Original subtitles

www.titlovi.com

DOSTOJEVSKI osma epizoda

PETERBURG, PROLE�E 1872.

Se�ate se da vam je ovaj ra�un ve� pla�en?

Ne se�am se. Za taj ra�un ste ostali du�ni.

Izvinite, Ana... -Ana Grigorijevna.

Koji je va� posao kod... -Vodim sve njegove poslove.

Ja vam ka�em, Sergeje Ignjati�u da je taj ra�un pla�en.

A da se ne sva�amo i da vas malo postidim, evo vam potvrda.

Izgleda da ste hteli da uzmete jo� dvesta rubalja.

Kako sam samo zaboravio? Nije mi jasno. Neverovatno.

Ba� neverovatno. Nemojte vi�e da dolazite,

da vas ne bih tu�ila sudu zbog prevare.

Ne bih vas vi�e zadr�avala.

Njuta!

Marta, po�uri, nema vi�e vode.

�ta se de�ava? -Brzo! Veoma te�ak poro�aj.

Uzmite ovo! -Ne sada. Kasnije!

Di�i duboko! Napni se! Napni se!

Idem!

Mnogo vam je hladno ovde. Za�to ne grejete?

Ne! Ne mo�ete ovamo!

Gospode!

Gospode, pomozi!

Gospode pomozi!

Zavr�io si "Idiota", ja sam rodila Ljubo�ku,

mogli bismo nazad u Rusiju. -Sa�ekaj jo� malo, draga.

Kada dobije ovaj poslednji deo, Katkov �alje ostatak honorara.

Kada to stigne, vra�amo se ku�i. U Rusiju.

Dobar dan! -Dobar dan!

Gospo�o i gospodine Dostojevski, drago mi je �to vas vidim.

Ovo je za nas velika �ast.

Postavi�emo na ulazu tablu na kojoj �e pisati

da je odavde pisac Dostojevski slao u Rusiju rukopis romana.

Nemojte da me izbaksuzirate.

Kako se zove va� novi roman? -"Idiot". -Izvinite?

Roman se zove "Idiot". -Ludak? -Upravo tako.

Ba� bukvalno tako? -Bukvalno tako.

Izvinite, g. Dostojevski, za�to bi neko pisao o idiotu?

Zato �to su ti idioti pametniji od nas pametnih,

samo �to mi to ne prime�ujemo. -Razumem. To je alegorija.

Nije on sasvim lud. Samo malo.

Te�ak vam taj "Idiot". To �e biti pet talira.

Ne, uvek je bilo dva i po.

Da, ali ovog puta je pet.

Te�ak. Nemam dovoljno. Tu ima... -Sa�ekaj, ne treba.

Ho�ete da po�aljemo samo deo? -Hvala, ne treba.

Done�u kasnije novac. -Kako ho�ete, g. Dostojevski.

�ta �emo? Gde da ih na�emo? Nismo ni stan platili.

Babica, lekar... Svi tra�e. Neka �ekaju.

A jo� treba i da pi�em.

Tra�e da budem umetnik, da pi�em poeti�no.

Da pi�em bez muke i truda, kao Gon�arov, Turgenjev.

A ja nemam pet talira da po�aljem rukopis.

Fe�enka, nemoj da se nervira�. Imam onu vunenu suknju.

Uop�te mi ne treba, mo�emo da je zalo�imo.

Anjuta, �ta pri�a�? Kao da si poludela.

Treba dete da doji�. Ne sme� da se prehladi�.

Mo�da... Ne, ovo ne�e da uzmu.

Moram da zalo�im pantalone. -Fe�a...

�ta �emo? Prokleti novac...

VIZBADEN, PROLE�E 1871.

Osam! Crno!

Dobro, gospodo, idem da popijem �ampanjac.

Dame i gospodo, postavite uloge.

Ulozi su stavljeni. Nema vi�e ulaganja.

Dvadeset jedan! Crveno!

�estitam, gospodine! -Hvala.

�estitam!

Dame i gospodo, postavite uloge!

Ulozi su stavljeni. Nema vi�e ulaganja.

Gospo�o Ana, donela sam vam po�tu.

Odmorite se, ja �u vam pri�uvati dete.

"Gospode!

Gospode!

�ta je sve smislio Dostojevski u ovom svom najgorem romanu.

