Original subtitles

www.titlovi.com

17. novembar 1982. Okrug Blu Hil, Pensilvanija

To je bilo lijepo. -Jeste. -Šta nosim? -Kako to misliš?

Grilani odrezak? -Svoj stari parfem.

Mejsi, vrata su otvorena! -Je l' joj došla prijateljica? -Ne.

Nije? A onaj konobar!

Piljio ti je u zadnjicu svaki put kad si išla u toalet.

Ko to radi? Tako to izgleda rade Talijani.

Idući put idemo u restoran u centru. Talijanski konobari

vole da gledaju u žene dok jedeš. -Nije tako bilo!

Tip je mlada bitanga. Trebao sam ga napasti.

Ostavila je vodu da teče. -Stigli smo, dušo.

Mejsi?

Mejsi?

Dušo?

Neko je bio u kući. Mejsi?

Mejsi? -Mejsi?

Mejsi?

Mejsi?

Mejsi?

Godinu dana kasnije...

SJEĆATE LI SE MEJSI? JOŠ UVIJEK NIJE NAĐENA

Hej, Džingis! Dođi!

Šta je to? Dođi!

Dođi! Da.

Jesam li ti nedostajao?

Dođi.

Cijenim to.

Težak dan.

Šta ćete piti? -Šta jedemo? -Naručićemo hranu.

Može pivo, Liv. -Šta naručujemo? -Picu. -Ko spava na kauču?

Ja ću pivo. -Bilo šta, Liv.

I ja ću pivo. -Hoćeš? -Pomoći ću ti, Olivija.

Neka, Arlin, ja i Rej ćemo. -Mama, mogu li dobiti pivo?

Dobićeš pivo ako zabaviš goste.

TV se ne računa! -I to je zabava. -To sranje koje gledaš nije.

Bilo šta sa jarkim bojama je dovoljno da ti pobudi um, Bili.

Svaka čast.

Ti i tvoja jezičina.

Zanimalo me što je Rej na kauču.

Ne mora značiti da je to u pitanju. -Ujko Morgan je u pravu.

Sjedite na tatinom krevetu.

U okrugu Blu Hil ima dosta grmljavine

koja će večeras krenuti jugoistočno...

...nestanci struje uz granicu.

Mejsi je oteta oko 16:00, dok su joj roditelji bili u gradu.

Danas je u osnovnoj školi održana memorijalna služba.

Danas je godina dana kako je nestala.

Poželiću dobrodošlicu nekome ko će reći par riječi

o opštoj sigurnosti naše zajednice,

Mejsinog ujaka i šerifa našeg okruga,

Keneta Buroa. -Kao prvo,

hvala vam što ste došli.

Kao što znate, prošla je godina od Mejsinog nestanka.

Nismo se danas okupili ovde da se prisjetimo toga.

Okupili smo se ovde,

da se prisjetimo kako je bila vesela

i kako je uvijek djelovala srećno.

Ja...

Složićete se sa mnom kad kažem kako je pametna

i sposobna bila.

Mejsi je stvarno bila posebna.

Bila je nevjerovatno jedinstvena i svi smo to vidjeli.

Svi mi.

Nema TV-a.

Sjećaš se da je nakon mamine smrti

tata stalno bio na poslu ili šta već,

a ja sam morala paziti na tebe?

Ovo je ista stvar.

Samo malo drugačije.

Tu sam za tebe.

Kako god,

ja sam uvijek pazila na tebe, bleso.

Nisi!

Imaš problem sa pićem?

Ja ga imam! Tako on kaže.

Koliko ti je trebalo da pripremiš ovo?

Kad sam zadnji put jela picu? Uopšte je ne jedem.

Uopšte ne jedem ništa od toga.

Bili, očekivao sam da ću vidjeti...

Kako se ono zove? -Dženi. -Tako je! Je l' ona...

Mislim...

Šta se desilo sa njom?

Nije išlo. -Dodaj kečap.

Noa. -Šta je? -Nemoj. -Šta?

Dodaj ujaku umak kao normalno ljudsko biće.

Da ne dodam ujaku umak kao normalno ljudsko biće? -Uradi to, molim te.

Baš šteta zbog toga sa Dženi.

Bila je super. -Da. -Super cura!

Dženi je super, ali nismo se slagali.

Kad se to desilo? -Prija par mjeseci. -Žao mi je što čujem to, druže.

Tako je i najbolje.

Bili ju je htio zaprositi.

Ali se prepao, a on se ne suočava sa strahovima.

