Original subtitles

Htela si da mu se osveti�. Ponela si taj pi�tolj.

Htela bih samo da ga dugo mu�im.

Mi�o!

Kuda �ete, Ivane Sergejevi�u? U otad�binu, u Rusiju?

Ne, ja se jesam rodio u Rusiji, ali mi to nije otad�bina.

�to nisam stavio na nulu?

Prokleti Nemac! Sve vreme se vrteo oko mene.

A sad mora� da brine� o njegovoj deci. Do groba!

Polina!

DOSTOJEVSKI �esta epizoda

Da li danas dugo nameravate da me mu�ite?

Umorio sam se.

�uti.

Bole me le�a.

Da ne po�tujem Tretjakova, ne bih... -Izdr�ite jo� malo.

Pristali ste da pozirate, pa sad trpite.

Koliko shvatam, navikli ste. -O �emu govorite?

�itao sam prikaze va�ih "Zlih duha".

Kao da su se svi zaverili i nihilisti, i zapadnjaci.

Svi vi�u da ste retrogradni. Udaraju iz sve snage.

Nek ih �avo nosi!

Pravo da vam ka�em, te�ko mi je da se naviknem na to.

"Zli dusi" jesu tendenciozni, ali sam hteo da budem jo� o�triji.

Otvoreno, do poslednje re�i. I da se ne ulagujem omladini.

Neka nihilisti samo vi�u. Pla�e se da pogledaju

istini u o�i i vide dokle �e dovesti ideja o revoluciji.

A Verhovenski je sam �avo.

Govori: "Na�i nisu samo oni koji kolju i pale,

i pucaju iz klasi�nog oru�ja ili ujedaju. Takvi samo smetaju.

Nastavnik koji se sa decom ruga njihovom bogu i njihovoj kolevci,

ve� je na�. Advokat koji obrazovanog ubicu brani time

�to je ubica prosve�eniji od svojih �rtava

i, da bi novac izvukao, morao je da ubija, ve� je na�.

�aci koji ubijaju seljaka

da bi proverili kakvo je to ose�anje, na�i su."

Tako�e je osu�eno sve �to je dozvoljeno masi.

Nema slobode bez vere u Boga.

Ko tra�i slobodu bez Boga, izgubi�e svoju du�u.

Neka me rastrgnu, neka me pljuju, neka mi se podsmevaju

ti zapadnjaci, ali su u pro�losti

svi narodi pokazali da nisu dostojni mesijanstva.

Samo je ruski prostodu�ni narod, jedini koji je kao dete na Zemlji,

na Bo�jem putu jer nije iskvaren napretkom, jo� uvek.

Nije samo Rusija dobila mesijansku ulogu,

ali ju je jedino ona sa�uvala. Izvinite, ometam vas.

Ni�ta. Volim da slu�am kada slikam po modelu.

Ja mu do�em model?

�udni ste vi slikari.

Kad biste morali da slikate po se�anju...

Ja sve svoje likove dr�im u glavi. �ak ih lepo i vidim.

PALIBINO, IMANjE KRUKOVSKIH, 1864.

Ana Vasiljevna!

Pismo!

Idi.

"Po�tovana Ana Vasiljevna, dobio sam va�u pri�u

i odmah po�eo da je �itam."

Kako sam odmicao sa �itanjem, strah je nestajao

i sve vi�e sam bio o�aran tom mladala�kom neposredno��u,

tom iskreno��u i toplinom kojima odi�e va�a pri�a.

Sonja!

Sonja!

Ovde sam. -Sonja...

Objavi�e moju pri�u! Kakva je to sre�a! -Koju pri�u?

Napisala sam pri�u i poslala je Dostojevskom.

A on... Evo, �itaj.

"Va�a pri�a �e biti objavljena." -Odli�no! �estitam!

On je veliki pisac i �ini mi se da sam se zaljubila u njega.

Jesi li poludela? Kada? Nijednom ga nisi videla.

Ne. On je pisac. On je Dostojevski. Koliko je njemu godina,

a koliko tebi? Ne. Sigurno si poludela.

