Original subtitles

SADKO

Scenario po motivima bilina sa jezera Onjega

OSTAJ MI ZBOGOM ZAUVEK, VOLGA MATI!

JA PO TEBI PLOVIM VE� DVANAEST LETA.

ZA TOBOM �U UVEK TUGOVATI,

AL' ME SRCE VU�E DA VIDIM JO� SVETA.

SADKO TI SE KLANJA DUBOKO I ZBORI:

PREMA MENI SI UVEK BILA NE�NA, VOLGA MATI!

AL' MENI JE TESNO, MOJA DU�A IZGARA.

RUKE �IRIM, �ELIM SVET DA OBGRLIM.

Zdravo bio, gospodine, Veliki Novgorode!

- Za�to me gleda�? - Ne ljuti se.

- Daj mi vodice da popijem. - Evo ti, pij.

Kako se zove�?

Ljubava.

- Kakvo ime! - Odoh ja. - Stani!

- Zar te vi�e nikad ne�u videti? - Ne znam.

Gde mogu da te na�em?

Ako po�eli�, na�i �e� me.

Ljubavu�ka!

- Penji se, Vi�ata! - Pusti me, sam �u!

Dobri ljudi! Dao sam sebe u zalog. Ponudite me �a�icom,

- lak�e �u oti�i u zatvor. - Dosta si ti pio.

- Jadnik! - Od gladi je dao sebe u zalog. - Sre�e nema.

- A gde da na�e� sre�u? - Da je ne �eka�!

Sre�a ne dolazi sama od sebe. Jedan starac mi re�e...

...da sre�a leti nebom poput lake ptice.

Mora� znati da je ulovi�, ne�e ti sama do�i.

- A kud leti ta ptica sre�e? - Treba je tra�iti.

Ima dalekih zemalja u kojima �ive �udna, nepoznata bi�a.

Mo�da i ptica sre�e. Opremi�u brodove i otplovi�u.

A ako je ugledam, ne�u je pustiti.

A �ime �e� opremiti brodove? Mnogo si bogat?

- Evo! To je �itavo moje bogatstvo! - Nije ba� veliko.

- Ne�e� daleko. - Ne tuguj! Za koliko si sebe zalo�io?

- Za pola srebrnjaka. - Za samo toliko?

Ko da pola srebrnjaka dobi�e kapu od samurovine!

Moja je kapa!

Moja je kapa!

Lovi!

Na�e� li sre�u, sokole, ostavi malo i nama.

Ona je potrebna i siromasima.

SAKAT JE UKRAO JAJE, PA GA GOLOTRBOM DAJE.

SLEPAC SVUDA POGLEDUJE, GLUVA� SVUDA OSLU�KUJE.

BOGALJ OTR�A DO POGLAVARA,

A NEMI DOZIVA STRA�ARA...

Pusti ga, Iva�ka! �to se petlja� s bogata�ima? Trpi!

Ne�u da trpim.

Ah, bludnici! Ah, razvratnici!

Gubite se, gre�nici!

Hajde sad ti, Timofeje Larionovi�u!

Zar ja, Larionovi�, ne zaslu�ujem po�tovanje?

Zar mi podrumi nisu puni?

Zar bezbroj ljudi ne �ivi zahvaljuju�i mojoj brizi?

- Ko je bolji od mene u Novgorodu? - Preteruje�.

Ima uglednih trgovaca bogatijih od tebe.

- A ko se �enom mo�e pohvaliti? - Niko kao ti, Danilovi�u.

Pravu paunicu ima�. U crkvu ide ponosito kao patka.

Kad se vra�a plovi kao bela labudica.

Eh, �to smo slo�ni, i �to su nam vesele zajedni�ke gozbe!

Je li ba� tako?

- Ko je to? - Otkud sad ovaj?

Odakle sam do�ao, tamo vi�e nisam. Ro�en sam u Novgorodu,

- a zovem se Sadko guslar. - Nismo �uli za takvog.

- Za�to si do�ao na sve�anu gozbu? - A za�to se dolazi?

- Da se uglednim gostima otpeva pesma. - Pevaj!

- Da vidimo kakav si guslar. - Ako nisi dobar, da te izbacimo.

- �ta ima da peva! - Izbacite ga!

Nek' peva!

PAMETAN SE HVALI OCEM I MAJKOM,

A GLUPAK SE HVALI MLADOM �ENICOM.