U ovom komplikovanom delu vidim samo gomilu likova

i apsurdne doga�aje bez ikakve umetni�ke vrednosti."

Marta...

Molim vas, budite tu sa Ljubo�kom, moram da iza�em.

Ne brinite, gospo�o Ana, va�a devoj�ica je dobra.

Do�ao je i tvoj trenutak.

Dame i gospodo, postavite uloge.

Izvinite.

Dvadeset �est.

Ne! Dvadeset tri!

Ulozi su postavljeni. Nema vi�e ulaganja.

Dvadeset �est! Crno!

Kako dvadeset �est?

Stanite malo!

Za�to dvadeset �est?

Za�to dvadeset �est? -Izvinite.

Dame i gospodo, postavite uloge.

Dvadeset �est! Crno!

Dvadeset �est! Crno!

O�e na�, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje,

da do�e carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja,

i na zemlji kao na nebu. Hleb na� nasu�ni daj nam danas

i oprosti nam dugove na�e, kao �to i mi opra�tamo

du�nicima svojim; i ne uvedi nas u isku�enje,

no izbavi nas od zloga. Jer je Tvoje carstvo i sila i slava...

Gotovo je!

Ne�u vi�e nikada da se kockam.

Ne�u vi�e...

Gospo�o, izvinite...

Kazino je zatvoren. Do�ite nam sutra.

Gospode!

Fe�a!

Fe�enka, dragi...

Ljubavi moja, radosti moja.

Izvini, sre�o moja, nado moja. Sve je u redu.

Ustani. Ne sme� na hladno. Slaba su ti plu�a. Zemlja je hladna.

Sve sam prokockao. -Nema veze, Katkov je poslao.

Imamo novac. Ustani polako.

Idemo ku�i.

Idemo odmah na stanicu. -Prokockao sam...

Hajdemo polako.

Jo� malo, pa �e jutarnji voz. Idemo ku�i.

Oprosti�e� mi? Oprosti�e�, devoj�ice moja?

Zna�, re�io sam da se vi�e ne kockam. Nikada.

Zbog tebe, zbog na�e budu�nosti.

Ose�am, znam da �e biti de�ak. -Stvarno?

Da�e Bog da se rodi u Rusiji.

Krenuli smo u inostranstvo na nekoliko meseci,

a ostali smo vi�e od �etiri godine.

Anjuta, rusko nebo...

PETERBURG, 1871. GODINA

Otac se uvek ujutro dugo sprema.

Na�ao sam veliki, jeftin stan, samo sto rubalja mese�no.

�ta �e nam tako veliki stan? -Nije veliki.

Ima�ete gostinsku, radnu, spava�u i de�ju sobu,

a mi gostinsku, radnu i spava�u. Trpezarija �e biti zajedni�ka.

Ja sam sada porodi�ni �ovek. -Nameravate s nama da �ivite?

Nego kako? Rekao sam �eni da �emo �iveti zajedno

kada se otac vrati. -Va�a je �ena, Pavele, divna,

ali okolnosti su sad druga�ije. -Kako druga�ije?

Potpuno druga�ije. Ne pristajem da �ivimo zajedno.

Stalno vam govorim da suvi�e sebi dajete za pravo.

Sada �u to re�iti sa ocem. -Dobro jutro, Pa�a!

O�e!

Ana vodi doma�instvo. Kako ona ka�e, tako �e i biti.

Zdravlja vam �elim... -Dobar dan! -Dozvoljavate?

Ne�ete da me primite u ku�u, �uvate mir Fjodora Mihailovi�a.

Pogledajte ovo. Sabrao sam sve kredite

koje sam davao gospodi Dostojevskom i Strahovu.

To sve zajedno iznosi 12.000 rubalja.

Rok otplate je istekao pre tri meseca.

Usu�ujem se da pitam kad �ete platiti.

Ili da idem pravo na sud?

Plati�u, g. Ginter�tajne, sad stavljam ku�u pod hipoteku.

�im to bude gotovo, vama �emo prvome platiti.

Kada? Ne mogu da �ekam. Da vam popi�em imovinu?

Nemojte. Sa�ekajte mesec dana.

Ili da vam sad damo sto rubalja i po pedeset svakog meseca?

�to ste tako tvrdoglavi? Kakvu korist imate od toga?

Gospodin Dostojevski je talentovani ruski pisac,

a ja sam samo mali nema�ki trgovac.