On samo pobjegne. Je l' tako, Bili?

Da, Rej, tako je.

Koji si ti kurton! -Ne danas!

Molim te, Noa! Sjedi i pojedi večeru.

Gotov sam.

Eto ti ga na.

Izvinite me.

Marta i ja smo planirali imati djecu.

Ja sam htio jedno ili dvoje, a onda dvadesetak.

Znaš kakva je bila.

I kad je...

Kad je Marta umrla,

osjećao sam se kao da mi je život gotov.

Osjećao sam se osakaćeno, kao da život više nije vrijedan živjeti.

I onda sam se trgnuo.

Moj život nije završio.

Bilo mi je teško to vidjeti.

Tuga zaslijepljuje.

Ne želim pričati o tome. -Treba te sada. -Ne želim o tome, Morgane!

Mislim da ti treba vremena.

Prošla je godina. -Ali samo 6 sati otkako si se pomirio sa tim.

Pomirio se? -Znaš šta hoću reći.

Nikad se neću pomiriti sa tim.

Znaš šta mislim!

Ma, daj! Rej!

Nisam htio da to zvuči tako!

Dođavola.

Danima sam tražio.

Nisam spavao.

Nisam jeo.

Nisam stao.

Nisam mogao.

Znam da znaš sve to, ali...

Istina je...

Istina je da sam te iznevjerio.

Tebe, Reja i Nou. Iznevjerio sam ovu porodicu.

I ta...

Ta krivnja koja...

Ovaj osjećaj bespomoćnosti...

Osjećam odgovornost.

Hoću da znaš

koliko mi je žao, Olivija.

Ova porodica mi je sve.

Sve. -Prestani se izvinjavati.

Idem obići Nou.

Šta ima?

Sve u redu? -Da, samo...

Sinovi Gregorija Matisona pale baklje.

Idem ljubazno popričati sa njima.

Rej, sigurno si dobro?

Da, stvarno jesam, Arlin.

Eto me za 5 minuta. -U čemu je problem?

Neki klinci se zafrkavaju. -Ide da ljubazno popriča sa njima.

Opet se igraju sa prokletim bakljama.

Prepašće psa. To će biti opasno.

Ris Džordan je na dužnosti. Nazvaću ga. -Da.

Možda je najbolje prepustiti sve šerifu. -Olivija!

Gle, otići ću do njih

i ljudski popričati sa njima.

Ako to ne upali, ljudski ću popričati sa Gregorijem Matisonom.

Kad si zadnji put ljudski pričao sa njim, završio si u zatvoru.

Hvala što si me podsjetio. -U svako doba.

Ne ideš sam. -Bože!

Idem i ja. -Nećeš! -Daj, tata.

Povedi ga. -Olivija! -Povedi ga, Rej.

Isuse! Da pogodim, ideš i ti?

U suprotnom ću se osjećati izostavljenim. -I ja.

Kakav je ovo cirkus.

Popričaj sa njim.

Nije bitno šta se dešava između tebe i Olivije. Popričaj sa sinom, Rej.

E, to, Rej! Na kraju će te zamrziti. -Prestani!

Je l' on tvoj sin?

Nije, već moj.

Sjedi i ćuti.

Ne bih da ti moram reći: "Jesam ti rekao".

Da slušam savjet mlađeg brata? Kakvo ti životno iskustvo imaš?

Pustite to, momci.

Kakvo životno iskustvo imaš? -Znam kako je kad ne voliš oca.

Znaš li kako je imati i podići porodicu? -Ne.

Ne znam. -Ti ni krišku hljeba ne možeš podići.

Izlazimo? Nisam ponio odgovarajuću obuću.

Pod sjedištima imate baterije. -Ne znam kako će to pomoći.

Ostani sa Noom. -Rej!

Nema problema, mogu to.

Hvala što si tako ljubazno zamolio.

Rej, hoćeš li usporiti?

Šta će ti oružje? -Neću ga upotrebiti. -Nema veze.

Ako naletimo na tu djecu, ja ću popričati sa njima.

Šta ćemo ako Matisonovi momci banu pred nas? -Ganjaćemo ih.

Šta ako ne budu bježali? -Uhvatićemo ih.

I onda? -Prebićemo ih. -Zar to nije varvarski?

Prije par godina su me pitali da igram bejzbol sa njima.

Na kraju su me zavezali za ogradu

i gađali me puškom koja ispaljuje krompire.

U redu.

Onda ćemo ih prebiti.

Mislim da smo ih prepali.

Nema ih.

