nek me voli manje.

Ovaj Hrišćanin koji se hvali da ima takvu duhovnu snagu

da može od parčeta hleba da stvori Božje telo...

Uskoro će se osloboditi te vere.

Vera je iluzija!

Moli se! Uz malo bola, nestaće i vere!

Da biste mu takli vlas kose, moraćete mene da ubijete!

Neću! Zvona će mu svirati za misu!

Hrišćani vole da čuju zvona za misu, zar ne?

Prekinite!

Prekinite!

Sada ću ti pokazati šta je ostalo od vere tvog sveca.

Tražiću od njega da pljune na svog Boga.

Biće prostije i brže nego ispitivanje njegove vere.

Prekinite!

Eto pogrešne vere u kojoj si odgajan.

Jednome ste me naučili... Zahvalan sam vam.

Naučili ste me da volim svoju braću u Hristu.

Uskoro će biti prilike da dokažeš tu svoju ljubav.

Uživajte u ovom trenutku, jer vi ste zapravo niko i ništa!

Sećaće vas se kao zveri, zle i okrutne,

dok naša vera bude vladala svetom.

Nisam te još ubedio. Moraćemo da ga naučimo

kako da stigne u Raj, iako to ne zaslužuje.

Neće doživeti da bude jedan od "vaših".

Dosta smo pričali. Noć će nam biti kratka.

Tužno je što tako brzo odlazite, ali računam

da ćete me posetiti u povratku. - Svakako.

Hvala ti na svemu.

Lepo spavaj, prijatelju, i ne brini za sina!

Đavo! Beščasnik!

Misliš da si pobedio? Grešiš!

Hoću da umrem! - Nemojte, smirite se.

Podneli ste strašne muke. Vaša hrabrost me je zadivila.

Mnogo vam dugujem, jer zahvaljujući vama

pronašao sam veru. - Sine, sada se manje plašim...

Spremi mi 15 konjanika i osedlaj mi konja.

Polovima reci da će ih Marko stići za par dana.

Princ Najam mi je poverio pet vrećica zlata

da bi se zaustavila petorica Hrišćana

koji su krenuli kod Kublaj Kana.

Da ih ja zaustavim! - Ako želiš.

Prijatelju, poklanjam ti jedan od mojih najlepših cvetova.

Znam koliko Hamed voli cveće.

Sviđa ti se?

Ja imam nešto drugo. Znam koliko voliš životinje.

Sviđa ti se? - Kakva skladna razmena poklona.

To je znak našeg uzajamnog poverenja.

Teško je potpuno verovati prijatelju

kome nikada nisi video lice.

Predlažem da ga, u znak prijateljstva, otkriješ.

Zbog prijateljstva neću. Ko mi vidi lice, umire.

A tvoje ubice? Pokazuješ im lice.

Umiru kada ja odlučim!

A žene? Zar ne skidaš masku da bi ih voleo?

Znaš koliko bi mi bola nanelo da izgubim voljena bića?

Želiš li još da skinem masku? - Masku?!

Zar sam to tražio od tebe? Ne!

Čekajte me ovde!

Dragi moj pustinjski čoveče! - A ti, planinski!

Žalost nestaje iz mojih očiju kada te ugledam.

Prijatelju, šta ima? - Ne smem da se žalim.

Pustinjski vetar mi je doneo predivne neveste.

Zašto taj vetar ne duva u mom pravcu?

Dosađujem se ovde, gore.

Želim da vidim one bujne žene...

Pričaj mi o najlepšoj svojoj ženi.

Opisaću ti lepotu Jasmine, moje omiljene žene.

Ali prvo skini masku. Sami smo. - Da.

Ti si jedini koji mi je video lice, a da nije odmah umro.

Osećam se kao da sam nag. - Znam da uživaš u hašišu,

ali zar zato moraš da nosiš masku?

Misliš da bi ljudi drhtali pred licem poput mog?

Ovaj lik je besmrtan... Ali dosta o tome...

Nemoj da čekam. - Da počnem od stopala ili lica?

Kako hoćeš... Ma, od stopala!

