Original subtitles

Оглашавајте свој производ или марку код нас; контактирајте www.OpenSubtitles.org

www.OpenSubtitles.org Sinisasica

PROKLETSTVO RON HOPERA

Kad se rodimo plačemo da smo došli

do ove velike faze budalaština. Kralj Lir - V. Šekspir

Jednom me je zgodna duša pitala da li sam ikad spoznao pravu ljubav.

Moj odgovor je bio da ne možeš razumeti život

a da ne osećaš suštinu stvari u neprestanom kretanju.

Nas ljude ujedinjuje ista oluja,

ljubav i smrt.

Smrt, ili je prizovete, ili vas na kraju sustigne.

Nema izlaza.

Ali ljubav,

ljubav je jedino što možeš tražiti i nikad je ne naći.

Ljubav je jedino što novac ne može da kupi.

Da može, mašine i smrt vladali bi svetom.

Alo?

Jesi li još tu?

Rekla sam ti da ću se vratiti.

Nikome nisam rekla.

Znam da čuvam tajnu.

Je li ovo pravo?

Izgleda da jeste.

Mora da je mnogo teška.

Razmišljla sam o onome o čemu smo razgovarali prošli put.

Stvarno me nateralo na razmišljanje.

Nije mala stvar.

Bilo bi neverovatno kada bi svet mogao saznati tvoju priču.

Mislim da je neverovatno što živiš izolovan od sveta.

I ja živim izolovano,

ali nije isto.

Da li sam ti rekla da sam morala da nosim protezu za kičmu

kad sam bila mala?

Sva deca su me ismevala.

Svake nedelje su mi davali drugačiji nadimak.

Kreteni.

Koji nadimak ti je bio omiljen?

Replikant.

Taj mi je bio najdraži.

Kinematografija je jedan od najvećih čovekovih izuma.

Znam mnogo o stvarima koje su se desile u svetu

zahvaljujući filmovima.

Pretpostavljam da su tvoji drugari iz srednje škole

mislili na "Blejd Raner".

Gledao sam ga mnogo puta. Mislim, na prvi deo.

Nastavak nije tako dobar.

Da li voliš filmove koji humanizuju mašine?

Mislim da mašina ne može imati osećanja.

Ne možeš osećati bez savesti.

Barem ja tako gledam na to.

Nemaju svi ljudi savest.

To je tačno.

Trebao bi neko da ti očisti ovo mesto.

Znam nekog jeftinog.

Ništa neće promeniti stvari.

Stvari će uvek biti prljave.

Bar ćeš se spasiti zaraze.

Nikad se nisam razboleo.

Nikad?

Čak ni prehladu?

Nikad.

Možda si besmrtan.

Počinjem i ja tako da razmišljam, Saro.

Drago mi je što se sećaš mog imena.

Sećam se imena svih ljudi koji su prošli kroz ovo mesto.

Na trenutak sam pomislila da sam posebna.

Nisam rekao da nisi.

Šalila sam se.

Ne sećam se šta je humor.

U mom svetu ga nema mnogo.

To je loše.

Lepa kolekcija.

Voliš satove?

Da, kao ukras.

Ne treba mi sat da bih bila tačna.

Imam prirodan osećaj za vreme.

To je lepo.

Šta vidiš na tom zidu?

Puno satova.

Je li to sve što vidiš?

Šta još ima?

Možda si primetila da jedan od satova radi.

Da li su pokvareni?

Peščani nije.

Osnovne stvari nikada ne prestaju da rade.

Vidiš li zlatni sat sa leve strane?

Sviđa mi se.

Izgleda kao jedan koji je moja majka nekada imala.

Vidiš li koliko sati pokazuje?

Sedam sati.

Svi imaju etiketu sa datumom.

1987.

Nešto nije u redu?

Ne.

Ništa.

Čak i ako satovi prestanu da rade,

vreme nikada ne prestaje da teče.

