Original subtitles

VESELA ZABUNA

Želim vam sretan Božić! -Doviđenja! Sretan Božić!

Dobro, riješit ću inspekciju i papire ti uručiti za jedan sat.

U redu. Super! Čujemo se! -Ajme, bor! Predivan je!

Umjetan je. Ali kupio sam i bočicu spreja mirisa smreke.

Na sve misliš! Savršen je!

Čak i presavršen, zar ne? -Čuj, ti si majstorica.

Mogla bih ga malo podrezati.

Što je ovo? -Koje?

To je imitacija božićnog sata iz Bernkastela, s kraja 18. stoljeća.

Sigurno mnogo vrijedi. -Jesi li vidio ručno oslikane prizore?

Za koliko bi se dao prodati? -Ne bih ga prodavala. Predivan je!

Zamolila si me da te spustim na zemlju. -Ma znam!

Ali ovo je druga priča. Taj sat je poseban. -Alice!

Znam, imaš pravo.

Iako imam pravo, ne znači da mi nije žao.

Hvala.

Čuj, je li te nazvao onaj građevinar? -Nije. -Nije?

Ispričala sam ti priču o tom satu? -Nisi. Ali slutim da hoćeš.

Krajem 18. st. mladi urar i seljančica ludo su se zaljubili.

Ona je bila najljepša u selu, ali roditelji su je obećali drugomu.

Stoga je urar odlučio izraditi najveličanstveniji sat na svijetu

u nadi da će njezini roditelji raskinuti dogovorene zaruke.

Kad je za to čuo njezin obećanik, odveo ju je u vilu daleko od sela.

Na Badnjak toj je djevojci stigao dar.

Otvorila ga je i izvadila najljepši sat koji je vidjela.

Bio je toliko lijep da ga je otada krišom nosila kamo god je išla.

Na dan vjenčanja jecala je iznad sata i molila za čudo.

Dok je koračala prema oltaru, sat je odjednom stao.

A svi su svatovi ostali zamrznuti u vremenu.

Iz crkve je istrčala ravno na gradski trg, gdje je vidjela urara.

Probijao se kroz ljude koji su bili zamrznuti u vremenu.

Skupa su pobjegli, živjeli dugo i sretno i više ih nitko nije vidio.

Tako bar kazuje priča.

Već tjednima želim urediti tu policu.

Odličan smo tandem. -Najbolji! -Najbolji. -Hvala. -Nema na čemu.

Sredila si knjige? -Nisam stigla.

Znam da je to bitno. Obećavam da ću ih srediti.

Koliko antikvarijat ima kvadrata? -Ne znam. Oko 110, mislim. Zašto?

Pardon! -Nema frke.

Čovječe, zove me Mike Harper. Moram na skvoš.

Vidimo se! Nemoj zaboraviti, 19.30 u Earth Worksu. -Može!

Mike, Will Mitchum na telefonu. Spreman? Još me nisi pobijedio!

Pogodi tko je prodao stan za 200.000 $ više!

Nevjerojatno! Čestitam! Moramo proslaviti. -Naravno!

Moraš kušati tofu, istog je okusa kao kobeanska govedina.

Zvala si građevinara? -Rekoh mu da neću prodati antikvarijat.

Pametno! Nudi premalo. A za razliku od antikviteta,

vrijednost nekretnina u Brooklynu se ne mijenja.

Ovo je krasno! -Je l' da?

Mislim da očev antikvarijat uopće ne bih prodavala.

To mi je jedina uspomena na njega. Hvala.

Bitno je da znaš da na njemu možeš zaraditi.

Hvala.

Ovo je baš zgodno. -Hvala. Alice? -Molim?

Moram te nešto pitati. -Što?

Što je ovo? Desertna salata?

Pomakni se malčice prema svjetlu.

Savršeno!

Dame i gospodo, molio bih za malo pozornosti.

Ja sam Will Mitchum i ludo sam zaljubljen u Alice Chapman.

Wille, što izvodiš? -Jesam. Doista jesam.

Znam da će ovo zvučati otrcano,

ali i ljubav je otrcana pa ću svejedno to reći.

Rekla si da najviše voliš slatkiše s okusom pečenih sljezovih kolačića.

Voliš aromu pečene korice i sredinu koja se topi u ustima.

Zato što si i ti takva, Alice.

Neslomljiva izvana, a opet nježna iznutra.

Wille, ovo je ludost. Što radiš?

Ljubav je ludost, maco.

Alice, ti si moje sunce, moja kiša, moj život.

Hoćeš li se udati za mene?

Ne znam što bih rekla.

Hoću. Naravno. Da! Da!

Dvije karote iliti dva karata, kužiš? -Da, kužim!

Hvala lijepa!

Nema veze, sutra ćemo ga suziti.

Nemamo vremena. Imam još jedan prijedlog.

Moji bi rado upoznali snahu pa Božić možemo provesti kod njih.

Zbilja?! Tvoji?! Želim ih upoznati!

Mogli bismo skupa birati bor! Zapravo, već ga sigurno imaju.

Valjda ćemo ga stići okititi. Mogli bismo izraditi ukrase!

Ili ispeći kolačiće! E, to moramo!

S tatom sam pekla sjajne kolačiće od žitarica i sljeza,

u obliku bora sa zelenom glazurom. Da prste poližeš!

Mama mi je makrobiotičarka.

Imaš li božićnu čarapu?

Mogu ti je izraditi od filca i ljepila, nije teško.

Bi li tvoji htjeli slasticu od kikirikija? Imam novi recept!

Čekaj, nije mikrobiotička. -Makro.

Ne mogu vjerovati! -Što je bilo?

Dobio sam ponudu za Harrisovu kuću. -Super!

Hitno moram dati protuponudu. Dodaj mi svoj mobitel. -Svoj? -Da.

Hvala. -Ovo je adresa mojih u Barrisfordu.

Ti kreni, a ja ću ti se pridružiti čim stignem.

Ne ideš sa mnom? Ali tvoje uopće ne poznajem.

Bez brige, ne grizu!

Na aerodromu uzmi taksi, ja stižem sljedećim letom.

Pa ne mogu samo banuti i reći im da se udajem za njihova sina.

Što ako im se ne svidim? -Zašto im se ne bi svidjela?

Oduševit će se kad im kažeš kako sam te zaprosio.

Vidimo se u Barrisfordu. -Dobro.

Volim te! -I ja tebe!

Hej, Wille! Ja sam.

Gospodine, izvolite?

Upravo sam sletjela na aerodrom. Zamisli ti to, izgubili su mi prtljagu!

Mogu li vam pomoći? -Nadam se.

