Original subtitles

TTL Studio i Les Films du Rivage prisutan

film Valerija TODOROVSKYA

KATlA lSMAlLOVA (MOSKVA NlGHTS)

Rusko-francuska koprodukcija

Odbor za kinematografiju Rusije

Nacionalni centar za kinematografiju Francuske

Ruska država Tele-radio kompanija

Decar Film Company Lumiere, De lmage doo

u vezi sa Gorky Film Studio

Titlovi su preuzete sa Podnapisi.NET

'' sanjam '' pomisao joj je probadala um.

I odmah: '' Ne, nije san.

To će biti sutra, za mesec, zauvek. ''

Otvorila je oči. Netko je kucao snažno na vrata.

Šta se dalje događa?

Budi strpljiv. Strpljenje, prijatelju. Strpljenje.

Uvijek se zaustavljate na onom najzanimljivijem. Mama, shvataš li ko si?

Pa?

- Ti si genije. - Stvarno?

Razumiješ li se sa svojim ženama pileći mozak šta ste napisali?

Ovo je najbolje, najstrašniji roman.

- To je istina. - Tako sam umorna, prijatelju.

Naravno, mala moja, umorni smo, potreban nam je odmor.

Draga moja, moja voljena ženo, moje osjetljivo sjajno stvorenje.

Sjajno stvorenje želi ići na travu.

Tek nakon što mi kažeš koji je pokucao na vrata.

Oh Bože, još nije kraj. Osim toga, sve zavisi od Katje.

U redu.

Što prije dešifruje moj scrawl,

što prije saznaš koji je pokucao na vrata.

Usput, Katia, nikad rekao mi kako voliš roman.

- Ti si moj prvi čitalac. - Tako je.

Ne znam.

Nisam mogao da uđem u to, jer Bojala sam se greške.

To je sve, do dače. Svi smo umorna. Idemo na daču.

Uzmimo šampanjac, nazovimo Cigani. Imaćemo loptu.

Zašto si još uvijek ovdje? Ispraznite frižider.

Katia, molim te, ne zaboravi karbonski papir i posteljina.

Ne zaboravite pavlaku!

To je sve, krećemo! Svi požurite na svježi zrak!

lngeborga DAPKUNAlTE

Alisa FRElNDLlKH

Vladimir MASHKOV

Aleksandr FEKLlSTOV Jurij KUZNETSOV

Natalya SHCHUKlNA Avangard LEONTYEV

Priča:

Marina SHEPTUNOVA Stanislav GOVORUKHlN

Scenarij Alla KRlNlTSYNA

uz učešće Francois GUERlF, Cecile VARGAFTlNG

Kinematografija autor Sergej KOZLOV

Dizajner proizvodnje Aleksandr OSlPOV

Music by Leonid DESYATNlKOV

Engleski jezik autor Tatjana Kameneva

Producenti: lgor TOLSTUNOV Marc RUSCART

Režija: Valery TODOROVSKY

Katia, uspori. Ne brzi. Eto ti.

I zapamtite, najvažnije stvar je držati distancu.

Pazi na mogući idiot pred sobom,

a kučkin sin iza.

Nikad ne znate što bi mogli biti do sledeće sekunde.

Ne sjećaš se kako si i sama koristiš za brzinu, draga mama?

Ja!

Prvo, to sam bio ja.

I, drugo, već sam star, bolesna žena. I mrzovoljac.

Želim se opustiti u autu.

Katia, rekoh, uspori!

Oh Bože, kako se dobro oseća!

Mitya, uznemiravaš me.

Bježi, molim te.

Hoće li mi netko pomoći? Ili pretpostavljam sami rastrgati ove krhotine?

Dolazim! Dolazim.

Upoznajte Katia, moju daktilografkinju, kombinujući posao kao Mityina supruga.

Da, vidim dobro si obavio ovdje.

Ne mogu prepoznati svoj krevet.

Katia draga, pripremi mi kapi. osjećam neki srčani pritisak od jutra.

Pravi muzejski komad. Moramo ga priložiti žicom.

A proleće neće više mi se zabijaju u leđa

- Da. - Super! Odlično!

Kako si ovdje? sve ovo vreme? Da li vam je bilo dosadno?

- Bila sam. - Pa bili ste!

U tvojim godinama, da se zaključaš dacha, među snijegom i medvjedima ...