Svaki od tih satova obeležava vreme i dan kada je neko umro.

Njihov najteži trenutak bio je kada je vreme za njih stalo.

A šta je sa lepim trenucima?

Ne razumem šta je smisao besmrtnog kraja.

Lepi trenuci se takođe završavaju,

a kad se to desi postaju bolni.

Kraj je uvek isti, draga moja.

Život je prevara.

Baš tako.

Neki od ovih satova mora da vrede bogatstvo.

Uplašio si me.

Imaš psa?

Može se tako reći.

Mora da je ogroman. -Svakako.

Imala sam jednog... volela sam ga.

Zvao se Elvis.

U torbici imam njegovu sliku.

Ne znam da li možeš da vidiš.

Voliš li životinje?

Mnogo više od ljudi.

Nemoj, molim te.

Izvini, ali ne vidim te dobro u mraku.

Nema se šta videti.

Ja sam samo senka tuge.

Zvuči poetično.

Ako povežeš sa Sirano de Beržerakom, moglo bi da bude.

Da te podsetim, kad su bacili atomsku bombu na Hirošimu,

takođe su ostavili tugu u obliku senke.

Užasno.

To se zove ravnoteža.

Zbog toga je priroda dala čovečanstvu moć, da sebe uništi.

Nemam puno vremena.

Sat označava početak i kraj svega što volimo,

ali izgleda da se svet ne brine mnogo.

Ljudi traće vreme neverovatnom lakoćom.

I šta bi trebalo da uradimo? -Daj ga nekome.

Poklonjeno vreme nije izgubljeno.

Imaš neverovatnu spoljašnjost.

To ću shvatiti kao kompliment.

Podsećam te da unutrašnja i spoljašnja lepota

moraju biti kompatibilni.

Pokušavam.

Nisi srećna?

Zavisi od toga šta smatraš srećom.

Ne bi trebala biti ovde.

Ali volim da razgovaram sa tobom.

Osećam da mogu biti to što jesam.

Nikada nikome ne smeš pokazati svoju unutrašnjost.

Iskoristiće je protiv tebe.

Već jesu.

Onda budi licemer, mnogi su ovuda prošli.

Za mene je to nemoguće,

zato ne mogu da steknem puno prijatelja.

Ljudi ne podnose iskrenost.

Ljudi ne vole da istina ili drugi ljudi pobede.

Sećaš se o čemu smo govorili prošli put kad si bila ovde?

Poraz se oprašta i zaboravlja.

Slabost se ne oprašta niti zaboravljava.

Imaš dobro pamćenje.

Kakav usran svet.

Toliko ljudi i na kraju smo svi sami.

Rađamo se sami i umiremo sami, nikada to ne zaboravi.

Da li tvoji roditelji znaju da si ovde?

Moji roditelji su mrtvi.

Baš šteta.

Otac je umro kad mi je bilo godinu dana.

Moja majka mi je stalno pričala divne priče o njemu.

A kad sam napunila sedam godina, započela je novi život.

Udala se za kretena kojem je samo trebao njen novac.

Duga je to priča.

Izvini na trenutak.

Ne podnosim žeđ.

Ni ja.

Da li se plašiš?

Da, ali sviđa mi se.

Ako hoćeš piće, pored vrata je aparat.

Imaš li nešto protiv da snimim naš razgovor?

Uključila si tu stvar onog trenutka kad si ušla.

Uhvatio si me.

U novinarstvu su nas učili da se najzanimljivije stvari

uvek dobijaju na ležeran način.

Znam ljude.

Da li ti smeta?

Ne moraš nikome ništa da dokazuješ. -Reci to mom šefu.

Tvoj šef je loša osoba koja će umreti kao sve i svako.

Ne bi trebala toliko da razmišljaš o njemu.

Kada umre, sutradan ga se niko neće setiti.

Život i smrt su samo nečiji posao.

