Original subtitles

BEZ MENE

Ova žena prodire kroz njega poput virusa gripa

Ponaša se u njemu kao da se nalazi u svom dvorcu

Ova žena je u njegovim mislima, košmarima, kricima

U njegovim æelijama, bakterijama, hromozomima

Ova žena zvuèi u njemu kao udarac gonga

Kao melodija bure koja se ne stišava

Ova žena raste u njemu brže od deteta

Uzima mu snagu, raste, cveta

Ova žena mu znaèi više od bilo èega na svetu

Znaèi mu više od majke, oca, sestre, brata

Ova žena ne može da stane u njegov stan

Ali ume da se izgubi u naborima njegovog bade mantila.

Ova žena plaèe, pravi skandale, ne razume se u sport

Razbacuje se parama, užasno kuva

Ova žena jednostavno teèe njegovom aortom

Samo dragi bog zna gde æe se zaustaviti

Dim... -Ššš...

SANKT PETERBURG

Ko si ti? -Smešno.

Ime ti je smešno? Gruzijsko... Tito, Lado?

Nije smešno.

Kako se ti u stvari zoveš, prijatelju? -Anton.

Šta ti je? Nismo zajedno prvi put. -Nego koji put?

Drugi.

Onda znaš gde su mi vrata sa natpisom "izlaz".

Kira, mogu li... Mogu li u toalet?

Ne možeš. Strpi se, možeš to obaviti i na ulici. To ti i prilièi. -Dobro veèe.

Zdravo. -Koliko sam shvatio, vi ste izašli odande. -Jesam.

A ja bih unutra. -Sreæno.

Slušaj, Antoša... -Antoša je upravo napustio zgradu.

A šta ti hoæeš? Došao si u Peterburg

pa bi negde da prespavaš i ugreješ se? Ovo nije mesto za tebe.

Dimon je umro. -Za mene je on veæ odavno mrtav.

I, ništa nije moglo da se uradi? -Zašto? Moglo se, ali nismo.

Umorio se. -Gospode, tumor mozga. Mislila sam da toga ima samo na filmu.

Da, kada treba da se rešite nekoga. I on se tako šalio.

Još vina?

Kako se držao? -Odlièno. Šalio se.

Zvao ga je "moja Lariska". "U glavi mi je Lariska, ništa strašno".

Slušaj, sahrana je sutra, zato sam i došao kod tebe. -Neæu da idem.

Dobro, idem. Sutra imam voz. Moram pronaæi neki hotel.

Ostani.

Nedelja 8. oktobar Dima

Zašto ne dolaziš na moju sahranu. Biæe zabavno.

Baš duhovito? -Jesi li ti poludela? -Duhovito?

Jesi li poludela? -Ništa! Napolje! Duhoviti momci...

Kir, vreti mi barem jaknu. -Pozdravi Dimu i njegovu Larisku.

Pozdravi i njihovog sina kosmonauta. -Koja budala, doðavola.

Zaboravio sam sat kod nje.

Neka ga ðavo nosi.

Šta je ovo? -Ovo je skenirana umrlica, Kira.

Ja se bavim sahranom. S takvim stvarima se ne šali.

Šta je onda ovo?

MOSKVA

Pitao sam gde mu je mobilni telefon. Rekli su da je ostao kod kuæe, iskljuèen.

Nisu ga ukljuèivali od onog dana. Kir, ustanoviæemo ko se to šali. U redu?

Kada svi doðemo malo sebi.

-Pokaži mi je. -Molim te, Kira...

-Ne, moram je videti. Otvori vrata. -Kir, nema potrebe. Smiri se. Slušaj...

Otvaraj! -Slušaj, time ništa neæeš postiæi.

Hajde da odemo, i ja æu... -Šta? Da mi objasniš?

Da, sve æu ti objasniti, Kir... -Otvaraj.

Nemam karticu kod sebe. -Neka ona otvori iznutra.

Kira, ovo je glupo. -Naravno da je glupo. Ceo hotel æe da nas gleda.

Snimaæe nas svojim mobilnim telefonima i potom sve staviti na Jutjub.

Požuri. -Kira, ovo je glupo.

Sve mi je jasno.

Devojko! Devojko, ako imate bar gram savesti...

ili bar malo hrabrosti, otvorite vrata.

Ne mogu da prièam. Dima 18:14

Ko si ti uopše? Kira 18:17

Koga zoveš? Dima 18:21

Ti... Ti si Dima? Kira 18:25

Zašto æutiš, momèe? Kira 18:38

Ili si možda devojèica? Kira 18:41

Gade. Reci ko si? Kira 10:01

Kira, to sam ja, Dima. Dima 19:05

Ako si Dima, šta ti znaèi ime Klara? Kira 19:16

Upoznajte se, ovo je Klara. -Znaèi, ovo je Klara.

Kira i Klara - dve drske devojke koje voliš.

Mogla si i da se posavetuješ. -Savetujem se. Zar je Klara loše ime?

Ti ne umeš da voziš. -Nauèila sam. -Kada?

Pre dva meseca. Nije ti bilo do mene pa nisi primetio.

Ovo nije šala. Možeš se razbiti. Prodaj motor. -Neæu.

Znaš koliko njih padne s motora svakog dana? Zabranjujem ti.

Niko, nikada, ni jedan momak na svetu mi neæe ništa zabraniti. Jasno?

Saoseæam.

