Original subtitles

�ove�anstvo je oduvek umelo da napravi lepe stvari.

Biti �ovek zna�i stvarati.

Neka od najlep�ih umetni�kih dela na svetu

stvorili su najsiroma�niji narodi.

Njihova dela fascinirala su tokom istorije

putnike sa zapada i umetnike, a sada su o�arala i mene.

Mo�e li tradicionalna umetnost da opstane u savremenom svetu?

Kre�em u najzaba�enije oblasti planete da to otkrijem.

U ovoj epizodi odlazim u Indiju u potrazi za tkaninama.

�elim da vidim ko ih i zbog �ega izra�uje

i kakva im je namena.

Ovo je pri�a o divnoj umetnosti

i kulturi koja nestaje.

SKRIVENA BLAGA INDIJSKE UMETNOSTI

Po�injem svoje istra�ivanje

ovde u Engleskoj, u Hardvik Holu u Darb�iru,

seoskom imanju sa �uvenom kolekcijom tkanina.

Ovde se nalazi velika, skupocena tkanina iz Indije,

koju je ova porodica nabavila pre nekih 300 godina.

Napravljena je da se po njoj hoda.

Izrada ove podne prostirke sigurno je trajala godinama.

Ru�no je izvezena mo�i vezom.

Svaki bod, na svakoj ptici, gran�ici, an�elu i cvetu

izvezen je iglom i koncem jo� uvek �ivih boja.

To je rani primerak iz vekovima duge trgovine Britanije i Indije.

Evo ga!

Iznosite li je �esto? -Ne ba� �esto.

Vrlo je osetljiva

i �uvamo je samo za posebne prilike, kao �to je ova.

Sigurno je bila bo�anstvena kad je bila nova.

Iskreno govore�i, ostavila bi vas bez daha.

Takav spoj boje pozadine sa bojom detalja,

koja je u velikoj meri o�uvana,

to bogatstvo i egzotika - zaista bi vam zastao dah.

�ime je izvezena? Svilom?

To je svila, sasvim izvesno.

A podloga? -Podloga je verovatno pamuk.

Odakle je? -Iz Indije, verovatno iz Gud�arata.

Osim toga, ne znamo mnogo o njoj.

�ta je to?

Mogu li da otkrijem vi�e o ljudima koji su ovo izradili?

Mo�e li se jo� prona�i takav izvanredan ru�ni rad?

D�on Gilou je kolekcionar tkanina i posebno ga zanima

oblast u kojoj je nastala podna prostirka iz Hardvika.

Gledamo zbirku tkanina. Jesu li sve iz Gud�arata?

Sve su iz Gud�arata.

Gud�arat je bio u pro�losti

centar za izradu svih vrsta tekstila, a naro�ito vezenog.

�ak se i danas ve�ina �ena u Gud�aratu bavi vezom.

To je jedna od najve�ih tekstlnih oblasti u celom svetu.

Istra�ivanje po�injem u Ahmedabadu,

gradu za koji nisam ni �uo,

ali on je prestonica trgovine Gud�arata.

Podignut na obali reke Sabarmati,

Ahmedabad je u 19. veku bio srce tekstilne industrije Indije.

Danas je to grad koji se najbr�e razvija u Indiji,

sa 6,2 miliona stanovnika,

od �ega su 60% Indusi, a 40% muslimani.

Do�ao sam na pravo mesto

jer ovo je Man�estar severozapadne Indije.

Ovde je sedi�te tekstilne industrije i trgovine tekstilom.

U Gud�aratu, �iji je ovo glavni grad,

gajenje pamuka je po�elo pre oko 7000 godina.

Jo� su u staroj Gr�koj cenili muslin iz ovog dela Indije.

Dakle, postoji vrlo duga istorija izrade tkanina,

ru�nog rada i oslikavanja

i pravljenja ode�e u ovom gradu.

Pitam se da li je, pored urbanog razvoja u 21. veku,

jo� mogu�e na�i tradicionalnu umetnost ru�ne izrade?

Rekli su mi da se raspitam u samom centru,

gde nalazim �ene koje prave tkanine za hinduisti�ki hram.

Ova tkanina je poznata kao mata ili pa�edi.

Svaki komad, odnosno pa�edi, govori o drugoj boginji - Mati.

Po obi�aju, takve tkanine prave za obrede

neki od najsiroma�nijih ljudi u gradu:

�ista�i ulica, radnici, seljaci i nedodirljivi.

Pravi ih kasta Vagri i to je njihova sudbina.

Krenuo sam da upoznam porodicu

koja izra�uje istu tkaninu preko 700 godina.