Njena stopala su savršena.

O svakom prstiću bih pesme ispevao.

Tanki članci, noge pravilnih linija.

A kad pogledaš gore...

Božanske obline! Brdašca i doline!

Kad joj se usne otvore da pruže strasni poljubac...

Kad joj dotakneš somotsku kožu,

celo tvoje telo drhti od požude,

a čula pevaju himnu ljubavi.

Oči su joj dve zvezde koje blistaju u okeanu ljubavi

i pokazuju put tužnom ribaru.

Dođi mi, voljeni moj!

Dođi!

A sad odmah da pustiš Marka. - Ne!

Uništio si mi najlepšu viziju. Kako si surov!

Dogovorili smo se da ne napadaš karavane

sa kojima ja trgujem. - Marko Polo nije trgovac,

već hrišćanski glasnik. - To me ne zanima!

Njegov karavan je pod mojom zaštitom! Pusti ga!

Nije nam u interesu da dođe do Kublaj Kana.

Neka se bori sa hrišćanima. - Hoću Marka i tačka!

S jedne strane hrišćani, s druge Mongoli.

Biće borbe oko obećane zemlje.

Dovoljno je što trpimo Jevreje dve hiljade godina!

Ugroženi smo od Jevreja-hrišćana sa zapada

i Jevreja s istoka! Zamisli tek da imaš žute Jevreje!

Lišče stari, dobro znam za tvoje dogovore s Mongolima

i da su dobro plaćali tvoje usluge. - Par poklončića...

Alau, danas si me nekoliko puta duboko povredio.

Plašim se da ću morati ponovo. - Još? Boleće?

Sećaš se bodeža optočenog draguljima koji si mi poklonio,

a za koji cela pustinja zna? - To je bio poklon od srca.

Ako mi ne daš Marka, ovaj čuveni bodež

naći će se u grudima Hameda, izaslanika princa Najama.

To za tebe ne bi bilo dobro. - A ni za Hameda.

Ubij ga ako hoćeš, samo ne mojim nožem, preklinjem te.

Znaš i sam da će ova maska posle moje smrti biti tvoja,

jer sam te odredio za naslednika svog kraljevstva.

Već imam kraljevstvo. Hoću Marka Pola!

Stvarno si nemoguć! Slab sam prema tebi, jer te volim!

A da ne bi posumnjao u to, odmah ću ti dovesti Marka.

Moj duhovni oče!

MARKO, KOGA JE STARAC S PLANINE DROGIRAO,

POSTAO JE PUKO ORUŽJE U NjEGOVIM RUKAMA.

ALI STARAC NIJE ZNAO DA JE MLADI VENECIJANAC

KOD SEBE IMAO TAJNI PRAH.

Zabij Alau ovaj bodež pre nego što napusti palatu.

Pre nego što napusti palatu!

Pre nego što napusti palatu...

Konji nas čekaju napolju. - Prođi prvi.

Kad princ Najam i mongolski generali saznaju

kako si ih izdao, neće ti biti pomoći.

Ne veruješ mi? Sve će biti kako sam predvideo.

Rekao si da lice otkrivaš samo osuđenima na smrt! - Da.

Alau ti je video lice! - Kako znaš?

Sve sam video i čuo vaš razgovor!

Znači, mogu i tebi da pokažem svoje lice, brate dragi.

Tužno je izgubiti brata!

Na konje! Uhvatite ih!

Baš smo ih prešli, Marko! - Dok niste došli,

mislio sam da će me Starac poslati u Raj!

Hvala na svemu! - Bilo mi je veoma zabavno.

Mogu li da ti pokažem lepote svoje zemlje? - Prihvatam.

Neću to zaboraviti kada se budem vraćao iz Kine.

Moram se pridružiti očevom karavanu.

Na dobrom konju stići ćeš ih već sutra.

Najkraći put ide ovuda. - U kom pravcu? - Na zapad.

Gledaj. Tvoj otac i stirc su sada negde ovde.

Idi na zapad. Kad dođeš do raskršća, pođi na levo.

