Original subtitles

www.titlovi.com

Prevara o fluoru. Intervju sa Kristoferom Brajsonom.

Nauka o fluoru je korporativna nauka. Nauka o fluoru je nauka o DDT-ju,

nauka o azbestu, nauka o duvanu. To je jedna velika obmana.

U julu 2004. godine Kristofer Brajson je razgovarao o otkri�ima iznetim u

njegovoj novoj knjizi ''Prevara o fluoru'' sa Polom Komitom,

aktivistom organizacije Fluroide Action Network. Ovu knjigu je u maju

2004. godine objavila izdava�ka ku�a ''Sedam pri�a''. Knjiga je nastala na

osnovu desetogodi�njeg istra�iva�kog rada autora, nagra�ivanog novinara i

nekada�njeg producenta u BBC-ju. U ovom intervjuu, zamolili smo

Brajsona da nas upozna sa nekima od zna�ajnih pojedinaca i ustanova koji

su uticali na stvaranje javnog mi�ljenja o toksi�nosti fluora i

navodnoj ne�kodljivosti kontraverznog programa

fluorizacije pija�e vode.

1993. godine radio sam u Rokfeler

Centru u Njujoku, kao producent radio-programa BBC-ja. Pozvala me

je jedna osoba iz Londona, povodom tamo�nje javne rasprave o

fluorizaciji pija�e vode koja se vodila u Severnoj Engleskoj, u Lidsu. Bio je

to producent dnevne radio emisije, koja se zvaIa ''Vi i va�e''. Rekao mi je:

'Kris, �ta zna� o fuoru? �ta vi, Jenkiji mislite o tome? �ta je ameri�ki

pogled na ovu stvar? ''To je za mene bilo dobro poznato pitanje, ''Postoji li

specifi�no ameri�ko gledi�te o tome?'' Rekao sam: 'Slu�aj, ja ne znam

ba� ni�ta o fluoru, ali obavi�u nekoliko telefonskih poziva pa �u ti se

javiti''. Pvo sam pozvao Ralfa Najdera iz Va�ingtona. Nisam siguran

za�to sam se ba� njemu obratio, ali pitanje fluora izgledalo je kao da ima

veze sa zastupanjem interesa potro�a�a, �ime se on bavio. Dobio

sam ga, a on je rekao: ''Ne znam mnogo o fluorizaciji vode, ali nikada

nisam imao preterano dobar ose�aj u vezi sa tim. Evo imena nekoliko

nau�nika s kojima treba da porazgovara�''. Dao mi je imena

dr Vilijema Herzija, koji je tada, kao i sada, radio kao hemi�ar u Vladinoj

agenciji za za�titu �ivotne sredine (EPA), i dr Roberta J. Kartona, koji je

nekada radio za tu agenciju ali je u to vreme bio zaposlen u Armiji SAD.

Oti�ao sam u Va�ington i sastao se sa dr Herzijem i dr Kartonom. Oni su mi

objasnili da su bezbednosni standardi za fluorizaciju vode u na�oj zemlji

zasnovani na krivotvorenoj nauci.

Industrija aluminijuma i fluorizacija

Zastupnici fluorizacije �e vam re�i da postoje dve strane; s jedne stane

imate pri�u koju iznosi industrija, s druge stane pri�u koju iznose zubari;

i one se sla�u. Ali to nije istina. Te pri�e su vlo �vrsto i sna�no,

isprepletane, od samog po�etka. Prvu sugestiju da fluor treba dodavati vodi

za pi�e iz gradskog vodovoda dao je istra�iva� D�eraId Koks, zaposlen u

Melon Institutu u Pitsburgu. Koks se zainteresovao za fluor na predlog

Fransisa Frerija. To se vidi iz pisma koje sam prona�ao. Fransis Freri je

bio direktor Aluminijumske laboratorije, pod upravom

Aluminijumske kompanije u Americi. Bio je veoma zabrinut zbog

zaga�enosti zapa�ene u okolini fabrika za preradu aluminijuma; bio

je veoma zabrinut zbog delovanja fluora na radnike zaposlene u

fabrikama za proizvodnju i preradu aluminijuma. D�eraldu Koksu je dao

predlog da ispita dejstvo fluora na zube. Na osnovu tog predloga, usledio

je predlog D�eralda Koksa da se fluor dodaje vodi za pi�e. Na samom izvoru

pri�e, nailazite na indrustiju aluminjuma.