Dobro, nema snimanja, koristiću svoju beležnicu.

Ni to neće pomoći.

Važne stvari moraš da zadržiš u sebi.

Velika je razlika između bubanja i učenja.

U redu.

Ne!

Molim te, ne ta stolica.

Pripada bezdušnom ratniku iz starih vremena.

Čuvam je kao muzejski komad.

Postoji li još nešto što bi trebala da znam?

Ni pod kojim uslovima ne smeš da mi se približiš.

To si rekao prošlog puta.

Takođe sam ti rekao da se ne vraćaš.

Ne volim da mi se naređuje.

Da li si ikada bio zaljubljen?

Da, a ti?

Imala sam nekoliko momaka,

ali su za mene bili previše jednostavni.

To nije odgovor.

Ako je ljubav u detaljima,

lepim rečima... strasti,

odanosti... i nekom da te nasmeje,

onda ne... nisam.

Mislim da tražim previše.

Dobro je biti zahtevan. Mislim da nisi ti kriva.

Još uvek nisam izgubila nadu.

Kako se ti u stvari zoveš, nikad mi nisi rekao.

Kako bi me ti nazvala?

Pišem roman

pod nazivom "Prokletstvo Ron Hopera"

Dobar naslov.

Hvala ti.

Ime glavnog junaka je Rodolfo Hose,

i iz nekog čudnog razloga, jednog dana će se dogoditi nešto

što će mu zauvek promeniti život.

Poslaće ga da živi u neku vrstu skrivenog podzemlja,

i menjaju njegovo ime u Ron Hoper.

Tu počinje njegova nesreća.

Zvaću te Ron ako nemaš ništa protiv,

na taj način mogu da zamislim da pričam liku iz svog romana.

U redu je što se mene tiče, voleo bi da ga pročitam jednog dana.

Bićeš prvi.

Ne želim da ja budem prvi koji je pročitao.

Bolje je ako sam poslednji.

Da li vidiš vrata usred satova?

Niko ne može da bira kada će se otvori ili zatvori,

niti mogu birati gde će se otvoriti ili zatvoriti.

To je jedino što ne možeš da izabereš.

Objasni mi, Rone.

Da li si primetila koliko vrata ima ovde?

Odavde primećujem troje.

U ovoj radionici ima osmoro vrata.

Ako prođeš kroz neka od njih, nikad više nećeš biti ista osoba.

Ako prođeš, naravno.

Vrata broj jedan su za računovođe.

Unutra je samo novac.

Život provodiš radeći

da zaradiš što više novca, i na kraju umreš.

Iza vrata broj dva događa se nešto strašno.

Ne može se puno više reći o njima.

Iza vrata broj tri možeš da udišeš miris detinjstva.

Najbolji trenuci bi mogli biti iza tih vrata.

Vrata broj četiri ostala su zatvorena do danas.

Nikada ih ne otvaraj.

Nikada ne otvaraj ta vrata ili će sve biti izgubljeno.

Vrata broj pet izgledaju kao dobra opcija,

ali moraš biti veoma oprezna.

Možeš proći kroz njih i zauvek biti srećna,

mada se može dogoditi i suprotno.

Dve strane istog novčića.

Vrlo je star, možeš da ga zadržiš.

Mnogo ti hvala.

Čuvaću ga zauvek.

Nadam se.

Vrata broj šest nisu vrata koja bi preporučio

jer možeš biti žrtva izdaje.

A ako se to dogodi, nikada nećeš verovati ljudima na isti način.

Već si videla vrata broj sedam. Nazovi to vratima vremena.

Ako uđeš, nikad nećeš izaći.

Nema povratka nazad.

Jedini mogući put je samo u jednom pravcu.

Groblje.

To nas dovodi do poslednjih vrata.

To su jedina vrata na koja možeš da uđeš i izađeš

kad god treba, bez straha,

i bez većih posledica.

A šta je iza poslednjih vrata?

Kupatilo.