Glava porodice je D�ajanti �itara.

D�ajanti!

Dobar dan. -Ja sam Grif, drago mi je.

Do�ao sam u va�u radionicu.

�ta je ovo? -To je crna boja.

Crna boja. Dakle, po�inje se od crte�a

sredi�ta zemlje �ije je oli�enje boginja.

To je Boginja Majka. Ime joj je Durga Mata.

Durga Mata i nema glavu.

To je bogina bez glave, umesto koje ima lotosov cvet.

Va�no je razumeti

da ovo nije religiozna pri�a za svakoga.

To je pri�a za Vagre, nomadima iz ni�e kaste

koji nisu imali pristup hramovima -

nije im bilo dozvoljeno da ulaze u hramove.

Obi�no su imali privremene hramove,

a njih je bilo potrebno ukrasiti tkaninama

koje bi kasnije odneli sa sobom.

Zbog toga su imali ovo �to vidimo na zidovima -

ovakve draperije.

Dopada mi se �to sistem verovanja odr�ava tradiciju.

Svaki sistem verovanja je dogmatski.

On nala�e da se sve mora raditi na ovaj na�in,

prirodnim bojama.

Ovo se ne radi bilo kako, za turisti�ko tr�i�te.

Radi se zbog dubokog uverenja da se mora raditi ba� tako.

Svete tkanine se boje materijama koje propisuje vera

koje se dobijaju iz bilja, a nipo�to hemikalijama.

U sredini je uvek lik Mata boginje,

okru�ene raznim njenim razli�itim manifestacijama

i drugim prate�im bo�anstvima.

Zbog toga je tkanina prava slikovna enciklopedija religije.

Koliko boginja imaju Vagri?

Ima izme�u 64 i 84 boginje i sve imaju druga�iju Matu.

Ovo je Kodir Mata, a ovo Amba Mata.

Ovo su Vahanvati Mata i Visat Mata.

To je Kuldevi Momai Mata.

Sve su druga�ije.

Sve su to razli�ite boginje naroda Vagri,

iz pri�a u kojima boginje stvaraju �uda.

To je Mata Ni Pa�ali. U Gud�aratu pravimo njihove slike.

Stigao sam u Indiju u vreme hindu svetkovine Navratri.

Ve�eras �e biti slavlja u celom Ahmedabadu.

D�ajanti me je pozvao na ceremoniju u obli�njem hramu.

To mesto �e biti ukra�eno jednom od njegovih slika.

Evo prelepih obrednih tkanina na delu.

Ve�eras slavimo boginju �andi

koja je odsekla sopstvenu glavu

da utoli �e� za krvlju svojih vernika.

Ovde je cela familija.

To su moj otac, njegovi otac i deda - �itava familija.

Svi su u srodstvu ili su bar deo istog naroda.

Ve�eras imamo proslavu u �ast Boginje Majke.

To je ova bogina, postavljena u sredini,

koju glasno i �ivo prizivaju da nam se pridru�i,

uz mnogo muzike i boja.

Ostao sam budan cele no�i zbog bu�nog slavlja u �itavom gradu.

Ahmedabad, kao i �itava Indija,

sazdani su od mnogobrojnih religija i naroda,

pa je skoro nemogu�e sagledati kako se svi oni uklapaju.

Jedan �ovek je upravo to poku�ao.

Najpoznatiji gra�anin Ahmedabada, Mahatma Gandi,

hteo je da ujedini Indiju i to preko ode�e.

Za njega je to bilo vi�e nego simboli�no.

Znao je da je njegova zemlja bila postojbina tkanina,

pre nego �to su Britanci ukrali na�in izrade i dezene,

da bi ih zatim ponovo prodavali Indiji.

�eleo je da se Indusi vrate svom tradicionalnom poslu.

�eleo je da se vrate svojim korenima,

da predu sopstveni pamuk i tkaju svoje tkanine,

da prestanu da zavise od uvoza iz Britanije.

Ovo je njegov a�ram u srcu Ahmedabada.

Gandi je smatrao da indijsko du�tvo

treba da odbaci zapadnja�ke ma�ine

i ru�no pravi svoje tkanine

kao simbol nezavisnosti koji �e ujediniti naciju.

Na ovom dirljivom mestu

sagledavamo Gandijevu posve�enost poniznosti i �istoti,

verovatno i bezazlenosti.

Gandi je, naravno, najvi�e voleo doma�e belo platno.

Ono je za njega bilo simbol �istote.

�ak i me�u njegovim sledbenicima,

vladalo je mi�ljenje da ono ne predstavlja Indiju kakva jeste.