'Mo�da je potrebno da se preokrene sada�nji trend koji

vodi ka potpunom UKLANJANJU fluora iz vode i hrane.'

D�erald Koks, 1939.

Melon lnstitut: unajmljena nauka

Koksov predlog da se fluor po�ne dodavati vodi za pi�e treba

posmatrati u svetlosti toga ko je to kazao, gde je kazao, i kakva je

dotada�nja istorija Melon Instituta. Melon lnstitut je bio vode�i

zagovornik upotrebe azbesta i industrije azbesta. Danas se ova

industrija suo�ava sa ogromnim plimnim talasom tu�bi koje protiv nje

pokre�u gra�ani, optu�uju�i je za povrede, bolesti i smrt. Generacijama

su iz Melon lnstituta pristizala istra�ivanja koja su tvrdila da je

mezofilom prouzrokovan ne�im drugim, a ne azbestom. Tako treba

da shvatite i ovo pitanje fluora. Industrija je bila zainteresovana za

zaga�enje fluorom i za mogu�nost pojavljivanja sudskih parnica sli�nog

opsega zbog zaga�enosti fluorom, tako da nije slu�ajnost �to je Melon

lnstitut prvi dao predlog da se fluor po�ne

dodavati vodi iz gradskog vodovoda.

Zaga�enje fluorom Sudski sporovi u 20-tom veku

''Svakako, vi�e je tu�bi podneto povodom navodne

poljoprivredne �tete nastale zbog upotrebe fluora,

nego zbog svih ostalih zaga�iva�a zajedno.''

D Leonard Vajnstajn, Kornel Univezitet, 1983.

Veoma je iznena�uju� stepen

neobave�tenosti boraca za za�titu �ivotne sredine o efektima fluora. Ja

sam novinar, nisam nau�nik ili doktor; ali ja navodim dokumente,

citiram sudske parnice, kada govorim u fluoru kao najve�em industrijskom

zaga�iva�u vazduha. On je, zapravo, vode�i zaga�iva� vazduha nakon

hladnog rata. Ovo nisu moje re�i, to nije moje mi�ljenje - to je procena

industrijskih stru�njaka, na osnovu obima sudskih sporova koji su vo�eni

protiv industrijskih postrojenja.

Fluor: Za�ti�eni zaga�iva�?

Poznato vam je da se najve�a katastrofa prouzrokovana

zaga�enjem vazduha u istoriji SAD dogodila u Donori, ju�no od

Pitsburga, u Pensilvaniji, tokom No�i ve�tica. Tada je nekoliko desetina

ljudi umrlo i nekoliko hiljada obolelo zbog isparenja koja su nadolazila iz

postrojenja US Stila i promene temperature. Posle ove tragedije,

istra�iva� Filip Stedler, hemi�ar, vr�io je ispitivanja. Radio je analize kvi i

prona�ao je velike koli�ine fluorida u uzorcima krvi obolelih i umrlih.