Da, sami i svi zaboravljeni. Čitao sam tvoje knjige kroz cijelo vrijeme.

A šta mislite o njima? Jesam li dobar za širenje mreža?

- Dobro. Zarobljen sam od glave do pete. - Stvarno?

Pitam se ko je još čitao moje knjige zajedno s tobom?

Ovo će biti poklon za vas, lrina Dmitriyevna.

Oh, jedva čekam!

Da!

Ukus odvratan?

Zašto niste oduzeli alat prije našeg dolaska?

Kao da ste se namerno rasekali zahrđali nokti za nekoga ...

Nitko osim vas je naletio na to.

Čak i da nema noktiju, naletio bi na nešto.

Udarite to. Ne pravi idiota od mene.

Na nju treba nanijeti plantain, i bit ćeš dobro.

Čovek radi ovde.

I on će nastaviti raditi da bi vaša kuća izgledala prelijepo.

Osim toga, vi to možda ne znate,

ali nokti jesu apsolutno neophodan

kad trebate priložiti jedna ploča na drugu.

Da li sam u pravu?

Zato nemojte biti pljačkaš. Kriviti morate samo sebe.

I hvala Bogu da odlazite.

Krajnje je vreme, predugo si ovdje maltretiraju sve ove ljude.

Tako živimo, dragi Sergeje.

Svaki dan, nova tragedija.

Stvarno smo samo mala djeca.

Bolje da pušeš. Drži.

U svakom slučaju, ne bi trebalo rasipajte nokte po podu.

Svi hodaju bosi, i bilo ko se može povrijediti.

Obećavam da to više neću učiniti. Žao mi je.

Požuri, prijatelji moji.

Pa, to je to. Moram ići.

Dobro veče.

Izvini što sam te uplašio.

Da jesi.

Šta pišeš?

Ne pišem, kucam.

Dakle, nas dvoje radimo ista stvar.

I kucate li?

Ne, radio sam u radnji popravka pisaćih mašina.

Oh, znaš, ova stvar ovdje ...

Kad ga podignem, Uredu je.

Ali kada je spustim, ponekad traka izlazi,

i ja jesam da ga popravim svaki put.

Da vidim.

Ovaj ovde ... Pogledati ovdje. Vidiš?

Ovaj dio ovdje, ovaj mali pin slomljen. Treba ga zameniti.

Zaista?

Ali to je zastareli deo, više se ne proizvodi.

I šta da radim?

Nema šta da se radi. Ovaj pisaći stroj će se pokvariti.

Da, to je veoma stara mašina. To je pisaći stroj moje majke.

Morate kupiti novi.

Ali navikla sam na to. Nisam sigurna da li mogu upisati novu.

Tada se morate promijeniti tvoje zanimanje.

Možeš li još nešto?

- Ne. - Šteta.

Jesi li mi stvarno vjerovao?

Šalio sam se, Ne znam ništa o pisaćim mašinama.

Apsolutno.

- Nije smešno. - Izvini.

Ne bole te prsti nakon što ste puno radili?

Br.

Ponekad imam bolove u leđima.

Šta radiš kad imate bolove u leđima?

ležim na podu.

Pod je ravan i tvrd.

A naslon leđa.

Ponekad se i ja umorim.

- Iz onoga što? - Sa posla.

I šta radiš kad se umoriš?

Neću ti reći jer hoćeš smijaj mi se.

Pa, nemojte mi reći.

- Ali želite znati. - Ne.

Pitaj me: '' Šta radite kad se umorite? ''

- Šta radite kad se umorite? - skačem.

- Skoči gde? - Na mjestu.

- Pomaže li? - Puno.

Da li kucate sa svim prstima?

Majka me je naučila da kucam.

Sada je kasno za ponovno učenje.

Možeš li tipkati sa zatvorenim očima?

- Naravno da mogu. - Pokaži mi.

Možete li napraviti apsolutno novi tekst?

Naravno da mogu.

Idite, diktirajte.

- Zatvori oci. - Jesam.

- Vidim da viriš. - Nisam.

l. W.

Možete brže diktirati.

Nikad neću rasipajte nokte ponovo.

Deset zečeva?

Jesu li živi?

Ali zašto? Sjećam se onoga što sam obećao.

Doći ću svim sredstvom.