Ako čuješ poruku, javi svojima da kasnim jer moram ispuniti obrazac.

Dugačak je red.

Već 20 minuta nema ničeg na tekućoj vrpci, ali pogledat ću opet.

Lupetam pa ću te pustiti na miru.

Nazovi me budeš li čuo ovu poruku. Sretan put!

Dodatno sam platio, a paket su zamotali. Kako se izgubio?

Nije se izgubio, samo zametnuo. -Pa to je ista stvar!

Pokušavam vam pomoći. -Ali mora mi stići do Božića!

Nadoknadit ćemo vam štetu. -Ali njegov je sadržaj neprocjenjiv.

Osigurali ste ga? -Nisam. Izradio sam ga.

Izrađivao sam ga šest mjeseci do posljednjeg detalja.

Ispunite obrazac. Ne budemo li ga našli, procijenit ćemo vrijednost.

Nije stvar u novcu. To je dar za moga djeda.

Hoćete olovku?

Može. Hvala. -Hvala što ste letjeli s nama. Sretni blagdani!

Imam dojam da pišem memoare. -Molim? -Ovaj obrazac je beskrajan.

Em ti izgube stvari, em moraš napisati esej da bi ih dobio natrag.

Sol na ranu! -Točno!

Žao mi je što su vam izgubili paket. -I meni.

Odnosno, meni je žao što su vama izgubili torbu.

U njoj nije bilo ništa važno, samo odjeća.

Vidimo se! -Sretan Božić! -Sretan Božić.

Vidimo se? Ma daj, Matte! Kakav si ti amater!

Smisli nešto zgodno i duhovito.

Recimo... Želite li...

Oprostite!

Recite mi da se mrlja ne vidi i da je mogu obrisati rupčićem.

Eventualno velikim rupčićem. Jako mi je žao.

Upoznat ću buduću svojtu, a drugu odjeću nemam!

Ja sam kriv. -Da, jeste. -Kako vam se mogu iskupiti? -Imate čistionicu?

Nemam, ali mogu vas odvesti u čistionicu.

Ne, kupit ću vam majicu! Znam super butik.

Na putu do Barrisforda? -Idete onamo? -Aha. -I ja!

Povest ću vas. -Može! -Stat ćemo u butik po majicu.

Bit ćete kod buduće... -Svojte. -Zaručeni ste. Ima smisla.

Zakasnit ćete 15-20 minuta.

Sve pet! To se dogodilo slučajno pa se nemojte gristi.

A gdje je on? -Tko? -Vaš zaručnik.

Imao je sastanak. Stiže sljedećim letom. -Žao mi je.

Morao je sklopiti važan ugovor.

O, ne! Nije vrag da se ovo događa? -Odnijet ćemo ga na popravak. -Ne!

U mobitelu je bila adresa i sad pojma nemam kamo moram ići.

Nazovite zaručnika s mog mobitela i saznajte adresu.

Osjećam se preglupo.

Nemojte! To se svakomu može dogoditi.

Dobili ste Willa Mitchuma. Ostavite poruku. -Wille, opet ja.

Izgubila sam se. Nisu našli torbu, a mobitel mi je krepao.

Zvrcnut ću te opet pa ako vidiš nepoznat broj,

javi se jer te možda zove buduća gđa Mitchum.

Hvala. -Mitchum, kažete? -Aha. -Šalite se? -Ne, zašto?

I ja se prezivam Mitchum. Kako vam se zove zaručnik? -Will Mitchum.

Zaručeni ste za Billyja? On mi je brat. -Zar Will?

Will? Nismo ga zvali Will.

Promijenio je ime da zvuči ozbiljnije. -Jako je ozbiljan!

Bizarno! Nije mi spomenuo brata. -Ni meni zaručnicu.

Skupa smo trebali objaviti da smo se zaručili.

Očito je istina izašla na vidjelo.

Ja sam Matt. -Alice. -Znate što, Alice? Ovo je sudbina!

Kako ste se ti i Billy upoznali? -Na stranici mates.com. -Zbilja?

Ne mogu vjerovati da je Billy... Willy... Will!

Ne mogu vjerovati da je posegnuo za internetom. -Ni ja inače ne bih.

No bilo mi je teško. Prije nekoliko godina umro mi je tata.

Mama se preselila na Floridu kako bi bila sa sestrom, tako da...

Sve moje frendice posežu za internetom pa sam odlučila i ja.

Pisalo je da smo Will i ja kompatibilni 75% pa... -75%?

Znači, to je tržišna vrijednost muža? Teška znanost! -Da...

Vjerovao ili ne, čini se da funkcionira.

Will je super! Praktičan je i razborit. I, kao što znaš, izvrstan biznismen.

Točno je tako Julija opisala Romea. Baš i ne!

Will je jako romantičan.

Samo da znaš, svaki petak mi pošalje tucet ruža. -Zbilja? -Da.

Billy i ja drukčije poimamo romantiku.

Meni je romantično

kad s curom perem posuđe ili rublje.

Obožavam najjednostavnije stvari.

Pokaži mi prsten! -Aha!

U džepu mi je.

Evo ga. -Oho! -Prevelik mi je pa ga zato ne nosim.

Prekrasan je. -Hvala. -Smijem li ga pogledati?

Oprosti. -Naći ću ga. -Bez brige, tu je.

Pazi, Matte!

Fino, budni ste! Već sam se počeo brinuti.

Zar me netko opalio maljem? -Praktički! Zabili smo se u drvo.

Ajoj! Sad se sjećam! Jesi dobro? -Jesam.

Oboje imate sreće. Zadobili ste nekoliko ogrebotina i modrica.

Provjerit ćemo krvarite li. -To ne zvuči dobro. -Opreza radi.

Obavijestit ćemo vam obitelj.

Imaš čiste nokte.

Za razliku od... -Nokti su ti jako čisti.

Pa dobro! Hvala, valjda.

Otac kaže da curi dam kompliment ako ne znam što bih drugo rekao.

Na maturalni ples išao sam u demodiranom odijelu

jer je rekao da izgledam fino.

A bila je 1999.

Billy je znao s curama.

Ti se šališ? Naš prvi spoj bio je katastrofalan. Samo me ispitivao!

Želiš li djecu? Voliš operu?

Bi li sve ostavila kada bih se morao seliti zbog posla?

Zbilja? -Aha. Ne znam, ipak je bilo nekako slatko.

On je, za promjenu, znao što želi.

Mudro! I ja sam se tako trebao otvoriti zaručnici.

Zaručen si? -Bio sam.

Žao mi je.

Prošlog ljeta odselila se u Pariz.