Objavio je svoje nalaze, kao i podatke koji su potvr�ivali povi�eno prisustvo

fluora u biljkama i mnoge druge posredne dokaze koji su ukazivali na

trovanje fluorom. Rezultate svojih ista�ivanja objavio je u 'Hemijskim i

in�enjerskim novostima'. Ali ume�ala se Nacionalna zdravstvena slu�ba

koja je rekla da fluor nije bio odgovoran za tragediju; da je sve to

izazvala me�avina zaga�iva�a, u kombinaciji sa lo�im vemenskim

uslovima. Ali, ja sam prona�ao memorandum, napisan od strane

Ameri�ke kompanije za proizvodnju i preradu aluminijuma koja je potajno

do�la do uzorka krvi jednog od preminulih. Rezultati njihovih

merenja bili su gotovo istovetni sa rezultatima do kojih je do�ao Filip

Stedler. Katastrofa izazvana ispu�tanjem fluora koja je zadesila

Donoru tipi�an je primer svega �to se doga�alo u zemlji tokom poslednjih

50-tak godina, a otkriva nam i za�to borci za za�titu �ivotne sredine ne

poznaju svoju sopstvenu istoriju. Katastrofa u Donori je stvorila pokret

za za�titu �ivotne sredine ali njihovi aktivisti ne znaju da je incident u

Donori gotovo sigurno bio izazvan fluorom.

Fluorid i atomska bomba: Harold Hod� u sukobu interesa

Ova knjiga se veoma podrobno bavi ulogom klju�nog nau�nika, dr

Harolda Hod�a, u debati o fluoru. Dr Harold Hod� je u periodu hladnog

rata bio vode�i nau�nik koji je zastupao fluorizaciju pija�e vode u

malim dozama. Bio je zagovornik fluora i korisnih posledica fluorizacije

vode za pi�e.

'D Hod�, istaknuti toksikolog tima iz Ro�estera, pa�ljivo je ispitivao

bezbednost fluorizacije. 'Re�i �u to vrlo jednostavno. Fluorid je bezbedan

u odnosu 1 : 1 000 000.'

Re�ima nijednog nau�nika nije se verovalo vi�e nego izjavama

dr Harolda Hod�a, kada je fluor bio u pitanju. On je bio li�nost od velikog

uticaja u najvi�im krugovima tokom �itave svoje nau�ne karijere.

''Ovo nas vra�a na fundamentalnu istinu: fluorid je bezbedan. Mislim da

u zaklju�ku mogu re�i da ne postoji nikakav zdravstveni rizik koji

opravdava odlaganje fluorizacije vode''

Danas se zna da je Harold Hod� bio jedan od organizatora eksperimenta

tokom kojeg su gra�ani �AD bivali ozra�eni plutonijumom, u bolnicama

u Ro�esteru i Oukrid�u. Opite su vr�ili nau�nici, prema uputstvima dr

Hod�a. To nam je poznato zahvaljuju�i radu istra�iva�a kao �to

je Ajlin Vilson, koja je dobila Pulicerovu nagradu zato �to je otkrila

imena ljudi kojima je bio ubrizgan plutonijum. Ime Harolda Hod�a

izronilo je na povr�inu tokom rada na toj knjizi, kao i u naknadnom

ispitivanju koje je sproveo predsednik.

Da spojimo ta�kice: ako su Harold Hod� i Univerzitet u Ro�esteru

ubrizgavali ljudima plutonijum i uranijum, a u isto vreme nas

ube�ivali da je fluorizacija vode za pi�e potpuno bezbedna,

�ta povezuje te dve stvari?

Zaista, �ta ih povezuje?

Harold Hod� je bio glavni toksikolog

pojekta Menhetn. To je bio tim nau�nika i in�enjera koji su

projektovali atomsku bombu tokom drugog svetskog rata i u prvim

godinama hladnog rata. Hod� je bio zadu�en za ispitivanje toksi�nosti

mnogih hemikalija koje su se koristile za proizvodnju atomske bombe. Jedna

od hemikalija koja je izazivala najve�u zabrinutost bio je fluor.

Njihov projekat zahtevao je ogromne koli�ine fluora za pravljenje

nuklearnog oru�ja da bi se napravila bomba koja je ba�ena na Hiro�imu.

Stoga je projekat Menhetn bio zainteresovan za toksi�nost fluora.

