Original subtitles

Oprosti mi, pio sam alkohol.

Straža! Penji se gore, idemo da se vozimo!

Pomozite mu!

Hajde, penji se!

Idemo!

Anura!

Ali...

gde je bilo oružje?

Ispod kreveta.

Kapetanovo je.

On je ustao u pet ujutru...

i, odjednom rešio da uzme...

pušku, ispod kapetanovog kreveta...

i da mu raznese glavu.

Kako su ostali vojnici reagovali?

U to vreme, svi su oni već mrzeli kapetana...

To bi moglo da se desi i u našem kampu, vrlo skoro...

Da sam služio gore na severu,

bar bih mogao da letim helikopterom.

Ne možeš ni da zamisliš, kakav je to sjajan osećaj...

kada pre toga popušiš jedan džoint, onda je kao da te je jebao sam Bog.

Nemoj da psuješ Boga!

Ma, zar sam rekao nešto pogrešno?

Ja takođe verujem u Budu i u bogove.

Idem na hodočašće svake godine.

Zašto onda tako govoriš?

Jebi ga, ono što sam ja rekao je...

kako je to sjajno...

kada letiš tamo gore.

Imaš osećaj, kao da vodiš ljubav sa samim Bogom.

Toliko je to sjajno.

Batí!

Jadna devojka!

Mora da pere gaće svog muža.

Pijasirí...imaš li cigaretu?

Ne, neću cigaru.

Gde mi je sestra?

Ne treba da brineš za mene.

Mnoge žene su neudate.

Tako gledajući, meni će da bude drago, da budem tetka.

Trebaju im ljudi da predaju u školama u udaljenim oblastima.

Ja sam se prijavila.

Ako oni to prihvate, ja ću se odseliti odavde.

Ja ću da učim druge, ono što su mene učili.

I tebi više neću da budem na teretu.

Kakva lekcija iz pobožnosti! Tvoja sestra ima da postane Buda.

Lata!

Nisam ja ništa zgrešila.

Uvek sam htela da zaslužim da idem u raj.

Samo, ne želim da umrem u ovoj pustinji, gde nema svetog mesta.

Ako umreš u ovoj pustinji, možeš da se ponovo rodiš samo kao žaba, ili zmija.

Kako si?

Da li si lepo jeo?

Gde ti je brat?

Da li je on dobro?

Uhvatio sam moju malu ptičicu!

Moj mali lopov, moj mali lopov!

Šta je ovo?

Mungos...

Mun-gos...

Mala ptičica...

Batí...

Šta je?

Hajde, idemo da nađemo malo guave.

Budalo jedna, to je otrov!

Ispljuni to!

Umrećeš!

Gledaj...

Hoćeš li da vidiš jedan magičan trik?

Ti misliš da možeš da porasteš, ako nastaviš da radiš takve stvari?

Nego, reci mi...

ako ja porastem veći, ja ću da postanem doktor.

Zašto, "ako"? Ti ćeš da porasteš, kao posle kiše.

Reci mi istinu: da li ću ja da porastem?

Sve što ti treba da radiš, je da vredno učiš, pa ćeš da porasteš.

Šta ako ja postanem nešto kao Mala ptičica?

Kao ko?

Vidiš, kao što tvoja kosa raste...

kao što tvoji nokti rastu, i ti ćeš takođe da porasteš.

I sasvim je ista stvar sa ljudima, sa životinjama,

drvećem, biljkama...

Nije to isto.

Nemoj da me lažeš!

Ono tamo drvo je svakoga dana isto!

Ti si baš lud!

Ja ga znam, kada je bilo malo.

Ti mene lažeš.

Ti to još uvek ne znaš, ali tako funcioniše svet.

Šta misliš sa tim "tako"?

Šta se desilo?

Jedna žena je umrla.

Progutala je neki otrov, bar mislim.

Sigurno su životinje proždrale telo.

Oni su krenuli da obaveste policiju.

Da li ona živi u selu?

Nikada je ranije nisam video.

Bila je trudna...

stomak joj je ogroman.

Puška mi je u stanici.

Hoćeš li kišobran?

Zar ga nije moja sestra ponela? - Imam i ja jedan.

Nema potrebe.

Otrčaću tamo.

Snajo?

Batí!

Šta ti radiš napolju?

Uđi unutra!

Skloni se sa kiše.

Mala ptičica...

da li ti znaš, koga su zvali Mala ptičica?

Da li neko kao Batí...

Roditelji Male ptičice su bili siromašni.

Jednoga dana, oni su svojoj ćerki ponudili...

poslednju porciju pirinča, preostalu u kući.

"Drago dete...

"mi ti ne možemo dati nikakav miraz, pa ti ne možemo naći ni muža.

Ti ćeš sama morati za sebe da nađeš pristojnog muškarca."

Mala ptičica je onda otišla, i lutala je tako, od jednog sela do drugog...

u potrazi za mužem.

Samo, nije mogla da nađe muškarca, koji bi hteo da se njome oženi.

Tako je ona hodala sve dalje, tragajući...

Hodala, sve dalje i dalje...

dok konačno nije stigla do jednog dalekog sela...

gde je naišla na grupu orača, koji su radili na polju pirinča.

Prišla im je bliže.

Kada je stala nasuprot njih, nijedan od njih...

nije uopšte obratio pažnju na Malu ptičicu, sem jednog.

Taj je delovao jako izgladnelo.

