Original subtitles

Bilo je to 1967. u Filadelfiji, Pensilvaniji.

Pohađao sam Akademiju Lepih Umetnosti, u Pensilvaniji.

I tamo je svake godine, na kraju školske godine,

održavano takmičenje u eksperimentalnom vajanju i slikanju.

Baš te godine, ranije u toj godini,

bio sam u sobi,

bio je to veliki studio u školi

gde su postojali mali odeljci u kojima su ljudi mogli izolovani da slikaju.

Slikao sam crnu sliku, sa baštom,

zelenom baštom.

Na neki način, zelene biljke su izbijale iz crne površine.

Prava tamno zelena se probijala kroz crno.

Gledao sam u tu sliku, i cuo vetar

i video sam kako se slika malo pomerila.

I to je pokrenulo sve.

Hteo sam da vidim kako se slika pomera i ima zvuk.

I tako, to je uslovilo animirani projekat na izvajanom ekranu

izrađen za takmičenje u eksperimentalnom vajanju i slikanju.

Napravio sam skulpturu u obliku ekrana od 1,80 sa 2,40 metara,

izradio sam oko minut animacije koja bi se projektovala na tom ekranu.

i napravio sam sirenu koja je išla uz to.

ŠESTORO LJUDI DOBIJA MUČNINU (ŠEST PUTA)

“ŠESTORO LJUDI DOBIJA MUČNINU” je koštao 200 dolara,

i to je bilo potpuno nerazumno.

Tako da, iako sam osvojio prvu nagradu,

sećam se da sam, zbog troškova, mislio da sam završio s tim.

U publici se, u nekom trenutku,

nalazio čovek po imenu H. Barton Vozerman

koji je gledao taj kontinuirani film

i zamišljao da ima jedan za sebe, u njegovoj kući.

Onda mi je Barton prišao i ponudio mi hiljadu dolara.

Zamislite!

Hiljadu dolara da i njemu napravim tako nešto.

Momantalno sam pristao.

Onda sam pomislio da sa toliko novca,

jer sam imao čvrstu nameru da imam svoju kameru...

Otišao sam u Fotoramu, u centar Filadelfije,

pre nego što sam dobio novac,

i video Bolex mojih snova.

Bila je u kožnoj futroli i u prilično dobrom stanju.

Koštala je oko 500 dolara,

pitao sam ih da mi je pričuvaju.

Oni su rekli: "Ne, Dejvide, ne možemo da ti je čuvamo.

Ako neko dođe i zatraži je, prodaćemo je."

Bilo je vreme zatvaranja,

pa sam ih pitao: "U koliko sati otvarate?",

odgovorili su: "U 8:00". Rekao sam im: "Doći ću".

Ali tada se nisam mogao buditi rano.

Pa sam morao ostati budan cele noći.

Otišao sam kod Bartona i uzeo novac,

i u 8 sati ujutru,

ušao u Fotoramu.

I još čuvam priznanicu,

priznanicu za moj Bolex.

Mislim da je koštao 478 dolara i 28 centi.

Dobio sam Bolex...

...imao je sistem za odvijanje

i motor.

Trebalo je odvrnuti poklopac, i staviti motor unutra.

onda si je mogao koristiti.

Dobio sam kompletan paket od Fotorame.

Prionuo sam na posao,

počeo da animiram

naredna 2 meseca.

Pravio sam sliku od 2,40 sa 3 metara.

1/3 je trebalo da bude živa akcija.

a druge 2/3 animacija.

Obeležio sam 1/3,

trudio sam se da linije budu što jasnije,

i animirao 2/3.

U Bolexu je bila traka od oko 30 metara.

Došao je dan da izvadim film iz kamere,

i odnesem ga u laboratiriju.

Učinio sam to, ali sam morao da čekam.

Vratio sam se za par dana i uzeo film.

Sećam se da sam

stajao na ulazu laboratorije držeći film.

i želeo sam odmah da ga vidim.

Počeo sam da ga odmotavam, srećno.