S tobom se ne mo�e razgovarati. Jo� si devoj�ica.

Ne razume� ni�ta osim te tvoje matematike.

Kod tebe su dva i dva uvek �etiri. A kod njega... -A kod njega?

Kod njega su tri.

Kakav Peterburg! Kakvo pisanje!

Poznavao sam jednu spisateljku, groficu Rastop�inu.

Sreo sam je jednom u Baden-Badenu. Za ruletom, �ini mi se.

Ide grofica, a za njom se vu�e bulumenta svakojakih tipova,

sve gori od gorega. Psuju, vi�u, kiko�u se, rukama ma�u

i obra�aju joj se kao sebi ravnoj.

Sve je izgubila. Do poslednje pare i vi�e a�utantima:

"Idemo da u �ampanjcu utopimo tugu!" Kakvu tugu!

Eto do �ega dovodi pisanje.

Hvala bogu �to ti pi�e� bolje nego �to sam mislio.

Mila moja, �ta mi uop�te o njemu znamo? Novinar,

biv�i robija�. Dobre preporuke. -Tatice, on je pisac. Veliki pisac.

U boljim ku�ama se smatra �a��u da ga pozivaju u goste.

Budalice... Jednom robija�, uvek robija�.

Pa makar bio i trgovac prve klase. -Tatice, kako vas nije sramota?

Razmazila si ih, majko. Moram da vam ka�em...

Otac s njima razgovara, a one preko vrata! Vrtirepke.

Koliko Anjuta ima, 21 godinu? A taj pisac? Preko 40.

Starac, �avo ga odneo! -Pa i ti ima� preko 40,

a uop�te nisi starac.

Ali ja ne obilazim tu�e ku�e i ne jurim devojke.

Da sam neki despot, ne daj bo�e, ili zaostao �ovek,

da li bih vas pustio u prestonicu? -Pa nisi nas ni pustio.

Stvarno? -Da.

Dobro, idite. Put je dalek.

U Peterburgu ne skidaj o�i s njih.

Da li su vam roditelji �ivi? -Nisu, odavno su umrli.

Carstvo im nebesko...

Da li ste o�enjeni ili momak? -�enu sam sahranio

pro�log prole�a. -Sahranili... Kakva nesre�a.

A sada �ivite sami? -Da, sada �ivim sam.

Da li je va�a supruga umrla od neke bolesti

ili je bio nesre�ni slu�aj? -Od tuberkuloze.

Lekari nisu mogli da pomognu? -Nisu mogli. Bog je tako hteo.

Mama... -Bog dao, Bog i uzeo.

Izvolite, popijte �aj. Porazgovara�emo o svemu.

Sonja i Anu�ka su spremile brdo pitanja za vas.

Jedva �ekaju da vas sve to pitaju. -Na�alost, ne mogu da ostanem.

Za�to, Fjodore Mihailovi�u? -Imam mnogo posla.

Zahvaljujem vam na ukazanoj �asti. -Na �emu zahvaljujete?

Ni �aj niste popili...

�ta da se radi... -Gospode!

Anu�ka i Sofiju�ka, drage moje, otac ga nije ni video,

ali kao da je unapred znao. -Mamice, prestanite.

Kako mo�ete tako? Uvek sve pokvarite.

�ta je bilo?

Da li si �itala "Zapise iz podzemlja"?

Ko o �emu, a matemati�ar o... Znam, tamo pi�e

o tvojih dva puta dva. -Pusti me.

Sonja, �ta ti je?

"Pobogu - povika�e vam - to se ne mo�e pobijati,

to je: dva puta dva - �etiri! Priroda vas ne pita...

Vi je morate primiti onakvu kakva je, a to zna�i

i sve njene rezultate. Zid je, dakle, zid.

Gospode, a �ta se mene ti�u zakoni prirode i aritmetike,

kad se meni iz izvesnih razloga ti zakoni i dva puta dva - �etiri

ne svi�aju? Naravno, ja ne�u mo�i �elom da probijem takav zid

ako zaista nemam snage da ga probijem..."