TRGOVAC SE HVALI PREPUNIM D�AKOM,

BOGATA� SE HVALI ZLATNOM PARICOM.

Protiv koga ti to govori� svojim bestidnim jezikom?

Kako sme� na na�oj zabavi tako ne�to da laje�?

To je samo uvod. Dozvolite mi da vam i bajku ispri�am.

Video sam ga jutros na pijaci!

�avolskim re�ima bunio je sirotinju.

Ti�e, gospodo! Nisam do�ao da se bijem s vama,

ni da se sva�am, nego da vas molim.

Ako sam vas uvredio, oprostite mi!

Da nas moli�? �to odmah ne re�e.

Reci, �ta ti treba?

�ujte me, ugledni trgovci! Zar �ete samo da se razme�ete

i lumpujete, da trgujete i varate?

Iako vam je d�ak pun, ne�ete ga poneti u raj.

Uzmite, bolje, svoju robu i povezite je preko mora,

u daleke zemlje, zadivite ih na�om mekom samurovinom,

- i starom medovinom. Novgorod bi tako slavu stekao. - On je lud.

Palo sirotinji na pamet da nas pou�ava.

- Gle ti njega! - Izbacite ga! - Izbacite tog smutljivca!

- Pravo ka�e guslar! - Ti to govori�, Potapi�u?

- Ja! - Pa ovaj bednik je rekao da smo nepokretni

- i glupi, zar nisi �uo? - Jo� je mlad i nerazuman.

A govorio je istinu, i za na�e dobro.

Zelen je on da nama rukovodi. Ja sam sam sebi najve�i!

- Deda! Guslar govori istinu? - �ta to tebe briga?

Ti si lakrdija�, tvoje je da svira�.

- Idem sa njim! - Da�u ja tebi "idem"!

Ho�e� na�u robu, je li?

ROBU ZA SADKA IMAMO I MI! TO SU STARI �UPLJI �UPOVI!

�ekaj, deda!

Pravo on ka�e. Izle�avamo se ovde, punimo sanduke parama...

�ta ti je, Kuzma, pasji sine? Sirotinji se priklanja�?

- Oca bruka�? Ho�e� li batine? - Evo �ta �ine �avolske re�i!

Dobro, odlazim od vas, ugledni trgovci.

Sam �u nabaviti brodove.

A va�e �u bogatstvo kao pra�inu da raznesem.

Ulice �u svilom oblo�iti.

Sirotinju �u u zlatnu ode�u obu�i.

Lupetate, trgovci Novgorodski!

Nabavi�u brodove!

- Povedi me sa sobom, Sadko! - Ko si ti? - Iva�ka, lakrdija�.

Verno �u ti slu�iti, pevati, hodati na rukama,

- raditi �ta god po�eli�. - Jo� si mali.

Ni �ivot ne�u �aliti. Uzmi me, valja�u ti.

Dobro! Bi�e� moj prvi �lan dru�ine.

A dotle, �ekaj. Moram dobro da razmislim.

Eh, gusle moje zvonke, samo ste mi vi ostale.

HEJ TI, MRA�NA �UMICE!

RAZMAKNI SE I PROLAZ MI DAJ.

JER KROZ MAGLU, SUZU VRELU,

JA NE VIDIM SVET BELI TAJ.

SASLU�AJ ME, VALE VALOVITI,

NA TOJ BESKRAJNOJ �IRINI!

�UJ I MISLI MOJE ZAVETNE

O MOJOJ GORKOJ SUDBINI!

Ne�e� �ak ni da me pogleda�!

Kakvo si ti �udo nevi�eno!

Kakva lepota neizreciva!

- Svi�am ti se? - Kome se ne bi svi�ala takva lepota?

I ti se meni svi�a�. Tvoja pesma mi je osvojila srce.

Koja te nevolja mu�i, mili moj? Reci mi!

Ako ti ja ne mogu pomo�i, zamoli�u oca.

Ko je tvoj otac, lepotice?

Moj otac je stra�ni morski car.

U beskrajnim dubinama je njegov azurni dvorac.

Tamo plove jata riba zlatoperki i �udesna morska bi�a.

Veliko je carstvo mog oca.

- Po�imo tamo zajedno, Sadko! - Stani malo!

Rano mi je jo� da napustim zemlju.

Obe�ao sam ljudima da �u uloviti pticu sre�e.

A ne znam kako to da uradim.

Nemam �ime da opremim brodove. Du�a mi izgara!