I tako, ja ga odmotavam...

i uvek na početku trake,

ima zbrke i čudnih pojava,

pa tek onda dolaziš do prave stvari.

Ali sve što sam video je bilo mutno,

bez frejmova, samo kontinuirana mrlja.

ponešto se moglo videti na traci,

ali je to bio samo niz mrlja.

Tada sam pomislio:

“Ovo je katastrofa!”.

Ali i pored toga, nisam bio uznemiren

zaista, ne sećam se da sam bio uznemiren.

Veoma sam se uznemirio na početku,

a onda se to rastopilo u nešto drugo što nisam mogao da objasnim.

Ubrzo posle toga sam pozvao Bartona, i on mi je rekao:

"Dejvide, uzmi ostatak novca, i uradi šta god hoćeš.

I daj mi kopiju”.

To je uslovilo "Alfabet".

U to vreme sam bio u braku sa Pegi

iz Čestnat Hila u Filadelfiji.

Pegi je studirala na Akademiji Umetnosti, takođe.

Pegi je bila lepa devojka , i lepo je pevala.

Bila je i dobar slikar.

Pegi je otišla kod svojih roditelja u posetu

i njena mala nećaka je bila tamo,

u zamračenoj sobi, u malom krevetu.

Imala je noćnu moru.

i iznova je ponavljala alfabetu u snu.

Pegi mi je to ispričala

i to je sigurno pokrenulo nešto,

pa sam na tome počeo da radim:

bila je to alfabeta,

bazirana na noćnoj mori Pegine nećake,

mojoj imaginaciji te noćne more.

A B C... A B C... A B C...

Kako recituješ alfabet...

sva slova, po redu...

zabavno je...

I ti znaš da je za tebe...

alfabet samo zabava...

Smiri se, draga.

Seti se, molim te, imaš posla sa ljudskom formom.

Recitujem abecedu...

Reci šta misliš o meni...

Tokom "Alfabeta" su me spopale bubice.

Ne znam šta bi se desilo

posle nekog vremena,

da nisam dobio zelena svetla,

ali to mi je bila fiks ideja.

Zaista sam želeo da napravim film "Baka".

Napisao sam scenario.

Bio je...

bio je veoma zbijen i kratak,

i nije imao formu kao normalan scenario.

Imao je oko 8 stranica,

i imao je samo rečenice,

bio je razdeljen na redove rečenica,

umesto kadrova i scena.

U to vreme, moj prijatelj Bušnel Kiler...

To je sasvim druga priča...

Bušnel Kiler mi je potpuno promenio život

i pomogao mi u mnogim teškim situacijama...

u životu.

I negde u to vreme, Bušnel i njegova žena Tudi

su mi rekli za novu stvar, koja se zvala:

“Američki Filmski Institut”

AFI je bio smešten u ulici H, u Vašingtonu,

Bušnel i Tudi su živeli u Aleksandriji.

I tamo je bio utvrđen program za davanje stipendija nezavisnim filmadžijama.

Bušnel mi je rekao:

“Trebalo bi da se prijaviš za stipendiju”.

Razmislio sam o tome...

Informisao sam se, i saznao

da je potrebno pokazati svoje prethodne radove

i scenario za ono na čemu želiš da radiš.

Ja sam imao i jedno i drugo, pa sam...

se prijavio.

Čekao sam.

Dok sam čekao, tu je bila grupa ljudi

koja se ranije prijaviljivala.

Mogao si se prijaviti 4 puta godišnje.

Dok sam čekao, spisak prve grupe

pobednika je objavljen.

počeo sam da spoznajem dokazane andergraund filmadžije

koji su radili na filmovima već duže vreme.

Došlo mi je u glavu da sam bio budala.

I tada sam bio ubeđen da

ne postoji šansa da ću dobiti stipendiju.

I nastavio sam da radim u štampi.

Jednog dana, padala je kiša u Filadelfiji,

krenuo sam na posao.