Ali drugi put je kraći. - Mnogo je opasniji.

Bolje da ide levim putem.

Gospodaru, otišao je.

Pokažite mu put!

MARKO NIJE ČEKAO VODIČE I KRENUO JE POGREŠNIM PUTEM.

ZASLEPLJEN IDEJOM DA ŠTO PRE STIGNE NA ZAPAD,

IZGUBIO SE U PUSTINJI.

IZA PLANINSKOG VENCA, NA NEKOLIKO KILOMETARA ODATLE,

KARAVAN JE PROLAZIO, NE ZNAJUĆI DA JE MARKO TU.

OVA ČETA KONJANIKA BILA JE MONGOLSKA.

ONAJ KOGA SU TRAŽILI BIO JE JADAN POPUT ZALUTALE ZVERI.

NOSIO JE PORUKU MIRA KOJU JE JEDAN ČOVEK UPUTIO DRUGOM,

A IZ DALEKA JE STIGLO NAREĐENJE

DA GA ZAROBE I UBIJU.

Čega se igrate, deco? - Dobar dan, trgovče. Imamo paru.

JEDNOG DANA U JEDNOM SELU MARKO JE NAŠAO ZNAK.

Ko ti je ovo dao? - Jedne noći su dva trgovca prenoćila ovde.

Kuda su otišli? - Ka Samarkandu.

Imaš lepe čizme.

Uzmi paru. Hvala.

Dobar dan. Čuo sam da su dva stranca prošla ovuda.

Kuda su otišli? - To je bilo pre dva dana.

Došli su sa zapada. Otišli su na istok, ka Samarkandu.

Je li ovuda prolazio neki stranac? - Nije.

NA OVOM MESTU NA KRAJU SVETA,

GDE BI ČAK I NAJSPOSOBNIJI AMBASADORI BILI PRETUČENI,

MARKOVA LEPOTA I MLADOST DIRNULE SU SRCE

JEDNE DEVOJKE KOJA JE ODLUČILA DA GA SPASI.

ŠTA MOŽE UČINITI NAJMOĆNIJA VOJSKA SVETA

PRED DEVOJKOM KOJA JE REŠILA DA SPASE VOLJENOG?

Marko, a ja?

Zašto me pratiš? - Idem s tobom. Ne teraj me.

Pusti me. Pokazaću ti put do Samarkanda.

TARA JE NAPUSTILA SVOJE PLEME

I REŠILA DA PRATI MARKA DO SAMARKANDA.

PORUKA HRIŠĆANSTVA NAMENJENA NAJMOĆNIJEM VLADARU SVETA

IGROM SUDBINE DOSPELA JE U RUKE ZALJUBLJENE DEVOJKE.

SAMARKAND, RASKRŠĆE SVIH NARODA I PUTEVA...

KARAVAN POLOVIH JE MORAO OVUDA DA PROĐE.

MARKO NAPOKON IMA PRILIKU DA PRONAĐE SVOJE.

ALI NA TOM VELIKOM RASKRŠĆU SVETOVA

GDE SE SUSREĆU ONI KOJI PRENOSE TAJNE I ZLATO,

UVEK IMA MRAČNIH LEPOTICA KOJE RADE ZA NEKOGA.

Venecijanac ne sme nastaviti svoje putovanje.

To je naređenje princa Najama!

DEVOJKA S BIČEM, NAZOVIMO JE TAKO, DOBILA JE

OD MONGOLA MNOGO NOVCA ZA SVOJE USLUGE.

Dolaziš iz Venecije? - Da...

OVDE BI SE PONOVO DVA MONAHA ZAPITALA

NIJE LI PAPA SUVIŠE OLAKO POVERIO ZADATAK MARKU.

Marko Polo... Sviđa mi se tvoje ime.

Odlučila sam. Idem sa tobom u Veneciju.

Ne smej se! Ja kad nešto odlučim, to i uradim!

Ne idem u Veneciju, već u Kinu. - Misliš?

Zimi nećeš uspeti da pređeš pustinju Gobi.

Nijedan vodič neće hteti da te vodi.