Ovaj poslednji deo je trebao da bude šaljiv, zar ne?

Nije loše.

Hvala ti.

Zašto mi nisi rekao prošli put za vrata?

Jesi li znatiželjna ili želiš da saznaš da li lažem?

Oboje.

Šta bi se desilo da iskorostiš jedna od njih

i otkriješ da je sve što sam ti rekao laž?

Izgubio bi kredibilitet.

Jednog dana ćeš otkriti da je sve laž,

i ceo tvoj svet će se raspasti oko tebe preko noći.

Nema ništa loše u otkrivanju istine,

čak i ako boli.

Volim hrabre ljude poput tebe.

Koja vrata bi volela da otvoriš?

Za sada je to kupatilo.

Moram da piškim.

Niz stepenice.

Iza tih vrata se nalazi hodnik koji vodi

do drugog hodnika koji vodi u kupatilo.

Ali pazi, Saro,

pokušaj da ne zalutaš.

Postoji nekoliko vrata.

Pas je iza jednih, i nije baš društven.

U redu, ali ne idi nigde.

Neću biti daleko.

Usput, tamo nema svetla.

A ima li...

Znaš li ovu pesmu?

Zvuči poznato.

Jednom sam sreo ženu koja ju je slušala dok je umirala.

Bila je to poslednja pesma koju je ikad čula.

To je vrlo mračno.

Bila je u agoniji.

Mogu da zamislim.

Želim da te vidim.

Ne mogu da podnesem previše svetlosti.

Dobro, žao mi je, bez svetla.

Da li upražnjavaš neku religiju?

Seneka je govorio:

"Religija je za siromašne",

"laž za mudre, a korist za moćne."

Vrlo je lako manipulisati ljudskim umovima

tokom procesa života.

Realnost je takva da na kraju sam diktiraš svoju presudu.

Sve zavisi od toga šta živi u tvojoj savesti.

Znači, misliš kad umrem neću otići u raj.

Život ima isto značenje kao i smrt, nećeš.

Nećeš se sećati šta si bila.

Sve što je važno određuju Vrata Vremena.

To je prilično okrutan pogled na stvari.

Nisam ja to smislio.

Mislim da ni ti ne veruješ u sudbinu.

Verujući da se stvari dešavaju zato što su napisane

je poput verovanje u Deda Mraza.

Iluzije pomažu da se opravda neopravdano.

Zašto misliš da ti postojiš?

Ne mogu sve da znam. -Naravno.

Kako se snalaziš u životu, Ron?

Zaradim nekoliko novčića u poslu s čamcem.

Zvuči kao iz filma.

Zašto si okačio ovako grozne fotografije?

Ljudska okrutnost se nikada ne sme zaboraviti, Saro.

Razumem.

Liči na mene.

Ko ih je naslikao?

Ja. -Ti i slikaš?

Nekada jesam.

Dobro je.

Stvarno izgleda vremešno.

A ko je model?

Da li znaš da voziš?

Naravno.

Upali, ključ je u bravi.

Daj gas.

Zvuči odlično.

Izaberi mesto gde hoćeš da ga voziš.

Mesto, gde god želim?

Gde god poželiš.

Nikada nisam bila u Italiji.

Uključi radio.

Osećam miris ulica odavde.

Voleo bi da se vozim sa njom.

Voleo bi da je sve bilo drugačije.

Nikad ne gubi nadu.

Nada ima rok trajanja.

Vrata Vremena pobrinuće se da je uvek zapečate.

Čaša vina bi trebala biti dovoljna da omogući

vremenu da nas pojede bez prigovora.

Ljubav može da te spasi ili da te upropasti.

Uhvati ga za ruku i beži.

Vreme ti nikada neće pružiti drugu šansu.

Da li očekuješ nekoga?

Ne otvaraj ta vrata.

Zašto?

Pobrini se da ne uđe. Nije pravo vreme.