Bio sam drag pa mi je govorila da je gušim.

A zatim mi je počela prigovarati da sam hladan.

Bila je zbunjena. -Zbunjivala je mene.

Znaš što je bilo najgore od svega?

Na poslu sam imao važnu prezentaciju.

U odijelu sam morao govoriti pred više stotina ljudi,

a vani je pljuštalo. Nemoj me pogrešno shvatiti, volim kišu.

Vozio sam, a zaboravili smo kišobran.

Zamolio sam je da izađem pred tvrtkom

kako na bini ne bih izgledao kao mokri štakor.

Odbila je. Rekla je da se ni ona ne želi smočiti.

Tad sam shvatio da radi mene ni po kiši ne bi hodala.

Ne znam što ti misliš, ali ja smatram da je to bit ljubavi.

Da, trebala bi biti.

Mora biti.

Nadam se da jest.

Žao mi je. -Neka ti ne bude. Prekid je bio najbolje rješenje.

Još patiš? -Malo, za blagdane.

Joj, Matte... Matty! -Mama!

Došli smo čim su nas nazvali. -Mama, ne mogu disati. -Lakše!

Daj mu zraka. -Oprosti, mili. Jesi dobro? -Boli me kad se smijem.

Recimo, sad. -Hej! -Hej!

Mi smo mu roditelji. -Drago mi je. Čula sam puno o vama.

Mama i tata, ovo je Alice.

Nisi rekao da ćeš doći s curom. -Niti si rekao da imaš curu! -Ne...

Alice je Billyjeva zaručnica. -Zar se Billy zaručio? -Jest.

Nije nam rekao. -Htjeli smo vas iznenaditi. Iznenađenje!

Aha! -Iznenađena je. -Uspjeli ste! -Oprostite. -Ništa nam nije rekao.

A gdje je Billy? -Imao je posla pa nije mogao doputovati sa mnom.

Zadržao se, ali dolazi. Rekla sam sestri da ga nazove.

Ovo je prekrasno božićno iznenađenje!

Drago mi je što smo se upoznale! -I meni!

Jako ste lupili glavom pa sljedeća 24 h morate biti pod budnim okom.

I pritom ne smijete spavati. -Molim?

Nema problema. Zar ne, Joe? -Naravno. Hvala, doktore. -Hvala!

Drago mi je što si tu jer trebamo pomoć da podrežemo bor. -Super!

Ispekli ste kolačiće? -Još nisam.

Donijela sam hrpu makrobiotičkih recepata!

Što to znači?

Ovdje je sigurno bilo krasno odrastati. -Sviđa ti se? -Jako!

Mama i tata pošandrcaju za Božić.

Uđite! -Znam da nije osobito, ali to je naš dom. -Prekrasan je!

Meissen! -Očito se razumiješ u antikvitete.

Matt me vodio na sajam. Ovo mi se najviše svidjelo.

Nisam znala da voliš antikvitete. -Volim.

To je dio kompleta. Neke imam u svom antikvarijatu.

Imaš antikvarijat? -Bio je očev i u njemu sam odrasla.

Rado bih ga vidjela! -Tak kada ti zaplijenim kartice. -Daj, prestani!

Hvala, dušo. -Reci mi kako ti se sviđa.

To je piment? -Piment!

Cura mi se već sviđa! Živjeli!

Matte, molim te da odeš u boravak. Alice, pođi sa mnom.

Dat ću ti udobniju odjeću. -Hvala.

Ovo će vas ugrijati.

Tako!

Sjedni ovamo. -Zašto ne smijemo leći u sobe?

Prvo, ondje su božićni darovi. Tako, dušo.

Drugo, moram pripaziti da ne zaspite. Skuhat ću vam čaj.

Ne želim vas gnjaviti. -Bez brige! Skuhat ću kamilicu da se opustite.

Dopusti joj da te tetoši.

Ne želim je gnjaviti. -Ma ona to obožava.

Usput, kako si? -Dobro.

Malko sam nemirna jer bih pomogla oko priprema.

Vjeruj mi, sutra će biti dosta posla.

Mama će prestati raditi tek kad joj uzmemo ljepilo,

uvalimo čašu likera od jaja i prisilimo je da uživa u Božiću.

Jako mi je ugodno.

Nije vrag da spavate? -Ne. -Ne. -Fino! Sjetite se što je doktor rekao.

Djed Charles javlja da nam je odabrao najbolji bor u Redmondu.

Nisam išao s njim? -Tko ti je kriv! -Ali volim birati bor! -I ja.

Will mi je za antikvarijat kupio umjetni bor. -Molim?

Život u gradu ga je promijenio. -Sumnjam.

Bor je lijep, možda malčice presavršen.

Nekako je... -Bezličan. -Točno to! -Evo, izvolite.

Donijela sam vam lakšu klopu jer se oporavljate.

Izvoli, zlato. Pazi, vruć je. -Hvala. -Izvoli, Matte. -Hvala.

Hvala, gđo Mitchum. -Zovi me Penny. Praktički smo obitelj!

Hvala, Penny.

Bit ću u kuhinji jer pečem kolačiće pa pripazite jedno na drugo.

Bude li jedno zaspalo, neka me drugo pozove.

U redu. -Primio na znanje.

Sigurno ne mogu pomoći? -Moraš se odmarati 24 h.

Uživaj dok još možeš. Jao tebi kada dođe djed! -Dobro.

Kada dođe djed, okitit ćemo bor. A do Božića su još samo dva dana.

Pa koliko kitite bor?

Jako dugo. Vidjet ćeš.

Trebam li se bojati? -Trebaš.

Tri velika posla u dva dana! Zar ne znaš da smo u recesiji? Faco!

Faca želi još jednu rundu.

Imaš sreće! Šuška se da tvoja zaručnica ima lokal u 23. ulici,

u bloku koji želi kupiti Grant Lockley. -Nisu li to glasine?

On ionako radi samo s Wintersom. -Očajava.

Želi kupiti taj blok i izgraditi stambeni neboder.

A Winters to ne može srediti.

Ali ja mogu. Alice će učiniti sve što joj kažem.

Kad je već spominjemo, vjerojatno je kod mojih. Zvrcnut ću je. -U redu.

Dobili ste Alice. Nisam blizu mobitela ili nemam signala

pa mi ostavite poruku. -Hej, srećo! Žao mi je što večeras nisam došao.

Sklopio sam važan posao, sve ćeš čuti sutra.

Nadam se da su moji dobri prema tebi.

Lijepo spavaj, ljepotice. Volim te.