Stajao sam ispred vrata, na kiši, i Pegi je bila na vratima,

i rekao sam joj nešto kao:

“Pozovi me ako se nešto uzbudljivo desi.”,

ona mi je na isti način odgovorila,

kao da će se nešto uzbudljivo desiti.

Odvezao sam se Germantaun, gde sam radio,

počeo sam da štampam.

Tog popodneva, čuo sam da je telefon je zazvonio.

Ali telefon je ponekad zvonio svakog dana.

Setio sam se da je telefon zazvonio.

Pegi je zvala, ali je pričala samo sa Rodžerom.

Rodžer je sišao dole i rekao:

“Imaćeš telefonski poziv za par minuta”,

kao da je znao nešto.

Par minuta kasnije, telefon je opet zazvonio.

Bili su to Džordž Stivens junior i Toni Veloni.

Taj telefonski poziv mi je potpuno promenio život.

Dobio sam stipendiju za snimanje filma..

BAKA

Bila je 1973.

Snimali smo "Glava za brisanje"

jedno godinu dana...

i tada nam je ponestalo novca.

Bilo je to depresivno vreme.

Tada je, jednog popodneva, Fred je došao u studio,

i rekao mi da mu je ponuđeno da obavi probno snimanje

koristeći 2 različita tipa crno bele video kasete,

da bi AFI odlučio koja je bolja,

jer su hteli da kupe nekoliko.

Kada mi je Fred rekao da AFI kupuje video kasete,

rastužio sam se.

Zabrinulo me to što će možda morati da promene ime.

Pogledao sam Freda i dobio ideju,

pitao sam ga:

“Fred, da li je bitno šta snimaš?”,

on je rekao: “O čemu ti to?”.

Rekao sam: "Možeš li snimati šta god poželiš,

2 puta, jednom sa jednim, a zatim sa drugom kasetom,

i tako ih testirati.", on je rekao: "Ne vidim zašto ne".

Pitao sam ga: "Mogu li da napišem

i napravim nešto za sutra".

Rekao je: "OK".

INVALID

Ovo nije ono što ti govorim.

Nisi bio u sobi kada je Džim to rekao.

Ja sam bila.

I on stvarno jeste.

Rekao mi je

da je sve bilo ok

između Helen

i njega.

I ja sam znala da je, čak i da nije to rekao,

to bila istina.

Znao je to tada.

Niko drugi nije.

Možda si ti mislio da znaš,

ali ja znam da nisi.

I razbesnim se kada mi kažeš da nisam znala za Helen.

Bila mi je najbolja drugarica.

Čak mi je rekla i za onda

kada je pila džin sa tobom.

Zato mi možda sada veruješ.

Posle toga, mi je pripalo muka na plaži.

Hari je upalio sve ringle na šporetu,

pre nego što smo napustili vikendicu.

Rekao je da želi da zapali ceo red.

Pripalo mi je muka od toga.

Sve je bilo loše između nas.

I za mene je to bio kraj.

U povratku nisam sa njim progovorila ni reč.

Kada je stao, i kada smo videli Džoanu kod Džima...

Kupio je cigarete

i rekao Džoani da sa mnom flertuje.

Ja ne flertujem.

Nikada nisam bila za flertovanje.

Nisam flertovala sa Džimom.

Nisam flertovala tada,

i ne flertujem ni sada.

I ti si započeo ovo one noći

za koju mi je Džim rekao.

Nikad nisi razumeo Džima.

Posle onakvog tvog ponašanja prema Helen,

nije ni čudo što se tako oseća.

I ti to znaš.

A znaš i da čak ni Pol više nije isti.

Nikad nisi razumeo Džima.

Sve si zabrljao, dušo.

Ti i Džoana.

Sada znaš o čemu je Pol ustvari pričao.

Uzgred...

gde si ti bio kada je Pol došao kući

u 3 ujutru?

Ovo nije ono što ti govorim.

Nisi bio u sobi kada je Džim to rekao.

Ja sam bila.

I on stvarno jeste.

Rekao mi je da je sve bilo ok

između Helen

i njega.

I ja sam znala da je, čak i da nije to rekao,

to bila istina.