Ko je?

Mogu li da uđem?

Žao mi je, u poslu sam.

Mogu li da pomognem?

Moram da dostavim nešto veoma važno.

Ako otvoriš vrata

možda ćeš doživeti lepo iznenađenje, Saro.

Kako znaš moje ime?

Ako želiš da saznaš,

sve što treba da uradiš je da otvoriš vrata.

Ne mogu da uđem ako nisam pozvan.

Ne mogu da uđem ako nisam dobrodošao.

Kako znaš moje ime?

Ko si ti?

Ostavi kovertu, molim te.

Kako je znao moje ime?

Ovo je sve vrlo čudno.

Nije li sve čudno?

Kiša ne prestaje otkad sam došla.

Na ovom mestu uvek pada kiša.

Jesi li tu?

Sva ta grmljavina će da me izludi.

Reci mi šta je u koverti?

Nije vreme za otvaranje koverte, Saro.

Ne znam šta je unutra

jer nikad nisam bio dovoljno hrabar da to otkrijem.

Ne razumem šta hoćeš da mi kažeš.

Još jedna duga priča, Saro.

Hoćeš je?

Pa dođi i uzmi je.

Ostavi kovertu i idi, ima još vremena.

Šta će biti ako ne odem?

Nisi spremna, Saro. -Spremna sam.

Neću više da ponavljam.

Ostavi kovertu i idi kući.

Otvoriću je.

Prestani!

Znam da nisi ti kriva.

Kriva?

Ostavi kovertu na pod i vrati se tamo odakle si došla.

Ne idem nigde.

Onda neka to bude tvoj izbor.

Reci mi ili ću otići.

Odlučila si da ostaneš... prekasno je za odlazak.

Ako je ovo šala, nije smešno.

Da te podsetim, u mom svetu ne postoji humor.

Nije bilo groblja kad sam došla ovde.

Šta se dešava?

Ko si ti?

Ko sam ja?

To pitanje postavljam sebi

svaki mučeni trenutak svog postojanja.

Moje poreklo seže odavnina.

Rođen sam u mračnom vremenu u malom gradu u Velsu.

Ne sećam se mnogo svog života.

Ono čega se sećam je moja profesija.

Kao mlad bio sam primoran da se borim na bojnom polju.

Kukavice su pravile ratove a mi smo se borili.

Svet se nije mnogo promenio od tog vremena.

Mi vojnici smo bili dobrodošli na bojnom polju,

ali niko nas nije hteo kad je došlo vreme da idemo kući.

Tako da sam morao prihvatiti jedini posao koji mi je ponuđen da preživim.

Ubijao sam ljude koji su zaslužili da umru,

ubice, silovatelje i lopove bez časti.

Ali mnogi nevini ljudi su takođe osuđeni.

Jednog dana sam morao da pogubim jednog od tih slobodnih ljudi

čiji je jedini greh bila sumnja.

Optužen je za veštičarenje,

osuđen je na odsecanje glave.

Znao sam da je nevin, poznavao sam njegovu porodicu.

Ali nisam imao izbora.

To je bio moj posao, dželat.

Osetio sam nešto vrlo čudno

onog dana kad sam odsekao starcu glavu.

Nešto što nikad nisam osetio, čak ni na bojnom polju.

Bio je dobar čovek i morao sam da mu okončam život,

bez pitanja.

Jedino što je značilo mom kratkotrajnom postojanju,

jedini trenutak sreće koji sam ikada imao,

bio je u njenoj blizini.

Zvala se Aldara.

Imala je samo 22 godine,

i bila je najlepša žena koje su moje oči su ikada videle,

iznutra i spolja.

Sastajali smo se svakog drugog dana u šumi sa druge strane jezera.

Aldara je pripadala plemićkoj porodici,

a otac ju je prisilio da se uda za groznog vlasnika zemlje.

Bio je moj prvi general za vreme rata.