Moram da stignem do Kublaj Kana.

Zašto rizikuješ život da bi ga video?

Na neka pitanja nije lako odgovoriti.

Tvoj otac je ovde!

Eno ga dole!

Oče!

Ne, u ovo doba godine, pustinja znači smrt,

a ja svoje konje volim. Ne želim da pate.

Nećeš da nam budeš vodič? - Ne.

A ako udvostručim broj životinja i količinu namirnica?

Koliko košta konj? - Ne prodajem.

Dakle?

Utrostručujem cenu.

Koliko tražiš? - Neću ništa.

Nama ne treba vodič da bismo prešli pustinju.

Ovde smo rođeni. Ako stranac želi da nastavi put,

može samo sa nama da pođe. - Misliš da nema opasnosti?

Opasnost je uvek oko nas, ali pravog muškarca

ni opasnost ni zima ne mogu sprečiti da pođe.

Odlično. Idemo sa vama.

MARKO JE UPAO U ZAMKU I DEVOJKA SA BIČEM JE TO ZNALA.

SADA BI DVA MONAHA PRIZNALA DA JE PAPA MUDRO ODLUČIO

DA POŠALJE LEPOG MLADIĆA, JER JE TA LEPOTA

U DEVOJCI S BIČEM PROBUDILA ŽELJU

DA SPASI MARKA SIGURNE SMRTI.

Zašto si me pratila? Šta hoćeš? - Saznaćeš.

Šta se dešava? - Konji su tamo. Pođimo, Marko.

Samo ti i ja. - Već sam ti rekao da to nije moguće.

Ne budi dete. Vrati se u Samarkand.

Znala si šta će se desiti! S njima si!

Spasila sam ti život. - Ubio bih te! - Ubij me.

Gde ti je konj?

I NAJVEĆE GREŠNICE PONEKAD ISKRENO ZAVOLE

I TAKO SE ISKUPE ZA SVE SVOJE GREHE

I DOBIJU PRVENSTVO NA SVOM PUTU KA NEBU.

JOŠ JEDNA PUSTINJA, GORA NEGO ONA RANIJE,

NAŠLA SE PRED MARKOM.

MARKO NIJE BIO SAM.

MONGOLSKI KONJANICI KRENULI SU U POTRAGU ZA NJIM.

PUSTOŠ OKO NJEGA... LEDENA KLOPKA...

OČI U OČI SA SMRĆU, IZ MLADIĆA PRETVORIO SE U ČOVEKA.

AKO SE BUDE IZVUKAO ŽIV, BIĆE JOŠ DEVOJAKA I ZABAVA,

ALI ZNAĆE DA U ŽIVOTU TREBA RADITI JOŠ PONEŠTO

PORED ZABAVE. IMAĆE CILJ KOJI MORA DA POSTIGNE.

PREVALIVŠI PUSTINJU, MARKO JE NESREĆNO POSUSTAO

NA DVERIMA KINE.

ALI ČUDNI LJUDI KOJI ŽIVE NA OVOJ PLANINI

PRONAŠLI SU GA.

Gde sam? - Na granici Kine.

Odavno te očekujemo.

KARIKE ZLA I DOBRA KAO DA SU SE UKRSTILE.

POBORNICI MIRA, MEĐU KOJIMA I CAR,

ŽELELI SU DA ČUJU PORUKU.

KINESKI CAR KUBLAJ KAN, POREKLOM JE BIO MONGOL.

NJEGOVI NEOBUZDANI RATNICI DALEKO OD NJEGA

I DALJE SU SPROVODILI TEROR NAD KINESKIM STANOVNIŠTVOM.

MUDRI KUBLAJ KAN JE SHVATIO DA, POSTAVŠI KINESKI CAR,

PRESTAJE DA BUDE MONGOLSKI VLADAR.

REŠIO JE DA SE OŽENI KINESKOM PRINCEZOM

I TIME UČVRSTI CARSTVO I POKAŽE SVIMA ŽELJU

DA SE ASIMILUJE SA OVIM DREVNIM NARODOM.