Znao je to tada.

Niko drugi nije.

Možda si ti mislio da znaš,

ali ja znam da nisi.

I razbesnim se kada mi kažeš da nisam znala za Helen.

Bila mi je najbolja drugarica.

Čak mi je rekla i za onda

kada je pila džin sa tobom.

Zato mi možda sada veruješ.

Posle toga, mi je pripalo muka na plaži.

Hari je upalio sve ringle na šporetu,

pre nego što smo napustili vikendicu.

Rekao je da želi da zapali ceo red.

Pripalo mi je muka od toga.

Sve je bilo loše između nas.

I za mene je to bio kraj.

U povratku nisam sa njim progovorila ni reč.

Kada je stao, i kada smo videli Džoanu kod Džima...

Kupio je cigarete

i rekao Džoani da sa mnom flertuje.

Ja ne flertujem.

Nikada nisam bila za flertovanje.

Nisam flertovala sa Džimom.

Nisam flertovala tada,

i ne flertujem ni sada.

I ti si započeo ovo one noći

za koju mi je Džim rekao.

Nikad nisi razumeo Džima.

Posle onakvog tvog ponašanja prema Helen,

nije ni čudo što se tako oseća.

I ti to znaš.

A znaš i da čak ni Pol više nije isti.

Nikad nisi razumeo Džima.

Sve si zabrljao, dušo.

Ti i Džoana.

Sada znaš o čemu je Pol ustvari pričao.

Uzgred...

gde si ti bio kada je Pol došao kući

u 3 ujutru?

"Kauboj i Francuz" je usledio nakom filma "Plavi Somot".

I nastao je zbog mog putovanja u Pariz.

Ušli smo u restoran

sa čovekom po imenu Daniel Toskan da Plantie.

I u tom restoranu me je

Daniel Toskan da Plantie pitao

da li želim da budem deo TV emisije

koja se zvala: “Kako vidim Francuze”,

tako nekako.

Objasnio mi je da je imao 6 reditelja na umu,

i da bih ja bio jedan od njih.

Razmislio sam i rekao: "Daniel,

nemam nikakvu ideju za ovo,

i mislim da ipak ne bih...".

Rekao je: "Dobro".

U povratku kući, u hotel, posle restorana,

posle te večere,

počele su da mi se javljaju ideje.

Kada sam se vratio u hotel, nazvao sam ga

i rekao mu: "Imam ideje...

... želim da ti ih ispričam".

Isprićao sam mu, i on je rekao:

“2 klišea u jednom”.

KAUBOJ I FRANCUZ

Slim, nadzornik ranča - skoro gluv k'o top

zbog metkova kalibra 36.06 ispaljenih previše blizu njega

kada mu je bilo 13 i po godina -

sa Pitom i Dastijem,

gleda kako nešto neobično silazi sa planine.

Šta dođavola, Pit?

Jebemu bogče, šta je ono?

Ti i Dasti idite gore,

i vidite šta je ona prokleta spodoba.

Da gospodine Slim.

Povešću i Dastija sa mnom.

Šta?

Rekoh: "Da gospodine Slim. Povešću i Dastija sa mnom!".

Pa to sam ti i rekao!

Idem i ja gore sa njim, Slim.

Rekoh: "Idem i ja gore sa njim, Slim!".

Kazaću vam ovo još jedared momci, i kazaću jasno i glasno.

Vucite se gore

I saznajte kakva je ono prokleta spodoba što silazi niz planinu.

Uradimo to, uradimo to prokleto dobro, Dasti.

Šta je dođavola ona prokleta spodoba?

Pazite da vas ta prokleta spodoba ne napadne, momci!

Prokletstvo!

Šta to dođavola imamo ovde?

Imam je!

Gotova je.

To je samo ptica... samo ptica...

Gospodine, molim vas, da vam objasnim...

...ozbiljnost moje situacije.

Kip Slobode, kog smo vam poklonili,

simbol prijateljstva...

Ostrvo Menhetna, poznajete ga dobro?