G. Mitchume, ja sam dr. Stark i zovem iz bolnice u Barrisfordu...

G. Mitchume! -G. Lockley! Drago mi je što vas vidim.

Čestitke na novim stanovima.

Čujem da i vama dobro ide. -Nije loše.

Čuo sam da imate frku s poslom u 23. ulici.

Odustat ću bude li sve propalo.

Šteta! Mogli ste masno zaraditi. -Znate, poslovi katkad propadaju.

To ćete i sami shvatiti kada budete bili malo iskusniji. -Aha.

A ako vam kažem da poznajem vlasnicu antikvarijata?

Ta neće prodati lokal. -Meni hoće.

A zašto? Imate neku posebnu moć nad ženama?

Ne. Zaručnica mi je.

Kao što rekoh, odustajem od toga. -Kao što rekoh, šteta!

Sada kada bi se to i moglo dogoditi.

Božić ću provesti kod roditelja.

Znam da se hvatam za slamke,

ali nazovite me predomislite li se u vezi s projektom.

Sretan Božić!

Na TV-u nema ama baš ničega.

Spavalice! Nemoj drijemati! -Ne mogu gledati.

Ovo me podsjeća na djetinjstvo.

Billy i ja smo se nadmetali koji će dulje ostati budan.

Svaki put sam izgubio.

Od jastuka, deka i stolića pravili smo utvrde.

Ma od svega čega smo se dočepali!

Zatim smo uzeli vojničke baterije i krenuli u potragu za kolačićima.

U potragu? -Jesi za kolačiće?

Idemo u potragu. -Dobro, može!

Maslac je unutra. -Primila na znanje. -Ondje su zdjele. -Dobro.

To je to!

Dodaj mi jaja. -Jaja!

Što izvodiš?

Bili biste tiši da upalite svjetlo. -Ispričavam se. -Oprosti, mama.

Super su! -Da se ohlade prije nego što ih glaziramo? -Pa bilo bi dobro.

Hoćeš mlijeka? -Molila bih te.

Sad je 5.30.

Moramo ostati budni još samo 14.000 sati.

Za sve je kriv avioprijevoznik. -Da!

Iako, sad ne bi jela kolačiće s trostrukom glazurom. -Istina!

Nisi mi rekao što si izgubio.

Mjesecima sam izrađivao glazbenu kutiju kakvu je imala moja baka.

Od rezbarenog drva, sa slikama kerubina.

A i svira pjesmu koju su baka i djed čuli kad su se upoznali.

Jako romantično! -Je l' da?

Djed niječe da je romantičan dok mu ne spomeneš 20.42. -Što je to?

Tad je prvi put ugledao baku.

Kad ju je vidio, pogledao je koliko je sati.

Znao je da mu život više neće biti isti. -Mislim da ću zaplakati!

Kad je spominje, uvijek kaže:

Pogledao sam je i znao da ću je zauvijek voljeti. -Predivno!

Jedan mi je ispao. Jedva čekam da ti upoznam djeda.

Imaš malo glazure. -Ovdje? -S druge strane.

Gdje? Imam je po cijelom licu.

Ja ću.

Evo.

Čime se još baviš, osim što izrađuješ glazbene kutije?

Profesionalno kukičam. -Ne vjerujem ti!

Izrađujem namještaj.

Zbilja? -Vidiš ovaj stol? -Da. -Ja sam ga izradio. -Ti si ga izradio?

Morao sam jer sam stari slučajno zapalio.

Ispostavilo se da s drvom volim i znam raditi.

Baš super što sam diplomirao financije! -Diplomirao si ih? -Da.

Ali nije to za mene. Mrzim odijela i razgovore s ljudima.

Šarmantan si i sigurno si bio dobar u poslu. -Hvala.

Ali na svijetu je već previše bankara i agenata za nekretnine.

Zanimljivo. Da te bar Will čuje. -Mislim da bi se složio sa mnom.

Vjerojatno, jer mu više nisi konkurencija.

Djed je svašta gradio.

Gradio je kuće 40 godina.

Mislim da je smoking nosio samo na vjenčanju, radi bake.

Da ih samo vidiš!

Skupa su kao Bogart i Bacallica ili Tracey i Hepburnica.

Jedva čekam! -Gle ovu sliku.

Izgledaju sretno! -Znam! Baka je bila mačka i pol. -Slažem se.

Ova mi je najdraža.

Nije li lijepa? -Prelijepa.

Tad je sve bilo drukčije. -Smiješiš se kao ona. -Zbilja?

Dobro jutro. -'Jutro.

Spavali smo.

Dobro smo, živi smo. -Ali nismo smjeli spavati.

Preživjeli smo najosjetljivije trenutke. -Da. -Što radite?

Gledamo slike. -Razmišljamo što ćemo doručkovati.

Spavali ste, zar ne? -Ne. -Ne.

Mogla bih vas pljusnuti. -Ne smiješ, zbog ozljede mozga.

Da te vidim! Pogledaj me.

A kako si ti, zlato? -Dobro, samo sam umorna.

Znam, ali još ne smijete spavati.

Matte, pospremi dok djed nije došao. -Dobro. -Odmah! -Dobro.

Gotov si. -Prati moj prst.

Držim ga. -Idemo! -Pazi da ti ne padne. -Bez brige!

Treba li komu bor? Veoma je skup!

Pomoći ću. -Predivan je! -Tako...

Sjedni, ozlijeđen si! Možemo sami. Tako...

Tako... Predivno!

Pogledajte ga! -Krasan je, zar ne?

Ti si sigurno Alice. -Zdravo! -Joe mi je rekao za tajne zaruke.

Društvo, mali Billy ima ukusa. -Hvala!

Ovo su dijelili s borovima.

I zato ćemo novoj članici obitelji poželjeti dobrodošlicu.

Alice, naš miraz crvenog nosa!

Pristaje ti uz kosu. -Baš!

'Ajde, Joe! Ne mogu ga cijeli dan držati.

Prestani ga ljuljati da postavim vijke! -Dobro.

Evo, gotovo! Možeš ga pustiti.

Dečki, počnite ga kititi. Bor je krasan!

Savršen je. -Bor nije loš.

Crno nam se piše! Nekom se sviđaju klonuli i otrcani borovi.

Ne izazivaj! I Alice se sviđaju.

Ma nemoj? -Da. Oduvijek padam na one koje nitko neće.

Ovakav je bor već sam po sebi prekrasan.

Bor kojem padaju iglice, kojem fali hrpa grana i koji raste ukoso

drugi je par rukava.

A kad se okiti, dogodi se pravo božićno čudo.

Mislim da je Matt to rekao lani. -Zbilja? -Da.