On je orao već jako dugo vremena...

zato je njegovo telo bilo pogrbljeno, skoro da se razdvojilo na dva dela.

Mala ptičica shvati to, da je taj čovek...

obratio pažnju na nju, zato što je i podsećao na nju.

Ona njemu priđe još bliže, i kaže mu:

"Ja sam donela porciju pirinča, kao svoj miraz...

da li bi ti bio zainteresovan?"

Čovek je sada stvarno srećan zbog toga.

"Ako je samo to tvoj zahtev, onda je on savršen.

Možeš da vidiš tamo moju kuću...

idi tamo, i skuvaj taj pirinač.

Kada bude gotov, vikni me da dođem."

"Idem tamo iz ovih stopa."

Mala ptičica je takođe obradovana.

Ona sada trči, trči do kuće, pere taj pirinač i kuva ga.

Kada je pirinač počeo da vri...

ona sada mora da zove muškarca da dođe i da jede.

Ona izlazi iz kuće, i samo što ga nije pozvala.

Na žalost, ona ne zna njegovo ime.

Ali se ona seća njegovih pogrbljenih leđa.

I, zato ona viče:

"Grbavče, grbavče, pirinač vri!"

Drugi orači, čuvši ovo, prasnuše u smeh.

A to je jako naljutilo grbavca.

U svom tom besu...

on grabi svoj ašov, i trči, trči, trči prema Maloj ptičici.

On udara pravo u njenu lobanju,

i ona istog trenutka umire.

Onda...

šokiran sopstvenim besom, i osećajući duboku žalost,

potpuno očajan, grbavac leže dole, na svoj krevet.

Pirinač, koji i dalje kuva,

počinje da šapuće: "Grbavčić, grbavčić."

Grbavčev bes postaje još gori.

On ustaje i jednim udarcem obara dole lonac sa pirinčem.

Pirinač se prosipa po zemlji.

Niotkuda se pojavljuje vrana,

i počinje da kupi pirinač.

Ona takođe izgovara,

grakće glasno: "Grbavčić, grbavčić."

Grbavac je pozeleneo od besa.

On prilazi bliže vrani, pokušavajući da je dohvati.

Promašuje.

Vrana leti odatle, i sleće na krov.

Odatle, ona nastavlja da grakće:

"Grbavčić, grbavčić."

Orač je potpuno lud od besa.

"Dobićeš ti, što si zaslužila!", govori on njoj.

On pali krov svoje kuće.

Vatra se brzo širi,

i usput peva: "Grbavčić, grbavčić."

Muškarac sada potpuno gubi glavu...

a njegova duša postaje demonska.

On skače pravo u vatru.

Mala ptičice...

ja i dalje gorim u toj vatri.

Mala ptičice.

Otišao ti je autobus u 5 i 30?

Ne, čekali smo plate.

A...odlično.

Živimo ovde kao žabe na dnu bunara.

Rat može ponovo da počne, a da mi to čak ni ne znamo.

Anura, kupila sam ti jednu majicu.

Lata, ovo je za tebe.

Ovo je moja veličina.

Možemo da zamenimo, ako hoćeš.

Ovo je za Batija.

Lata, videla sam da ti je pocepana tvoja nova haljina.

Možda si je zakačila za neko drvo.

Mogu li da koristim toalet?

Naravno.

Dobro, otišao sam.

Gde si ti bio?

Znači, tako ti radiš?

Morao sam da idem u toalet, šefe.

Pa, već si bio tamo!

Da ti možda malo mene ne zajebavaš?

Dobro, mrdaj sada!

Anura!

Anura!

Otvori vrata!

Ko je to?

Mi smo iz kampa.

Oblači se i odmah kreći.

Kapetan hoće da te vidi.

Znaš li zašto? - Ne, stvarno ne znam...hajde!

Brate...

Anura...silazi dole!

I uradi to, pre nego što se mi vratimo, razumeš?

Ali, ko je on?

Nisam mu našao nikakve isprave.

Dokrajči ga, i to je to!

Zašto baš ja?

Ti, ili ja, potpuno je isto!

Ti znaš da nam nije dozvoljeno da pucamo.

Hajde, uradi to!

Uradi to!

"Od tada...

već stotinama godina...

grbavac je goreo, i još uvek gori,

u toj istoj vatri.

Mala ptičica,

mrtva, pa živa, pa mrtva, pa onda opet živa...

hodala je dalje kroz pustinju...

držeći svoj pirinač u svojoj ruci.

Ona ne zna pravo značenje svoje ženske prirode.

Ona čak ni ne zna, to da je Mala ptičica.

I ona tako nastavlja da hoda..."

Gde je onaj starac?

Ne osećam se dobro...

Imaš groznicu. - Ja baš hoću da idem u školu.

Možeš li da mi pomogneš da uđem u autobus?

Ovo je saopštenje iz policije...

Kolombo: od 14. ovog meseca, gospodin Tangavelu se vodi kao nestala osoba.

Godine starosti: 24. Visina: 160.

Kuruduvate:

Gospođica Vasanta Kumari se vodi kao nestala, od 6. ovog meseca.

Godine starosti: 19. Visina: 150.

Vavunija:

Gospođica Jogaraja Sivarani se vodi kao nestala od 7. ovog meseca.

Godine starosti: 14. Visina: 140.

Na oko dve milje od Medavašija Vavunije,

nađeno je telo nepoznate žene.

Godine života: Oko 30.

Veoma kratka kosa.