Naša poslednja svaða Dima 19:21

Otkud znaš? Ovo je nemoguæe. Kira 19:27

Moraš uraditi nešto za mene Dima 19:31

Šta? Kira 19:32

Šta si obeæala da æeš uraditi ako umrem? Dima 19:35

Vanj... -Mmm? -Vanj, probudi se. Gde su kljuèevi od tvojih kola?

Molim? -Gde su ti kljuèevi od kola?

U jakni, u hodniku. -Uzeæu ih na par dana.

Šta æe ti? -Moram na more a nema avionskih karata. Vidimo se.

Ne shvatam. Kako to misliš? -Objasniæu ti kasnije.

Imaš još svega tri dana Dima 20:38

Neæu vam oduzimati puno vremena. Potrebna mi je jedna stvar.

Dima je nosio privezak na lanèiæu, talisman s malim oèima.

Znate li možda gde je? -Ksjuša ga nosi.

Zdravo.

Znam da je sve ovo pomalo èudno, i da nije baš najbolji trenutak...

Imam jednu malu molbu za tebe.

Daj mi njegov privezak.

To je sve? Tako lako se predaješ? Dima 20:52

Nosi se! Kira 20:53

Ko god da si. Kira 20:53

Moja Kira se nikada nije predavala. Dima 20:53

Gade.

Gde je? -Ko? -Telefon. -Ne razumem. -Gde je telefon?

Gde je telefon? Èuješ li me, uspavana lepotice?

Kakav telefon? -Dimin, Dimin telefon, gde je?

A, odmah.

Ovaj? -Da.

Kir, hoæeš li vode, èaj od valerijane? -Ne, hvala, baš se dobro oseæam.

Mama! Mama!

Ha-ha. -A šta vi to radite? -Proveravam. -Šta?

Telefon stoji kod vas veæ odavno, iskljuèen. Je li tako?

Pa šta? -Daj mi privezak.

Jasno. Spremaj se, ideš sa mnom. Gde ti je kofer?

Ja sam civilizovan èovek. Neæu ništa da radim na silu.

Hajde! Èuješ, gospoðice? Šta æeš uzeti? U æemu æeš iæi?

Jasno... Obuæi æeš šta ti je pri ruci.

A dres-kod "crna udovica"? -Ona nema ništa crno.

Ona je svetla. Oduvek sam mrzela izraz "svetli èovek".

Jesi li ti "svetli èovek"?

Gospode, šta je ovo? Nekakva srca, krugovi...

Hvala bogu da nema i nekih šljokica.

Evo ih... Šljokice.

Dres-kod "vesela udovica", je li tako? Prelepo, super... Uzimamo.

Tako...

PRVI DAN

Hej!

Veruješ li u natprirodne sile? -Ne.

Ni ja. -Možeš li mi objasniti šta se ovde dogaða? Gde se nalazimo?

I uopšte nisam...

Juèe sam bila na tabletama, i slabo šta sam shvatili. Budi dobra, objasni mi.

Priznajem, ovo je pomalo ludo. Nije trebalo da te dovodim ovde.

Jednostavno mi je potreban privezak koji nosiš oko vrata.

Daj mi ga i momentalno te vraæam taksijem u Moskvu.

Je li ovo otmica? -Kome si ti potrebna?

Daj privezak.

Ništa ti neæu dati.

Fizièki sam jaèa od tebe. Sada æu te oboriti na zemlju,

otkinuæu ti privezak, još æeš mi biti zahvalna što te nisam udavila.

Idiot.

Stani! -Moskva se nalazi u suprotnom smeru.

Budala.

Ne želim da izgledam kao neki psihopata, zombi koji te proganja.

Daj mi privezak. Stvarno mi je potreban.

Zašto? -Moram ga odneti na jedno mesto.

Gde?

Na more. -Zašto?

Slušaj, ne mogu ti sve objašnjavati.

Jednostavno, Dima me je zamolio da to uradim. Pre nego što je umro.

Zašto lažeš? Ništa te on nije zamolio.

Zašto si toliko uverena u to?

Da, Vanj? -Da, zdravo.

Slušaj. Naspavao sam se i dobro razmislio. Jesi li ti poludela?

Nisi prvi. -Gde si to krenula?

Zašto mojim kolima? Ne shvatam.

Vanja, ne panièi. Ništa se neæe dogoditi tvojoj lastavici.

Hoæe, dobro te znam, Kira. Ti si nervozna i gruba.

Ti neæeš da je opereš, natoèiš gorivo.

Ja sam uvek sipao gorivo na pristojnim pumpama. Shvataš?

Vanja! Vanja, tvoj auto je pobesneo. Sama ide prema benzinskoj pumpi. Vanja!

Vanja, pomagaj! Ne znam šta da radim. Ajd' zdravo! -Stani!

Slušaj, ovde ti niko neæe stati. Upadaj, odbaciæu te do benzinske pumpe.

Nemam gotovine. Daj mi pare. Ti uzmi kola.

Ne, prvo da se dogovorimo.

Zdravo.

Niko vam ne može zabraniti

Slušaj, zašto mi praviš probleme? Dao ti je taj privezak. Jednostavno...

I ko je onda zombi od nas dve?

Ne uzimajte.

Molim? -Zabranjujem vam da uzmete èips.

Vidim da bi ste želeli, ali ne dozvoljavate sebi.

Žarko bi ste želeli, ali æete posle prebacivati sebi

što niste mogli sami sebi zabraniti da ga uzmete. Zato vam ja zabranjujem.