U jednom baru u Njujorku, sreo sam neke veoma fine i prijateljske ljude...

...koji su mi dali pilule svih boja!

Poezija je oživela!

Ostrvo Menhetna...

Svetlo, potpuno belo!

Ostrvo Menhetna...

...ostrvo Menhetna, kupljeno od Indijanaca za puno hleba...

Kakva koincidencija!

Poslednjih 10 dana, svuda me prati jedan Indijanac, svuda!

Ne razumem ni jednu jebenu reč koju kaže,

a vi momci?

Ne...

- A ti, Dasti? - Ne...

Prokletstvo momci...

Ovo može biti...

nekakav jebeni vanzemaljski špijun.

Pretresite mu torbu pre nego što ga ubijemo.

Moje stvari!

Moje blago! Moje blago!

Šta dođavola...

Hoze Perer...

Daj mi to.

Izgleda mi malecno.

Puževi!

Imao je nekoliko takvih i u džepovima.

Bože, to je užasno.

Možda je zasp'o pored potoka.

Moje pismo...pismo od moje verenice...

Ima nekakvo pismo ovde...

možda će nam to objasniti nešto...

- A možda i ne. - Daj mi tu prokletu stvar, da pročitam.

(Moj dragi Pjer, volim te, volim te, volim te...)

(Mislim na tebe svakodnevno...)

Prokletstvo! Jipi-kai-jei, ovo mi zadaje glavobolju.

Jebešga, Slim! Ima pomfrit!(francuske prženice)

Moj pomfrit...

Jebešga, Slim! Ima pomfrit!

Bože! Ha... pomfrit!

Tako mi Boga! Kladim se u dinar...

...da imamo Francuza ovde!

Sa drugog kontinenta, ortak?

Odvežite ovog momka.

Donećemo malo kečapa.

Pit, popni se do kućice i donesi nam pivo.

Dve kutije piva Badvaizer, velike flaše.

Sa drugog kontinenta, ortak!

W W II (II svetski rat), veliki!

Hej!

Uteraj tu životinju

onda idi u kućicu

i pomozi Pitu oko tog piva!

Da, gospodine Slim!

Da donesem i nešto za meze?

Šta reče, Haudi?

Pričaj!

Nisam čuo ni reč što si rek'o!

- Slim, rekoh... - Imaš slabu memoriju?

Koliko puta sam ti rek'o

da sam skoro gluv k'o top

zbog metaka kalibra 36.06

ispaljenih previše blizu mene

kad sam im'o 13 i po godina!

Slim! rekoh...

...da li da donesem i nešto za meze uz to pivo.

Rekoh, uteraj tu živuljku,

idi do kućerka i pomogni Pitu oko tog piva.

A usput, donesi i nešto za meze.

Hodi, hodi, malo kerče,

tvoja nesreća nije i moja.

Hodi, hodi, malo kerče,

stari Vajoming te prima.

Indijanac... tamo!

Smiri se, ortak...

Pit i Haudi će se przo vratiti.

I ja sam željan finog, 'ladnog piva.

Kao pahuljasti beli oblak

vreme teče sporo

na preriji...

Veoma ja zanimljivo, veoma zanimljivo...

Ostrvo Menhetna je kupljeno od Indijanaca za puno hleba.

Videli ste Kip Slobode?

U Hobokenu, rodnom gradu Frenk Sinatre, poznatog pevača,

video sam veoma malu zebru...

...na Ford automobilu.

Hoćete parče sira?

Rek'o sam ti da ne mož' da jedemo taj sir!

Omirisao sam ga ranije, i loše miriše.

Ne shvataj to lično.

Ne želim da mi se smuči.

Indijanac... tamo!

Zdravo, Slomljeno Pero!

Gde misliš da si pošao?

Dođi da pozdraviš našeg novog pajtosa!

Je ne znati šta je to.

Dođavola, to je Francuz!

Sišao sa planine, rano jutros.

Ja to znati. Ja ga pratiti 10 dana.

Misliti da Veliki Duh poslati pejote-košmar.