Rekla sam ti. -Ne smetaj mi.

"Ali se ne�u ni pomiriti s njim samo zato �to je preda mnom

kameni zid i �to nisam imao snage.

Kao da je takav kameni zid doista neko smirenje

i zaista nosi u sebi neku re� mira. O, besmislice nad besmislicama!"

Moj otac je imao vrlo stroga pravila.

Pred spavanje je s fenjerom u ruci ulazio u sobu kod sestara

i gledao ispod kreveta da se tamo slu�ajno ne krije neki kavaljer.

Mo�da se negde i krije...

Vi se smejete, a mojim jadnim sestrama nije bilo do smeha.

Izraz lica mu je bio takav da su se tresle od straha.

Zatim je ulazila mama i terala tatu napolje.

Kod nas nije tako. Kod nas se mama boji tate.

Tata nije �esto u Peterburgu, vi�e voli da �ivi na imanju,

pa mi imamo punu slobodu. -I kako koristite tu slobodu?

�itamo knjige koje ho�emo. -To je dobro.

Dana�nja omladina je glupa i zaostala.

Njima su �izme va�nije od Pu�kina.

Pu�kin je za dana�nje vreme ipak malo zastareo. -Kako to?

Idemo i na razne studentske skupove.

Ja manje idem, ali Ana voli. Mene ne zanimaju

problemi socijalizma. -Kakvu sestru imate!

Sonju vi�e zanimaju algebra i geometrija. Govorim joj

da cela Evropa misli da je socijalizam budu�nost sveta.

Da, to je ta�no. Ceo 18. vek smo se trudili da sustignemo

evropske trendove, uklju�uju�i i razne gadosti, a da i ne trepnemo.

Sad smo po�eli da se pribli�avamo francuskom socijalizmu.

Toliko smo preterali u tome da nam se cela Evropa smeje.

Ana Vasiljevna... Stigla je Jelizaveta Fjodorovna.

Devojke! Donela sam vam poklone. Carice nebeska!

Dobar dan! -Dobar dan, moj gospodine!

Sonje�ka, nisi se naljutila �to sam rekla za algebru?

Ma, �ta ti je.

Anja, on mi izgleda potpuno druga�ije.

Tako je mlad, jednostavan i drag.

Da li stvarno ima 44 godine? -Ti si se zaljubila u njega.

A ti nisi? -Ti si mala. -A ti?

Imam 21 godinu, odrasla sam. A ti ima� 14.

Ne ljuti se, mnogo te volim, ali tako si sme�na.

Dobro je �to si se kona�no zaljubila.

Mo�da �e� prestati da stalno re�ava� zadatke iz algebre.

Meni je algebra zanimljivija od te va�e poezije.

Veoma dobro pamtim poslednji trenutak.

Pre nego �to su mi navukli d�ak, video sam odblesak bajoneta,

remenje, visoke kape. Sve�tenik mi je pri�ao,

prineo krst i poljubio sam ga. I to je bilo sve.

Navukli su mi d�ak. �udno je to. Nije trebalo ni�ta da vidim

sa d�akom na glavi, a sve vidim.

Vidim. Do najsitnijih detalja.

Vidim vojnika, bajonete, generala na konju,

lica �inovnika... Do najsitnijih detalja.

Prst vojnika na obara�u. Sve u deli�u sekunde, shvatate?

Zatim su se �ulu dobo�i, sve je nestalo

i �ekam samo jedno, komandu "Pali!".

Gospode... -I evo �ta sam tad odjednom pomislio. Samo na tren.

Ako bi me stavili na maleni ispust na najvi�oj litici

nad beskrajnim okeanom i pitali me da li bih

godinama, decenijama stojao na tom ispustu

i da se nu ne pomerim, a da poda mnom bude

okean koji neprestano hu�i, ili mogu da izaberem drugo:

da se bacim u provaliju i zauvek okon�am tu patnju...

Kad bi me pitali �ta biram, da li da stojim na tom ispustu

iznad okeana koji hu�i ili da se bacim,

bez razmi�ljanja bih izabrao da �ivim.