Doći ću čim kao zečevi tamo.

U redu. Ovde je sve u redu.

Mitya je na poslovnom putu. Igram budalu,

a Katia piše moj roman.

Sergej obnavlja namještaj.

Uzgred, nikad niste sreli Katju. Ali nema veze, hoćeš.

Doći ćeš ovdje i upoznati je.

Dođi ovamo!

Nisam razgovarao s tobom. U redu, hvala draga moja.

Pa, telefon dobro radi.

Ali nisam mogao dobiti poziv cijelu jučer.

- Šta ima? - Ne znam.

Divno izgledaš. Dobro si spavao?

Da.

Oh, potrebno je tako malo da žena izgleda dobro.

Samo šalje muža na poslovnom putu.

Zdravo, hostese.

Hajde, sjedni i popiti kafu s nama.

Usput, Sergej, od devojke je bilo poziva za vas.

Vrlo tanak glas, pažljivo artikulišući njene reči.

Bio sam jako razočaran nisi bio ovdje

To je bila moja sestra.

Sergej, nemaš ništa da se posramim.

To je tako prirodno. Bilo bi čudno ako je drugačije.

To nije ono što misliš. Ja sam muškarac jedne žene.

Kada se zaljubim, Ne primjećujem nikog drugog.

Nevjerovatno! A ko je ta jedna žena?

- Ne znate je. - Reci nam i znaćemo.

- Da li je mlada? - Da.

Divno?

Veoma lijepo.

Koliko dugo je poznaješ?

Ne dugo, ali osjećam se kao Znam je cijeli život.

Znate da nije vrijeme za to je važno, ali srodstvo duša.

Nikad to nismo znali bio si tako romantičan čovjek.

Pa, kad je svadba?

Ne znam. Udana je, i ima sedmoro dece.

Izvinite, moram raditi.

Zar vas nije sram? Zavaravajući siromašnu, naivnu, blesavu ženu.

Skoro da ti verujem.

Ko je tamo?

Uplašio si me do smrti. Skoro sam izgubila sam pamet. Nešto se dogodilo?

Vaša kapija je bila otvorena. Mislila sam da nešto nije u redu.

Tako sam se onesvestila.

Pa, uđi, dok si ovde.

- Daću ti malo čaja. - Ne, kasno je. Bolje da odem.

Kako želite.

- Laku noć, Sergej. - Laku noc.

Hvala vam što brinete o nama.

Laku noc.

Posteljinu ne nosite najbliže rublje, čuvaju ga 3 mjeseca.

Dajte urednicima drugi primjerak, mogu ga dobro pročitati.

I recite im da to ne čitaju masovno,

ili će izgubiti stranice jedan za drugim.

- Da li me čuješ? - Da, znam.

Ne, ne slušaš zbrkaćete sve.

- U redu. - Ne, nije sve u redu.

I vratite se što je prije moguće. Imate puno posla.

Ne mogu da razumem šta si provodi ovde po ceo dan.

Juče ste napravili samo 12 stranica. Zašto ovaj glupi osmijeh?

Dobro sam raspoložen.

Zašto ovo dobro raspoloženje?

Daj da ti pomognem.

Katia! Sjednite, draga. Sjedni.

- Dobar dan. - Napravićemo vam kafu.

Dobar dan.

Pa, kako je lrina Dmitriyevna?

Dobro je, hvala.

Reci joj da umiremo iz radoznalosti ovde.

Znate kako se roman završava?

Ako to učinite, nemojte reći. Ne oduzimajte nas od zadovoljstva.

Sveta draga, idi donesi malo vode.

Toalet na našem katu je zatvoren, moramo ići na drugi sprat.

Ti znaš...

Ovo će biti prava bomba.

Cijela će zemlja plakati.

Mislim da bi bilo bolje da odem.

Ne. Toliko te volimo, nećemo te pustiti na takav način.

Šta da kažem lrina Dmitriyevna?

Reci joj da ne možemo čekati za finale.

U redu.

Čuvaj se. Zbogom.

Šta je, Katia? Gdje su umetci?

Zamolio sam vas da platite posebna pažnja na njih.

Uopšte nije dobro.

O čemu razmišljaš, za ime boga?

U pet dana moram da podnesem roman, a nemate još ništa spremno.

Juče ste nestali na jedan dan, sad mi daj neki šamar rad.