Svaki ukras ima priču, a djed će ih sve ispričati.

Tko je ovaj maleni?

To je moj prvi pas Beau. Dobio sam ga kad sam bio mali.

Beau uvijek dobije najbolje mjesto na boru.

To je dobro mjesto. Odlično! -Tata? Objesi ovaj.

Taj mi je moja Deborah dala na božićnom plesu.

Ondje su se upoznali. -Tako je. A prije plesa imali smo večeru.

Čim sam je pogledao, znao sam da ću je zauvijek voljeti.

Odmah ste to znali? -Bome jesam, malena.

Došla je s nekim dečkom, koji je otrovao želudac. -Joj, tata!

Morao je ići pa sam cijelu večer plesao s njom. -Zavodniče!

Da nije bilo pokvarene salate od jaja, ne bih je upoznao. -Sudbina!

Što je? -To ispričaš kada god vješaš taj ukras. -Daj... -Točno!

Kad je istina! To je bila sudbina, a sve se dogodilo... -U 20.42!

I ti to znaš? -Matt mi je sinoć rekao. Predivno!

Pročitaj što piše na zvijezdi.

Prava ljubav postoji u vječnosti.

Znala je s riječima, zar ne?

Znate što bi nam dobro došlo? Aliceini i Mattovi kolačići! -Može!

Evo me odmah. -I vruća čokolada! -Žao mi je što nisu makrobiotički.

Zar je to loše? -Will mi je rekao da ste makrobiotičarka.

Ne znam ni što to znači. -Ni ja. -A ne zna ni Billy.

Zašto je onda to rekao? -Ne znam. -Vjerojatno te zafrkava.

To je duhovito? -Ne kužim.

Pitat ćemo ga kada dođe. -Nije makrobiotičarka?

Dobili ste Alice. Nisam blizu mobitela ili nemam signala

pa mi ostavite poruku.

Alice, znam da si bijesna, ali dolazim ujutro.

Nosim ti sjajnu vijest zbog koje ćeš mi oprostiti što kasnim.

Reci majci da rashladi šampanjac jer moramo proslaviti.

Čujemo se!

G. Mitchume, ja sam dr. Stark iz bolnice u Barrisfordu.

Alice Chapman doživjela je nesreću.

Promjena plana, odvezite me na aerodrom.

To! U avionu je i stiže!

Čuli ste se? -Ne, poslao mi je dvanaest mailova. -Ajme...

Jako se brine! Zašto me ne nazove ovamo?

Zato što zaljubljeni muškarac razmišlja srcem, ne glavom.

Preslatko! Gle ti njih dvojicu! -Znam!

Da pogodim! Ovo je Will? -Nije. -Nije?

Ovo je Billy, a ovo Matt. -Nikad ne bih rekla! -Bili su jako bliski.

Ta lišca!

Posvađali su se? Will mi uopće nije rekao da ima brata.

Ma ne! Odrasli su pa je svaki otišao svojim putem.

Ali i dalje su bliski. Je l' da?!

Tvoji imaju krasne antikvitete. Rado bih vam pokazala antikvarijat.

Navratit ću kada dođem u grad.

Mislim da će ti se svidjeti. Bio je očev.

Kao tinejdžerica radila sam u njemu i uživala.

Kad je umro, neko vrijeme ga je vodila mama, ali ona nije bila za to.

Zato ga je dala meni. -To je dar i pol! -Znam. Zbilja jest.

Puno je teže nego što sam mislila. Jedva se snalazim.

Mislio sam da je uhodan.

I jest, ali jedno je voditi trgovinu,

a drugo kupovati robu i obilaziti dražbe i rasprodaje.

Bila sam u trgovini dok je otac radio sve drugo, ali sad sam sama.

Ne možeš zaposliti nekoga da ti pomaže? -Nemam novca.

A zaposlenici ne bi radili za džeparac.

Nadam se da će se nešto promijeniti. -I hoće!

O, ne! -Nemoj se micati, posvuda su krhotine. -Idem po metlu. -Ja ću!

Tebe moramo izvući. -Molim? -Sve ću srediti.

Što se dogodilo? Što radite?

Alice ti je razbila najdraži tanjur. -Taj vam je najdraži?! Žao mi je!

Ma zafrkava te! -To nije lijepo! -Matte, pomozi mi da to počistim.

Uskoro ćemo se igrati božićnih poruka. Igrat ćeš se s nama?

Samo vi dajte, ja ću počistiti. -Ne, moraš se igrati s nama.

Božić je vrijeme kad se ljudi vole i otvaraju jedni drugima.

A ti si dio obitelji.

Nisam čula za tu igru. -Zato što ju je mama smislila. -Nisam!

Smislio ju je moj djed. On ju je prenio meni, a ja tebi i sada tebi.

Tata, primi ovo.

Svatko na papirić mora napisati nešto lijepo o drugima.

Zatim moramo otkriti tko je napisao što.

Zvuči zgodno! -Jest! Počnimo.

Tako!

Spremni? -Tata, ti prvi. -Dobro! -Dodaj mi kriglu. -Ovu? -Da, tu.

Problematičan je.

Ponosim se time! -Odmah si pogodio! -Baš je problematičan.

Naučio me sve što znam.

Bome jesam. I super je ispala! -Duša od žene.

Zna najbolje priče. Znaš ih i ti! -Točno!

I šećer na kraju...

Mlad je u duši. -To je istina.

Dobro! Tko je sljedeći? -Alice, hajde ti. -U redu. -Svi smo obitelj!

Voli božićne tradicije i ima Deborin duh.

To je istina. -Sviđa mi se. -Slatko! Baš ste dragi! -Krasno.

Zna koliko stara blaga vrijede. -Pa kad je to istina! -Da! Hvala.

Nevjerojatna je.

To je sigurno Billy!

Billy, dobro došao kući!

Wille Mitchume!

Tko ste vi? -A tko ste vi? -Vi niste Will. -Tko je Will?

Alice? -Moj zaručnik. -Što se zbiva? -Gdje je on? Wille?

Što se zbiva? -Nije smiješno. -Tko ste vi? -Billy Mitchum.

Znači, nisi zaručena za Billyja?

Ovo... Grdno sam se prevarila.

U pogrešnoj sam kući. Ne poznajem ovog čovjeka.

Vi ste Will... Billy? -Da, Billy. Nitko me nije zvao Will.

Ali moj zaručnik je Will Mitchum. Njega ne znam.

Imaju isto ime. Will i Billy lako se pobrkaju.

Što sam to učinila?

Gadno sam pogriješila.

Nema veze.