Zato smo se morali sastajati u tajnosti.

Čovek može da uradi nemoguće stvari zbog ljubavi.

Bio sam zaljubljen i ubica u isto vreme.

To je sve što sam znao kako da radim, da ubijam.

Život i smrt, ruku pod ruku.

Vremenom shvatiš da neke stvari ne mogu biti oproštene,

i zato se sve to dogodilo.

Nešto mi nije dalo mira te noći kad smo odlučili da odemo.

Aldara je ležala mrtva u mom naručju.

Od tog trenutka moj život više nije imao smisao.

Bili su tamo, mogao sam da ih vidim.

Nisam mogao da vidim njihova lica, ali znao sam da su to oni.

Svi ljudi koje sam poslao na drugi svet.

Čekali su me.

To je bio jedini put kada sam se se plašio.

Bio sam mrtav.

Tog dana sam bio proklet.

Moje vreme su mi ukrali i moja kazna je počela.

Te noći me je nešto vodilo na groblje osuđenih,

i hodao sam među grobovima duša koje sam poslao u pakao.

Vekovima nisam radio ništa osim praćenja duša

od sveta živih do sveta mrtvih.

To je moje prokletstvo, Saro.

Hiljadu godina.

Po jedna za svakog čoveka koga sam ubio i osudio da večno žive bez ljubavi.

Šta se desilo sa Aldarom?

Svuda sam je tražio.

Lutajući besciljno po obali.

Reči ne mogu da opišu ljubav koju sam osećao.

Bio sam tamo, smrt,

prevozeći dušu ljubavi svog života.

Prekršio sam sva pravila Hada.

Pustio sam je na svoj čamac bez plaćanja prolaza,

i štitio sam je do kraja puta.

Morao sam da se uverim da je otišla na mesto koje je zaslužila.

Zbog nepoštovanja zakona podzemlja i ne naplaćivanja putarine,

bio sam osuđen na samoću na 20 decenija.

Još jednom me ljubav osudila na samoću.

Voleo bih da sam otišao sa njom u svetlost,

ali bio sam osuđen na mrak.

I to je bila moja nesreća, Saro.

Ljubav.

Možeš proći kroz njih i biti srećna,

mada se može dogoditi i suprotno.

Nikad ne bi pomislila

da bi smrt zapravo mogla voleti.

Reči ne mogu opisati koliko smrt voli život.

Jedno ne može postojati bez drugog.

Došao si po mene?

Ti si došla mene da tražiš. -To rade hrabri ljudi.

Niko ne bi trebao da čeka smrt.

Samo si se osmehno.

Ne znam da li je dobro osmehnuti se smrti.

Podigni koverat, hoću da ti pokažem nešto.

Pođi sa mnom.

Ne plaši se.

Previše je mračno.

Ako prođeš, ostaješ sama.

Postoje.

Postoje koliko i tvoja savest.

Šta da radim sa ovim?

Drži se toga.

Znaš opcije, možeš izabrati Vrata ljubavi i rizikovati.

Možeš izabrati Vrata izdaje i saznati koliko si snažna.

Takođe se možeš vratiti u detinjstvo

i saznajti ko si u stvari.

Ili se možeš okrenuti nadi i rizikovati da ti sklizne niz prste.

Novac je koristan u životu sve dok pohlepa ne završi

kupujući dušu.

Na kraju možeš izabrati nesreću.

Unutra se može naći ono najgore i neizbežno.

Šta se događa ako uđem na jedna od vrata?

To moraš sama da saznaš.

Alo?

Jesi li tu?

Jesam li mrtva?

Ne još.

Te noći kad si spalili očuha ubicu

i njegovu pohlepnu saučesnicu,

imala si saobraćajnu nesreću.

Ne sećam se nesreće.

Mogu da čujem kišu, ali je ne osećam.

Nemoguće je išta osetiti na ovom mestu.

Samo je prašina.