Da �ivim, samo da �ivim, pa makar i ve�no patio.

Dobar je. -Kako je nepravedno bilo

to va�e progonstvo. -Nije. Mo�da je Bog,

vrhovni sudija, smatrao da treba da robijam

da bih tamo shvatio ono �to je najva�nije,

ono bez �ega ne mo�e da se �ivi.

Sonje�ka, du�o, odsvirajte nam ne�to.

Ona je posebno za vas nau�ila "Pateti�nu sonatu".

Du�o moja, Ana Vasiljevna, zavoleo sam vas, razumite,

zavoleo sam vas �im sam vas ugledao.

Ne volim vas kao prijatelj, nego strasno, svim svojim bi�em.

Ako se udam za vas, ne�u postati knji�evnica.

Mora�u da ra�am decu, da �rtvujem svoju budu�nost va�em radu.

Fjodore Mihailovi�u, ja na to nisam spremna.

Za to bi �ovek morao ludo da voli, da zaboravi na sebe,

da zanemari sebe radi svog voljenog.

Ja to nisam u stanju. -Vi verovatno sad to govorite

i mislite kako ste lepi. Je li tako?

Ali znajte, va�a sestrica �e biti mnogo lep�a od vas.

�ta to govorite? -Ima izra�ajne crte lica, a o�i...

Kakve o�i ima! A vi... -Ko sam ja?

Lepu�kasta Nemica. Eto ko ste vi! -I vi ste takvu zaprosili?

Niste me dobro razumeli, draga Ana. Ja bih zaprosio

va�u sestricu, lepoticu Sonje�ku.

�teta �to je jo� uvek mala. -Prene�u joj. Bi�e sre�na.

Ana Vasiljevna, izvinite. Boga radi, oprostite.

Uvredili ste me, pa tako govorim.

Nemojte nikome da prenosite te moje re�i.

A va�a dela mi �aljite. Sa zadovoljstvom �u ih �itati.

Zbogom! Ne spominjite me po zlu.

Sad sam po Jusupovskom parku �etala s Fjodorom Mihailovi�em.

Zaprosio me je.

A ja sam ga odbila. -Zar ga ne voli�?

A ti ga ne bi odbila?

Ne bih. -Tako govori� jer je nemogu�e da se to desi.

Ali ako sa�eka dve-tri godinice...

Zna�, on bi bio sre�an s tobom.

On je tako dobar, genijalan i nesre�an.

Njemu je potrebna potpuno druga�ija �ena.

Njegova �ena mora da se potpuno posveti njemu i samo njemu.

Ja bih mu sve dala.

Celu sebe. I najmanji deli� sebe.

Lizalice!

Fjodore Mihailovi�u...

Dobar dan, Sonje�ka! -Pisala sam vam.

Molila sam vas da se susretnemo. Hvala �to ste do�li.

�ta vam je? I sam sam veoma �eleo da vas vidim.

Ja sam glupa, oprostite mi.

Ja sam vam pisala kao Pu�kinova Tatjana.

Mislite da �u vas, kao njegov Onjegin, sad okrutno prekoriti?

Uzmite lizalicu, dobri gospodine. Hvala.

Toliko sam se uzrujao kad sam pro�itao va�e pismo.

Izvolite.

Sonje�ka, ja nisam vredan takvih divnih re�i.

Volim vas. Znam da sam jo� mala, ali nisam ni toliko mala.

Kneginja Marija se udala sa petnaest godina.

Ako samo malo sa�ekate, celu �u vam sebe dati, celu.

Sonje�ka... -Vi me ne volite? -Ja? Vas?

�ta vam je? Mnogo vas volim. -Ali, Ani ste rekli...

Draga moja, �arobna Sonje�ka... -Stanite.

Tim tonom tata razgovara sa mnom. -Vi volite egzaktne nauke, zar ne?

Recite, da li je jedan plus jedan uvek dva?

U aritmetici jeste. -Ali u �ivotu je vrlo �esto nula.