Moram ići. -Ne! -Alice, što radiš?

Ne mogu ostati ovdje ako...

Ček', ček'! Alice, ne budali. Drago nam je što si tu.

Djed ima pravo. Uklapaš se! -Doista. -Uživamo s tobom.

Bih li mogla telefonirati?

Naravno, zlato. Dodaj mi telefon.

Alice, što ćeš učiniti? -Ne znam.

Jako mi je žao. -Alice!

Ovo je bizarno. -Da.

Dobro. Vidimo se.

Vruća čokolada lijek je za sve. -Hvala.

Nego...

Doći će za nekoliko minuta. -Tvoj Will?

Jako mi je neugodno. -Neka ti ne bude.

Kako sam mogla toliko pogriješiti?

Ovo sigurno ide u anale!

Svima je žao što Božić nećeš provesti s nama. A najviše meni.

I meni je žao.

Bi li nas ikako mogla posjetiti za Božić? Ili da ja navratim do tebe?

Ne znam, mislim da to nije pametno. -Da...

Imaš pravo.

Mislio sam ono što sam ti napisao.

U igri.

To je bilo svojevrsno pismo.

Evo Willa! Wille!

Jesi dobro? -Jesam.

Moji pojma nisu imali gdje si. Jako smo se brinuli.

Ostavio sam ti 15 poruka. Zašto se nisi javila? -Jesam!

Rekla sam ti da mi je krepao mobitel. Matt ga je zalio kavom.

Tko je Matt?

Super tip koji me povezao u Barrisford.

Čuo je da sam buduća gđa Mitchum.

I on se preziva Mitchum, a brat mu se zove Billy pa...

Otišla si u pogrešnu kuću!

Mitchum je često prezime, a William ili Will ili Billy ime.

Mislila sam da sam kod tvojih.

Zar si mislila da sam odrastao u ovakvoj kući? -Alice, čekaj!

Nećeš otići bez dara. -Jako ste dragi! Hvala!

Penny, Joe i djede, ovo je moj Will. -Drago mi je, Wille. -Zdravo!

Pravi ste sretnik. -Hvala.

I meni je drago.

Ispričavam se ako vam je Alice smetala.

Smetala? Vi se šalite? Uživali smo u njezinu društvu! -Nego...

Mislim...

Mislim da će ovo podmiriti troškove.

Ma nema potrebe! Drago nam je što je bila tu. -Onda dobro.

Unutra su vam keksići i orasi, da uživate do kraja blagdana.

Nemojte ih sve pojesti u autu! -Nećemo. Hvala!

Najljepša hvala! -Joj, zlato... Hvala tebi.

Dopustili ste mi da kitim bor i s vama zaigram igru. Hvala!

Alice, moramo krenuti. -U redu.

Samo čas! Odmah se vraćam, nešto sam zaboravila.

Imate krasnu kuću.

Što si zaboravila?

Ovo.

Sretan Božić!

NASMIJAVA ME

Pa dobro...

Ovdje je sve počelo.

Ona je sigurno tu negdje. Majko?

Majko?

Majko?

Molim te, nemoj to dirati.

Ispričavam se.

Majko! -Wille! Ljubavi moja, jako si mi nedostajao!

Alice, ovo je moja majka Judith. Majko, ovo je moja zaručnica Alice.

Oprosti, zaboravio sam ti reći da majka čisti čakre.

Ispričavam se. Ugazila sam u nešto?

Nisi, Alice. Čakre su duhovna vrata na našem tijelu

koja nas povezuju s izvorom prane, univerzalne životne energije.

Tu i tamo ih treba očistiti?

U redu. -Zbog dodira s drugim aurama znaju se...

Začepiti? -Zatvoriti. -Majka ima svoga gurua.

Nisam upoznala nijednoga gurua.

Alice, otvori um univerzalnoj svijesti pa ćeš i ti dobiti učitelja.

U redu, zvuči korisno. -Da.

Ostavimo se metafizike!

Drago nam je što si tu i što si živa i zdrava. Jako smo se brinuli!

Popit ćemo piće i proslaviti! -Piće? Može!

Začudila sam se kad mi je Will rekao što se dogodilo.

Kako je moguće da si otišla u pogrešnu kuću?

Ali slučajnosti ne postoje i sve se događa s razlogom.

Smiješna je to priča.

Mobitel mi je krepao jer ga je netko slučajno zalio kavom.

Zatim sam htjela provjeriti na koju adresu moram ići i...

Ovo je energetski frape?

Ne, ovaj uklanja sve neprobavljive tvari i bakterije

koje se nakupljaju u crijevima i čepe ih.

Kao i čakre? -Ne baš.

Sretni blagdani najnovijoj članici naše obitelji! Dobro došla, Alice.

Hvala lijepa! -Živjeli! -Živjeli!

Sama sam smislila recept.

To je mješavina ekstrakta kvasca, korjenastog povrća

i fermentiranih mekinja.

Baš je makroslasno! -Hvala! Drago mi je što ti se sviđa. Ima još.

Tko je pred vratima ostavio kovčeg?! -Tu smo, Roy! -Da, znam.

Willarde, sine! -Tata, drago mi je što te vidim. -Također.

Ovo je Alice. -Zdravo, g. Mitchume. Drago mi je!

Molim te, zovi me Roy. -Dobro, Roy.

Dođi. Daj mi još jednu pusu!

Meni zvoni mobitel? -Ne, nego meni. -Aha! -Sada zvoni i tebi.

Aha!

Roy Mitchum. -Ja sam. -Da, zgodno mi je. -Može, super!

Samo što nisam sklopio ugovor.

Kakav otac, takav sin. -Nevjerojatno!

Popij frape! -Večeras ću to riješiti.

Evo moje stare sobe!

Odmah mi naviru uspomene!

Nisam mislila da si sportski tip.

To je prva nagrada za prodaju koju sam dobio.

Prodao sam 90 kg gnojiva dok još ni novak nisam bio.

Novak? -Da.

To ti je preduvjet da postaneš izviđač.

A ja sam bio kandidat za novaka.

Preslatko!

Znaš, odmalena učim o odgovornosti i računovodstvu.

Da si i ti bila novakinja, možda bi antikvarijat dobro poslovao.

Neke stvari katkad moraš prodati.

Idem pod tuš.

Alice... Alice!

Daj, Alice!

Slušaj...

Mislim da si me pogrešno shvatila. -A kako sam te shvatila?

Alice, ja sam trgovac. Bavim se trgovinom i dobar sam u poslu.

Zapravo, sjajan.

Ti si skupljačica. Odnosno, kupac.

I malčice se previše vežeš za stvari.

