Original subtitles

Da? - Treba li ti ne�to?

Mm...

Zna�, bilo bi lepo, kada bi mogla da do�e� ovamo gore.

Um...mo�da poku�am da se malo odvojim od svog posla.

Da se sakrijem ispod stola, ili tako ne�to.

Kuda sada ide�?

Ah.

Na neki na�in, ti o tome stvarno ne pri�a�, ili...ili ne mo�e� da razgovara� o tome,

drugi �e onda da odlu�e, to zna�?

Znam, samo ja o tome ne �elim da pri�am sa tobom.

A? - Ja prosto ne �elim da o tome razgovaram sa tobom.

Da, ali sam ja dobar, zna�, ja sam dobro potkovan za to, ne?

Ne, zato �to �e� ti prosto da ka�e� da je to blesavo i nekako �uplje.

Da, ali...zna�...

Ako ne zna�, ne�e� toga ni da se uhvati�.

Na tvojoj sam strani. Ja nisam... ja nisam protiv tebe, samo me zanima.

Samo me zanima, to je sve.

Znam, samo... - Za�to ne...za�to ne iskoristiti nekog drugog?

Mogla bi da uzme� nekog drugog, mnogo �e lak�e da ti bude.

Ne�u da me omalova�avaju,

kritikuju, a ja mislim da je to ono �to ti radi�.

Zaustavlja�, pre no �to i po�ne.

Nije tako.

Zdravo...zdravo, �ta se radi? - A, ovaj, samo...idi.

Bi�e bolje, hvala ti. - U redu, izvini.

"Mada se pretvarala da je kao dete,

mogla je u potpunosti da me prozre.

I, mada me je na taj na�in napravila svojim u�enikom, i onda,

u toj igri �ivota, u svakom proteklom momentu je izgledala kao

da o �ivotu zna vi�e, od najmudrijeg od svih mudrih.

To mo�e da bude vrhunska mudrost, ili prosto obi�na naivnost.

U svakom slu�aju je sigurno, da je takav �ivot prili�no osiroma�en tim talentom,

da se �ivi toliko potpuno u sada�njosti,

izuzetno revnosno prikupljaju�i svaki cvet, koji raste pored puta,

i svetlost, koja koja obasjava svaki trenutak ove prolaznosti.

Da li je trebalo da verujem, da je to sre�no dete,

sa svojim �ivahnim apetitom kao pravi gastronom, u isto vreme bila

i �rtva histeri�nih vizija, u vezi kojih je �elela da ih vi�e nema,

ili je to bila pa�ljivo prora�unata �ena, jasno nepokolebljiva

u svojoj svesnoj nameri, da napravi od mene svog ljubavnika i svog roba?

U �ta nisam mogao da poverujem.

Saznanje, da �e se predati u trenutku, bilo je toliko jednostavno i potpuno,

te kratkotrajne tame i uznemirenost do samog dna du�e,

stizale su je ne re�e od svih njenih impulsa zadovoljstva,

i, �ivele su svojim punim �ivotom."

Da li sam ne�to uradila, da li sam ne�to rekla?

Posle sam se na�la u bioskopu, ali je ekran bio prazan,

a tamo su bile samo dve stolice.

I, stajala sam na ulaznim vratima, jako uskim ulaznim vratima.

Morala sam da se provu�em kroz njih, i mi smo se dodirnuli.

Mogla sam da osetim, kako me posmatra, njegove o�i su prodirale u mene,

kuda god bih ja po�la.

I, on me je pozvao, i pitao me je, kako mi ide sa mojim radom.

I, on je zaista slu�ao, a ja sam mu to rekla.

Nije skidao svoj pogled sa mene, a kada je govorio,

glas mu je bio divan i dubok.

I, ja sam u�asno �elela da me on dodiruje.

Da budem iskren, jedva da sam u stanju da donesem bilo kakvu odluku.

Po�eo sam da donosim odluke, zasnovane na glupavim stvarima, o kojima razmi�ljam.

Mislio sam da �emo nekako �udesno do�i do nekog...

zajedni�kog stava,

zasnovanoj na nekakvoj me�avini intelekta i intuicije,

koja je...magi�no sinhronizovana.

Ba�ta je u obliku ljudskog tela, na neki na�in,

zato �to je dvori�te projektovano po ljudskim proporcijama.

Tako da, imate te momente, na koje stalno nailazite,

te tri stope ovde, tri stope tamo,

i to je u osnovi jako blisko figuri odraslog mu�karca.

I, interesantno je da...ne znam da li je to bilo samo nesvestno,

ali je to skoro, kao da je arhitekta stajao u ba�ti,

i onda je poku�ao da dosegne ku�u, i, tamo gde su ostali njegovi otisci prstiju,

tamo treba da bude potporni zid... jedan niski potporni zid.

Tako da, vi svuda oko ku�e

vi imate te momente...dohvatanja.

Prvo pogledajte ovo, i mislite o tome kao o nekoj vrsti...mogu�nosti,

drvo na pla�i, ili tako ne�to.

Ali, ustvari, ako pogledate oblik li��a i ostalo,

to je ne�to sasvim posebno... ups, izvinjavam se.

Stalno mi se ovo de�ava.

Tako da znate, na�in, na koji je ono se�eno,

zna�i, da vi ovde imate razli�ite nivoe.