Pokaza�u vam da mogu poznatog pisca

da strpam u du�ni�ki zatvor na godinu-godinu i po.

Budite sigurni i da ho�u.

Ili pare na sunce ili �e vam imovina oti�i na dobo�,

a g. Dostojevski u zatvor. -Onda slu�ajte...

Stan se vodi na mene, a ne na Fjodora Mihailovi�a,

name�taj smo uzeli na kredit. �to se ti�e pretnje zatvorom,

ja vas upozoravam da �u, ako ode u njega,

moliti mu�a da ostane tamo do isteka roka otplate duga.

Preseli�u se sa decom bli�e zatvoru,

pose�iva�u ga tamo, pomagati mu u radu.

Valjda vam je jasno, g. Ginter�tajne,

da u tom slu�aju, vi ne�ete dobiti ni�ta.

Dobro. Dajte sto rubalja.

Dobio sam ju�e pismo od Tretjakova.

MAJ 1872. GODINE

Ho�e da poziram slikaru Perovu. -Perovu? Fe�enka, pristani.

Perov je najbolji portretista. -Da pristanem?

Zna� koliko mora� da sedi� bez pokreta. Ne�u. Nemam vremena.

Pristani. To zna�i da te Tretjakov veoma ceni.

Hvala bogu da me bar neko ceni. -Nije dobro da ne pristane�.

Odbi�u. Stanite.

Dajte ne�to siromahu. Gospode, sa�uvaj i sakloni.

Dajte siromahu. Dajte, Hrista radi.

Nemoj da propije�. Kupi hleb. -Ne pijem ja. Bog ti pomogao.

Evo. Sa�ekajte malo.

Devoj�ice, kako se zove�? -Nastja se zove.

Fjodore! -Sa�ekajte, Anjuta.

Odakle ste vi?

Dosta je za danas.

Jo� pola sata. Tako smo se dogovorili.

Vasilije Grigorijevi�u, imajte milosti.

Fjodor Mihailovi� treba da ru�a, pa u �etnju.

�ta da radimo, brate? I ja moram da radim.

Kreditori �e me strpati u zatvor.

Dobro, Fjodore Mihailovi�u.

Sutra dolazim u isto vreme. -Ru�ajte sa nama.

Da, bolje pristanite, bi�e vam jo� gore.

Ko je to? -Prijatelj Pobedonosceva.

�uveni Dostojevski. To je jedno �ubre nevi�eno.

Evropa je za njega neprijatelj, a svaki liberal izdajnik.

Da vas �uje, dobio bi napad padavice.

�ta, ima i padavicu? -Ja sam �ula, nisam verovala.

�itala sam "Idiota". I njegov Mi�kin ima padavicu.

Vi mislite da je on Mi�kin? -Pre �e biti Rogo�in.

Taj �e ubiti za sitnicu. Pogledajte mu samo o�i.

Ne, gospodo. On je Svidrigajlov iz "Zlo�ina i kazne".

Dobro ga je prikazao sa svim njegovim tajnim strastima.

Gospodo, portret ostavlja utisak. Perov je odli�an portretista.

Tako mu je prikazao sve poroke.

Mora� dobro da promisli� pre nego �to mu ruku pru�i�.

A meni se svi�a. �ivi kako ho�e, niko mu ni�ta ne mo�e.

Pri�a se da je veliki novac ostavio na ruletu.

Ovo je prava pikanterija, obratite pa�nju.

Kada ide na prijeme, svakome zagleda pod sako.

Tra�i da vidi rep. �avo mu se svugde privi�a.

A vi ipak pogledajte njegovo lice.

Pogledajte njegove o�i. Taj �ovek se napatio u �ivotu.

�ta je, niste je na�li? -Kao da je u zemlju propala.

Sve smo pregledali, vikali. Nema je nigde.

Tra�ili ste iza brane? -Tra�ili smo.

Neka, idem sam da tra�im. Da niko ne pri�uva �ivotinju.

Koko�ke bez mozga.

Zorka!

Fjodore Mihailovi�u!

Ja sam ba� kod vas krenuo. Sad sam stigao vozom.

Dobar san! -Dobar dan! Ne poznajemo se.

Hripunov, Savelij Modestovi�, novinar iz Moskve.

Mo�ete li da mi date intervju? -Nemam sad vremena za intervju.