Govorili su da je Indija puna boja i ukrasa.

Indija je po tradiciji zapravo puna raznolikosti -

razli�itih religija, raznih zajednica i sela,

a obele�je svake od njih je razli�ita ode�a.

Da bismo istra�ili

istinski odnos Indije prema tkaninama,

moramo da odemo na selo.

Hvala lepo. Hvala!

Otputova�u vozom u Bud�, u udaljenoj oblasti Ka�,

da otkrijem koliko od tog neverovatnog bogatstva

naroda i njegovih tkanina jo� uvek postoji.

Dobar dan, gospodine Grife. Kako ste? -Drago mi je!

Moj vodi� je Salim Vazir,

iz porodice kolekcionara tkanina koja �ivi u Bud�u.

Koliko �e trajati put? -Sedam sati.

Ka� je prili�no izolovan deo Gud�arata,

dosta daleko od turisti�kih trasa.

Pejza� je oskudan.

Livade su razdeljene slanim poljima i pustinjom

koja bude poplavljena u vreme monsuna.

Za razliku od monotonije pejza�a,

narod Ka�a ima duboko usa�enu potrebu za bojama.

U centru Bud�a je bazar

pun bogato ukra�enih materijala

na opremi za �ivotinje, ku�e i �to je najva�nije - na ode�i.

Ovo je glavno mesto za sva okolna sela u Ka�u

jer ovde se pravi sve �to im treba.

Tu se odvija �ivot Ka�a.

Ovde lokalno stanovni�tvo nabavlja sve �to mu treba,

bilo da se radi o tkaninama ili koncima,

pamuku, vuni, perlama, nakitu

ili samo jednostavnoj crnoj tkanini.

Ljudi ovde ne kupuju gotovu ode�u,

ve� dolaze po materijal od koga �e je sami napraviti -

ode�u koja ozna�ava ko su i kojoj zajednici pripadaju.

Drugim re�ima, ako pro�e �ena iz Rabarija,

prepozna�ete je po �alu.

Da, po izgledu njenog �ala

i po njenoj bluzi.

Iz toga mo�ete da zaklju�ite kakav je njen polo�aj u zajednici.

Ljudi koji nailaze pripadaju razli�itim zajednicama i grupama.

Ovaj �ovek u belom?

On je Ka�i Rabari.

Ka�i Rabari? -Da.

Nosi sasvim belu ode�u i beli turban. -Da.

To je znak da poti�e iz zajednice Rabari. -Tako je.

Pored nas prolaze dve gospo�e i one su...

Ahiri. -Znate da su Ahiri zbog njihovog �olija.

�oli je bluza i kroj bluze je va�an,

kao i boja marame koju nose.

Sada prolaze dve gospo�e, obu�ene sasvim u crno.

To je veoma va�no. One su Rabari.

Ove �ene nose...

Dve sa desne strane su Rabari, a ona levo je Ahiri.

I one idu zajedno u kupovinu.

Ovo je sjajna igra! -Odli�na igra.

Da li ste se toga igrali kao deca? -Jesmo.

Za razliku od najve�eg dela Indije,

Ka� nikada nije pao pod britansku vlast.

To ne zna�i da ne postoje veze sa Britanijom.

Po�etkom 17. veka, Isto�noindijska kompanija

po�ela je da trguje tkaninama i tako je zapo�ela

300-godi�nja britanska opsednutost indijskom umetno��u.

Ovo je Ajna Mahal ili Palata ogledala,

koju je 1757. projektovao arhitekta Ram Sing za maharad�u.

Ram Sing je proveo 17 godina u Holandiji

i doneo je predmete i ideje iz svih delova Evrope -

podne plo�ice iz Delfta, venecijansko staklo.

�eleo je da podigne palatu dostojnu mogula.

Ovo nije kopija evropskih stilova.

Uvoz je trebalo da dopuni umetnost Indije.

Ovaj ugao je ne�to poput spoja razli�itih kultura

jer ovo ogledalo je napravio Ram Sing u fabrici koju su osnovali.

Koristili su morski pesak za ogledala u holandskom stilu.

Me�utim, ovde imamo uticaj mogulske umetnosti -

sliku maharad�e, koja je nastala ne�to kasnije nego palata.

Ispod nje je Hogartovo delo,

najbolje od britanske kulture - "�ivot razvratnika".

U palati se tako�e nalaze umetni�ka dela

u direktnoj vezi sa ru�nim radom koji sam video u Hardvik Holu.

Evo jo� jedne podne prostirke, duge 12 metara -

svileni vez na pamuku s po�etka 19. veka.