''Povodom pritu�bi da �ivotinje i ljudi

oboljevaju zbog isparenja fluora u oblasti Nju D�ersija.. Univerzitet

Ro�ester sprovodi eksperimente radi utvr�ivanja toksi�nih efekata fluora''.

Potpukovnik Kuper B. Rods generalu Lesli Govsu, 02.05.1946.

Dokumenti koje sam prona�ao u

saradnji sa D�oom Grifitsom, me�u spisima Projekta Menheten i Komisije

za atomsku enegiju, veoma su jasni i nedvosmisleni. Od odeljenja za

toksikologiju Univerziteta Ro�ester, kojim je upravljao Harold Hod�,

tra�eno je da iznese medicinske podatke koji bi pomogli vladi da se

odbrani prilikom sudskih sporova u kojima su Armija i Vlada SAD bili

optu�eni da prouzrokuju zaga�enje fluorom.

''informacije koje bi pozivale ili

ohrabrivale na pritu�be protiv Komisije za atomsku energiju ili

njenih saugovara�a, takve delove �lanaka koji su spremni za �tampu

treba prefomulisati ili izbrisati.''

Komisija za atomsku energiju, 08.10.1947

Sada je otkriveno, na osnovu vladinih dokumenata sa kojih je skinuta

oznaka slu�bene tajne, da je objavljivanje informacija koje su

prikupili nau�nici koji su radili za Komisiju za atomsku energiju, poput

Harolda Hod�a, i koje su mogle da pove�aju �anse za pokretanje sudskih

sporova od strane radnika ili javnosti, bilo zabranjeno. Da je bilo dokazano

da je fluorizacija vode �tetna, tada bi ameri�ki projekat stvaranja atomske

bombe, kao i razne industrijske grane, bili izlo�eni masovnim

parnicama. Dakle, nije bilo nade da �e Harold Hod�

ikada re�i da je fluorizacija vode �tetna, ili da je fluor u malim

dozama toksi�an. Jer, da je on to rekao, to bi izvuklo tepih ispod

stopala Armije SAD i projekta izgradnje nuklearnog naoru�anja.

''Dokumenti ukazuju da je istra�ivanje fluroidu koje je

sprovodilo Univerzitet u Ro�esteru bilo sprovedeno u

i��ekivanju sudskih sporova povodom oboljevanja ljudi

izazvanog programom stvaranja atomske bombe. Studija koju bi

sprovodila optu�ena strana radi odbrane u sudskom sporu danas ne bi

bila smatrana nau�no prihvatljivom, zbog su�tinske sklonosti da prika�e

hemikaliju ne�kodljivom'. D�eklin Ketrel, javni pravobranilac, 1997.

Laboratorija Ketering: Prodaju nam olovo, prodaju nam fluor

Za ljude koji znaju istoriju medicinske nauke u

ovoj zemlji, Laboratorija Ketering je poznata kao

svojevremeno jedna od najve�ih privatnih laboratorija koje su se

bavile problemima toksi�nosti. To je bila laboratorija sa velikim nov�anim

fondovima i njen direktor, Robert Kiho, bio je uticajna li�nost u domenu

javnog zdravlja. Danas nam je njegovo ime najvi�e poznato po tome

�to se tokom �itave svoje karijere zalagao za dodavanje olova benzinu.

Kiho je �itav svoj radni vek proveo istupaju�i sa svoje propovedaonice u

Ketering laboratoriji, uveravaju�i naciju da je dodavanje olova u benzin

ne�kodljivo. Naravno, to je temeljito opovrgnuto. Postoji niz zdravstvenih

oboljenja, neurolo�kih oboljenja, oboljenja koja poga�aju samo decu,

koja nastaju zbog dodavanja olova benzinu. Gotovo da ih je nemogu�e

prebrojati. Za sve te bolesti mo�emo da se zahvalimo dr Robertu Kihou. On

se zalagao za upotrebu olova, i radio je to zato �to ga je pla�ala Etil

Korporacija, koja je poizvodila tetra-etil-olovo. lsti taj posao koji je

obavljao brane�i i uzdi�u�i imid� olova za ra�un industrije etila, dr Kiho

je obavio i kada je u pitanju fluor. Kiho je, zajedno sa Haroldom

Hod�om, bio vode�i zagovornik ne�kodljivosti fluora na radnom

mestu, a tako�e je bio i vode�i zagovornik fluorizacije vode.