Zorka! -Gledam vam lice i vidim sve patnje koje ste pre�iveli.

Kakve patnje? Tetka, jesi li videla nekakvu �arenu kravu?

�arenu? Nisam. -Zorka!

Vi ste mo�da sujeverni? -Odakle vam to?

Veruje se da �e ti biti lep dan ako vidi� �arenu kravu.

Preteraste. �ta sve piskarala ne smisle.

Pa, �ta �e vam �arena krava? -Kako �ta �e mi? Tra�im je.

Nije se vratila sa pa�e. Svi je tra�e. I ja je tra�im.

Tra�ite. -Gde su svi? Zorka!

Kako to tako? Veliki slavni umetnik,

�iji je um posve�en samo najvi�im idejama,

ide i tra�i �arenu kravu. -�ta je tu �udno?

Uzeli smo kravu u najam. Deci treba mleka.

Kakva ti je to pesma? -Ovde je svi pevaju.

Moja ideja je da postanem Rot�ild. Mo�da i nisam ni�tavilo,

ali znam, na primer, po ogledalu, da spolja�nji izgled

kvari utisak o meni zato �to mi je lice obi�no.

Ali ako bih bio bogat kao Rot�ild, ko bi se pitao kakvo mi je lice

i zar ne bi hiljade �ena, samo da im zviznem,

doletelo kod mene sa svim svojim lepotama?

�ak sam ube�en da bi one same, potpuno iskreno,

po�ele najposle smatrati da sam lepotan.

Novac je, naravno, despotska mo�...

Ana, bio sam pre neki dan kod �taken�najderovih.

Tamo je bila jedna dama. Ona nije ni�ta naro�ito,

ali imala je tako lepu haljinu. Veoma jednostavan kroj.

Zdesna podignuto, nabrano, a dole slobodno pada.

Sleva, ne se�am se, isto ne�to podignuto.

Sa�ij takvu haljinu, tebi �e lepo stajati.

Rekli su mi za svilu da sada nije u modi.

Lomi se, pravi falte, pa se na faltama izli�e.

Sada je u modi crna vunena tkanina.

Pokazali su mi je. Izgleda kao nekada svila.

�udim se ja tebi. Kako mo�e� da voli�

ovako staru, ru�nu �enu? -Anjka, ja tebe obo�avam.

Ti si moj bog.

Ti si moj idol.

Ja volim svaki tvoj atom. -Fe�enka...

Svaki atom tvoga tela i tvoje du�e.

I ovo volim, i moj nos... -�ta bi ti hteo?

�u�e nas deca. Be�i, moramo da radimo.

Samo radi i radi.

�udni smo nas dvoje, Anjuta.

Koliko je godina pro�lo, a mi se sve vi�e volimo.

Imate dobar brak? -Da, savr�en.

Kockate se? -�ta vam je? Ve� odavno ne.

Ne dao bog. Ne�u ni da se se�am. A vi karte igrate?

Igram i dobijam. -Zna�i, varate, kao i pre.

I ne hvataju me. -Uvek ste imali sre�e.

�ta ste hteli? -Pi�ete ne�to novo?

Pi�em. Uvek pi�em. Izdr�avam porodicu.

Upravo zavr�avam roman. -Kako se zove?

"Mladi�". -"Mladi�"? -"Mladi�"?

Zanimljivo. I o �emu se radi? -Pi�em o moralnom haosu.

Uzeo sam du�u bezgre�nu, ali ve� izlo�enu stra�noj,

razvratnoj mogu�nosti da po�ne da mrzi zbog svoje ni�tavnosti.

Po njegovom mi�ljenju, novac je jedini na�in

da se �ak i neko ni�tavan na�e na prvom mestu.

Pi�em o tome kako je u glavama ve�ine mladih

ideja boga�enja, ideja Rot�ilda,

postala ne�to najvi�e, skoro jedino dostojno �oveka.

Ne bojite se �ta �e vam liberali raditi zbog toga?

�ega da se bojim? Toliko sam ve� pre�iveo.

Objavite svoj novi roman u mom �asopisu.

Ve� sam obe�ao Katkovu. -Otka�ite dogovor.

Koliko vam on pla�a? Sto pedeset rubalja za tabak?

Ja �u platiti 250. Da�u vam i 500 rubalja avansa.