Skloni�u im se s puta.

Ne �elim da je nagazim!

Ovo je bajka za svakoga ko se bavi kupovinom tkanina

jer sam vi�ao rasprostrte velike tepihe,

ali nikada ne�to ovih dimenzija!

Upamtite da ova �ara nije utkana.

Ovo nije napravljeno ma�inom, gde se �ara ponavlja i ponavlja.

Svaki deo veza je izvezen ru�no

i svi zajedno �ine ovu ogromnu prostirku.

To je mo�i vez,

koji su izvezli obu�ari. -Obu�ari?

Zove se mo�i vez i radi se pomo�u ara.

Obu�ari koriste taj bod i alat.

Radi se iglom? -Da, ona se zove ar.

Zato se to zove ari vez.

Shvatam. Zove ari vez jer se radi tom alatkom.

Tako je, alatka se zove ar.

Ono �to ga �ini tako lepim

jeste i vrlo ograni�en spektar boja:

plava i svetlo plava,

tamno crvena, ru�i�asta i zelena.

U paleti boja nema ludovanja, zapravo je vrlo jednostavna.

Boje su komplementarne i ponavljaju se.

Iste boje se vide u na borduri.

Svuda su samo podloga i vez.

Lepota same �are je o�aravaju�a.

Poseduje izraz, gotovo ljudski glas u sebi.

Ova tkanina, ova mustra -

takve �are su Britanci po dolasku u Indiju prosto gutali

tokom �itavog 18. stole�a

i one su postale osnov na�eg shvatanja dezena tekstila.

Pogledajte samo dezene Vilijama Morisa ili Sanderstona,

oni su ih preuzeli i napravili britansku interpretaciju.

Ali vode poreklo odavde,

od ove neverovatne mogulske divote.

Ima li u Ka�u zanatlija i danas?

Sa ari vezom se nastavilo i nakon sticanja nezavisnosti,

ali samo nekih 10-15 godina.

Danas nema zanatlija koje se bave ovim.

Kada bi to neko radio, bilo bi veoma skupo

i ne bi bilo kupaca, tako da su svi promenili orijentaciju.

Sada su se svi vratili starom poslu - pravljenju cipela.

Iako danas niko u Bud�u ne pravi mo�i vez,

Salim ka�e da jedan od njegovih unuka

radi kao obu�ar na bazaru.

Do�ao sam kod vas jer su mi rekli da ste vi mo�i.

Mo�i. Da, obu�ar. -Obu�ar mo�i!

�elim da vas pitam za ari vez.

Za ari? O, da. Ovo je ari.

Vidite? -Da. -To je ari.

Tim arijem pravim svoje proizvode.

A njime se radio i mo�i vez. Mo�iji su se bavili vezom.

I vezom, tako je.

Poka�ite mi to. To je izvezao va� otac?

Ne, ve� ro�ak moje majke.

Maj�in ro�ak? -Da, pre 85 godina.

Veoma je lepo.

Vezeno je zlatom.

Zlatnim nitima. -To je pravo zlato.

Upotreba tako grube igle za vez

zna�ila je da je 30 ljudi pet godina

neumorno radilo da izveze ovu prostirku.

Mo�da nije ni �udo �to je ova ve�tina zamrla.

Tradicionalni vez opstao je u ruralnim oblastima.

Da bih shvatio kako tekstil uti�e na ovda�nji �ivot,

mora�u da za�em u sela, u polupustinjske krajeve na severu.

selo D�ararvadi

Sada smo na oko 60 kilometara od Bud�a

i putujemo na sever, ka Velikom Ranu.

Idemo u selo naroda Patan, da upoznamo Niamat,

u nadi da �emo je ubediti da nam poka�e umetnost Ka�a

i dozvoliti nam da vidimo njene ru�ne radove.

U Patanu �ive muslimani,

polunomadski sto�ari poreklom iz Avganistana.

Poznati su po svom osobitom vezu,

koji se usavr�ava celog �ivota.

Ova metalizirana nit se koristi za ukra�avanje bluza,

rasko�nim vezom oko vrata.

Stvara iluziju skupocene zlatne ogrlice -

iluziju jer bi takav nakit bio preskup.

Ovaj rad je gotov

i vidimo da je izra�en du� �itavog okovratnika.

Ovo �to radi je vrlo lepa haljinica za njenu k�i.

Divno! Hvala.

Primili su me me�u �ene

zbog vreline ranog popodneva.

Jutarnji poslovi su obavljeni, a popodnevni nisu ni po�eli.

Za seoske �ene, ovo je vreme za dru�enje

kada sede i �iju zajedno.