Razumete li me? -Razumem.

Ne volite me. Ne volite me kao �enu.

Sonje�ka, znate li �ta sam sad pomislio?

Bi�ete velika, �uvena matemati�arka

i uda�ete se i bi�ete sre�ni. -Nemojte tako da me umirujete.

Ne umirujem vas. Pisci pomalo vide budu�nost.

Kao gatara Ciganka vam sada prori�em budu�nost.

Hvala vam na takvom proro�anstvu,

ali ne�u biti sre�na. Molim vas, vratite mi pismo.

Naravno. -Nema potrebe da me ispra�ate.

Divna lizalica! -Kako vas nije sramota da me �pijunirate!

Vas nije! Strpljenju moje majke i mene je kraj.

Ili �ete nam vratiti dug ili idem kod sudskog izvr�itelja

i najbolje �to mo�e da vas sna�e jeste zaplena imovine.

Razumem. Rekao sam vam da �e �asopis uskoro donositi prihod.

Ne zavaravajte se. Va�a "Epoha" svakog dana gubi pretplatnike.

Sve ja znam. Zato vam je majka dala nedelju dana.

A ja �u vam dati mesec dana.

A ovu lizalicu smatra�emo avansom.

Po�tovani gospodine, pre vi�e od godinu dana

potpisali smo ugovor, a jo� uvek nema obe�anog romana.

Ho�ete da me upropastite? -Pisao sam roman.

Divno. I, gde je? -Jo� ga nisam zavr�io.

A �ta je bilo sa romanom "Zlo�in i kazna"?

Morao sam da ga dam u "Ruski vesnik". -Znam.

Na� ugovor za roman "Ruletenburg" isti�e za mesec dana.

Imate �itavih mesec dana. -Ne�u sti�i da zavr�im

taj roman za mesec dana. -To je veliko i slo�eno delo...

Dozvolite, po�tovana gospodo. Imali ste �esnaest meseci.

A imate i stari dug, za prethodne knjige i �asopise.

Dvesta deset rubalja, ukupno trista osamdeset.

Slo�i�ete se da to nije mala suma.

Pla�ao sam vam avansno po tri hiljade po ugovoru.

�ta ja sad da radim? Slo�i�ete se da vas nisam ja

doveo u tako bezizlaznu situaciju, ve� ste sami to uradili.

A �ta ako vam predlo�im novi roman od petnaest tabaka?

Potpuno novi. -Jeste li ga napisali?

Nisam, ali sam sve smislio, i celu sliku i detalje.

Sve do samih poglavlja. U glavi sam ga skoro napisao.

Ho�ete da ka�ete da �ete za mesec dana napisati roman?

�alite se? -Ne. Uveravam vas. Napisa�u vam novi roman

za mesec dana. -Niste mogli napi�ete za 16 meseci,

a za mesec , dana �ete napisati? -Ho�u. Da, za mesec dana.

Dobro. Izgleda da smo obojica poludeli.

Pristajem.

Ali imam jedan dodatni uslov. -Naravno, slu�amo vas.

Ako ne napi�ete taj roman u roku odre�enom ugovorom,

izgubi�ete autorska prava na taj roman

i na sve drugo �to napi�ete u narednih devet godina.

Jeste li pri sebi? -Niko od nas nije sad pri sebi.

Moje je da ponudim, va�e da odbijete.

Imate slobodu izbora. -Koristimo tu slobodu i odbijamo.

Ne, Nikolaj Nikolajevi� gre�i.

Da, pristajem. -Odli�no!

Gospodo, ako nemate ni�ta protiv, mo�emo odmah da odemo

u moju kancelariju da potpi�emo ugovor.

Kako narod ka�e, gvo��e se kuje dok je vru�e.

Vi ste idiot! Oprosti, Bo�e. Da li vam je jasno

da osu�ujete sebe na dobrovoljno ropstvo? -Jeste.

Bezumlje! Za mesec dana napisati roman!

Rado bih ponovo oti�ao na robiju na isto onoliko godina

samo kad bih mogao da vratim dugove i ponovo budem slobodan.