Ne mogu. Mihail Nikiforovi� me je toliko puta spasao.

Kad sam gubio do poslednje pare, on mi je slao novac.

Nije d�abe slao. Obogatio se na va�im romanima.

A i vr�i�ete pritisak na mene. Va� �asopis je levi�arski.

Znam ja vas. A ja ni slova ne�u da menjam.

Ne bojte se, obe�avam.

Kako vi odlu�ite, Fjodore Mihailovi�u.

Moram da se posavetujem. -S kim?

Sa svojom �enom, Anom Grigorijevnom.

Sad ste me stvarno iznenadili. Dugo se nismo videli.

�ekam �ta �e re�iti Ana Grigorijevna.

Nadam se da �e vas posavetovati kako treba? -I ja se nadam.

Fe�a... -Molim? -Stigla je po�ta.

Ho�e� da ti pomognem? -Ne treba, draga.

Pro�itao si "Snagu karaktera" od Smirnove?

Treba da vratim u biblioteku. -Jo� ju�e sam pro�itao.

Veoma talentovana knji�evnica. Sofija Ivanovna.

Nadam se da je i tebi bilo od koristi. Idi sad.

Po�ta ti je na stolu.

"Po�tovani gospodine Fjodore Mihailovi�u,

Vi mene ne poznajete, ali ja znam kako ste velikodu�ni.

Vi ste vama blisku osobu prepustili u kand�e �oveka

koji ju je o�arao svojim izgledom. �ak joj ni deca nisu va�na.

Ako ne verujete pogledajte koga nosi u medaljonu na srcu."

Ana!

Zvao si me? -Nosi� neki medaljon?

Nosim. -Poka�i mi ga!

Za�to? Toliko si ga puta video. -Poka�i mi medaljon!

Daj da ti otvorim. -Ne treba! Sam �u!

Vidi ga...

Kako si mogao da poveruje� anonimnom pismu? -Pismu?

Otkud ti zna� za pismo?

Ja sam ti ga sama poslala. -�ta pri�a�? Kako sama?

Ti si to sama sastavila? -Nisam ja ni�ta sastavila.

Prepisala sam iz romana Sofije Ivanovne.

Ju�e si �itao taj roman. -Ne razumem za�to.

Htela sam da se na�alim. -Da se na�ali�?

Shvata� da se sa takvim stvarima ne �ali?

Zna� kako mi je bilo te�ko?

Otkud sam znala da si takav Otelo?

Bez razmi�ljanja... -Bez razmi�ljanja... Gospode!

�ta sam to uradio? Povredio sam te.

Boli li te? -Ne boli me.

Vidim koliko sam te povredio. Oprosti mi.

Ja sam bolja od tebe. Ja tebe ne bih dirala.

Ja bih njoj, zlotvorski, iskopala o�i.

Kakva je nesre�a mogla da se desi, da te udavim.

Gospod nas je spasao. Sa�alio se na na�u decu.

Ne �ali se vi�e tako.

Ne znam �ta mogu da uradim u besu.

I �ta je dalje bilo? -Prevario si nas.

Rekao si da ti se uvukao mi� u krevet.

Mi smo celu ku�u prevrnule i ni�ta nismo na�le.

Ne se�am se. To je verovatno bilo prvog aprila. -Verovatno.

Dobro ve�e! -Dobro ve�e!

Vi ste Fjodor Mihailovi� Dostojevski, ako ne gre�im?

Ne gre�ite. -�itao sam va�a dela. Ne ba� sve.

I ne svi�a mi se sve, ali dobro pi�ete.

Da se �ovek naje�i. U "Zlim dusima" lik govori:

"Jednakost. Va�na je jednakost. Svako pripada svima,

a svi svakome." Izvinite, ali sa jednim se ne sla�em.

Sa tim va�im Bogom. Tu ve� nema dovoljno.

�ega nema dovoljno? -Akcije. Ali nema veze.

To �emo ve� mi sami. Takvi �e nemiri biti.

Bi�e vatre i smrti. -Vatre i smrti?

Vatra i smrt... �ta �ete posti�i ubijaju�i?

Pravdu. Najve�u pravdu. -Posle vas �e do�i drugi,

jo� cini�niji i krvaviji. I oni �e uni�titi vas,

kao i vi svoje prethodnike, tako�e u ime pravde.