A vi mislite da vaša zabrana može nešto promeniti?

Ako ne promeni, mogao bih zaplakati ili poslati vas u æošak.

Ali postoji jedan uslov. Morate potvrditi da se slažete s mojom odlukom.

Zdravo. -Zdravo.

Napunjeno na pumpi broj 8? -Pumpa broj 8, 95 oktana nasuto.

Uzeæu i ovo. -Plaæate gotovinom ili karticom?

Gotovinom.

Smem li da uzmem kafu? -Sa šeæerom?

Da. -Ne.

A krofnu? -Ne. -Zašto? -Debeli ste.

Nisam pogodio? -Ja debela?

Ne, niste debeli. -Upravo ste rekli da sam debela.

Ma, ne... Hteo sam...

Mislio sam da bi ste želeli da vam to kažem.

Koja to žena voli da joj neko kaže da je debela?

Ona koja ždere èips. -Doviðenja.

Devojko, niste debeli. -Ostavite me na miru.

Pogledajte se, baš ste mršavi. Mislio sam da se samo zezamo.

Vreðanjem? -Zar niste sami sebi rekli

kada ste uzimali èips: "Vrati to nazad, ne smeš, debela si". Je li tako?

Nisam debela. -Dobro, niste debeli.

Samo ste želeli da vam neko to kaže. Jesam li u pravu? To je flert.

Slažem se, dugo sam u vezi pa sam veæ i zaboravio šta je to.

Samo sam pokušavao da se prisetim. Sada sigurno mislite da sam ja neki

šupak koji juri ženske iako je u vezi. -Baš to i jeste.

Samo sam pomislio... Ne poznajemo se. Sluèajno smo se susreli i zapoèinjemo fler.

Vežbao sam, želeo je impresionirati...

Dobro, izvinite. Izvinite, molim vas.

Stanite!

Svirate li klavir? -Ne.

Ja sam profesor muzièkog. Nauèite da svirate, to æe je impresionirati.

Flert nije za vas. Oprostite.

Izvinite, idete li u Moskvu? -Da, idem u Moskvu.

Koliko šeæera? -Bez šeæera.

Bez mleka, obiènu crnu.

Devojko, kusur.

Devojko! Devojko! -Da-da, izvinite. Izvinite.

Zdravo. -Dobar dan. -Molim vas, pozovite kasirku.

Pa, ja sam kasirka... -Ne, ne... Onu što je bila pre vas.

Njena smena je gotova. -Lepo. Pozovite je samo na trenutak.

Veæ je otišla. -Kako otišla? Prošlo je samo dva minuta.

Devojko, šta je problem?

Nema nikakvih problema. Samo je pozovite na trenutak

da mi objasni šta je ovo.

A šta je to? Ne znam... Neki papir. -Nema veze, sama æu.

Šta vam je? Serjoža, doði ovamo! Devojko! -Pustite!

Gubi se odavde! -Šta je ovo?

Neka zavera? Ljudi, ovo je neki performans?

Nešto kao pozorišna trupa?

Jeste li vi tamo glumci? -Pokupite svoj novac.

Bravo, baš vam hvala. Ko vas je nagovorio na ovo? Ko vam je ovo dao?

Hajde, napustite benzinsku pumpu. -Ko? Ništa ne razumem.

Koje sranje.

Neæu više da uèestvujem u ovome! Jasno?

Igrajte se sami! Pravite sami svoj Trumanov šou! Ja se vraæam kuæi!

Sreæan put!

Pozdravite svoje producente!

Kupi èips. Danas ti je dozvoljeno Tvoj voljeni 14:18

Ovo je podlo! -Šta je podlo?

To što radiš je podlo. -A šta ja to radim?

Vidim ja šta ti radiš. Misliš da sam ga ja ukrala?

Želiš me kazniti? Ili šta? Zašto me tako gledaš

kao da ne znaš o èemu prièam? Njega više nema.

On je umro i nas dve više nemamo oko èega da se borimo.

Ovo mi nije potrebno.

Napisao ti je poruku?

Šta ti je napisao? -Ti si napisala!

Nisam ja! -Ti si to napisala!

Ti si došla kod mene. Uzela njegov telefon. Pozvala me.

Ti, ti, ti... Ti si me dovukla ovde u ovu nedoðiju...

Ti... To si ti.

Šta, ja? -Èips, onaj èips...

Ti si napravila onu predstavu sa èipsem. Onda ova poruka. To je okrutno.

Proèitaj ovo.

Neko nam se ruga. Ne znam ko i zašto.

Hajde da nazovemo još jednom. -Zvali smo veæ 43 puta.

Kakav je to privezak?

Nije ti rekao?

Nešto sam ti spremila. -Poèele su seoske igre.

Ne panièi, poklon je skroman. Ovo je najbolji deo mene.

Aaa... -Oèi.

-I? -Sam si rekao da su moje oèi najbolji deo mene.

Dele prvo mesto oni i tvoja... -Zaveži.

I ja imam poklon za tebe.

Moram ovo snimiti. Hajde.

Ukljuèio si? -Da.

Hajde. Jedan, dva tri!

Pa?

Grobno mesto? -Da, za dvoje. Sa ogradom.

Znam da voliš da spavaš pored zida.

-Jesi li ti normalan? -Šta ti je? Mislim na našu buduænost.

Šalio sam se. Šalio sam se.

Slušaj... Ležim i razmišljam. Da li stvarno dele ove potvrde.