Stalno ne�to rade, kao junakinje D�ejn Ostin,

koje su uvek vezle.

Neke po�inju odmalena.

Ovo je Meta.

Meta u�i da �ije.

I to ne�to pravi�?

Ba� je pametna.

Dobro!

Ima samo tri godine i ovo je neverovatno.

Sedim ovde pun zebnje

jer se tako mala devoj�ica igra iglom,

ali to �to radi nije igra - ona stvarno �ije.

Meta po�inje ne�to �to �e je pratiti kroz �itav �ivot.

jer su vezene stvari najva�niji deo miraza �ene.

Devojka �e provesti mo�da i 20 godina vezu�i,

kao deo dogovora sa familijom budu�eg mu�a.

Ovde se �ivot bez braka i ne smatra �ivotom.

Na neven�ane se gleda sa sa�aljenjem.

Mlada mora da donese bluze i haljine, zidne tkanine,

jorgane i jastuke kojima �e ukrasiti svoj novi dom.

Niamat je pristala da mi poka�e �krinju sa mirazom.

Ovo su njeni izuzetni ru�ni radovi.

To je mladina svadbena maska.

To je ona nosila kao nevesta.

Ovo se nosi za vreme Nika ceremonije,

verske molitve, koja traje deset minuta.

A �ta je ovo? -To je haljina za ven�anje.

Divna je. Ko je to napravio?

Njena sestra, za njenu �erku.

Njena sestra je ovo napravila za va�u k�i, svoju sestri�inu?

Za ven�anje va�e k�eri? Kao poklon? -To je bio poklon.

Koliko je vremena trebalo da se ovo napravi?

Oko �est meseci.

�erka joj je sigurno bila jako lepa u ovome.

Divno je izgledala.

Majka je sigurno tog dana bila jako ponosna.

Bila je ponosna i plakala je.

Sagledao sam i drugu stranu Indije

po�to Ahmedabad i Bud� li�e na veliku katastrofu

koja kao da �eka da se dogodi.

Znam da zvu�i kao kli�e, ali u Indiji je haos.

A onda do�ete u ovo selo,

u kome vlada takav red.

Vrlo je uredno i tiho,

skoro kao mesto za meditaciju.

Ljudi su ovde otvoreni

i Niamat mi je pokazala svoje radove,

delom i zbog toga �to im je Salim blizak prijatelj.

Radio je sa seljanima na sakupljanju ru�nih radova.

Da nije - ovo bi nestalo.

Ovo su tkanine, a one imaju svoj vek trajanja.

Iako se neke tkanine dugo �uvaju,

na kraju ih koriste za druge stvari.

Naprave od njih jastu�i�e koji vremenom postanu dotrajali.

Stariji komadi su tra�eni,

njih kupuju i u ovoj tako jednostavnoj sredini.

Ovaj narod se ubraja u najsiroma�nije na svetu.

Dugo i marljivo rade da bi stvorili ovu lepotu.

Danas koriste svetle, moderne tkanine da stvore ne�to lepo.

Ovolika ve�tina, trud i bri�ljiva izrada detalja

koje zahteva ovaj rad prosto je neverovatna.

Patani su pastirski narod.

�ene vezu, mu�karci gaje ovce, koze i kamile.

Izme�u ovog naroda i pejza�a postoji duboka veza,

kao i izme�u �ivotinja koje gaje i ode�e koju nose.

Postoji jaka veza i izme�u materijala i same zemlje

sirovina i biljaka, boja i �ara na tkaninama.

Ka� je i dalje postojbina katrisa, zajednice bojad�ija,

�iji je asortiman tradicionalnih proizvoda

utkan u materijalnu kulturu ovog regiona.

Naziv katri ozna�ava onog ko �tampa i menja boju.

Njihova tehnika rada poznata je kao ad�rak.

Nose je skoro isklju�ivo muslimani.

Ad�rak tkanine su u skladu sa islamskim principima ukra�avanja.

Nema ljudskih i �ivotinjskih figura.

Umesto njih su tu urme, smokve, bademi,

�ito i obilje biljnih motiva

kombinovani sa preciznim geometrijskim �arama.

Ismail Katri me upoznaje sa procesom izrade.

Dakle, imate uzorak za umno�avanje.

�tampa se pomo�u niza drvenih pe�ata

sa uzorkom slo�enih simetri�no rezbarenih motiva.

Koriste razne vrste stipse.

Svaka od njih druga�ije reaguje na boju.

Pe�ati se koriste za pravljenje �itave mustre.