PLEMKINJE IZ CELE KINE KRENULE SU KA DVORU.

JEDNA OD NJIH, PROLAZILA JE PORED MANASTIRA.

MONASI SU ODREDILI DA, ZARAD MARKOVE BEZBEDNOSTI,

ON NASTAVI PUT KA LETNJOJ PALATI SA NJOM.

Vi ste ovo napravili? Lepo je. - Mongoli su otišli.

PRINC NAJAM, CAREV SIN, ALI I VOĐA MONGOLSKE STRUJE,

ZABAVLJAO SE SVOJOM OMILJENOM IGROM:

SEČENJEM SLAMNATIH GLAVA.

UPRAVO ON JE DAO NAREĐENJE DA SE PUTOVANJE POLOVIH

MORA PREKINUTI. SMATRAO JE DA MONGOLSKA OSVAJANJA

NE SMEJU PRESTATI I DA IH TREBA PROŠIRITI

I NA DRUGE DELOVE SVETA.

Straža! - Šta to radite? Jeste li poludeli?

Ja sam izaslanik Svetog Oca. Imam poruku za cara.

Ovaj čovek je iz princezine pratnje? - Ne.

Vodite ga! - Šta to radite?

Šta se dešava? - Neki stranac se usudio

da se obrati princezi.

Da moji vojnici Kinezima vrate oteti pirinač?! Svašta!

I seljaci! - Oni ili mi! A mi smo jači!

Neka car kaže svoj sud sad kad je čuo istinu o Mongolima.

Molim? - Moji generali govore istinu!

Izvinite, nisam slušao šta ste govorili.

Već satima vam objašnjavamo.

Da, vaša dreka je probudila moju mačku.

Onda ću govoriti tiho, ali tiho ili glasno

car treba da zna da Mongoli neće vraćati pirinač

koji su osvojili u ratu!

Deliti, ne vraćati. Ja sam car Kine

i pirinač pripada Kinezima koliko i Mongolima.

Ko ne shvata careve reči, ne ispunjava svoju dužnost.

Poješće nam zalihe za tri nedelje.

Možemo da ratujemo na zapadu

da bismo hranili Kineze. - U napad!

Ratovi bi trajali generacijama.

Ako uspemo da živimo ovde, naša deca i njihova deca

živeće mirno. To je najveći ideal, čak i za ratnike.

Dobrodošlica princu Najamu koji je napokon rešio

da napusti svoje konje.

Za mene je briga o konjima državnički posao.

Teško je Mongolu da razmišlja kao Kinez.

Da, moja glava je postala kineska, ali ne i noge.

Hoće li car poslušati savet glave ili nogu?

Car može i jedno i drugo. Vratite se u svoje pokrajine

i recite narodu da sam se opredelio za mir.

Car će vam danas kao caricu podariti jednu Kineskinju.

Ovo je baš zamorno. - Navikavaj se.

Jednog dana ćeš ti postati car.

Kad ja budem car, neću nikoga slušati.

Svaki čovek, pa i car, može da pogreši.

Veličanstvo, princeze vas čekaju.

Kad ćeš se ti oženiti?

Kineskinje su suviše civilizovane.

Više volim divlje Mongolke. - Mongolka koja te je rodila

nije bila divlja. Budi pored mene dok budem birao ženu.

Biću sa generalima i vežbaću se u diplomatiji.

Vaša izuzetna lepota otežava carev izbor.

Vaša izuzetna lepota učiniće carev izbor teškim.

Vaša izuzetna lepota...

Ko je nju izabrao?

Priđi.

Ti si još dete. - Napuniću 16 godina.

Izvini, ali ne bi valjalo da se car oženi

tako krhkom i mladom osobom.

Ja ne želim da se udam za cara. - Zašto? Ne sviđam ti se?

Nije to. - Nego? - Vi ste kan i plašim vas se...

A i volim drugog. - Drugog?

Zbog toga te mogu ubiti. - Ali volim ga!

Život ti visi o koncu! - Šta će mi život bez njega.

A on je u opasnosti.

Samo mu car može pomoći. Dolazi sa krajnjeg zapada.