Šta se dešava?

Ništa.

molim vas da ponovo unesete ovo cijelo poglavlje i budite pažljiviji u budućnosti.

Katia?

Katia!

Da?

Šta je tamo?

Ništa. Idem u krevet.

Katia.

Dobro jutro.

Sjedni.

Popij ga.

Hvala ti.

Mislim da ćemo to učiniti ovako.

Sad ćeš ići u grad. Ostaću ovde.

Sergej će završiti popravke.

Mitja neće ništa znati.

U životu se može dogoditi bilo šta, i sve prođe.

- Ne. - Ne sta?

Ne želim da lažem.

Sve ću reći Miti.

Katia, osjeti se.

Mislite li da je to ozbiljno?

Stvarno mislite? ozbiljno je?

Da mogu živjeti sa starijom ženom,

čovek mora da bude odlična esteta.

To se događa, ali vrlo rijetko.

I svi ti dečki ovde, samo degustiraju.

Znate, kao nakon jela slatkiše

ponekad se osećaš kao po mirisu sušene ribe.

Morate naučiti tretirati ih kao objekt.

Morate naučiti da ih upotrebljavate.

- Zaustavi to! - Razumem.

Sad sam te napokon razumio.

Šta razumiješ?

Šta možeš razumjeti svoje jadne mozgove daktilografkinje?

Nisi to trebao reći.

Ko si ti?

Ko si ti u ovoj kući? Ništa nisi.

Apsolutna nula.

Živiš na moj račun, a usuđuješ se raširivši noge, ti drolja!

Neću izdržati!

Izaći! Izađite iz moje kuće sada, kučko! Kretenu!

Sergej dragi, ona je kurva. Zar ne vidite?

Misliš da si bio jedini sa kojom je spavao?

Jesi li u redu?

Katia, njen lek!

Požuri!

lrina Dmitriyevna.

Hajde, Katia!

lrina Dmitriyevna.

lrina Dmitrivna, draga moja.

Katia, požuri!

lrina Dmitriyevna.

lrina Dmitriyevna, sve biće sve u redu. Sačekaj minutu.

Donosi je.

Sad će sve biti u redu.

Biće sve u redu sada.

Katia!

lrina Dmitriyevna!

Zbogom. Hvala vam što ste došli.

Jeste li primijetili kako malo Majka je postala?

Mitya, dosta ti je.

Još kao djevojčica.

Mitya, moraš malo odspavati.

Ne možete razumjeti šta znači izgubiti majku.

Razumijem.

I moja majka je umrla. Ne sjećaš se?

Ali bila je dugo bolesna.

I to je bilo tako davno.

Naravno.

Ti si tako...

Tako si bezobrazan.

Nemaš osećaja.

- Dobro veče. - Dobro veče.

Znam sve. Kakav gubitak.

Nisam mogao stići na sahranu. Došao sam da izrazim saučešće.

Hvala ti.

Katia, evo stari prijatelj moje majke.

Jevgenij Petrovič Romanov,

glavni istražitelj od okružnom tužilaštvu.

Napokon smo se upoznali, draga Katia.

Ne mogu da verujem.

Upravo sam razgovarao s njom telefonom nedavno, a sad ovaj udar.

- Kako se to dogodilo? - Ne znam, bio sam na poslovnom putu.

Tada sam tipkao na verandi Htjela sam nešto provjeriti s njom.

U početku sam pomislio spavala je, ali onda ...

- Jeste li napisali njen zadnji roman? - Da.

Da li ... dodatnu kopiju?

Još nije bila gotova.

Pročitat ću šta postoji. Da li ti smeta?

Naravno da ne. Katia, donesi.

Znate da sam bio veliki obožavatelj majčinog talenta.

Ranije smo razgovarali o svim vrstama zanimljivih zavjera s njom.

Imam ideju o čemu se radi u romanu.

Zanimljivo je što je od nje napravila.

Napravila je genijalno djelo.

Da. Hvala ti.

- Nema na čemu. Zbogom. - Zbogom.

- Je li to sve? - Ne. Ona će još otkucati.

Pa, u redu je.

U redu, odmori se. Prošli ste teške dane.

- Hvala ti. Zbogom. - Zbogom.

Razgovarao je o zavjeri s majkom. Zvuči smešno.