Nema� �ime da opremi� brodove?

Zna� �ta, do�i ujutro. Dotera�u ti ribe zlatoperke.

Skupocene su.

Ho�e� li me tada zavoleti?

Vreme je da idem, bli�i se zora.

Zbogom, Sadko!

Do�i ujutro!

Ribe zlatoperke!

Skupocene!

Dr�ite se, trgovci novgorodski!

Zavr�avaj posao! Idemo da ve�amo!

Idemo!

�ta se dogodilo? Za�to no�u zvone?

Uh, prokletnici!

Za�to zvone?

Da imenuju novog kneza, ili da starog isprate s po�tovanjem.

- Ko se usudio da sazove ve�e? - Ja! - Opet onaj smutljivac!

Smirite ga! Uhapsite ga!

Ne ka�njavajte me, bra�o slobodna!

- Pustite me da govorim. - Bacite ga s mosta u vodu!

- Nek govori! - Govori, Sadko!

Slu�ajte me, ljudi slobodni!

Do�ao sam u Novgorod s dobrim namerama.

�eleo sam da ga proslavim. A trgovci su me ismejali.

Ni�ta mi ne veruju. A ja vam ka�em:

�im iza�e sunce, baci�u mre�u u jezero

i ulovi�u �udo, ribu zlatoperku!

- Nema takvog �uda u jezeru Ilmen! - Pravi� od nas budale!

Bacite ga u vodu s mosta!

- Lovi ribu, Sadko! - Ulovi ribu zlatoperku!

Ugledni trgovci, hajde da se opkladimo.

Ako ulovim ribu �udo, da�ete mi svoju robu.

Ako je ne ulovim, secite mi usijanu glavu!

- Je li dobra opklada? - �ta misli�,

- ovu glavu �emo jeftino dobiti? - Trgovci, pristajete li?

- Pristajemo! - Ljudi slobodni novgorodski!

- Svi ste �uli za veliku opkladu? - Svi!

Neka bude! �im iza�e sunce, lovi, Sadko, svoju ribu �udo!

Ako je ne ulovi� do zalaska, odlete�e ti glava s ramena.

- Dobro! - Lovi ribu, Sadko!

Suna�ce!

- Ko �e sa mnom? - Povedi mene! - I mene!

Ne zovem vas da lovimo ribu, nego da plovimo po sre�u.

To ne�e biti lako, ne�e svako imati dovoljno snage.

- Ko pro�e proveru, taj �e po�i sa mnom. - Dobro!

Isprobaj nas!

Gle, gle! Potrebna mu je dru�ina da lovi ribu!

- Neka se zabavlja do zalaska! - Pripremi gubili�te, br�e!

Doterajte bure s pi�em i dajte neki dobar pehar!

- Ljudi �estiti, prilazite! - Hajde, Sadko, proveri me.

Pij!

Ne odgovara, slab je. Hajde ti!

- Hajde! - Dr�i pehar!

- Juna�ina! Sad �u da te oborim. - Udri!

- I ovaj je slab. - Proveri mene.

- Hajde, Kuzma! - Dr�i pehar.

Ako se odr�i� na nogama, uzimam te u dru�inu.

- Ako te oborim, ne zameri! - Udri! Ne�u se ljutiti.

Sila si, Kuzma! Stani s moje desne strane.

- Proveri mene! - Mene!

- Skitnica jedna! Gledaj �ta je smislio. - Ne mari.

Brzo �e mu do�i kraj.

- Dobar je! - Odgovara�! - Proveri mene!

- Vi�ata, stani desno! - Ne, sipaj ti meni da popijem!

Na, pij!

- Dobro. Sad udri! - Ne vredi njega proveravati pesnicom.

Njega treba brestovim kocem.

- Mo�e i kocem, nije va�no. - Nek obori mog medveda!

- Da vidimo kakav si junak. - Mogu i medveda. Hajde!

Dr�' se, medo!

Lak�e malo, klipane! Povredi�e� mi �ivotinju!

E pa, ba� si jak, Vi�ata. Stani tamo!

Sadko, bi li mene uzeo?

A �ta bih s tobom takvim?

Ne gledaj ti �to sam slaba�ak. Valja�u ja tebi.

Pi�e ne podnosim, a mogu me ubiti i tananim koncem.

Zato sam ve�t. Pogledaj.

- Video si? - Sila si, Trifone! Mo�e� u dru�inu.