Koliko pe�ata kosristite? -Za tipi�an ad�rak 27.

27 razli�itih pe�ata!

Ovo je prvi pe�at.

Su�tina je u simetriji

i po�ev od sredine, koncentri�no se �iri i ponavlja.

Tkanina se �tampa sa obe strane

i svaki pe�at treba da ima svoj odraz.

Ovo je prvo bojenje. -Da, bojenje.

Ova plava boja je prirodni indigo. -Jeste.

Dobija se iz biljke. Boju indigo pravimo od biljke.

Ova biljka je indigo. -Raste ovde?

Da, to je ova.

Ovo je �uveni indigo.

Raste u pustinji? -Da u divljini.

Od nje napravimo ovakav grumen.

To je prirodni indigo.

Divno. Boja je i sada lepa.

Moram da vam ka�em da je za mene izuzetno ve� to �to ga dr�im

jer se ve� godinama divim indigo boji na tkaninama.

Ovo je najuniverzalnija i najstarija boja. -Jeste.

Mo�ete je na�i na tekstilu �irom Azije.

Japanske tkanine - plava, tamno plava,

u tim bojama su neke od najlep�ih tkanina.

Evo indiga u najlep�em svetlu.

Va� problem, kao bojad�ije je... -Kako da sa�uvamo �are.

Treba da imate razne otporne supstance,

koje spre�avaju boju da prodre u tkaninu.

Imate i drugu �aru koja prima boju.

Kada zapo�nete neku tkaninu, ona izgleda sme�a,

ali svaka od ovih boja ima druga�iju ulogu u bojenju.

Neke je upijaju, a neke spre�avaju da prodre.

Ovaj komad materijala je �tampan.

I ako ga stavimo... -Da se boji u indigu.

Kada se oboji u indigu i zatim ispere, vide�e se...

Od toga smo dobili ovo.

Posle ispiranja izgleda ovako.

Onda se jasno vidi

koji je to deo prvobitne �are.

Ovo ne biste o�ekivali.

Zapravo su ova �u�kasta polja sa leve strane

upila boju. -Tako je.

Neverovatno je da su ljudi pre vi�e hiljada godina

izra�ivali ovako ne�to

i da su otkrili koje �e materije poprimiti boju, a koje ne�e.

Tradicija bojenja se prenosi ve� hiljadama godina.

Iz generacije u generaciju.

Sada ispirate tkaninu.

Obi�nom vodom? -Samo �istom vodom.

�ta to ispirate? -Stipsu, kre�, glinu i bra�no.

Uklanjamo sve to.

Ovo je tkanina maldari. Koliko je stara ta mustra?

Oko 400 godina.

Va�a porodica u Ka�u ga izra�uje ve� 400 godina

na na�in koji smo upravo videli.

A �ta maldari sto�ari rade sa tim komadom tkanine?

Stavljaju ga preko ramena, ovako.

I onda u njemu nose namirnice.

Tu stave �e�er i ovako ve�u.

Sa druge strane stave �aj i zave�u ga.

U sredinu stave �ito ili pirina�

i zatim sve ovako ve�u.

Sa jedne strane stave tri stvari i sa druge strane isto tri.

I onda to tako nose.

Mogu da naprave i lungi.

Ovako.

Lungi je vrlo udoban. U njemu se lako hoda.

Slu�i i kao prekriva� za krevet.

Po�to su muslimani, koriste ga i kao molitvenu asuru.

Da. Smotaju ga ovako

i onda se na njemu mole u zoru.

Za Maldari sto�are ova tkanina ima... -Vi�e namena.

Osim toga, ova tkanina predstavlja njihov identitet.

Da. -Poru�uje svetu: Ja sam Maldari!

Ovo je moja ode�a, a ti �e� me kao prolaznik, stranac,

prepoznati po toj ode�i. -Tako je.

To je sjajno. Ako bih �eleo da kupim ovo...-Da, �to da ne?

Vi �ete mi prodati. Koliko ko�ta? -2000 rupija.

Oko 30 funti za hiljadu godina istorije

i identitet celog jednog plemena.

Hvala vam. -Nema na �emu.

Ovim poslom se oni bave ve� generacijama.

Starinski sistem kasta

razdelio je narod na vi�e dru�tvenih klasa.

Slu�beno je ukinut 1945, ali njegov uticaj se zadr�ao,

i Ka� ima dugu istoriju naslednih zanimanja.

Porodice se generacijama bave istim zanimanjima.

Zajednice se tradicionalno oslanjaju jedna na drugu.

Katri boje tkanine za Maldarije i Megvale.

Megvali su tka�i.