To mi zvuèi kao: "Sreæan roðendan, poèivajte u miru".

Pa šta? Kvadratni metar u Moskvi nije mali poklon.

Hajde da uradimo ovako. Ako umrem pre tebe, ti æeš me kremirati,

staviæeš moj prah u lepu teglicu, doneæeš je ovde i prosuæeš po moru.

M?

A može li sa mnom doæi i Robert Dauni Junior?

A zašto baš Robert Dauni Junior?

Dobro, Dima. Ovo mi lièi na neku lošu amerièku komediju.

Naravno, ipak smo mi u Rusiji. Šta æemo onda?

Uzeæeš najbolji deo mene, doæi æeš ovde i baciæeš ga u more.

Znaš šta æu uzeti? -Šta?

Ne, to nije moj najbolji deo.

A jezik?

Ne. -Onda ostaje samo jetra.

Zašto jetra?

Videla sam tvoj ultrazvuk. Ona je kod tebe najbolje oèuvana. -Ne, ne, ne.

Ne, ne, ne... -Evo, Kira, to je to.

Najbolji deo mene si ti.

Obeæavaš?

Obeæavam.

Zna li još neko za tvoje obeæanje? -Niko.

Zašto tri dana? -Ne znam.

Onda, krenimo.

Kuda? -Tamo.

Slušaj, daj mi privezak i ja æu otiæi sama.

Neæu da skinem privezak. Poklonio mi ga je i rekao da ga nikada ne skidam.

IZGUBIO SAM SE

Stani. -Ovo je mamac.

Kira, stani! Stani! -Jesi li ti normalna? -Molim te.

Vrati se. -Idiote...

Ovo je mamac za glupaèe. Shvataš? -Ovo je deèak. Potrebna mu je pomoæ.

Bože moj, sa njim je sve u redu. -Samo ti vozi.

Zdravo. Kako se zoveš? -Miša.

Odakle ti taj natpis, Mišo? -Sam sam napisao. Imam flomastere.

Mišo, imaš li broj maminog ili tatinog telefona?

A da jednostavno pozovemo policiju?

Gledaj, Mišo. Ja sam Ksjuša. Poæi æeš sa nama.

Pronaæi æemo tvoj dom, školu, možda i tvoju mamu.

Mama kaže da ne ulazim u kola sa nepoznatima. -Tvoja mama ima pravo.

Onda krenimo peške.

Oj...

Stigli smo.

Mihailo, da ne zovu sluèajno tvoga tatu Kralj Artur?

Art hotel. Bila je to njegova ideja. Mi smo kolekcionari.

Živeli smo u Moskvi. Dok nije otkrio ovo mesto.

Zbog njega trunemo u ovoj selendri. -Jesi li završio? Pojedi to i u sobu.

Mama ga je udarila po vratu i izbacila napolje.

Idi. Doneæu kolaèe.

Odseda li kod vas mnogo ljudi?

Da, naravno. Dva-tri bogalja nedeljno.

Ne bi ni oni da nemamo domaæe rakije. -I rakiju pravite?

Hoæete da probate? -Ne. -Da.

Kir, možda je bilo dovoljno. I sama si rekla da imamo samo 3 dana.

Smiri se. Prenoæiæemo ovde, pa æemo sutra krenuti. Misliš da te Dima èeka tamo?

Gde to žuriš? -Ovo su kljuèevi od vaše sobe.

Hvala. -Kako to mislite, naše sobe?

Ne želim biti s njom u istoj sobi. -Imamo samo jednu pristojnu sobu.

Sve ostalo je žalost. -Hvala vam.

Roza, je li vam klavir naštimovan? -Jeste, sin svira.

Mogu li? -Naravno.

Daj mi moju èašu. Rekla sam za vas Aljoni, mojoj sestri.

Ona takoðe ima goste. Tri kilometra odavde.

Ovako, ovde æu da nalepim "la".

Da ne bi razmišljao odakle da poèneš. -Bravo. Možeš li da obeležiš sve tipke?

Ne brini, brzo æeš zapamtiti. Petogodišnja deca zapamte. Gledaj.

Tri dirke gore, i vraæamo sa na "la".

Pa, èuvajte se petogodišnji vunderkindi.

Tako, poèinjem. -Poèinjem ne baš uspešno.

Ni prva palaèinka obièno ne ispadne dobro.

Još jednom. -Prsti mi žure. -Probaj još jednom.

U detinjstvu sam maštao da sviram klavir, ali...

devedesetih godina moji roditelji su jedva preživljavali i nije im bilo do muzike.

A mojima je bilo stalo do muzike. Mislim da im je bilo stalo samo do muzike.

A ti si verovatno maštala o neèem drugom?

Naravno. -O èemu?

O Barbiki. Da!

Molim? -Imala sam 20 sati muzike nedeljno.

Najbolje profesore u Moskvi, ali nisam imala Barbiku.

Ni ja nisam imao Barbiku. To naravno nije bilo dobro.

Odmah o slobodi? -Dobro, to je stvarno dobro.

I... I šta je to sloboda? -Ne plašiti se nièega.

Praviti gluposti. I da vam niko ništa ne brani.

Košmar. A... Ovo mora hitno da se ispravi. Dobro.

Napravi neku glupost. Dozvoljavam ti.

Dobro, onda æu ja.

SLOBODA

Roza, na dirkama su neke nalepnice. -Miša ih je nalepio.