A sad, ortaci moji, vucite svilenu mre�u.

Vreme je.

Sunce je ve� visoko.

- Ho�e na�u robu? - I mi smo spremili robu za Sadka.

Hajdemo da otvaramo du�ane!

Eh, pusta sirotinja!

Nije to!

Nije ni to!

- Nema, nema ribe zlatoperke! - Nema je! - Nema!

Hvala ti, careva k�eri!

Uhvatio je!

Uhvatio sam!

Uhvatio je!

Budi malo i ti siromah, trgov�e dragi! U na�oj ko�i!

�to ste se snu�dili, trgovci? Posle kla�enja nema kajanja.

Dajte klju�eve od va�ih du�ana!

Hajde, dru�ino! Uzmite klju�eve od du�ana!

Uzimajte strele i ma�eve o�tre! Obucite novu ode�u!

Bili ste puka sirotinja, postali ste ratnici.

Ne �alite svilu i kadifu! Iznosite sve pred sirotinju!

�to si tu�an, Trifone? Nije bilo �arene ode�e za tebe

- ili se ponosi�? - Za�to da se ponosim?

A da ti nisi po�eo prerano da se ponosi�?

�to da se ne ponosim? Vidi kako se narod veseli!

- Svi odeveni, obuveni, siti. - Zar su svi siti?

Pogledaj malo bolje oko sebe.

- �ta je to? - Narod. Sirotinja.

Razdelio si svu robu iz du�ana, sve �to si imao,

a sre�u si dao malom broju. �ime �e� ploviti po sre�u?

Zaboravio sam na brodove.

- Hteo sam ljudima odmah da podarim sre�u. - Nije ti uspelo.

- Ljubavu�ka! - Sadko!

Za�to tako drhti�, mila moja?

Majka mi ne da ni da mislim na tebe.

- Misli da �u te povrediti? - Ka�e da si lakomislen.

Do�ao si bog zna otkud, galamio, izbrukao trgovce,

lako se obogatio i sve potro�io.

Nema sre�e s tobom.

Ne ka�em to ja, nego majka.

Zaista sam lakomislen. Nema sre�e sa mnom.

Eh, te�ko mi je, Ljubavu�ka!

Ne znam ni sam �ta �u i kako �u.

Uvek �elim sve najbolje.

A onda me ne�to uhvati i ponese kao talas.

Pravo veli tvoja majka.

- Upropastio bih te, tako tihu. - Ne verujem majci,

pa makar i istinu govorila. Svejedno mi je.

Radi �ta ho�e�. Podne�u svaku nevolju i uvredu,

samo me nemoj ostaviti, mili moj!

- Rastanak s tobom mi kida srce. - Rastanak?

Da, Ljubavu�ka! Otplovi�u �im nabavim brodove.

- Ne voli� me. - Volim te vi�e od sveta belog.

Kad bih sre�u tra�io samo za sebe, ne bih te napu�tao.

Ali obe�ao sam ljudima. Ne mogu sad odustati.

Plovi, kad ti du�a �eli.

Plovi i upamti da su misli moje uvek s tobom.

To je sve �to mi je ostalo.

Hvala ti, careva k�eri!

Bra�o moja, budite se!

Gledajte kakvo bogatstvo!

Uzimajte zlato iz �una!

Tr�ite prema pristani�tu! Zovite ve�te majstore!

Neka prave brodove! �vrste i izdr�ljive, vitke i duge!

A nos, krmu, nek naprave kao nju�ku zveri.

Ne oklevajte, dru�ino, zove nas sinje more!

Ho�e� li me zaboraviti?

- Nikad te ne�u zaboraviti. - �ekaj me, Ljubavu�ka!

Ne slu�aj zlobne pri�e.

Ispod zemlje �u pobe�i, ali tebi �u se vratiti.

Pogledaj, to su moji glasnici.

Svake godine �u ti slati po jednog.

Jo� sam ti izvezla i amajliju.

Za rodni kraj.

Po�i, vreme je.

Ne�u te pratiti. Ne �elim da ljudi vide moje suze.

- �ta ka�ete, trgovci? - Ne ljuti se na nas, Sadko.

- Sva�ta se �oveku no�u privi�a. - A ujutro nestane.

Ne�emo staro pominjati. Ko tr�i, taj se i spotakne.

Sad i sami vidimo da se ti brine� za slavu Novgoroda.