Robert Kiho i Ketering Institut su u ime industrije i Nacionalnog instituta

za dentisti�ka istra�ivanja, sakupili obimnu bibliografiju citata o

toksi�nosti fluora i uticaja na zdravlje gra�ana. Taj posao su

sponzorisali ALKOA, Kompanija za preradu aluminijuma iz Kanade,

Ameri�ki naftni institut, Dupont, Kajzer Aluminijum, Rejnolds Metals,

US Stil i mnoge druge korporacije, kao i Nacionalni institut za dentalna

ista�ivanja. Ako pogledate dokumente dr Kihoa i

Laboratorije Ketering, nai�i �ete na postojanje do tada nepoznatog tela

po imenu 'Odbor pravnika za pitanja fluora'. Kiho je radio za ovaj odbor na

univerzitetu Sinsinati, izvr�avao njihove zahteve, snabdevao ih

municijom za odbranu njihovih klijenata - koporacija kao �to su

ALKOA, Dupont, Monsanto, US Stil - od tu�bi povodom trovanja fluorom.

''Pitanje javne bezbednosti prilikom

fluorizacije je nepostoje�e, sa stanovi�ta medicinske nauke.'

Robet Kiho, 1957.

''Sahranjena nauka, sahranjeni radnici'

Me�u dokumentima Roberta Kihoa

nalazi se jedna medicinska studija vredna stotine hiljada dolara, tokom

koje je psima davano da udi�u fluor u uslovima koji su bili sli�ni radnim

uslovima zaposlenih u industriji aluminijuma, ili u bilo kojoj

industrijskoj grani koja je stvarala isparenja fluora. �ta se dogodilo ovim

psima? Ovo ista�ivanje je otkrilo da je fluor izvanredno toksi�an. Psi koji

su udisali fluor �est dana u nedelji, poput radnika u fabrikama, imali su

ogromna o�te�enja plu�a, o�te�enja limfnih �vorova... Pomislili ste da �e

neko predati takve medicinske informacije ameri�kim lekarima, ili

radnicima koji su pitali svoje doktore zbog �ega su obeleli od emfizema?

Ne. Ovo istra�ivanje je predato Odboru pravnika zadu�enom za

pitanje fluora, i oni su nalaze sahranili.

''Zadobijanje pristanka javnosti'' Edvard Bernejs i fluorizacija vode

Knjiga razotkriva kako je prodavanje fluora ameri�koj javnosti bilo delo

najboljeg stu�njaka za taj posao, oca ''odnosa sa javno��u'', Edvarda

Bernejsa. On je bio ne�ak Sigmunda Frojda, makijavelijski genije malenog

rasta koji je bacio ogromnu senku na dvadeseto stole�e. On je shvatio da je

postojalo izvesno liberalno raspolo�enje koje je pro�imalo

dvadeseti vek, i ako biste uspeli da zaka�ite svoj komercijalni vagon za tu

lokomotivu, onda biste svojim klijentima doneli mnogo novca.

Godine 1916. Bernejs je uredio da sifra�etkinje koje su mar�irale na

Uskr�njoj paradi u Njujorku u ruci dr�e cigaretu kao da je to baklja

slobode; a osmislio je taj plan za ra�un Ameri�ke kompanije za

poizvodnju duvana i njenog direktora D�ord�a Hila, koji je Bernejsu davao

platu. Moja knjiga otkriva prepisku izme�u Bernejsa i Nacionalnog

instituta za dentalna istra�ivanja. Tra�ili su da Bernejs do�e u

Va�ington da bi im pomogao u osmi�ljavanju PR kampanje �iji je cilj

bio prodaja fluora gra�anstvu. Bernejs je shvatao da ljudi nesvesno

veruju svom doktoru ili zubaru, i ako ubedite doktore i zubare da je fluor

dobar, onda �ete mo�i da zadobijete i ostatak nacije. Ljudi veruju svojim

lekarima i zubarima. To je metod koji je

Bernejs upotrebio da bi reklamirao fluor.