On toliko mrzi èasove muzièkog i stalno nešto izvodi.

Opet je nešto napravio?

Hej!

Stani!

Stoj!

Baš smešno. Stavi je. Lepo æe ti stajati.

Ksjuša?

Jesi li videla kako je umro? -Kako to misliš?

Pa, trenutak kada je umro.

Nisam. Bio je na reanimaciji. Nisu me pustili unutra.

Zašto pitaš?

Zašto me tako gledate? -Kada bi barem skinuo kaèket.

Ne mogu, odlièno mi pristaje uz ovu majicu. Zašto si sela tamo?

Sedi ovamo. -Neka, hvala.

Ne sedim sa ljudima koji praktikuju ovakve odevne kombinacije.

Kako neko uopšte može da kupi nešto ovakvo?

Isflekao sam se sladoledom. Želite li da šetam okolo onako prljav?

Da!

Kako ste dosadni.

Slušaj, išli smo u Sankt Petrerburg, išli u Ermitaž..

Voleli bi smo da nas ljudi u ovom vagonu doživljavaju kao normalne.

Baš tako vas i doživljavaju. Kao moderne, znojave i slobodne.

Imate mobilne telefone i bradata lica. Govorim to za oboje. -Mi...

A ja sam sunèev zrak na vašem hipsterskom nebu.

Mi njega uopšte ne poznajemo. -Apsolutno. -Doviðenja. -Uvredili su me.

Zbog Sunðer Boba sam izgubio najboljeg druga i voljenu ženu.

Samo malo. Kako nas je nazvao? -On meni više nije najbolji drug.

Meðu nama je završeno. -Ne, ne.. Kako je mene nazvao?

"Voljena žena". -Jeste.

Pa, može li se to smatrati kao da je priznao da me voli?

Pažnja, pažnja! Šesti vagon, mesta broj 33 i 34.

Prestanite da me ogovarate. Možda jesam pomalo usporen i koèim vas,

ali ja sam finansijer i ozbiljan sam èovek.

Ne prihvatam ishitrene odluke, posebno ako se tièu ljubavi.

Ali sada sam siguran i želim pred svima da kažem: Volim te, Kirjuša.

Ne, ne ja. Stop, stop, stop. Niste dobro razumeli. Nisam ja Kirjuša.

Ne, ne. On je Kirjuša.

Ja nisam Kirjuša, ja sam Vanjuša. - Ne, ne. Kira, Kirjuša. To sam ja. -Ona je.

A on nije Kirjuša, on je Vanjuša. -Idemo odavde. Sada æe poèeti debata.

Hej! Hej, šta ti je?

Tiho, tiho... Tiho, tiho, isplaèi se.

Tako... Plaèi, plaèi...

DRUGI DAN

Elephant in the room.

Slon u sobi.

To je engleski izraz: "Slon u sobi". Kada svi nešto vide a ne prièaju o tome.

Živela sam sa Dimom 5 godina. Onda me je ostavio i poèeo živeti sa tobom.

On je naš slon. Hajde da ga malo ogovaramo. Hajde.

Hajde da ga ogovaramo. -Ja ne želim da ga ogovaram.

Ja želim. Ako neæeš ti, ja æu prva reæi.

Seæaš li se... Seæaš li se, kad god je podgrevao jelo u mikrotalasnoj,

uvek ju je iskljuèivao sekundu pre signala.

Iz bilo koje taèke stana je trèao da bi je iskljuèio sekundu pre signala.

Mogao je vrat da slomi. Mene je to strašno nerviralo.

Kada sam bila sama kod kuæe, namerno sam je ukljuèivala da èujem kako pišti.

Kao da sam doživela nekakav orgazam.

Uæuti, molim te. Prestani. -A pantalone? Seæaš li se pantalona?

Ko to tvrdi da muškarci razbacuju èarape? Bile su to pantalone.

Bile su svuda razbacane. Kada bi se vratio s posla,

skidao je pantalone i ostavljao ih tamo gde ih je skinuo.

A tek one njegove beskonaène šale, vicevi...

On... Znaš i sama. Nisam smela da otvorim frižider.

Plašila sam se da æu opet videti obešenog miša.

Kupio je punjenog miša i obesio ga u frižideru. -Prekini!

Želeo je da mi skrene pažnju da ne umem da kuvam.

Prekini, molim te. Kira, stani.

Nastavljamo sa èitanjem SMS poruka naših slušalaca.

Sergej iz Krasnodara pozdravlja svoju devojku i èestita joj roðendan

i želi joj da i dalje ostane onakva kakva je bila i do sada.

Podseæam vas i na broj na koji nam možete slati svoje poruke.

Zdravo. -Zdravo.

Kako je neko mogao znati u kom kafiæu æemo uæi u toalet?

On mene poznaje jako dobro. Ja nikada ne pišam tamo gde mi se ne sviða.

Bože, prièaš kao da je to bio Dima.

A ko drugi? -Neko živ, za poèetak.

Za Barbiku je znao samo on.

Slušaj, Barbiku je možda zaboravio neki ljubitelj lutaka poput tebe.

Kad smo veæ ovde, mogla bih i ja do toaleta.

Doði ovamo!

Pogledaj.

Ne zavidi Barbiki. Oèekuj i ti poklon

Ko je to bio? Ko je ostavio ovo? Govori! -Otkud ja znam. -Ko je ostavio ovo?

Ne znam. Nisam video.