Što na zemlji mogu imati zajedničko?

Ona je otišla pecati s njim. To mora da je neki ćud.

Da, živjeli su ljudi, voleći jedni druge.

Ali sada ništa više nije ostalo, samo fotografija.

Ponekad je to tako zastrašujuće, živiš, radiš,

ali zbog čega?

Tek počinjem da razumem šta mi značiš.

Koliko mi značiš

Koliko ste mi važni.

Mitya. Mitya, moramo razgovarati.

Mitya.

Mitya, umorna sam.

Žao mi je što nisam imao vremena hvala prije.

Zašto?

Vi ste se kandidirali, sve to organizirali. Ne znam kako to učiniti.

Ne bi trebalo. Voljela sam lrinu Dmitriyevnu.

Tada ćete možda završiti sa nameštajem?

Rado bih sve završio Majka je to želela učiniti.

Ne brinite, uspjet ćemo.

Hvala.

Odustajem kasnije kasnije.

Katia.

Katia.

Šta se desilo?

Jeste li došli popraviti namještaj?

Došao sam da te vidim.

Znam. Znam sve.

Spavali ste s njom.

Spavali ste s tom staricom.

O cemu pricas?

Da! Da! Da!

Bila je živa, i vi ste dolazili svaki dan.

Sada je nema i nikad se ne pojavite.

Mislila sam da nije u redu.

Ne biste došli ...

... ili danas, ako Mitya nisam te upoznao.

Je li tako?

Pa, to je to, sada, sada ...

Smiri se.

Znate, završit ću tipkati roman

i reci mu sve.

Kakve veze roman ima s tim?

To je važno za njega.

Koliko vam je ostalo?

Samo kraj.

I šta je na kraju?

Odlazi, ide vlakom.

A tu...

Neki razbojnici započinju tuču.

- Ubiju ga. - Moj bože.

Kad to sazna, poludi.

Ne nastavljaj, ili ću plakati.

Zašto se to ne može učiniti da sve počne dobro,

ide još bolje i završava sjajno?

Znate, verujem da knjige trebaju biti tako napisane

da posljednje stranice ostali su prazni.

- Kako misliš? - Baš tako, bez teksta.

Zamislite, idite u knjižaru,

kupi knjigu, i brzo je pročitajte.

I dodajete završnicu po svojoj želji.

Zašto bi iko gurnuti nešto na mene?

Neka bude kraj šta god volim.

Nemoguće je.

- Zašto ne? - Jer.

Ustani.

Ustani.

Spreman sam

Dobro.

Dakle, kažete da je ušao u voz, i tamo je ubijen.

Pisati.

Taj dan

trebao je otići vozom.

Vozom.

Ali nije otišao. I onda...

- Zdravo. - Zdravo.

Gdje je Katia?

U kući.

Ne mogu se koncentrirati. Potpuno pogrešno ispisano.

Moji prsti su drveni.

Mitya draga, tako mi je žao.

Morao sam da ti kažem davno, ali ...

Ali nisam mogao.

Reci mi šta?

Ovo.

- Vidiš? - Šta bih trebao da vidim?

U redu, Katia, idi napravi mu kafu. Čovek je umoran nakon puta.

Kako mogu? Juče smo popili svu kafu.

Ima ih nešto u limenci u ormaru.

- Koji limenka? - sa obojenom etiketom.

Sve je tako vulgarno.

Tako glupo. Kako možeš?

Izabrali ste baš pravo vreme, kad je moja majka umrla.

- Oh, Mitja. - Neka govori.

Vidi, ko si ti?

Ne miješaj se unutra moji odnosi sa suprugom!

- Nije ti žena. - Vidiš?

Vidite šta?

Sve što vidim je to spavali ste sa stolarom.

Naravno, takva čast za našu porodicu.

Pa šta ako je stolar.

Ali ja ga volim.

I mrzim svu vašu pasminu.

I mrzim tvoju mamu, pisac.

Ne diraj moju majku. Umrla je. Ne radi to!

Tvoja majka nije umrla.

- Ubio sam je. - O cemu pricas?!

Nisam joj dao lek kad se ona zgrčila tamo.

Jer sam željela da umre.

- I umrla je. - Ne slušaj je, laže.

Ne, nije. Ne laže!

Beskičmenjaci!