- A zar ona nije i nama draga? - Zar i mi nismo Novgorodci?

- Ako ti treba na�a roba, uzmi je! - Uzmi, ni�ta ne �alimo!

Hvala vam, trgovci, na lepim re�ima.

Plovi, Sadko! Postaraj se za dobro ljudi!

Ovde neljubazno do�ekuju goste.

Ne treba nam kavga.

Ako �ele da trguju sa nama, dobro je.

A ako ne�e, mo�emo mi i bez njih.

�elimo samo da saznamo postoji li ovde ptica sre�e?

Pita�emo ih.

Stanite! Za�to ste do�li? Ko vas je zvao?

Za�to tako neljubazno? Do�li smo preko sinjeg mora.

Iz daleka, s mirom. �elimo da vidimo ljude,

sebe da poka�emo. �elimo da trgujemo sa vama.

- Odlazite dok ste �itavi! - Za�to ste se upla�ili?

Jo� jedan korak, i bi�e ti poslednji.

Mogu i da stanem. Za�to da ne u�inimo doma�inu po volji?

Bolje ti nama reci postoji li ovde ptica sre�e?

Na�a sre�a je da potu�emo neprijatelja.

Kakva je to sre�a proliti ljudsku krv?

Ako zatreba, onda i prolije�, ali sre�u u tome ne vidim.

- Pusti ih! Mo�emo i bez njih. - Samo badava okvasismo noge.

Korak je u�injen. Napred, sinovi moji! Pobijte ih!

Sadko! �uvaj se!

Pa, niko ih nije dirao! Sami ste potegli oru�je,

ne krivite nas. Hajde, dru�ino moja, udri!

- �ta radi� tu? - Ho�u ma�. - Mali si jo�. Sedi tu.

Sadko!

Gle ti njega, za�eleo se krvi, �avo! Rashladi se!

Uzmite jedro!

- Vuci ovamo jedro! - Br�e! - Vuci ga na brod!

Povredi�e� konja, klipane!

Valjda �e ostati �itav.

- Dovuci ga na brod. - Bi�e dobar poklon za Sadka.

- Kakvi ljudi! - Otkud bi tu bila ptica sre�e. - Ne verujem.

Ne mari, sve �emo zemlje obi�i, a sre�u �emo prona�i.

Pro�la je godina dana,

i druga je proletela.

I tre�a turobno proti�e.

Obnevideh gledaju�i!

Sve sam pesme ispevala �ekaju�i.

Gde si, mili moj, dragi?

Ljudi kr�teni i nekr�teni! Svakojaki i zamazani!

- Do�ite, do�ite! - Navalite, trgovci! Grabite!

Sadko!

- Postoji u gradu �udo-ptica i peva o sre�i. - Gde je?

Eno u onom dvorcu, u zlatnoj kuli, iza sedam zidova.

- Kod samog njihovog kneza. - Po�imo �to pre! - �ekaj!

Ratnici �uvaju dvorac. Izginu�emo.

- Samo da je vidimo! - Ne �uri! Moramo biti lukaviji.

Taj knez vi�e od svih blaga voli dobre konje. �ta ako mi...

Sila si, Trifone!

- Kakvi su ovo ljudi? - Ko ste vi?

Mi smo slobodni ljudi, Novgorodci.

Prodajemo med i meku samurovinu.

Klanjam ti se, presvetli kne�e.

- Je li tvoj konj? - Moj je. - Koliko tra�i� za konja?

Nije za prodaju, �uvam ga za sebe.

- Zar sme� da mi se protivi�? - Ne ljuti se, kne�e.

Ne mogu ga prodati, ali mo�emo se menjati, ako ho�e�.

Da se menjamo? Hajde! �ta �eli�?

�uli smo da ima� pticu feniks.

Hteli bismo da je ponesemo u Novgorod.

- Daj pticu za konja! - Drski �ove�e!

Ta ptica je �udesna, a ti ho�e� da je menja� za konja.

Naredi�u da vas slonovi izgaze i uze�u konja.

Ne mo�e!

Ne mo�e! Konj je za�aran. Ko ga uzme �ine�i zlo,

- umre�e ru�nom smr�u. - Gle ti njega!

Hajde onda ovako! Igra�emo �ah za zlatnim stolom.

Ako pobedi�, ptica je tvoja. Ako izgubi�, konj je moj.

Dobro, odigrajmo!

Daj mu slona!

�ah!

Pobedio sam, konj je moj!