Dobro jutro.

Oni tkaju za Rabarije.

Samd�i Vankar poti�e iz duge loze tka�a.

Samd�i, Megvali su oduvek bili tka�i.

Odakle poti�e va� narod?

Iz Marvara u Rad�astanu,

a onda su pre 833 godine do�li ovamo.

Zna�i, Rabari su ranije �iveli u Rad�astanu,

a ima ih u Rad�astanu i danas.

I Megvali su �iveli u Rad�astanu? -Da.

Onda su i Rabari i Megvali do�li ovamo.

Bilo je to pre 833 godine.

Va� narod se doselio ovamo.

Iz Marvara u Rad�astanu u Ka�.

Va� posao je bio oduvek, �ak i pre dolaska,

da pravite ove pokriva�e i ode�u za narod Rabari.

I u Rad�astanu i ovde u Ka�u radimo za Rabarije.

Ovde u Ka�u radimo i za Dabarije i Vagadije.

Rabari imaju stada ovaca. Da li vam donose vunu?

Ponekad ja sakupljam vunu.

Onda je ja ispredem, a kada zavr�im, vratim je Rabari �enama.

I mu�karci je koriste. To je odli�an proizvod.

Dakle, va�a veza sa narodom Rabari

traje ve� hiljadu godina.

Da, hiljadu godina.

Do pre samo nekoliko godina,

Megvali su pripadali kasti nedodirljivih.

Da bi Samd�ijev deda, kao pripadnik mnogo ni�e kaste,

pokazao ovaj materijal Rabarima,

morao bi da ga preda �enama, a zatim se povu�e.

Sipale bi vodu na njega da ga speru pre nego �to ga dotaknu.

�udno. To je ironija, zar ne?

Da ruke nedodirljivih

prave materijal tako prijatan na dodir.

Pleme Rabari, za koje Samd�i tka, su Indusi.

Rabari veruju da su vunene niti naj�istije.

To je dar boga Kri�ne.

Rabari sebe nazivaju bra�om po �ebadi

jer svi nose iste vunene ogrta�e.

Rano je jutro, a mi putujemo u Vagad, na severoistoku Ka�a.

Kre�emo u potragu za svadbom.

Ka�em 'u potragu'

po�to Rabari retko dopu�taju strancima da prisustvuju.

Ovo je prvi put da je nekome dozvoljeno da snima ven�anje.

U Ka�u ven�anje ima mnogo faza i to je dug proces

u kome se fizi�ka i finansijska odgovornost za �erku

prenosi sa jedne porodice na drugu.

Sedim ovde, me�u seljanima.

Nije to bli�a familija

jer je nevestin brat oti�ao po bliske ro�ake, stri�eve,

koji �e doneti svadbene poklone za mladence.

Najve�i deo svadbenih poklona

bi�e u raznim vrstama tkanina,

zato �to je ovo u su�tini nomadski narod.

Oni su poreklom nomadi,

�iji su ve�i deo doma�instva i imovine �inile tkanine

jer one mogu da se smotaju i ponesu -

od kolevki, preko �ebadi i torbi do ode�e.

�ivot im je bio pro�et tkaninama.

Ovo je prvi dan trodnevnog svadbenog obreda.

Mlado�enjina porodica donosi poklone.

�enske pesme doprinose sve�anosti svake faze svadbe.

Mlado�enja nosi dugu vezenu tkaninu.

Mlado�enjina familija mora da na ulazu uru�i poklone.

Mu�karci nose kratke, izvezene jakne i prepoznatljive turbane.

Rabari imaju izreku: Sudbina mu�karca je turban.

�enske marame su podjednako va�ne.

Boje i �are pokazuju da li je udata,

da li joj je to drugi brak,

ima li dece i da li joj je neko dete umrlo.

Ka�e se da �ena mnogo mo�e da ka�e svojom ode�om,

uop�te ne mora da progovori.

Mladin dom je sav ukra�en ru�nim radom.

Ovo je toran.

Ova tkanina je napravljena za ukras.

Ovaj toran se stavlja na ulaz, za sre�u.

Predstavlja ulaz u vreme raznih sve�anosti.

Sve je ovo ru�ni rad.

Vrlo lepo.

Divna izrada, zar ne?

Uprkos vru�ini, �ene nose tradicionalne vunene marame

za vreme svadbene sve�anosti.

Smatra se nepristojnim

da starije �ene skre�u pa�nju na bilo koji na�in.

Marama se stalno pomera, u skladu sa stepenom familijarnosti

otkriveno lice za druge �ene i porodicu,

pokriveno u prisustvu mu�karaca i stranaca.