Od gospođe takve-i-takve,

kućna adresa...

Broj telefona, zanimanje.

- Pisac. - Da.

Jeste li upoznali Mitju preko lrina Dmitriyevna?

Da.

Pričala mi je o tome.

Njezin je roman trebao izaći tada, bila je u velikoj žurbi,

pisanje poglavlja za poglavljem i Mitya ih je dovela kući, zar ne?

Tačno.

Usput te je pohvalila, rekla je da ste dobro napisali.

Možda ćeš mi pomoći?

Hvala ti.

Molim te.

Pa?

Da?

Moj muž, takav i takav,

nedostaje.

Zadnji put kad sam ga vidjela ...

Zadnji put kad sam ga vidjela ...

Ne mogu tako brzo tipkati. Možete li ići sporije?

Ne budi toliko nervozan.

- Šta ako tvoja supruga ... - Nemam ženu.

Zadnji put kad sam ga vidjela ...

Sada nastavite sami.

Koji je bio tvoj veza sa Mitya?

- Normalna veza. - Znam da je to bilo normalno.

Zašto onda pitati?

- Možda je bio ljubomoran. - Od koga?

Ili si bio. Ili neko drugi bila ljubomorna na tvog muža.

Jevgenije Petrovič, molim te nemoj učini da izgledamo tako primitivno.

- Mitya je nestala. - Da.

I molim vas da pogledate u to.

Pogledaćemo u to. Mi ćemo.

Što se tiče primitivnosti, Katia, ti si ...

Svi su sada tako složeni, baš kao i likovi u knjigama.

Želite li da vam ispričam priču?

Oko dva meseca ... Ne kucajte, nije za zapis.

Pre oko dva meseca, čovek ubio staricu sjekirom.

Noću mu je prodavala vodku, a onda to nije dala na kredit.

Pa ju je ubio, uzeo je svoju votku i otišao da je pije sa prijateljima.

Električar iz sanatorija.

Nema kajanja, nikakve muke savjest.

Kaže da je besposlen u životu daleko, njezinu vrstu treba ubiti.

Pa šta?

Lijepa žena, bibliotekarka,

zaljubio se u policajca.

I ona ga je toliko voljela!

Napustila je dom, porodicu i decu.

I on je imao aferu s njom, a onda ju je, naravno, bacio.

A šta ti misliš?

Bacila se pod voz.

Ne razumem zašto si govoreći mi sve ovo.

Djevojka se udala. Sve je bilo jednostavno super.

Kuća, divan muž.

Samo jedna brzina - njena svekrva je bila tiranina.

Šta treba raditi?

Tačno. Skočila je u rijeci iz oborina.

Tako je naš život ovde najzanimljivije, draga Katia.

Pa?

Pa šta?

- Šta je rekao? - Ništa posebno.

Kako to mislite, "ništa posebno"?

Sastavio je izveštaj.

Različite oznake, ono što je nosio, kad sam ga posljednji put vidjela.

I tako dalje, i tako dalje.

- Šta ako ga pronađu? - Neće.

Potražit će ga, a onda prestat će tražiti.

Mislite da su budale?

Oni su.

U svakom slučaju, kad je umrla lrina Dmitriyevna,

niko nije htio znati zašto je umrla.

- Ali imala je moždani udar. - Upravo.

Nisi joj dao lijek namerno?

Reci mi namerno nije joj dao lijek?

Hajde da ih podignemo.

Vozite dalje. Ne stani, vozi dalje.

Možete li nas odvesti u sanatorij? Oh, zdravo.

Naravno. Ulazi.

Ne hvala. Mi ...

- Ulazi. - Stvarno?

Uđite, devojke.

Sta nije u redu?

Jadnica se razbolela od automobila. Tako jadna djevojka.

Svekrva je umrla, muž je nestao, i bila je u redu. Sada se razbolela.

O čemu ti, dovraga, pričaš?

Ma daj, možda je trudna. Je li tako, Sergej?

Bolje je da joj pomogneš.

Izaći. Izaći.

Šta ljudi govore?

Zašto? Bojiš se?

Ja se ne bojim.

Gdje si bio sve ovo vrijeme?

- Išao sam posetiti majku. - Dobro.

Kada ste se vratili?

Zašto želite znati? Sad imaš ženu.

Kako je tvoja mačka?

Dobro joj ide.