Izgubio si, presvetli kne�e!

Dobro, dobio si moje blago.

- Samo pazi da ne izgubi� svoj �ivot. - To je ve� na�a briga.

- Ti plati svoje. - Hajdemo.

Idite!

- A kako �emo nazad? - Valjda �emo iza�i.

- Ko se vra�a kad tra�i sre�u? - Da se mi vratimo? - Ne. - Vidi�!

Sedite na �ilime, traga�i za sre�om.

Ovde je predvorje bla�ene zemlje mira.

Dugo ste jurili za sre�om, pru�ali za njom lakome ruke

i, kao mnogi pre vas, na�li ste prazninu.

�ovek je nag i usamljen na zemlji, i tako �e uvek biti.

Te�ko onima koji �ele delom da osvoje sre�u.

Sre�a je mir,

san i ma�tanje...

Slu�ajte me i gledajte dok vam suze ne zamute pogled.

I usnite zauvek!

�ta vas briga za zao svet i druge ljude!

Ne �alite nikog i nikog ne oplakujte!

Ja, ptica feniks, peva�u vam slatke pesme.

Spavajte! Tiha sre�a...

Sre�a...

Spavajte!

Ne valjaju za nas ove pesme! Glupa ptico!

Pogledaj na beli svet. Pevaj njima, mo�da �e postati siti.

Ne, ni ovo nije ona sre�a koja nam je potrebna.

- Hajdemo, ortaci! - A �ta �emo sa ovom prokletnicom?

Gurni je pod skut. Pone�emo je u Novgorod,

- da se ljudi �ude. Ipak je ona �udo. - To mo�emo.

Jo� i sik�e! Ne�ista silo, prokleta!

Vreme je, oni ve� spavaju.

Idite i donesite njihove glave.

- Gle ti njega! - Upla�io se. - Ne voli knez da gubi.

- Da ne poku�a da se revan�ira? - Nek proba!

- �ta �emo sad? - �ekaj! - Sad, kako sre�a okrene.

Sre�a, ka�e�? Hajde, mudra ptico, otpevaj im pesmu o sre�i.

- Pevaj dok te lepo mole! - Pevaj!

Pevaj, kad ti se ka�e!

Kleknite, hrabri ratnici, i utonite u dubok san.

Ja, ptica feniks, peva�u vam slatke pesme...

Tiha sre�a... Sre�a...

Spavajte...

Tiha sre�a...

Spavajte...

TE�KO JE MENI, DOBROME JUNAKU,

NEMAM OVDE NI OCA, NI MAJKU.

PUT SE OVAJ U DALJINU VIJE.

S NJEGA NIKO JO� SKRENUO NIJE.

A I GDE DA NA�EM PUT TAJ

KOJI VODI U MOJ RODNI KRAJ?

RODNI KRAJU, AH, MOJ KRAJU MILI!

KAKO �U BEZ TEBE JA DA �IVIM?

Prevario nas je starac, nema preko mora sre�e.

Stavi svilena jedra. Okre�i krmu prema rodnom kraju!

Dru�ino hrabra! Dugo smo plovili,

pa smo zaboravili na danak morskom caru.

- A car se naljutio. - Car tra�i ljudske �rtve.

Bra�o, ja sam vas vodio po morima, ja �u i odgovarati.

Nerazumno govori�. Delili smo dobro, deli�emo i zlo.

- Treba baciti kocku, pa na koga padne taj ide. - Ta�no!

Ne! Ja sam du�nik morskog cara. Do�ao je red na mene.

U�inite mi, ortaci, poslednju uslugu.

Bacite u vodu dasku od �empresa i dajte mi gusle.

Ne pla�i, Iva�ka! Sadko nije umro, zna�i jo� je �iv.

Mo�da �emo se jo� sresti.

Pozdravite mi narod novgorodski i moju voljenu!

Ne pominjite me po zlu!

Leti, glasni�e moj! Ma�i belim krilima.

Na�i mog milog dragog i reci mu

da se namu�ila njegova golubica.

Ali, ona ga �eka i ne�e se umoriti �ekaju�i.

Na zemlji je zlato skuplje od kovanog �elika.

- Ne, kovani �elik je skuplji. - Ne, ve� zlato!

Kako se usu�uje� da mi protivre�i�!

- Valjda sam ja morski car. - A ja sam carica!

Moj te je otac iz samilosti primio. Mora� mi biti pokoran.