Dolazio je neki tip. Išao u toalet. -Kakav tip?

Kakav? Odkud ja znam kakav. U žutom automobilu.

Pitao je gde je toalet, ja sam mu rekao - tamo. -Malo tamniji?

Tamniji. -Imaš li njegovu fotografiju? -Telefon je iskljuèen, Kira.

Hvala. -Uzdravlje.

Vas dve niste normalne.

Samo polako. Ovo apsolutno ništa ne znaèi.

Ima ih dosta sa tamnom kosom, je li tako? -U žutom automobilu koji znaju sve o nama.

Svi mi idemo u toalet. I to mi je èudno. -Od detinjstva sam maštala o Barbiki.

A ti zatvaraš poklopac WC šolje èak i u javnim toaletima. -Nije istina.

Rekao mi je to kada smo poèeli živeti zajedno.

Mogao je živeti sa tobom i bez te informacije. -Da? I ja.

Moramo ga pronaæi.

Zašto smo ovde stali?

Možda je otišao drugim putem. -Æuti.

To je on.

Samo pažljivo, molim te. -Zaveži!

Gad! Nisam mu videla tablice. A ti? -Nisam.

Gde si krenula?

Ne znam ko je, ali unutra je samo jedna osoba.

Gde je?

Gde je nestao?

Kira, zaustavi, molim te. -Odmah æu da stanem.

Kir, šta si to naumila?

Kira!

Jesi li ti normalna?

Mogla si nas ubiti.

Nikakav duh mi neæe govoriti šta da radim.

Uostalom... Zašto si to uradila?

Ja nisam devojèica koja æe da trèi za njegovim beleškama.

Našao je sebi marionete.

Ja neæu ovako.

Šta je, mališa, iznenaðen si?

Gde si?!

Ne idemo mi nigde!

Poserem ti se na plan! Je li ti to jasno? Gde si?

Mene nisi ništa pitala. Možda ja želim da nastavim put.

Dobila je Barbiku na poklon pa joj je drago. -To se tebe ne tièe.

Tebi nešto nacrta i odmah trèiš.

Ti si prva potrèala. -Pokušala sam shvatiti šta se dogaða.

Onda pokušavaj i dalje da razumeš! Zašto kršiti kola? Budalo!

Pokušati shvatiti ne znaèi nasedati na njegove provokacije. Jasno?

Morali smo nekako osujetiti njegov plan. -A šta ako se meni sviða njegov plan?

Šta ako ja želim iæi dalje? Šta ako se meni sviða ovaj plan, budalo?

Tebi se jednostavno dopada da manipulišu tobom.

Da, sviða mi se što je živ. To mi se sviða.

Kada stignemo do najbližeg sela, pozvaæemo šlep službu.

Hajde da se vratimo i pozovemo mehanièare.

Zašto, ja sam razbila kola.

Mogla sam i pretpostaviti.

Šta to?

Da ti je loše. Da možeš puæi psihièki.

Nije mi loše.

Loše ti je. Dima je umro. -Slušaj, on je za mene veæ odavno mrtav.

Šta? -Hoæeš?

Ne pijem.

Sranje, ti si neka svetica? Ne piješ, ne pušiš.

Ti si uvek ljubazna, prokleto predusretljiva, ne psuješ, ništa seks...

A, ne... Nisi ti prokleto sveta. Slušaj me.

Zašto si se onda tucala s tuðim muškarcem po hotelima?

Zašto?

Skini to.

Ne mogu. -A?

Nisam budala, uzeo sam prezervativ. -Ne, ne... Stvarno ne mogu.

Šta je, još uvek si devica?

Budalo. -Imaš dva minuta da mi objasniš omiljenu žensku frazu "ne mogu".

Fiziološki gledano, teoretski ne bi mogao samo ja. Ti jednostavno ne želiš.

Hoæu, hoæu... Jako želim.

Nikada me nisi pitao zašto i dalje živim sa mamom, a ne sama.

Imala si 20 èasova muzièkog nedeljno, bez gluposti. S kim si mogla živeti?

Sa zakonitim mužem. -Molim?

I živela sam. Èetiri godine.

Dok me nije prevario, slušajuæi moju muziku

Od tada više ne komponujem.

Od tada samo ideš po Moskvi, zavodiš muškarce poput njega,

zavedeš ih, pa odbaciš. Interesantna osveta. I Poaro bi ti pozavideo.

Uvek se šališ kada ti je neugodno. -Da.

Nema potrebe. Nemoj da se šališ.

Ja nisam kao on. Ja nisam kao tvoj muž. Ja... Ja nisam prevario Kiru.

Iako je samo jednom dovoljno.

Lažeš. Ni jedna žena ne bi postupila tako.

Imala sam muža. Imao je seks sa drugom ženom

u našem krevetu slušajuæi muziku koju sam ja komponovala.

Jednostavno nisam želela biti takva žena.

Jednostavno te nije želeo.

Tucali se ili ne...

Kad god je želeo, tucao je koga je hteo. Jasno?

Idemo. Hladno je.

Stani.

Sada sam stvarno iznenaðena. -Šta ti je?

Ovo je za nas. Zapanjena sam. -Kako to misliš?

Na onoj cedulji je pisalo da i mene èeka poklon.

Ovo je poklon za mene. Èeka me.

Dima, kako je ovo vulgarno. Zapanjena sam. Poèinje da mi se sviða ovaj plan.

Èije je ovo, Kira? -Verovatno su neki debili ostavili novi motor pored puta?