Brinuti za tvoj ranč. Životinje. Namirnice. Radnike

Epa, Francuz je, već sam ti rek'o.

I ima raznoraznih čuda u torbi.

Dođi da vi'š!

Nešto drugo ga muči...

Dođavola, ne bih znao šta!

Dao si mu onih 20 dolara što je osvojio?

Pa? Jesi l'?

Pa... jebiga...

mislim...izgleda da nisam!

Te noći sam imao temperaturu 40º,

i baka mi je sva odnela.

Pa, nadoknadi mu!

Izvini, Slomljeno Pero.

Zaboravio sam da ti dam tvojih 20 dolara.

Da ne bi bilo ljutnje, evo ti 25!

Ne želeti ništa da kažem.

Mislio da si sve popio ili popušio.

Ne bio siguran šta.

Misliti i jedno i drugo, ali ne bio siguran.

Hvala. Mnogo bolje se osećam sada.

- Dobro. Uzmi si pivce. - Hvala.

Kofer!

Pratio ga 10 dana. Bio radoznao.

On stalno izbacati puževe. Uplašilo me.

Jeste l' gladni, momci?

Ponekad vreme šiša...

...kao vetar kroz travu...

Pa kako se zoveš, ortak?

Pjer.

Ah, miris vatre...

Oh, tako je dobro...

Zvezdama obasjane prerije,

vetar duva kroz drveće,

vrhovi planina,

duboko plavu jezero,

pesma slavuja...

Oh, kako je divno...

Oh, kako je divno...

Kako je prokleto dobro!

Mali poljubac?

Nisam zauzeta...

Hoćeš da spavaš večeras sa mnom?

To je ideja.

Hoćeš da spavaš večeras sa mnom?

O, daj mi kuću gde bufalo pase...

Gde jelen i antilopa igraju...

Gde se retko čuje o ovom pustom svetu...

i nebo je vedro po ceo dan...

Kuća, kuća na ranču...

Gde jelen i antilopa igraju...

Gde se retko čuje o ovom pustom svetu...

i nebo je vedro po ceo dan...

O, daj mi zemlju gde blistavi, dijamantski pesak...

lagano teče niz potok...

Gde graciozni, beli labud jezdi,

kao u nebeskom snu...

Kuća, kuća na ranču...

Gde jelen i antilopa igraju...

Gde se retko čuje o ovom pustom svetu...

Noć bledi u zoru...

uz cvrkut ptica...

Palačinke velike kao planina.

Pjer, baš bih voleo da imam kofer kao tvoj.

Prokletstvo!

Bilo je to...

kasnih devedesetih,

kada je kinematografija dostigla stogodišnjicu.

Francuz je imao ideju...

imao je originalnu kameru,

i znao je formulu za originalnu emulziju,

jedina razlika je bila u tome

što je koristio kiselinu...

- "sirećetnu", tako? -

umesto nitrata,

smešao je tu emulziju i stavio je na 35mm film.

Ali taj film je imao samo jednu rupu po frejmu,

za originalnu kameru.

Cela kamera je napravljena od drveta,

metala i stakla...od dosta drveta.

i imao je ručicu, i malo ležište

napravljeno od drveta i metala.

I u ležištu je moglo da stane samo 17 metara trake.

Ideja je bila da pošalju kameru

rediteljima širom sveta,

da bi napravili film od 55 minuta,

postavili su i ograničenja.

Ograničenja su bila: imao si 3 pokušaja,

morao si da koristiš priridno osvetljenje,

nisi smeo snimati sinhronizovan zvuk,

i nisi smeo zaustavljati snimanje.

Kada bi jednom počneo okretati ručicu, nisi smeo stati.

Mislim da su to bila ograničenja.

I ljudi iz celog sveta

su imali šansu da rade sa tom

originalnom kamerom braće Lumier.

55 sekundi! Rekao sam 55 minuta?

Voleo bih da je tako bilo...

Ali je bilo 55 sekundi filma.

Da, ispalo je 55 sekundi filma.

Prevod: Ile :)