- Ne moram. - Mora�. - Ne moram.

Ako te dohvatim trozupcem, zakuka�e� na sav glas.

Evo nam ga Sadko, bogati trgovac.

Odavno te �ekam. Do�ao si sa guslama?

- Da, presvetli care. - Sa guslama!

- Kakve gusle, to je mandolina! - I o�i su ti bezo�ne.

- Kakva mandolina, to su gusle! - Mandolina! - Gusle! - Mandolina!

- Smiri se, ina�e ne odgovaram za sebe. - Mandolina!

- Reci joj ti da su to gusle, a ne mandolina. - Mandolina!

Ne�u da se me�am u prepirku izme�u mu�a i �ene.

Bolje da vam ne�to odsviram i otpevam.

Sviraj! Mo�da �e mi biti lak�e na du�i.

EH TI, CARE BA�U�KA NA� MORSKI!

DA SI BOGAT I SVIREP, PRI�A SE.

TAKVA �UDA JO� NE VIDE ROD LJUDSKI.

I DA NE�E�, GUSLE SAME PEVAJU.

IGRAJ, IGRAJ, IGRAJ, LUPNI NOGOM!

CAR I CARICA SU LEPI MNOGO!

ZAR DA SE DOSA�UJE CAR KAO TI?

ZAR CAR GROZNI DA SE NE VESELI?

NEMOJ SADKA TI ZBOG PESME KAZNITI,

VE� NAREDI DA IGRA SVET �UDESNI CELI.

IGRAJ, IGRAJ, IGRAJ, LUPNI NOGOM!

CAR I CARICA SU LEPI MNOGO.

Raspali jo� br�e!

Brodovi tonu, ljudi ginu? Ne�emo tako!

�ta se dogodilo? Za�to si prestao da svira�?

Pokidale mi se strune.

Moram oti�i na zemlju da nabavim nove.

- Gle ti njega �to je lukav. - Samo �to je do�ao,

- a ve� ho�e na zemlju. - Da! - Prvo se o�eni mojom k�eri.

- Vidi� li koliko ih imam! - A posle, ako za�eli�,

- idi po strune. - Biraj! Biraj koja ti se svi�a.

Reci ocu da �e� mene uzeti za �enu.

- Ali ne�u. - Samo obe�aj. Pomo�i �u ti jo� jednom.

- Ovu uzimam! - Tu ti ne dam! To je moja ljubimica.

- Uzmi drugu. - Ne�u drugu. - Kako se usu�uje�?

Ako namignem slugama, razne�e te na par�i�e.

Moli majku!

Car ne�e. A ti, carice, �ta ka�e�?

- Nek se �eni! - A ja ka�em da se njome ne�e o�eniti.

- O�eni�e se! - Ne�e. - Ho�e!

Neka se o�eni kojom ho�e. Nije me briga.

Za�to si mi rekla da prevarim tvog oca? Ne mogu da se �enim.

Znam da ti nisam draga. Ali ja te volim.

Nije mi srce slobodno. Zemaljsko sam bi�e.

Oprosti meni, gre�nom. �ta mo�emo, nije nam su�eno.

- Mo�da �e� savladati svoje srce? - Ne, ne�u mo�i.

Trebalo bi da se naljutim na tebe, ali ne mogu.

Stvarno pravo ka�u da je ljubav jaka.

- �ta sad �eli�? - �elim da slobodno di�em.

Pomozi mi da stignem u Novgorod.

Pa dobro, hajdemo!

Ostadosmo sami, Vasjenka! Nema vi�e na�e Iljmenu�ke!

Ja�i, Sadko! Nema br�eg konji�a u �itavom morskom carstvu.

- Hvala ti, careva k�eri! - Zbogom!

- Ne�emo se vi�e videti. - Zbogom!

Ja�i, da se ne predomislim.

- Ustaj, care! Sadko je pobegao. - Kako pobegao?

Upregnite mi �koljku!

Ljubavu�ka!

Mila moja!

- Sadko! - Voljena moja. - Ljubavi!

Gde je Sadko?

Nema Sadka.

Kako "nema"? Evo me!

- Jesi li prona�ao sre�u? - Na�ao sam.

- Gde je? - Evo je!

Bezbroj zemalja sam obi�ao, bio sam i na morskom dnu,

ali nema ni�eg lep�eg od rodnog kraja.

Evo, to je na�a sre�a!

OBRADA MARCONI