Katkad ih moraš pustiti.

I hoćeš. Uz moju pomoć mogla bi biti među najboljima.

A sad mi dopusti da ti se iskupim. -Idemo prošetati?

Prošetati? Zar večeras?

Da! U onom parku je prekrasno osvijetljen bor!

Nikad nisam bio ondje. -Nisi li odrastao ovdje?

Jesam. Ali večeras je jako hladno. Možemo sutra. -Dobro.

Laku noć. -'Noć.

Dođi!

Što ćeš ti tu? -Poremetio mi se san. -Ipak si 24 sata bdio.

Znam! Kao da sam u drugoj vremenskoj zoni.

Kako si me našao? -Pratio sam te. -Zbilja? -Da.

Ma nisam! U gradu su samo tri obitelji Mitchum.

Treća je na odmoru.

Tako bar kaže policajac koji je mislio da provaljujem u kuću. -Ne!

Možda te odala baterija. -Mislim da jest.

Jesi za šetnju? -Jesam!

Imao sam 10 godina kad sam prvi put navečer bio tu. Iskrao sam se.

Moji bi me bili ubili da su saznali. -Ovo je tradicija? -Nije.

Izašao sam jer me muče neke stvari. -I ja.

Što je ovo? -Komadi snijega. -Prekriveni su?

Sutra je božićni festival pa će od njih izraditi krasne skulpture.

Super!

Bor je prelijep! -Je l' da? -Da!

Jako je mirno. Satima sam ga znao promatrati

i izgubiti se u svojem svijetu.

Baš lijepo.

Zaključio sam da bi ovo moglo biti i bolje.

Klupa? -S koje možeš promatrati bor.

Drvo je s broda, a vijci iz crkve koja je izgorjela.

Ti si je izradio? -To je samo klupa.

Ovdje ćemo sjesti i pustiti da nam glazba zagolica uši.

A nježan spokoj noći preraste u slatku harmoniju.

Mletački trgovac. -Cura se razumije u Shakespearea!

Ovo nije obična klupa. -Molim te, sjedni.

Rado bih ih imala u ponudi. Sigurno bi se dobro prodavale.

Da? -Da! Nema sumnje! -Imaš dobro oko.

Ova klupa bila je pun pogodak. -Kao i mnogo toga!

Radiš ono što voliš, dobar si u tome i ide ti. Živiš svoj san!

Zbilja te nasmijavam? -Naravno.

Htio sam ući u studentski zbor i natjerati kuharice da nose mrežice.

Tko želi vlasi u ručku? Odurno!

Važno je održavati osobnu higijenu. -Itekako!

Znači, nevjerojatna sam? -Jesi!

Zalio sam te kavom, uništio ti bluzu i mobitel, i gotovo te ubio.

Malo je reći da si nevjerojatna.

Znaš što mi je neki dan došlo u antikvarijat?

Imitacija božićnoga sata. -Ti to ozbiljno? -Čuo si za njega?

Naravno! Urar se zaljubio u ženu koju su obećali drugomu.

A onda su svi ostali zamrznuti u vremenu. -Točno.

Čuj, vjerojatno ću požaliti zbog ovoga, ali svejedno ću ti to reći.

Mislim da ćeš gadno pogriješiti.

Mislim da si nevjerojatan dečko.

Nemoj bagatelizirati tu riječ. -Vjeruj mi, ne bagateliziram je.

Voljela bih da živimo u urarovu svijetu. -A zašto ne bismo živjeli?

Will i ja imamo zajednički život i super smo tandem.

Ne vjeruješ u to. -Ne znaš u što vjerujem.

Toliko o sudbini.

Možda su je ljudi izmislili da bi lakše prihvatili ishod.

Moram ići.

A tu si! -Hej, djede. -Ni ti ne možeš spavati?

Prava ljubav postoji u vječnosti.

Matty, učini djedu uslugu. Pročitaj to. Više puta.

Zatim zvijezdu vrati na mjesto.

Volim te.

Halo? Halo?

Tko je?

Halo? -Penny?

Alice? Zlato, ti si? -Da. Samo sam vam htjela poželjeti sretan Božić.

Hvala, također!

Da ga bar možeš proslaviti s nama. -Znam. Mislit ću na vas.

Je li Matt doma? -Matt?

Čuj, poslala sam ga u nabavu. Svaki Badnjak zaboravim nešto.

Ali reći ću mu da te nazove kad se vrati. -Ma ne treba.

Samo mu zaželite sretan Božić.

Dobro, hoću. Budeš li kojim slučajem imala vremena, navrati.

Naša vrata su ti otvorena.

Dobro. Hvala. Pa-pa! -Pa-pa!

Moram ti se ispričati zbog onog jučer. -Sve pet, zaboravi.

Sigurno? -Da. -Još si moja cura? -Naravno!

Hej! Dobio si mail?

Društvo, Badnjak je! -To je kava? Dobro bi mi došla.

Ovo će ti dati više energije nego kava. -Dobro, ako ti tako kažeš.

Wille, reci ocu da mu tijelo treba hranjive tvari.

Zaigrajmo božićnu igru!

Alice, nitko nije raspoložen. -Badnjak je!

A tad se ljudi vole i otvaraju jedni drugima. Igrat ćemo se.

Bit će to nova tradicija obitelji Mitchum!

Judith, gdje su olovke i papiri?

Molim vas, donesite ih. Hvala! -U redu.

Tu igru su me naučili drugi Mitchumi. Jednostavna je.

Na papirić morate napisati nešto lijepo o svakome.

Moram dovršiti dopis.

Zatim ga ubacite u čašu i pogodite tko je napisao što. Izvoli! -U redu.

Super! Hvala.

Izvoli, dušo.

Igra je jako zgodna pa ćemo se unijeti u božićni duh.

Hvala. -Alice... -Piši! -Dobro.

Roy, hoćete početi? -Može.

Zapamtite, morate pogoditi tko je napisao što.

Jako je šarmantan. To si sigurno ti napisala, Alice.

Ova igra mi se odmah više sviđa! -Idemo dalje.

Zna sve rupe u poreznom zakonu.

Zapravo ne znam, neke su mi promaknule.

Tata, najbolji si! -Hvala, sine! -Baš slatko.

Dobro zarađuje.

Ovo krasno ljubavno pismo sigurno mi je napisala žena.

Morali smo napisati jednu stvar. Mogla sam napisati i štošta drugo.

Ali odlučila si napisati ovo.

U redu. Sad si ti na redu. Izvoli.

Nije zahtjevna. Što ti to znači?

Kako znaš da sam ja to napisao? -Piše zahtijevna.