Bi�e okean zla, more krvi, zbog velike nepravde,

kojom vi punite glave ljudi. Vi ne razumete, mladi�u...

A ako razumete, vi onda svesno uni�tavate Rusiju.

Vi stvarno verujete da Bog sve vidi?

Da �e sve re�iti, pomiriti bogate i siroma�ne,

site i gladne? -Bog i niko drugi.

Do sada mu to nije polazilo za rukom.

Pozdravljam vas, po�tovani Fjodore Mihailovi�u.

Ne misli� li da taj student, na� sused, li�i na teroristu?

Li�i. Zna� �ta mi je palo na pamet?

Zamisli, Anja, da mi sad tako idemo

i prolazimo pored nekog mladi�a. Njemu tada pritr�i drugi

i ka�e mu da �e eksplodirati bomba u Zimskom dvorcu,

da je on aktivirao mehanizam. A mi to sve �ujemo.

Oni nas gledaju i shvataju da smo mo�da sve �uli.

�ta bismo mi uradili? Potr�ali bismo u policiju

da ka�emo da ih uhapse? Da li bi ti oti�la?

Fe�enka, sramota me je, ali verovatno ne bih oti�la.

Ne bih ni ja oti�ao. I mene je sramota.

Predose�am kosmi�ko, nepopravljivo zlo.

A ni�ta ne mogu da preduzmem. Tako ti je to.

�itam da planira� novi roman. -Planiram, ali nisam siguran.

U �ta nisi siguran? -Nisam siguran.

Veliki posao, a �to sam stariji, sve mi je te�e da radim.

Pi�e� ne�to? -To mi je poslednje.

Hvala �to si do�ao. Vidi� kakva sam.

Te�ko da �u vi�e ustati. -Nemoj tako, ozdravi�e�.

Le�im tu, razmi�ljam i ne mogu da verujem.

Kako smo uspeli da budemo u sva�i trinaest godina?

Kakvih budala ima. -Obojica smo budale.

Zna� �ega sam se setio?

Kako sam pre mnogo godina sa Grigorovi�em

jedne no�i �itao "Bedne ljude". Plakali smo od sre�e.

I onda ste ujutro do�li kod mene... -I opet plakali.

Kakva su to bila vremena...

"Duhovna �e� me izmu�ila dok u pustinji mra�noj lutah,

kad se serafim sa �est krila ukaza meni, nasred puta.

Prstima lakim, ko san rakom, zenice moje on je tako:

i otvori se mudrost zene ko u orlice zapla�ene.

Ta�e mi u�i jedva on i ispuni ih �um i zvon:

i za�uh neba sveg drhtanje, an�ela vi�njih let kroz svod,

podvodni, bi�a morskih, hod, i zemne loze, �ak, klijanje.

Ustima bli�e pri�e, re�en, i praznoslovan jezik gre�an,

moj jezik la�ljiv tad izvadi, i �alac zmije posred grla

u moja usta obamrla desnicom krvavom usadi.

I rase�e mi grudi ma�em, i��upa srce tog trenutka,

i pra�ljiv ugalj, ognjem zra�e�, u razjapljena nedra utka.

Ko le� pustinjski le�ah, izgnan,

kad Gospodnji glas me prizva:

"Ustaj, proro�e,

zbore� kreni

ispuni volju moju, sudi,

obilaze�i zemlje, preni re�ima ognja srca ljudi!"

Zape�atite stan!

Ako ne gre�im, vi ste g. Dostojevski?

Da, ja sam Dostojevski.

Poznajete ovog svog suseda? -Sretali smo se.

Ponekad bismo se pozdravili. �ta je taj mladi� uradio?

Taj mladi� je veoma opasni terorista.

Izuzetno je drzak i ni�ega se ne boji, ni Boga ni ljudi.

Ho�ete? Istina, jake su. -Ne�u, hvala.

Bio sam tada kada su hteli da vas streljaju.

Mlad sam bio. Se�ate se kako je hladno bilo?

Ne, toga se ne se�am.

Priznajem da tada nisam ose�ao hladno�u, samo strah.

Hteo sam da �ivim. -Bilo je stra�no hladno.

Stajao sam naspram vas.

Prst mi je drhtao na orozu, ali ne od hladno�e.

Tada sam prvi put ni�anio u �oveka.