Spoznala sam ljubav i još uvek imam nade.

Znam da nisi ti kriva.

Ponekad je osveta jedini put ka pravdi.

Toliko me podsećaš na nju.

Kao da si ukrala njeno telo iz mrtvih.

Pa pričaj sa mnom o ljubavi. Ipak znaš kako je to.

Ljubav je jedino što traje posle smrti.

Tvoja savest je čistija od moje.

Godinama sam bila njegova lutka.

Ali ne mogu da se osećam krivom.

Ubio je moju majku i ukrao mi nevinost.

Ko su oni?

Stani iza mene.

Ne podnose život.

Puno je vremena prošlo, Čamdžijo.

Da li se sećaš?

Nemoguće je zaboraviti.

Ovaj put će biti gore, bez milosti.

Mnogo je nevinih ljudi umrlo na tim poljima.

Kako su to nazvali... pročišćenje rase.

Da, tako su to zvali.

Mi smo samo senke njihove pohlepe.

Svi zaslužuju da umru.

Ovog puta nema spasa.

Zašto je još uvek ovde?

Još nije prešla, savest joj je čista.

Njena savest.

Uvek ista priča.

Tvoje je da je prebaciš na drugu stranu.

To je moj posao.

Dogodiće se kad bude vreme.

Pretpostavljam da je razgovarao sa tobom o ljubavi. Da, ljubav.

Ako nju nije mogao da spasi, misliš li da bi mogao tebe?

To će se dogoditi kada bude vreme.

I dalje veruješ u bajku.

Svestan si da te samo pohlepa pokreće.

Ali ako je ostaviš ovde sa nama,

gazda bi bio zahvalan na gesti.

Samo preko mene mrtvog.

Nisam znao da u tvom svetu postoji humor.

Voleo bi da mogu da te ubijem.

I ja.

Čekaću te u mraku, curice.

I vidimo se u paklu, Čamdžijo.

Pripazi se.

Idemo.

Ko su oni?

Kuga.

Kuga koja čeka svoju priliku.

Umoran sam, Saro.

Umoran od nošenja bola i tuge na mojim plećima.

Tu su vekovi moje kazne.

Voleo bi da mogu da se vratim i promenim sve.

Reci mi kako da ti pomognem.

Ne možeš da mi pomogneš. -Mogu.

Molim te, reci mi šta se nalazi u koverti.

Znaš da se ne bojim.

Više ne.

Tako da mi možeš pokazati svoj svet.

Ne može biti gore od onoga kroz šta sam već prošla.

Rekao si da je ljubav jedino što prevazilazi smrt.

Pokaži mi svoj svet.

I reci mi sve o ovome.

Jesi li sigurna da to želiš? -Da.

Ne znam posledice. -Baš me briga kakve su.

Biće vredno toga.

Idemo.

Vrlo malo ih je uspelo.

Ako neko jeste, znači da je moguće.

Moram da pokušam.

Ako se nešto dogodi, neću moći da ti pomognem.

Rađamo se sami i umiremo sami, sećaš se?

Biću na pristaništu.

Ako umrem pre tebe, otvori ga.

Uvek sam čuvao nadu da će nas ljubav jednog dana ponovo ujediniti,

i da će ona sama sebi pročitati te reči.

Čak i da su poslednja stvar

moje umorne uši bi čule.

Sva ljubav o kojoj čovek može sanjati bila je ovekovečena

u tim zatvorenim rečima koje se nikada nisam usudio da pročitam.

Stajali smo tamo na sred reke Stiks

između života i smrti, činilo se kao večnost,

zureći jedno u drugo,

vraćajući ono što nam je život oduzeo.

Mogli smo tu ostati zauvek.

Ali Aldara se morala vratiti tamo gde je i pripadala, kao i ja.

Smrt nas je ponovo razdvojila,

ali to nikada nije uspelo da spreči moju besmrtnu ljubav

da traje čitavu večnost.