Fluorisanje na�e vode industrijskim otpadom?

Veoma malo zubara zna da fluor u

gradskom vodovodu uop�te nije farmaceutski proizvod. U stvari, to je

industrijski otpad, otpad Fosfatne Industrije Floride. Pedesetih godina

dvadesetog veka farmeri i gra�ani koji su �iveli u njihovoj blizini tu�ili su

fosfatna industrijska postrojenja Floride, jer je fluorid ubijao njihovu

stoku i uni�tavao im letinu. Fosfatna industrija sa Floride danas vi�e ne

mora da ispu�ta svoje otpadne vode u specijalno gra�ena skladi�ta za

toksi�ni otpad, zato �to ih cisternama razvozi �irom zemlje i izliva u na�e

vodovodne mre�e.

Uni�tavanje protivnika

lsprva je suprotstavljanje fluoru bilo izjedna�avano sa verovanjem da je

Zemlja ravna, ili protivljenjem Ujedinjenim Nacijama

Suprotstavljanje fluoru izjedna�avano je sa �arlatanstvom ili paranojom.

Protivnici su bili izvrgnuti ruglu putem medija. Pedesetih godina,

Nacionalna zdravstvena slu�ba odobrila je fluorizaciju vode za pi�e.

Gotovo istog trenutka, nastao je nacionalni pokret protiv fluorizacije,

a predvodio ga je doktor D�ord� Volbat. Svi bi trebalo da znamo za

njega; on je bio pvi lekar koji je ukazao na opasnost od fatalne

alergijske reakcije na penicilin; bio je jedan od prvih lekara koji su

upozoravali na opasnost od nastanka emfizema plu�a kao posledice

pu�enja. On se tokom svoje hirur�ke prakse u Mi�igenu susretao sa

ljudima koji su dolazili sa neobja�njivim oboljenjima, poput

bola u le�ima, probavnih smetnji, zamora mi�i�a, glavobolja.. i

zaklju�io da ih izaziva fluor koji je davan u niskim dozama. Poput

mnogih drugih hemikalija kojima su ljudi izlo�eni u niskim dozama,

postojao je jedan mali segment populacije koji je bio alergi�an na tu

hemikaliju; i Volbart je zaklju�io da je u pitanju fluor. Sproveo je �itav niz

dvostruko slepih testova, u kojima je ljudima davana fluorisana voda bez

njihovog znanja, i dolazilo je do vra�anja simptoma. Veoma brzo

Volbart je, umesto da postane poznat kao gigant posve�en o�uvanju

zdravlja nacije, kao neko ko nas je upozorio na opasnost od penicilina i

duvana - postao marginalna li�nost, kritikovana zbog opiranja upotrebi

fluora. To se ponavlja neprestano. Javno istupati, kao lekar ili zubar,

protiv fluora, zna�i biti ba�en na poslednji kolosek; to je fatalno za

va�u karijeru. Mi danas ne znamo za D�ord�a Volbarta jer ga je

Nacionalna zdravstvena slu�ba izvrgla ruglu

zato �to se suprotstavljao fluoru.

Fluorid i kancer: Otpu�tanje dr Vilijema Markusa

Tokom devedesetih godina pro�log veka,

jedan od najuglednijih toksikologa rekao je da su objavljeni

rezultati eksperimenata, tokom kojih je laboratorijskim �ivotinjama bio

davan fluor i zatim pra�eno pojavljivanje kancera, bili

,241 ,241 ,241 ,241 ,241 ,241 ,241