Gledam preko ni�ana, i �udno, vama je bio tada d�ak na glavi,

a ja nekako kroz njega vidim va�e o�i, �ive.

Shvatam da vi shvatate da �ete umreti za sekundu.

Da vam ka�em istinu?

Neka me je �udna sila tada zadr�avala,

nikako nisam mogao da stavim prst na obara�.

Ali da su naredili, ne bih proma�io.

Zato mi je Bog i uzeo taj prst.

Da vas se se�am celog �ivota.

Vi ste takav �ivot pro�iveli i opet smo se sreli.

Moram da idem. -Stanite.

Dajte tu jednu va�u jaku.

Treba mi jo� malo vremena.

Oko tri godine. Da odgovorim na jedno pitanje.

To pitanje me, podsvesno ili svesno, mu�i celog �ivota.

To �e biti moje poslednje re�i, moja poslednja ispovest.

Taj junak je, kao i ja, dete ovog veka, sumnji, neverice.

Tokom �ivota je bio fanatik, pa ateista, pa sekta�, vernik,

onda ponovo fanatik, opet ateista. I mu�i njega do samog groba

to jedno pitanje, ima li Boga. Te�ak problem.

Treba ulo�iti mnogo napora. Ali to je sudbonosna stvar.

Od toga zavisi moje ime, druge nade mi nema.

Da li �u sti�i?

Fjodore, nemoj da se ljuti�, imamo jedno iznena�enje.

Kakvo? -Danas je dan prepodobnog Teodora Sikeota.

Tebi i Fe�i je danas imendan.

Zato nam je do�ao jedan gost. -Koji?

Solomone! To je pravi gost! Kakva te sudba dovela?

Mi imamo zajedni�ku sudbu, dragu na�u Anu Grigorijevnu.

U�em u fotografski atelje i po�nem pri�u o snimanju.

Kada sam �uo va�e ime, Fjodore Mihailovi�u,

nisam mogao da propustim priliku da vas opet vidim.

Nemojte da se ljutite. -Danas �e tvoj kabinet

biti fotografski studio. -Ja se vas �esto setim.

Se�am se kako ste �itali novine u Semipalatinsku.

�itao je ljudima na ulici novine naglas.

Se�am se, pri�ao si mi. -Dugo ste ve� u Peterburgu?

Desetak godina. U Semipalatinsku sada poslove vodi moj sin.

On ima fotografsku radnju, zove se "Legin i sinovi".

Ali ja svoje principe i ukus nisam odonda promenio.

Va�a dela cenim kao i pre.

�to se ti�e "Dnevnika pisca", �itam ga do poslednjeg slova.

Koliko se ja se�am, ne smemo ni da se mrdnemo.

Bojim se da deca to ne�e mo�i. -Ne brinite se.

U fotografiji smo imali pravu revoluciju.

Sada je mogu�e i ono �to se nekada �inilo nemogu�e.

I kod vas revolucija. -Pa�nja!

Nasme�i se. -Ne mogu.

Poklonite se!

Stojte!

Jo�!

To je bio najsre�niji dan u �ivotu Fjodora Dostojevskog.

An�eoski dan.

Budu�nost je izgledala svetla i potpuno izvesna.

Pisac vi�e nije imao napade svoje bolesti.

Dugovi su, zahvaljuju�i Ani, bili svi vra�eni.

"Bra�u Karamazove" jo� nije bio napisao.

Mali Aljo�a je jo� bio �iv.

Umro je posle nekoliko dana od napada epilepsije,

od bolesti koju je nasledio od oca.

PUT ZA OPTINSKI MANASTIR, JUN 1878.

Ima li jo� mnogo, Vasilije Haritonovi�u?

Jo� malo do �izdre, a odande ide parobrodom do manastira.

Izvolite, Fjodore Mihailovi�u. -Hvala.

Vladimire Sergejevi�u, verujete li u mistiku?

Kako da vam ka�em? Ne samo da verujem u natprirodno,

nego, iskreno re�eno, samo u to i verujem.

A meni nevoljno dolazi u glavu jedna izuzetno zanimljiva,

ali i nepodno�ljivo tu�na misao.

�ta ako je �ovek na Zemlji jedan drski eksperiment

samo da se vidi mo�e li opstati takvo bi�e?

PREVOD: Danica Ili� TEHNI�KA OBRADA: jafforidza

Preuzeto sa www.titlovi.com