Još su ostavili i kljuèeve. Sedaj! -Sigurna si?

Naravno da jesam. Zavidiš mi što si ti dobila Barbiku, a ja motor?

Sedi.

Izvoli. -Hvala.-Spremna si? Ljutiš me. -Šta si rekao?

Ljutiš me. Kasniš na sopstvenu svadbu. Kako je to moguæe?

Slušaj, ako nastaviš ovako, neæu se udati za tebe. -Molim?

Kolja? -Šta "Kolja?"

Gde je motocikl?

Kira! -Molim?

Mogu li ja da probam?

Sestra mi je rekla da æete doæi kolima. Odakle sad ovaj lep motocikl?

Ležao je na putu.

Bukvalno.

Aljona, mogu li da nazovem sa vašeg telefona? Moj se bukvalno raspao.

Naravno. -Hvala.

Tako, tako, tako... Ko je to pojeo naše pecivo? Zoveš se Saša?

Kako to? "A išla Saša po putu i jela pecivo". To nije pesmica o tebi?

Ja sam Maša.

A ja sam Ksjuša. Drago mi je, Mašo. -I meni je drago, Ksjušo.

Znaš, Mašo, imam mali poklon za tebe. -Kakav? -Saèekaj malo.

Saèekaæu.

Vi ste Rozina sestra?

Uopšte ne lièite.

Nismo roðene sestre. Orodile smo se preko muža.

Kako to? -Ona je imala muža, ja sam imala muža.

Na kraju se ispostavilo da se radilo o jednom te istom èoveku.

Mašo... I ona se zove Maša. Dugo te je tražila.

Kako je lepa. -Ovo je za tebe. -Lièi na tebe. -Hvala.

Oj, saèekaj malo.

Halo, zdravo. Mama, ne vièi.

Kao prvo, ja sam u redu. Dobro sam.

Ovo je za tebe.

Mama, telefon mi se ispraznio, i...

Mama, nazvaæu te kasnije.

Malena, odakle ti ovaj papiriæ? -Došao je jedan èika i rekao mi:

"Ako doðe jedna teta, i pokloni ti Barbiku, daj joj ovu ceduljicu".

Meni? Tako...

Reci mi. Je li to bio ovaj èika? -Da, taj. Lep.

Jesi li sigurna? -Da.

Hvala ti. Mnogo ti hvala.

Šta? Kako ste vi... -Nikako.

Sluèajno smo saznale. Prvo smo bile van sebe, a posle smo se sprijateljile.

Deca su leti malo kod mene, malo kod nje. Svi smo kao jedna porodica.

A on? -Oterali smo ga. Šta æe nam?

Idem da spremim Mašku za spavanje.

Spreman si?

Jesam.

1,2,3,4

Hajde, hajde...

Kira? Kir? -M?

Poði sa mnom.

U ponoæ, na sred jezera. Doði sama.

Gospode, ne mogu da te gledam. Hladno je. Obuci ovo. Hajde.

Zakopèaj se. -Hvala.

U èamcu ispod sedišta je kutija. Otvori je kada stigneš do svetleæe bove.

Šta se nalazi u kutiji?

Nisam pogledala.

Htela si da odeš do bove i pogledaš?

Po ovom nevremenu. Jesi li ti normalna? Koje sranje...

Kir... -Malo splavarenja...

Kir, saslušaj me, molim te. -Saèekaj. Tako... Ovde...

Kira! Kir!

Dim... -Da?

Molim te, vratimo se nazad. -Ne. Nas dvoje se ne znamo baš dugo,

ali imam oseæaj da te znam celog života.

Nikada mi nije bilo ovako lepo. Zato, gledaj...

Udaj se za mene.

Vidi, ostalo nam je jako malo vremena. Neæu uzeti vesla dok ne kažeš "da".

Zašto si me pozvala? Rekao je da doðeš sama.

Ne umem da plivam. Bojim se. Kada sam bila mala, umalo se nisam udavila u kadi.

Kir, moramo porazgovarati.

Kir, reci nešto.

Kira! Šta to radiš?

Vrati se, molim te. Kira!

Kir, smrznuæeš se. Vrati se!

Kira!

Kira, vrati se, molim te! Kad te molim.

Kir...

Upomoæ!

Šta ti je? Šta to radiš?

Šta ti je? Budalo.

Ne...

Upomoæ!

Upomoæ! Upomoæ! Upomoæ!

Mama!

Uhvati se za mene! Budalo!

Hajde! -Kira! -Zašto si ušla u vodu?

Izigravaš spasioca.

Ispruži noge! Ispruži noge! Plitko je.

Zaprosio je... On je zaprosio...

Ti ne umeš ni da plivaš... Ti jednostavno...

Ti si kao kolaè! Ti si ameba!

Ti si...

Ko je to? -Dima!

Gad!

Samo malo... Nedavno si mi govorio nešto sasvim... A sada...

Onkolog je dobar... -Vanja, smiri se... Vanja!

Postoji onkolog u Parizu... -Popiæu te tablete. Vanja!

Smiri se... -Popiæu te tablete. U redu je... -Prepisali su ti ih?

Da. -Odlièno. Ovo su tablete za spavanje.

Da. Popiæe celo pakovanje. Ti æeš biti u drugoj sobi.

Kada se sve to završi, pozvaæeš hitnu ili koga veæ da nas pokupi.

Kako to misliš nas? -Nas pokojne. Ne želim da doðe Ksjuša i vidi moj leš.