Popričaću sa Gregorijem u idućih par dana.

Kako god...

Treba da se vratimo. Nema smisla ići dalje.

Jesi li dobro? -Da.

Djeluješ uplašeno. -Ma, ništa.

Koji...?

Sranje!

Ujko Morgan!

Sranje!

Kakvo je ono svjetlo? -Jesi li dobro? -Jesam.

Gdje ti je ujak?

Hajde, Kenet. -Ne, ne, ne!

Kenet! Šta se dešava? -Za ime Božije!

Morgan!

To sam ja! Ništa nije bilo!

Pogledaj me! -Bili! -Moramo ići.

Dođi.

Morgan!

Morgan!

Šta se dešava? -Pomjeri se. -Šta mu je? -Miči se!

Šta mu je? -Rej, idemo!

Rej! -Vidiš li Morgana? -Šta?

Tvog brata! -Nije sa tobom?

Tata, šta je sa ujakom Kenetom?

Šta ja to radim?

Otvori vrata! -Bože!

Šta je bilo? Šta se desilo?

Je li povrijeđen? -Ne znam.

Dušo! Bili! Šta ti je?

Izgleda užasno! Šta se desilo? -Ne znam! -Gdje je Morgan?

Je l' Morgan ovde? -Zar nije sa vama? -Nije.

Tata! -Rej. -Tata!

Rej, šta se dešava?

Rej, gdje je Morgan? Šta se dešava?

Idem ga potražiti. -Ne smijemo ići vani. -Čega se bojiš, Bili?

Morgan je nestao. -Nestao?

Vjerovatno se izgubio u šumi.

Zovem šerifa. -Sigurno se sad vraća kući.

Zovem šerifa. -Olivija, to neće pomoći.

Olivija, prestani! To neće pomoći!

Mogu li dobiti šerifa? -Policija nam sjedi u sobi!

I nisu od neke koristi! -Treba mu doktor, Rej! -U redu.

Hajde da se smirimo. Razmislimo malo.

Eto šta se desi kad previše gledate TV i ne jedete voće!

U redu, hajde...

Mašta ponekad preterano radi

i počneš razmišljati o stvarima...

Olivija, naći ću Morgana. Odmah se vraćam.

Morgan?

Morgan!

Ja ne...

Ne znam šta sam vidio.

Morgan!

Dođavola, Morgane. Hajde, druže.

Morgan!

Nešto se dešava.

Nešto neprirodno.

Nešto zlo.

Noa!

Jesu li svi dobro? -Koji je to bio đavo?

Bili.

Hej, dečko.

Šta si vidio? Šta je bilo, dečko?

Rej! Nemoj!

Noa.

Odmakni se, sine.

Morgan?

Jesi li to ti, druže?

Ima li koga?

Boga mi...

Ne šalimo se. Čuješ li?

Imamo oružje.

U podrumu su.

Rej?

Rej?

Rej!

Kenet! -Gdje je Rej?

Svjetlo!

Olivija! -Rej!

Nemoj!

Šta je to?

Tavanska vrata.

Ključevi! -Rej!

Arlin!

Rej! -Hajde!

Jebote! -Rej, gdje je municija?

Nema municije! Idemo!

Da.

Pomozite nam!

Ne, ne, ne!

Pomozite nam! Ma, daj!

Seronje!

Oni su oteli Mejsi, zar ne?

Okrenuli se i otišli u drugom pravcu. -Trčao si prema njima sa sjekirom.

Mama,

zvijezde se pomjeraju.

Bili, spusti to.

Primili smo poziv prije nepun sat vremena sa vaše adrese.

Deniz kaže da je žena koja je zvala, tražila mene.

I onda je poziv prekinula oluja. Hoćete li mi reći o čemu se radi?

Nadam se da će to objasniti šta ćete ovde usred noći,

izgledajući tako grozno i sa sjekirom.

Neki ljudi nas zastrašuju. Upali su nam u kuću i...

Rej, njegov brat Morgan, moja sestra Arlin

i Kenet.

Nestali su. -Kenet? Šerif Burou?

I naš pas. -Nestali?

Oteti su. -Koliko počinitelja? Sa čim imamo posla?

Ne znamo. Nismo ih vidjeli. -Grupa.

Manja grupa. Troje ili četvoro.

U redu. Upadajte.

Ostanite tu. Mi idemo provjeriti.

Još nema struje.

Što znači da su još ovde.

Ko god je bio ovde, više nije.

Ne izgleda da su opljačkani.

Treba da osposobimo struju.