Najneobi�niji do�ivljaj u proteklih nekoliko dana

nije bio to �to sam video ru�ne radove,

ve� �to sam upoznao ljude

i to �to oni ula�u neverovatnu veru u tradiciju i obi�aje.

Ovo nije ples more�ka.

To je ne�to �emu se ljudi iskreno i potpuno predaju.

To je njihov �ivot.

Za nas je nezamislivo da neko svojevoljno ka�e:

Celog �ivota �u nositi ode�u koja me odre�uje kao osobu!

Kada sam se na�ao me�u seljanima,

upravo to sam na�ao -

ljude koji su sasvim posve�eni takvom na�inu �ivota.

Onda na scenu stupa procena vrednosti i pitanje:

Ali zar ne vidite kako su �ene pot�injene?

Tra�i se od mlade devojke

da u�e u ugovoreni brak.

Zahteva se auroritarna disciplina

koja nema dodira sa savremenim svetom.

Kada se tamo na�ete, sve to nekako postane neva�no.

Naravno da uop�te nije neva�no.

Rabari su vrlo svesni modernog sveta.

Shvataju neprakti�nost tradicije po kojoj �ena,

dok ne spremi ceo miraz da mo�e da se uda,

mo�e da navr�i i 35 godina.

Jedna grupa Rabarija je 1994. re�ila da zabrani ru�ni rad

i svojim k�erima podari nezavisnost.

Mogu li da sednem ovde?

Do�ao sam da upoznam Harku Rabari i njenu porodicu.

�ta mislite o obi�ajima koji nestaju?

Ako danas terate decu da vezu, ona se ne�e �kolovati.

Zato je bolje �to je to sada zabranjeno.

Dana�nje mlade �ene, kao �to su Kanku i Soni,

uop�te ne moraju da vezu.

�ak mogu da budu i ka�njene ako to rade.

Mogu da se �koluju i da tra�e posao,

uglavnom van sela, u gradovima.

Kanku i Soni �e se sna�i u modernom svetu.

Da li modernizacija podrazumeva nestanak tradicionalne kulture?

Koliko jo� stari obi�aji Rabarija mogu da se odr�e?

Jesmo li svedoci kraja jedne epohe?

I tre�i, poslednji dan svadbe odvija se prema obi�ajima.

Mlado�enja je odeven kao kralj,

sa ma�em, dugim, izvezenim ogrta�em i krunom.

Namirisana maramica ga �titi od zlih duhova u vazduhu.

Nevesta, D�eli Rabari, sasvim je pokrivena velom.

Mlado�enja joj nije video lice

jo� od detinjstva, kada je brak ugovoren.

Ode�a je veoma va�na tokom �itavog obreda.

Nevestin veo se vezuje za mlado�enjin ogrta�

i sada �e zajedno hodati oko vatre vezani tkaninom.

Par kru�i oko svetog plamena.

Njihova ode�a je povezana, da bi im brak bio posve�en.

Braman vezuje mladi�ev turban za D�elin svadbeni veo,

i obmorava upletene niti oko njihovih ramena.

D�elin otac, Saku Rabari, sve to posmatra.

Prah koji se stavlja na �elo mlade i mlado�enje

treba da otera zle duhove.

Kokos u D�elinim rukama simbol je plodnosti,

mada �e joj mu� videti lice tek uve�e.

Mislim da je pravo �udo koliko je truda ulo�eno

da bi ovo ven�anje bilo tako �ivopisno i veli�anstveno.

Dok se penjem ka hindu hramu koji je maharad�a sagradio

da o�ara svoj grad Bud�,

znam da nisam prvi Britanac zaveden egzotikom.

U ljudima koje sam upoznao prona�ao sam ne�to plemenito,

ode�u koju nose i njihove obrede.

Video sam ru�ne radove izra�ene sa isto toliko strpljenja i pa�nje

kao i na onoj prostirci od pre 300 godina.

Sve su ih napravili obi�ni ljudi.

Ne �udi me �to se ovi izvanredni ru�ni radovi

sakupljaju i prodaju �irom sveta.

Prevalio sam prili�an put da prona�em poslednje ostatke

duge tradicije veza u Ka�u.

Ne znam da li da to nazovem narodnom umetno��u.

Mislim da je zaista dirljivo

�to je ovo napravljeno kao poklon.

To su svadbeni pokloni, napravljeni u �ast

tradicije i obi�aja.

Ljudi koji su ovo napravili nemaju ni�ta drugo da daju

osim svog marljivog rada.

A sada ih sakupljaju ljudi koji imaju sve.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com