Molim te, ne puštaj je u mrtvaènicu. Obavi sve sam. U redu?

Popiæu tablete, i biæe sve u redu. Ne brini. Važi?

Hvala ti što me razumeš.

Nisi me razumeo. -Ti to mene zezaš? -Smiri se. -Zezaš me? -Smiri se. -Ja æu...

Zezaš me? Gade! -Šta to radiš?

Pusti me! -Šta to radiš?

Šta si ti? Utvara? Smiri se! Jasno!

Ujutru smo doruèkovali. Ona je napravila palaèinke. Ja sam popio èaj.

Prišao sam joj s leða, zagrlio je i poèeo ljubiti.

Želeo sam da joj to bude poslednja uspomena na mene.

Ne, ovako æe biti bolje za sve. Za mene, za mamu, za Ksjušu.

A Kira?

Niko ti ne može zabraniti

Izvadiæeš karticu iz mog telefona i staviæeš u drugi. Ksjuhin broj obriši.

Možda æe Kira uzeti moj telefon i verovatno æe zvati Ksjušu. Razumeš?

A šta je ovo? -Ovo je vaše dopisivanje s Kirom.

Moji odgovori, njena pitanja. Ne izmišljaj. Piši samo ono što sam ti napisao.

Moram da idem.

Znao je sve moje odgovore?

Do poslednje reèi.

Obišli smo 26 benzinskih pumpi, spavao sam sa 16 kasirki...

One neæe nigde krenuti. Ovo je totalna glupost.

Sve smo predvideli. Ne panièi. -Poznajem Kiru kao i ti.

Znam da neæe nigde krenuti. -Hoæe. Želeæe porazgovarati sa mnom.

Tako sam želela porazgovarati sa njim.

A ti veæ odavno èekaš ovde?

TREÆI DAN

Devojko!

Draga, je li ono tamo vaš motocikl?

Da!

Nemojte to raditi!

Ukrali ste motocikl, dešava se. Nemojte skakati zbog toga.

Nisam ja uzela motocikl... Ja nisam... Nisam ukrala motocikl...

Niste ga ukrali. Naravno, ovde nema nikakvog kriviènog dela.

Želela si samo malo da se provozaš? -Gospode, uzmite ga.

Nosite motocikl. Meni nije potreban. Nije on bitan. Odlazite!

Nemojte skakati. -Nemoj!

Polako, polako, polako... Dobro je. U redu je.

Ne smeš okonèati svoj život zbog tamo nekog momka.

On nije nekakav momak. To je Dima. -Dima je takoðe nekakav momak.

Rekao sam... -Ne dirajte je!

Stanite! -Nešto nije jasno? -Šta mi nije jasno?

I ja sam ga volela. Ostavio me je i oženio se sa njom.

Ja sam mogla postati udovica pre nje.

Nije se oženio sa mnom. Nisam pristala.

Odbila sam ga. Zašto me tako gledaš?

I kod nas je bio slon u sobi.

To si bila ti. Vaša ljubav, vaša ekstravagantnost.

Misliš da mi je dozvolio da nešto promenim?

Èak i kada smo išli na odmor, stvari smo pakovali u tvoj kofer.

I zaprosio me na naèin na koji bi ti htela. Ekstravagantno. Ali meni je bilo svejedno.

Zato što je to bio on. Što je bio pored mene i meni je bilo svejedno.

Njega nema.

Zaveži! -Njega nema.

Zaveži! -Treba živeti dalje. -Zašto?

Zašto da živim dalje? Zašto?

Zašto ne bi... Zašto ne bi nauèila voziti motor?

Zašto ne bi mogli zajedno uživati u ovom prelepom moru? Razumeš?

Zašto ne bi nauèila da plivaš? Ti èak ne umeš ni da plivaš.

Komponuj novu muziku. Jednostavno, živi.

On je kupio ovu kuæu.

Pismo za tebe.

Saèekaæu napolju.

Mala moja, ako èitaš ovo pismo, znaèi da je sve u redu

i da se sve odigralo baš onako kao sam i zamislio.

Ovo je tvoja kuæa. Možeš živeti u njoj, možeš je prodati,

a možeš u njoj otvoriti i muzièku školu o kojoj smo oboje maštali.

Ti možeš sve.

Ti si jako snažna, hrabra, slobodna, i najvažnije je da nastaviš da komponuješ

koju æu ja slušati sa velikim zadovoljstvom.

Ja æu uvek biti uz tebe.

Ispod fotelje Dima 10:03

Šala koju ponoviš dva puta više nije šala.

Ovog puta sam ozbiljan.

Naš grob sa ogradom si verovatno veæ i sama videla.

Želim ti objasniti zašto tri dana.

Zato što se najveæi broj samoubistava dogodi tri dana posle smrti voljene osobe.

Zato mi je bilo važno da ta tri dana budete zajedno,

ne dozvoljavali jedna drugoj da tuguje, zajedno se nervirali, svaðali.

Jednostavno, nastavili živeti.

Volim te Kirjuša.

Nikada te nisam prestao voleti. Ti i Ksjuha ste moje idealne žene.

Oèekujem te za 50 godina. Zato se pobrini da budeš sreæna tih sledeæih 50 godina.

GODINU DANA KASNIJE KSJUŠIN KONCERT

Hvala ti, prijatelju Dima 19:46

SLAVORKC-KERESTUR 24. 02. 2020.