Znao sam da će ono što smo uradili

dodati još 20 decenija mojoj kazni,

ali vredelo je.

Ljubav je vredna toga.

Hrabra si i ljubazna, Saro.

Još uvek nisi upoznala ljubav, a znam da imaš nade.

Vratićeš se, izdržaćeš kaznu,

i biće ti oprošteno za delo koje nije bilo tvoja krivica.

Jednog dana ćeš spoznati pravu ljubav.

Ako se to desi, steći ćeš besmrtnost.

Idi, Saro, hvala ti.

Kada sam se vratila, sve sam videla drugačije.

Moj advokat je smanjio kaznu

nakon što sam dokazala zlostavljanje kojem sam bila podvrgnuta... godinama.

Vreme u zatvoru provela sam pišući.

I vreme mi je brzo prolazilo pred očima.

Nekoliko godina kasnije,

odslužila sam kaznu i puštena sam.

Objavila sam svoju knjigu sa nekoliko izmena.

Na kraju sam je nazvala "Haronovo prokletstvo",

i srećom dobro se prodala.

Ljudi svih kultura bili su u mogućnosti

da pročitaju Čamdžijinu poruku ljubavi.

Mi ljudi smo svi objedinjeni istom stvari,

potragom za ljubavlju tokom života,

i smrti na kraju puta.

Zaradila sam mnogo para tom pričom,

i moj život se zauvek promenio.

Mogla sam da kupim svoju slobodu a da ne prodam dušu,

prodajući samo reči ljubavi.

Tada sam odlučila da otvorim Vrata nade

bez straha od gubitka bilo čega što može biti unutra.

Čamdžija je naterao moje strahove da zauvek nestanu

jer kraj je uvek isti.

Ne možemo da biramo gde smo rođeni, ni kada.

Ono što možemo da odaberemo je da budemo hrabri i borimo se,

ili da budemo kukavice i odustanemo.

Čamdžija je rekao da vas ljubav može spasiti ili upropastiti.

Koliko je bio u pravu.

Kako se zoveš? -Kim.

Hvala što si došla, Kim.

Kako se zoveš?

Džejmi.

Zgrabi ga za ruku i beži.

Vreme ti nikada neće pružiti drugu šansu.

Otišli ​​smo u Italiju.

Putovali smo kroz vreme do 1960.

i sve je bilo divno.

Imam nešto za tebe.

Šta?

Mogu da umrem pre tebe.

Zašto to govoriš?

Nešto nije u redu s tobom?

Ne, samo kažem, jer takav je život.

Želim da mi obećaš...

da ćeš čuvati ono što ti dam zauvek.

Nema potrebe za obećanjem.

Otvori ruku.

Da li je pravi?

To je veoma stari novčić,

i neće mi trebati.

Ne bi želela da ostaneš na drugoj obali,

inače te više nikad ne bi videla.

A to bi bilo neoprostivo.

Sumnjam u tvoju knjigu.

Reci.

Ko je stavio zlatnu kovertu

ispod vrata radionice?

Mislim na čoveka u crnom, nikad ga više nisi spomenula.

Čovek u crnom bila je ljubav lično.

"Ako želiš da saznaš,"

"Sve što treba da uradiš je da otvoriš vrata."

"Ne mogu da uđem ako nisam pozvan."

"Ne mogu da uđem ako nisam dobrodošao."

Prebacivao sam milione duša

sa jedne na drugu stranu vekovima.

Svaka duša ima svoju priču, a svaka priča svoju tragediju.

A ova je bila moja.

Nisam uvek bio Čamdžija.

Mnogi su bili pre mene, i mnogi drugi će doći posle mene.

Jednog dana bi to mogao biti ti.

Sve zavisi od toga šta živi u tvojoj savesti.

Prevod i obrada **** SiĆa ****

Подржите нас и постаните VIP члан да бисте уклонили све огласе са www.OpenSubtitles.org