Zove se Marko Polo. Karavan mu je napadnut... - Braća Polo?

Ne, care. Marko je sam. U tamnici je.

Mongolski konjanici su napali njegov karavan.

Uspeo je da im pobegne. Oslobodite ga, care.

Mongoli?

Oslobodite Marka Pola. Smesta!

Izgleda da je izbor bio loš.

Karavan sa zapada napali su mongolski konjanici.

Oni su vojnici, a ne razbojnici.

Ko je od vas odgovoran za taj napad? - Ko nas optužuje?

Ja. - Zašto nas?

Ti si najbolje obavešten o svemu što se dešava

u našoj zemlji. - Oče, nepravedni ste.

Vi ste Polo? - Marko Polo.

Poznajete Nikola? - Sin sam mu.

Pričaj mi o svom ocu. - Vi ste Kublaj Kan?

Gde ti je otac? - Mongoli koji su nas vodili od Samarkanda,

napali su nas. - Zašto?

Nisu jedini. Mnogi su nas napadali.

Moji otac i stric su zarobljeni, ja sam pobegao.

Moj zadatak je da vam prenesem Papinu poruku

čak i po cenu života.

Budućnost sveta zavisi od nje, jer to je poruka mira.

Dva monaha koji su bili sa mnom

ubijeni su još pre Samarkanda.

Bilo je važno da neko od nas stigne do vas.

Kakve bajke!

Visosti, osećam se nedostojnim da vam baš ja

prenesem Papinu poruku.

Mome ocu ste predali poruku za Papu,

a on je na to odgovorio: "Mir svim ljudima sveta!"

Ne nasedaj. Naoružavaju se za rat! - Papa prezire laž!

Svi lažu da bi došli do svog cilja!

Verujem Papinim rečima.

Imam poverenja u Nikola i njegovog sina.

A u svog sina? - Da li bi trebalo?

Da li bi trebalo?

Zašto ste ostali? - Ne možemo vas ostaviti samog

među toliko Kineza i sa jednim hrišćaninom!

Poslaću konjanike da pronađu tvog oca.

Preneo sam Papinu poruku, moja misija je završena.

Dužnost je sina da traži svoga oca.

Neću ti dopustiti da odeš.

U poslednje vreme često sanjam

da će me neko ubiti u snu.

U svim zemljama koje sam proputovao,

video sam samo nasilje.

Ako se duhovni vladari Istoka i Zapada ne sporazumeju,

šta će se dogoditi? Zašto ima toliko mržnje?

Zašto je ljudima toliko teško da žive u miru?

U borbi čovek zna šta mu je zadatak,

u miru nije siguran. Želi da jede. Želi sreću, ljubav...

Mogućnost izbora stvara konfuziju.

U ratu čovek ima dve mogućnosti:

Da ubije ili bude ubijen.

Zar nema nade da će se čovek u budućnosti promeniti?

Hoće.

Mislim da se poznajete.

Da.

Videla sam ga samo jednom.

A ipak ga voliš? Kako je to moguće? - Čuvala sam ga.

Ali ga ne poznaješ. - Nagađam.

Astrolozi proučavaju zvezde, ljudi zakone,

ali srce sledi samo svoj put.

U godini zmaja, godini rođenja cara,

veliki Kublaj Kan će se sjediniti s kineskim narodom

tako što će se oženiti Kineskinjom.

Neka u Kini sto godina vlada mir

i neka mu nova carica rodi stotinu dece.

Šta će raditi? - Po boji koju odabere,

znaćemo koju je princezu izabrao.

Izabrana je princeza iz provincije Junan.

Iskoristimo trenutak zabave da napadnemo palatu.

Lud si! Zar da ubijem rođenog oca?

Svi sinovi kad-tad naslede očeve. Došao je tvoj red.

Učini to dok nam je još nešto ostalo.

Ako danas sedneš na tron, sutra krećemo u rat!

Ne mogu. Moram da razgovaram s ocem.

Pazi. On je matori lisac.

Zabavljaš se? - Neverovatno! Od čega je ovo?