- Da li je porasla? - Da.

Živiš na istom mestu?

Br.

Gde?

Hajde, gde?

Recite mi adresu. Brzo.

Hajde.

- Idem. - Čekaj.

Samo ću razgovarati s njima.

Vreme je.

To je to, ne mogu više.

Želim spavati.

Spavaj.

Dođi ovamo.

Poljubi me.

Idi spavati. Spavaj.

Tog dana kad je trebao otići drugog grada, ali nije otišao.

Uostalom, pili su vino i vodili ljubav.

Gubio je razum u njegovom zagrljaju.

Sada je konačno vjerovala u njenu sreću.

Znala je da ništa mogao bi ih razdvojiti.

Trebali su živjeti duge, srećne godine zajedno,

probudio se i zaspao po strani, podijelivši sve ...

Kako vam se sviđa ovo '' dijeljenje ''?

U jednake dijelove.

Možeš li mi reći ko je ovo napisao?

Možeš li mi reći?

jesam.

Zašto?

Zašto prepisujete roman lrine Dmitrijevne?

Mislim da je bolje ovako.

Katia, razumijem da si u tuzi.

Ali ti bi bilo bolje donesite nam original.

I vratite to natrag, molim vas.

Mislio sam da je to istinitije.

Želeli su da budu srećni, i oni su postali sretni.

Da li razumiješ?

Naravno. Ako želite biti sretni, budite sretni.

- To svi znaju. Vidite? Tako da sam u pravu.

Naravno da si u pravu.

Ali naši izdavači žele roman lrina Dmitrievvna.

Nije tvoj.

Zatim objavite ovu glupost.

Nije na vama da sudite.

Vaš posao je da ga otkucate gramatički tačno.

Šta možete razumjeti?

Pogledajte samo sebe. Izgledate jadno.

I nemate sreće jer ne verujete u to.

I ja znam.

Zašto bih uopće razgovarao s tobom, jadnice?

Seryozha!

Seryozha.

Gdje si bio?

Žao mi je.

Uplašio si me, Katia.

Automobil je ostavljen na putu, kući širom otvorena, ležiš na podu.

Da, razbolio sam se. Moja leđa.

Odlučio sam da vas posjetim

i saznajte postoji li nešto novo u našem slučaju.

Ne, ništa novo.

Poneo sam roman sa sobom.

Hteo sam da razgovaram sa tobom.

Jeste li već upisali završetak?

Br. Oh, ne sećam se.

Sve je u redu, u redu.

Ne brini.

Treba voditi računa o sebi. Da li da pozovem lekara?

Znaš, sviđa mi se tvoja verzija bolja.

Verzija završetka ti si napisao.

Stvorio si popriličan pomak u redakciju.

U redu, dobro, Katia. Moram ići.

Ne idi.

bojim se.

Ne boj se, Katia.

I ne odustaj.

Morate se založiti za sebe. Morate se boriti.

Zašto?

Za život dalje. Zar te ne zanima šta se dalje dešava?

Bojim se.

Sve će biti u redu, Katia.

Sve će biti u redu.

Ja sam s tobom.

Ćao. Tražite li Sergeja?

- Ostao je ujutro. - Levo za gde?

Sanatorij je ovde. nije daleko.

Šine, šine, letvice, škriljevci,

Voz je krenuo koji je kasnio.

Iz zadnjeg automobila zrno se siri široko i daleko.

Pilići su došli poče da kljuca, kljuca, kljuca.

Dolazili su cokovi, počeo bežati, bek, bek.

Čovek je izašao, i svi zalutali.

Stavite stol i pisaću mašinu, i počeo tipkati.

kupio sam za ženu i kćer, crtica, točka, crtica, točka,

ukrajinske čizme uredne, crtica, točka, crtica, točka,

da stane u njihov ...

Opet pisaća mašina.

kupio sam za ženu i kćer, crtica, točka, crtica, točka,

ukrajinske čizme uredne, crtica, točka, crtica, točka,

da stane na noge ...

Seryozha.

Seryozha.

Seryozha.

Seryozha, molim te nemoj.

Šta je?

Ne znam kako da živim bez tebe.

Umirem bez tebe.

Hoćeš je?

Živite s njom. Samo me ne ostavljaj.

O čemu ti, dovraga, pričaš?