Ju�e su me zajmodavci poslednji put upozorili.

Za dve nedelje �ete me pose�ivati u du�ni�kom zatvoru.

Priznajte, ve� ste mnogo napisali. -Nijedan redak.

Samoubica!

Evo!

Dobar dan! Ja sam Ana Grigorijevna Snitkina.

Imam preporuku za posao. -Ne znam da li mo�e da iza�e.

Bolestan je. Izvolite.

Fedosja!

Izvinite. -Dobar dan!

Fjodore Mihailovi�u, do�la je jedna devojka za posao.

Ja sam Ana Grigorijevna Snitkina. Imam preporuku za posao.

Otkad se bavite stenografijom? -Tek pola godine.

Kako pola godine? Da, Nikolaj Porfirijevi�...

Dobro je da mi je bar devojku poslao.

Da mi je poslao mu�karca, on bi se verovatno jo� i propio.

Nadam se da vi ne pijete. -Ne pijem. -Uop�te?

Naravno, mogu da popijem �a�icu za praznik. -�a�icu...

Dobro, kad zavr�imo roman mo�da i popijemo po �a�icu.

Sla�ete li se? -Sla�em se.

To je poklon od mojih prijatelja iz Semipalatinska.

Hajde da po�nemo. Ja �u malo diktirati, a vi �ete pisati.

Molim vas, sedite. Ana... -Grigorijevna.

Grigorijevna...

�ta, ve� ste spremni?

"Najzad stigoh posle dvonedeljnog odsustvovanja.

Na�i su ve� tri dana bili u Ruletenburgu.

Mislio sam da me bogzna koliko i��ekuju,

ali prevario sam se." Sti�ete li uop�te?

Da ne diktiram previ�e brzo? -Sve je u redu, sti�em.

"Bilo je o�ito da su negde pozajmili novac.

�ak mi se u�inilo da je generala pomalo sramota da me gleda.

Marija Filipovna bila je silno zauzeta

i porazgovarala je sa mnom na brzinu..."

Imao sam o �emu da premi�ljam,

me�utim, sav sam utonuo u analizu

svojih ose�anja prema Polini.

"Opet dobitak! Ukupno sam, zna�i, imao 80 fridrihsdora!

Razmestih svih 80 na 12 srednjih brojeva.

Trostruka dobit, ali dvostruki izgled da se izgubi."

Malo sporije, molim vas. -Izvinite, du�o. Zaneo sam se.

Da li vam se svi�a to �to zapisujete?

Prili�no je dobro -To ni�ta ne zna�i.

Da li vam se svi�a ili ne? -Svi�a mi se. Veoma mi se svi�a.

Nadam se da govorite istinu.

Idemo. "To�ak se zavrte i izi�e 24.

Bio sam kao u groznici i bacio celu tu gomilu novca na crveno.

I odjednom se prenuh! Samo taj jedan jedini put

tokom cele te ve�eri, tokom cele igre,

strah me je pro�eo hladno�om i odazvao se drhtajem

u rukama i nogama. Sa u�asom osetih, i u trenutku shvatih

�ta bi za mene zna�ilo da izgubim. Na kocku je bio stavljen

ceo moj �ivot!" -Sa�ekajte, ne sti�em.

�ta je bilo? -Toliko ste se uzbudili.

Van sebe ste. -Na osnovu �ega ste zaklju�ili

da sam uzbu�en? Ja samo izvodim scenu koju sam napisao

da biste vi razumeli ono �to sam napisao.

�ini mi se da �e vam tako biti lak�e da zapisujete?

Naravno, bi�e lak�e. Izvodite scenu malo mirnije.

Kako mogu? Skoro da se se�am svoje pro�losti.

Ne�to sli�no se i meni desilo. Svi junaci su bili deo mog �ivota.

I Polina? -Da, naravno. Nije bilo ba� tako...

Uostalom, za�to da to krijem pred vama?

Da, postojala je Polina. -Da li je jo� uvek toliko volite?