Kako pravi toliku buku? - To je tajni prah.

Hajde, zabavi se.

Ova igračka može postati opasna. - I mene to muči.

Biti carica nije teško. Samo se treba ljupko klanjati.

Mongolske trupe se spremaju za napad.

Malo nas je. Treba iskoristiti čarobni prah!

Učinite to.

Šta to rade? - Rat je!

Dolaziš mi kao neprijatelj, ili kao sin? - Kao sin.

Hoću da vam se izvinin za jutrošnje ponašanje.

Ali kao glavnokomandujući postavljam vam ultimatum.

Prihvatam sinovljevo izvinjenje,

a što se ultimatuma tiče, snaga je na tvojoj strani.

Komandujem mongolskom konjicom,

a palatu čuvaju samo Kinezi. - Svrgavaš oca?

Ovo nije susret oca i sina, već cara i komandanta.

Slušam komandanta.

Ako do zore ne odaberete rat, svrgnuću vas sa trona.

Nije tron presudan. Moja mačka sedi na njemu,

ali se ne naziva carem.

Ako želiš na tron da bi utolio glad 200 miliona duša,

spreman sam da abdiciram.

Ali ako želiš tron da bi ratovao,

moraćeš da mi ga otmeš.

Gde ste to dospeli, oče? Nikad se niste plašili.

Zašto odmah ne napadnete? - Rat nikome nije doneo dobro.

Mi smo ratnici - Bili smo nomadi.

Nismo imali dom, niti zemlju za uzgoj pirinča.

Bili smo primorani da ratujemo.

Ali sada imamo krov nad glavom, zemlju.

Vremena su se promenila. - Vi ste se promenili!

Veruj mi i naučiću te svemu kao car i otac.

Obuzdaj strasti i nauči da čekaš. I veruj ocu...

Dosta smo čekali! Više ne možemo.

Kao sin, tražim jednu uslugu. - Kaži.

Da razmislite o onome što sam vam rekao

i pristanete do izlaska sunca. - Razmisliću.

I ja od tebe tražim razumevanje

dok nas zora ne zatekne kao suparnike.

Poželite sinu sreću!

CAR KUBLAJ KAN DONEO JE ODLUKU DA UPOTREBI

PRAH ZA DRUGE SVRHE, A NE ZA NEVINE IGRE.

Napad!

Čarobni prah je presudio.

To nije čarolija, već grozno oružje.

Iskoristi to oružje i postaćeš gospodar sveta.

Karavan je spreman za polazak.

Sa poklonima, dokumentima i ambasadorima?

Imam vesti od oca. U Samarkandu je sa stricem.

Prenesi Papi sve što si ovde video.

Ne ulepšavaj lepe i ne preteruj u ružnim.

Molim te za uslugu. Ne pominji mu moj bol.

Razumem. Dao sam uputstva ambasadorima,

jer ja ne idem s karavanom. Ostao bih u Kini. - Zašto?

Zbog filozofije ili lepota? - Zbog vas, Kublaj Kane.

Vaša mudrost je ogromna i želim da me podučavate.

Naučio bih te samo dosadnim stvarima.

Šta biste mi dali da ste mi otac?

Pustio bih te da se zabavljaš.

KARAVAN JE KRENUO NA ZAPAD

NOSEĆI PORUKE MIRA KINE ZAPADU

KOJIMA ĆE TREBATI MNOGO DA SE OSTVARE.

ZABORAVIVŠI PUSTOLOVINE, OPASNOSTI I LEPOTICE,

MARKO KOJI JE ISTOVREMENO OTKRIO MUDROST I LJUBAV,

REŠIO JE DA OSTANE U KINI.

OSTAO JE 17 GODINA, A KADA SE VRATIO U DOMOVINU

I POKUŠAO DA ISPRIČA SVOJE PUSTOLOVINE,

NIKO MU NIJE VEROVAO. BAČEN JE U TAMNICU

U KOJOJ JE SA OSMEHOM ISPRIČAO OVU PRIČU

KOJU SMO VAM UPRAVO ISPRIČALI.

K R A J