Ja sam na tvom putu, zar ne?

Onda me ubij.

Znate kako to učiniti.

Kučko!

Mogla bi zaista namerno to sakriti?

- Dobro veče. - Dobro veče.

Želio bih razgovarati s tobom.

Uđite, uđite.

Ovim putem molim.

- Sedi ovde. - Hvala ti.

Šta da ga drži?

Evo.

Ne brinite, vrlo je tih.

Pa, šta se dogodilo?

Ništa.

Šta kažete na neku domaću rakiju?

lrina Dmitriyevna se jako svidjela.

Kakva divna žena bila je, talentovana žena.

Nikad niste znali šta očekivati ​​od nje.

Jednom mi je rekla: "Romanov, prestanite hvatati ubice.

Uzgajajmo zečeve zajedno. ''

Živjeli.

Voljela sam lrinu Dmitriyevnu.

Jako sam je volio.

Znam da ste bili prijatelji.

Nismo bili prijatelji. Bili smo ljubavnici.

Upravo se dogodilo. Bio sam mlađi od nje.

Smejala mi se. Nazvala me estetom.

Kakva sam ja esteta? Jednostavno sam je volio.

Popijmo joj i nas dvoje.

Kupio sam zečeve.

Ali nije ih želela ubiti.

Zašto ih onda uzgajati, rekao sam. Za njihove kože i meso.

Ne, rekla je, pustićemo ih u šumu, uopšte.

Onda me jednog dana nazvala iz grada, i rekao:

'' Našao sam muškarca ko će ih ubiti. ''

Mislila je na njezinog restauratorica.

Sergej. Pristao je da ubije.

Br.

Nije ubio.

A ko je? Ko je ubio?

jesam.

Ja sam je nisam dao lek.

Ja sam udario Mitju.

Dobro dobro.

Stavite me u zatvor.

Pomozi mi.

Obećao sam ti, Katia, da neću dozvoliti da te itko povrijedi.

Ali ubio sam ih.

Nemam dokaza protiv tebe, draga moja.

I šta da radim?

Ne znam.

Kasnimo za posljednjim vlakom. Možemo ići tek sutra ujutro.

- Ostanimo ovdje. - Ne diraj.

Zašto?

Sigurno je otišla u grad. Vratit ćemo se tek ujutro.

Moja gazdarica ionako me neće pustiti.

Ne govori gluposti.

Naravno, ostani ovdje.

Dosta je mjesta za sve.

Katia, izvini. Došli smo po moje pasoš. Odlazimo sutra.

Nalazi se u gornjoj sobi, na polici.

- Hoćeš li večerati? - Ne, moramo ići.

Hoćete li povući ovo dijete u kišu?

- Nemaš gdje spavati. - Nešto ćemo smisliti.

Ne morate ništa da mislite.

Sve je smisljeno za nas već.

Idemo sada jesti i sutra ujutro ću te odvesti do stanice.

Hajde, budi jednostavniji, moji prijatelji, budite grubi.

Ovo je život.

Čekaj.

Tiho, to je to.

Tišina. Idemo spavati.

Molim te.

Hvala ti.

I šta je ovo?

Ovo?

To je igra.

Izgleda tako lijepo. Mogu li?

Naravno.

Katia, htela sam da ti kažem. Ti ...

Ako ti treba nešto, masaža, dođite k meni u sanatorij.

Hvala ti. Sigurno ću doći.

Nama neće biti samo nedelju dana, i onda možeš doći.

Moja majka je tako dobra, ona sve razumije.

Znate, bilo kakvi snimci ili sunce.

- Samo dođi i ja ću to učiniti. - Hvala, Sonya, dobro sam.

Idemo.

Hajde.

- Šta se desilo? - Mislim da se guma poravnala.

Možemo uspeti. Skoro smo tamo.

Možda ćemo uspeti, ali svejedno moram pogledati.

Čekaj.

Zadnja sa leve strane.

O momče, kamo idemo?

Moj bože!

Uloge:

Katia - lngeborga DAPKUNAlTE

lrina Dmitriyevna - Alisa FRElNDLlKH

Sergej - Vladimir MAŠKOV

Mitja - Aleksander FEKLlSTOV

Romanov - Jurij KUZNETSOV

Sonya - Natalya SHCHUKlNA

Urednik - Avangard LEONTYEV