Koliko stranica ste danas napisali?

Zavr�ila sam dvesta osamdesetu. -To je deset tabaka.

Moram jo� pet da napi�em.

Pogleda�u koliko dana mi je jo� ostalo.

Do �avola, gde mi je to?

Ostalo mi je deset dana.

Ne�u sti�i.

Deset dana! Do �avola, ne�u sti�i!

Ovde je bila jo� jedna vaza. Niste je valjda razbili?

Ba� mi je �ao. -Morao sam da je zalo�im.

Ro�acima je hitno trebalo dvadeset pet rubalja.

Izvinite. -Ma, �ta vam je? Vi izvinite.

Ana Grigorijevna, ho�emo li da nastavimo?

Ne prili�i piscu Dostojevskom da se preda trgovcu Stelovskom.

Dakle... -Idemo.

"�etiri - viknu krupije. Ukupno, s pre�a�njim ulogom,

opet mi se na�e 6.000 florina. Bacih 4.000 na crno.

Krupijei su se zgledali i dogovarali...

Se�am se samo, kao kroz san, da sam ve� bio dobio, �ini mi se,

nekih �esnaest hiljada florina."

Da li sti�ete?

Pa�a, za�to ne spava�? Rekli su mi da si prestao

da ide� u gimnaziju. Za�to? -O�e, potreban mi je novac.

Za�to? �kola ti je pla�ena do kraja godine.

Potreban mi je novac. Ne mogu ni u kr�mu na tanjir ��ija.

�ta �e� u kr�mi? Sve ima� u gimnaziji.

Ka�em ti, platio sam do kraja godine.

Nije mi dovoljno. Stalno sam gladan.

Svi gimnazijalci idu u kr�mu, a ja ne mogu. Sve vreme se stidim

svog siroma�tva. -Glupo je stideti se siroma�tva.

Treba se stideti gluposti. Idi... Moram da radim.

Kad je mama umirala, obe�ali ste da �ete brinuti o meni.

A uop�te se ne brinete. U gorem sam polo�aju nego sluga.

Pa�a, ne mogu da radim od tebe. -Vi ste prevarant.

Celog �ivota varate ljude. -Odlazi!

Ako ne prestane�, zabrani�u ti da ulazi� u moj kabinet!

Bedni, odvratni prevarant!

Ni�tarija! Podli la�ljivac!

Polako!

Polako!

Ostalo mi je pet tabaka.

Pet tabaka!

Nemojte lo�e da mislite o meni, Nikolaje Nikolajevi�u.

�elim mu uspeha, ali on je kao dete.

Kako ste hladnokrvno postavili takve uslove pred veliko dete.

I to dete koje je sklono riziku i avanturizmu.

Znate, Nikolaje Nikolajevi�u,

samouverene pustolove treba kazniti.

A ja sam ve� zamislio kako �u objaviti

luksuzno izdanje "Kockara" i dobro zaraditi na njemu.

To je, naravno, fatalni cinizam. Ali ja sam trgovac.

I ja volim rizik. Za�to bih li�io sebe prilike

da dobro zaradim? -Izbi�ete na lo� glas

me�u ruskim izdava�ima. Ne pla�ite se toga? -Ne.

Svi �e mi zavideti. Zamislite, Dostojevski li�no

besplatno radi za Stelovskog celih devet godina.

Postoji jedna rupa u tom lopovskom ugovoru,

vrlo pogubna za vas. -Ne razumem. Objasnite.

U ugovoru stoji da �e Fjodor Mihailovi�

savesno ispuniti sve uslove. Podvla�im, savesno.

Postoji jedna vrlo va�na okolnost u stvarala�tvu jednog pisca.

Upravo to stvarala�tvo. Stvaraoca mo�e da zadesi nesre�a.

�ta ako narednih devet godina budete dobijali od njega

samo, nazovimo ih tako, neuspehe? �ta �e onda biti

s va�om trgovinom? Ima�ete samo gubitke?

Mo�da vas �eka �ak i potpuna propast.