Oluja, vjerovatno.

Pet hitaca je ispaljeno u hodniku.

Ovo mi djeluje previše konfuzno.

Ne treba im pažnja. Naročito ne danas.

Ovde se nešto definitivno desilo.

Moramo otkriti šta.

Prije nego što to bude moguće,

treba mi jaka kafa.

Svakako jeste bizarno.

Teško je zamisliti da četvoro odraslih... -I pas.

Četvoro odraslih i pas nestanu u roku sat vremena.

Gle...

Činjenica je da niko od vas nije vidio počinitelje.

Rekla sam vam šta se desilo. -I vjerujem ti, Olivija.

Moj posao je da razjasnim situaciju,

a ovo je teško dokučiti. Shvatite to, molim vas.

Pođite sa nama u stanicu. -Morate se odmoriti i jesti.

Ja ostajem. -I ja. -Ne idemo mi nigdje.

U redu. Vratićemo se za sat vremena sa službenicima

koji će uraditi nešto u vezi ovoga.

Predlažem vam da se odmorite.

Čim odvezem šerifa, parkiraću se i stražariti ispred.

Ako se nešto desi, smjesta otiđite kod njega.

Olivija, zabrinut sam. Ako se pročuje za ovo,

moglo bi imati negativan učinak na Mejsin slučaj.

Kakav slučaj?

Ovo je nešto što ljudi sada ne bi trebali znati.

Zbog tebe i zbog dobrobiti tvoje porodice.

Ni za svjetla na nebu, ni nestanke.

Reja, tvoju sestru, ništa.

Ja ću ćutiti, a to preporučujem i tebi.

Molim te.

Riješićemo ovo. U redu?

Odmori se.

Je l' mi se čini ili je ovo jedno od onih jutara?

Ja ovakvo jutro nisam nikad imao.

Neću pitati, Dojl. -Nestanak struje, uništavanje usjeva, svjetla na nebu.

Telefon zvoni non-stop. -Masovna histerija.

I ja bih da prijavim nešto.

Zadrži ih sve. Uvedi ih unutra.

Šta se dođavola dešava?

Svjetla.

Na nebu.

Brza.

Ne-balistična.

A tu je bilo i još jedno svjetlo.

Bilo je drugačije. Jarko.

U tom svjetlu...

Vidjela sam...

Koga?

Koga si vidjela?

Mejsi Anderson.

Hej, dečko.

Bože! Džingis! Gdje si bio?

Dobar dečko!

Jesu li i ostali tu? Jesi li ih našao?

Još su ovde.

Spreman, Rej? Kreni!

Šta imaš u planu večeras? -Ne znam. -Večeras si sama.

Možda ću gledati TV. -Daj da vidim tu sliku.

Ovo bih trebao biti ja? -Da. -Izgledam poružno.

Tako zamišljaš svog oca? Napravila si medvjeda od mene?

Odošmo mi, Mejsi! Volimo te!

Jesu li mi ključevi dole? -Jesu. -Dobro.

Volim te, srce! Eto nas za par sati.

Boli nju briga. Uopšte ne sluša. -Jedva čeka da odemo.

Piše li? -Da, baš se zadubila.

Jesi li pročitao? -Ne.

Mejsi!

Mejsi!

Mejsi!

Ne, Mejsi! Mejsi, stani!

Ne otvaraj vrata!

Kako si, dušo? -Dobro.

Kako si, Džingise?

Hoćeš limunadu? -Ne, na dužnosti sam.

Došao sam da vidim kako ste. -Mama i tata su otišli do grada.

To je u redu. -Sačekaj ih ovde ako hoćeš. Brzo će oni.

Noa je kod Parkera! -Je l' Parker prijatelj?

Da, iz škole. -Dobro.

Kako je teta Arlin? -Dobro je.

Pozdravila te.

Nikad nisi rekao da si bio ovde.

Šta radiš?

Mama?

Ko si ti?

Pusti me!

Gdje je ona?

Kenet! -Ne, ne, ne!

Ja mislim

da su znali da je ona tu

i posjećivali je. Onda je nestala.

Sigurno su čekali.

Čekali su da sami shvatimo to,

prije nego što se oni umiješaju.

Da nam pomognu.

Da nam pokažu.

Ali iskreno...

Ne znamo.

Pretpostavljam da nikad nećemo znati.

Sad Mejsi može na svoj konačni počinak.

Zahvaljujući tim posjetiocima.

Tim anđelima.

preveo: adm1r

Preuzeto sa www.titlovi.com