Sama si ispunjavaš vrijeme i ne trebaš nikoga.

Možda nemam izbora. -Svaki dan rintam da bih dobro zarađivao.

Sad sam ja na redu! Da vidimo...

U redu...

Melem je za oči.

Hvala, Roy! -Nema na čemu.

Dalje!

Voli mog sina. Da, to je istina.

I šećer na kraju...

Milijunašica je.

Iznenađenje! -Ne razumijem.

Samo malo. Mama, tata, Alice...

Htio sam čekati Božić, ali dar ti mogu dati i prije.

Možda ste primijetili da šaljem puno poruka i telefoniram. No ne uzalud!

Sklopio sam važan posao s Grantom Lockleyem. -Fantastično!

Kao što znaš, želi graditi u bloku gdje je tvoj antikvarijat.

Isplatio je vlasnike svih lokala osim tvog. -I?

To sam iskoristio kako bi ti on masno platio.

Za tvoj antikvarijat...

Nudi 3,5 milijuna. -Čovječe!

Bravo! -Jabuka ne pada daleko od stabla! -Hvala, tata! -Čestitam!

Ne znam što bih rekla. Bez teksta sam. -Mogla bi pristati.

Moram biti sama da razmislim o tome.

Važna je to odluka jer je taj antikvarijat već dugo u obitelji.

Shvaćam. Poštujem to što želiš djelovati, ne reagirati.

Tako se ponaša odgovorna osoba.

Zapamti, nas dvoje imat ćemo nove obiteljske uspomene.

A kada trgovinu više ne budeš imala, ostat će ti uspomene.

Moram prošetati.

Zašto stalno šeće? -Ona je iz grada.

Znam da ćeš donijeti ispravnu odluku.

Alice! -Djede! Odnosno, kako da vas sad zovem?

Slobodno me zovi djede.

Što ćete vi tu? -Donio sam ti nešto. To ti šalje Matt.

Zbilja? Mislila sam da više ne želi razgovarati sa mnom.

Sve u svoje vrijeme.

Znate što, djede? Imam dojam da sam gadno zaribala.

Zašto? Što si učinila?

U pogrešnom sam trenutku upoznala prekrasnu osobu.

Zaručena sam!

A što ćeš poduzeti u vezi s tim? -Alice!

Je li sve u redu? -Evo me začas!

Alice, ne znam kako svemir funkcionira.

Ne znam krojimo li vlastitu sudbinu

ili je negdje zapisana puno prije negoli se rodimo.

Možda i jedno i drugo.

Ali u jedno sam siguran.

U životu biramo trenutke.

I treba odabrati pravi trenutak, kako za ljubav, tako i za tugu.

Hvala.

Hvala što ste došli.

Alice? -Molim?

Mlad sam u duši! -Da! -Sretan Božić!

Tko je to? -Djed obitelji Mitchum. Bio je u blizini.

Čuj, znam da ti je dan bio naporan.

Prije negoli mi kažeš što si odlučila, pođi sa mnom.

Imam još jedan dar za tebe.

Ne znam mogu li podnijeti još iznenađenja. -Ovo će ti se svidjeti.

Bez brige, sjedni.

Savršeno!

U obitelji se obično ne darujemo.

Ali ovo je poseban blagdan pa sam odlučio napraviti iznimku.

Ali prije nego što ga otvoriš, ispričao bih ti se.

Blesav sam što sam te spopao ponudom,

a da ti ništa nisam rekao.

Osobito pred mojima.

Nabio sam ti pritisak i shvaćam da te to uzrujalo.

Znaš da se želim brinuti za tebe.

Znaš to, zar ne?

Otvori ga.

Što je to? -Najam lokala koji je samo tri bloka dalje.

Veći je i na prometnijem mjestu.

Novcem koji ćeš dobiti možeš kupiti novu robu i zaposliti ljude.

Alice, imat ćeš pravi pravcati lokal. -Pravi lokal?

Koji će ti nositi prihode.

Možeš imati vlastiti kafić, a ne nekakav retrolokal iz 50-ih.

To više ne bi bio očev lokal.

Ali bio bi to vraški dobar kompromis.

Bome bi bio kompromis.

Daj!

Budi razumna.

Sudbinu ne valja izazivati.

Mislim da će mi pozliti.

Alice...

Daj. Alice!

U životu biramo trenutke.

I treba odabrati pravi trenutak, kako za ljubav, tako i za tugu.

Što se zbiva, Alice?

Ne mogu ja ovo.

Ne moramo uzeti novi lokal. To je bila samo ideja.

Mislim na nas.

Žao mi je.

Znao sam da se to sprema. -Jesi?

Jesam.

Otkako si otišla...

Sve je nekako čudno.

Naš ritam, naši... -Trenuci. -Da.

Što to držiš? Sat?

Moram ići. Jako mi je žao.

Matte?

Matte?

Matte!

Došla si po snijegu. -Prije je kišilo. -Znam.

Tu sam otkako sam djeda poslao da ti uruči sat. -I ja sam bila tu.

Očito smo se mimoišli.

Netko mi je rekao da treba znati odabrati trenutak. -I ja sam to čuo.

Pretvarala sam se da sam nešto što nisam

jer sam mislila da bih to trebala biti.

Gotovo sam zaboravila tko sam. I jesam zaboravila.

Cura sam koja voli obitelj.

Cura koja voli romantiku, antikvitete i povijest.

I, što je najvažnije, cura koja voli tebe, Matthew Mitchume.

I ja tebe volim, Alice Chapman.

Sretan Božić! -Sretan Božić!

Kako si namjestio sat da stane? -Stao je? -Da.

Ti to ozbiljno? Da vidim!

Znaš koliko je sati? -Dvije minute do ponoći.

Sad je 11.58 navečer. Sjećaš se što se tada dogodilo? -Isuse Bože!

U toliko smo se sati upoznali prije dva dana.

Ti si moja sudbina.

Moramo krenuti! Tvoji samo što nisu došli, a ja moram po mamu.

Misliš da će se slagati? Ma jasno da hoće! -Opusti se, ima vremena.

Nema, zakasnit ćemo. -Dođi! -Zbilja moramo ići!

Samo da vidim što je u sanduku. -Odakle ti?

S rasprodaje. Kupio sam ga naslijepo. -Ovo je zgodno.

Što je to? -To je... -Je li to ono što mislim? -Mislim da jest.

Vjenčani prsten iz doba građanskog rata.

Jesi li svjesna koliko vrijedi? -Jesam.

No ne znam mogu li ga prodati.

Volim te. -I ja tebe.

Obrada: mijau