Koliko �ete onda prekora dobiti, koliko �e vam se onda rugati.

Ako nesavesno ispuni uslove ugovora,

da�u ga na sud. -U svakom slu�aju �ete izgubiti.

Stvarala�tvo jednog pisca zavisi od Bo�jeg provi�enja.

Gospod mo�e da uzme talenat, ali i da ga vrati.

Mora�ete da tu�ite i na�eg Gospoda, Isusa Hrista.

Ima jo� sedam dana da zavr�i roman na vreme.

Molite Boga da on zavr�i svoj roman na vreme.

Kako �emo sad raditi?

Da li nam je jo� mnogo ostalo? -Napisali smo

dvanaest i po tabaka. Fali jo� dva i po.

Sedamdeset �etiri stranice. Gospode, to je ba� mnogo.

Mora�u da vam diktiram iz glave.

Da li �ete uspeti da zapi�ete? Da li �ete mo�i?

Da li �ete vi mo�i? Kako se ose�ate? -Odli�no!

Pun sam snage i strasti!

Fedosja! -Fedosja!

Fedosja!

Donesi mi jak �aj.

Ne mo�ete da zamislite koliko mi je �ao

va�eg glavnog junaka Alekseja Ivanovi�a. -Za�to?

On je tako mlad, pametan, a tako nesre�an.

Veliki novac mo�e samo da ubije �oveka.

Zar ga ne ubija ljubav? -Ljubav ne mo�e da ubije.

De�ava se da ljudi pate, ali ne umiru od ljubavi.

Dobro, hajde da poku�amo da vam diktiram iz glave.

Jeste li spremni? -Jesam.

"Iskusni kockar

zna �ta zna�i 'nastranost slu�aja'.

Na primer, reklo bi se da �e se posle �esnaest uzastopnih

pojavljivanja crvenog, sedamnaesti krug

obavezno zaustaviti na crnom. Na njega se novajlije

bacaju u gomilama, i stra�no gube."

O�e, do�li su ti sinovac i sinovica. -Ko?

Kako ko? Aljo�a i Ma�enjka. Neka oni sami ka�u...

A, mo�e li posle? Ja sad radim.

Mama je rekla da mo�emo da �ivimo kod vas. -Dobar dan!

Da, dobro. �ivite. -O�e, treba nam novac.

Fedosja ide u kupovinu, a nema dovoljno novca.

Dobro. Uzmi... -�ta? -Drugu vazu.

Nosi je u zalagaonicu, samo idite.

Mili moji, idite. Moram da radim.

Pre dve nedelje ste ve� zalo�ili jednu vazu.

A �ta �u? Nemam vi�e kome da se obratim...

A za�to tra�ite? Nek sami zara�uju. Odavno su odrasli.

Evo, Pa�a...

Ako na vreme ne zavr�imo roman, posta�u prosjak.

Hajde da radimo.

"'Polina, evo 25.000 florina, to je 50.000 franaka, �ak i vi�e.

Uzmite i sutra mu ih bacite u lice.' Ona mi ni�ta ne odgovori.

'Ako ho�ete, ja �u mu ih sam rano ujutro odneti.'

Ona se odjednom nasmeja. Taj smeh bio je veoma nalik

na njeno doskora�nje podrugljivo smejanje kavo ju je uvek obuzimalo

za vreme mojih najstrasnijih ljubavnih izliva.

Najzad prestade da se smeje i smr�e se.

Po�e strogo da me odmerava ispod o�iju.

'Ne�u uzeti va� novac', progovori prezrivo.

'Kako? �ta sad to zna�i?', povikah. 'Polina, a za�to?'

'Ne uzimam novac bez naknade.'

'Ja vam ga nudim kao prijatelj, ja vam nudim i svoj �ivot.'"

Jo� uvek je toliko volite?

Vi�e je ne volim.

Koliko dana mi je ostalo do smrtne kazne?

Pet dana.

Gospode, ne�e� valjda dozvoliti da mi se podsmevaju.

PREVOD: Danica Ili� TEHNI�KA OBRADA: jafforidza