Razli�iti pogledi na to, sa razli�itih nivoa ku�e, daju vam sasvim posebne

vrste utisaka, znate, tog li��a, i �ega jo� sve ne...�to je dobro.

Da, u redu, da, hvala vam... - Sjajno, sasvim jedinstveno.

Ho�emo li da se vratimo u ku�u? - Da.

Moram da ka�em, oduvek sam �eleo da u�em u ovu ku�u...upravo tako.

Ovo su originalne spiralne stepenice, i ja sam se oduvek pitao, da li one...znate,

oduvek sam se pitao, da li one vode pravo na krov.- Mhm.

Ho�u da ka�em, u vezi jedine stvari, za koju predla�em da je promenite,

�to se ti�e ku�e, verovatno...tako je.

To bi sve trebalo da bude sa�uvano, znate, zbog svoje va�nosti.

To ide skroz gore. - Da, i ja mislim tako.

Mislim da ljudi onda prosto nisu to odradili.

Krovna terasa...ja ne znam, vi ste ekspert.

Ja ka�em da jeste...da.

Koliko dugo ste vi �iveli ovde, ako smem da pitam?

18 godina, bar mislim, 17? - Izgleda kao 40, ili sli�no.

Ho�u da ka�em...pa, ne znam, zar nije tako?

Malo neslaganje. - Ja stvarno volim ovu ku�u,

uvek �e mi biti �ao �to sam je napustila.

Ho�emo li da idemo u svava�u sobu?

Da...da, naravno, tako je.

Mo�da �e potrajati.

U redu je.

Bo�e, nekad je bilo taman.

Nemoj iznad vrata, ionako me ve� gu�i.

Sigurna si? - Jesam.

Mo�da jo� malo? - Da, jo� malo gore, do kragne.

Sada �u da idem, i da zavr�im neke stvari?

Kako izgledam, da li izgledam dobro?

Ne treba da se pla�ite, slobodno u�ite. Imajte poverenja...zadivljuju�e je.

Imamo ovo vino, ako ne�to krene po zlu.

Na kraju �e ionako da zavr�i u Domu za maloletne delikvente u Feltamu.

A, ne, Vilijame, ti uvek vidi� samo najgori scenario.

Ne, treba i�i toliko daleko. - De�ava se, zna�, de�ava se.

De�ava se, zato �to ti svakoga dana vi�a� to u sudu.

To ne�e da bude Metjuova sudbina...ne�e.

Prosto �emo da mu pomognemo, i da ga podr�imo. - Okej, u redu.

On trenutno radi svoj doma�i. - Aha. - Pa, to je dobro, vidite?

Mislim, dok god on to radi. - Da.

Mislim, da on...ne�e da vam smeta, da malo bacim pogled,

jer ne vidim odavde? Samo da vidim, da li on jo� uvek...

Ne brini se toliko za njega, bi�e on dobro. - Ne, samo da proverim.

Dobro je, dobro je...izvinjavam se, ovo je samo jedna malo stresna no�, mislim...

znate, mo�ete da zamislite. - Sasvim razumem.

Izvinjavam se, jako je ve� dosadno ovako sa decom sve vreme.

Da li ovo sada uspeva, ili...

ikada...ova stvar?

Ne radi se o tome da li to �elimo, nego je �injenica, da mi to mo�emo.

Imamo vremena, mo�emo ne�to da uradimo. Mi mo�emo...

da sagradimo ne�to... mi imamo mogu�nosti, zna�?

Trebalo bi da uradimo, kad ve� mo�emo.

Ovde smo ve� jako dugo.

Nemamo decu, ni�ta nas ne spre�ava da to uradimo.

Mo�emo da radimo god �ta ho�emo.

Okej.

Poku�aj da u�iva� u ku�i, dok mo�e�. - Da.

Dobro? Pazi se fantomskog pi�a�a.

Pa, ima tu malo �aljenja. Mislim, tu su dve stvari, tu je nostalgija, stvarno.

�aljenje je mo�da malo ja�e... ali, tu je ta nostalgija.

Mislim, da treba ponovo da donosim tu odluku,

verovatno bih uradila, to �to sam uradila. - Oh...

Ali je nostalgija jedna trajna posledica... - Da.

pravljenja ovakvog ogromnog koraka.

Samo, ne mogu da zamislim... sve te glavne posledice

bi�e potpuno iste, gde god da si. - Upravo tako.

Ja �ivim ovde u ovoj ku�ici, i koliko ju�e su zavr�ene glavne stvari,

a ku�ica je samo �est puta tri metra. - Da.

Zna�, to je uvek stvar pre�ivljavanja, �ak i kada je

u pitanju vako malecko mesto, uvek se svodi na pre�ivljavanje.

Da, u svakom slu�aju, te arhitekte ovoga, oni su ostali ovde

do svojih osamdesetih godina �ivota. Oni su ovde pro�iveli jako sre�an brak.

Mogu to da osetim u zidovima, zna�. - O, zar jesu?

Da, snimali su po ku�i, zna�, taj svoj sre�ni,

dugi, sre�ni brak od... - O, sjajno.

Zna�, od gra�enja ku�e, do svojih osamdesetih, - Da, da.

Stari dru�e, �ta ima?

�ta se de�ava? - To je moj auto tamo...�ta je bilo?

Hajde...�ta je bilo, dru�e?

�ta to radi�? - Ja parkiram ovde. �ekam samo onu boju tamo da do�e.

Privatno vlasni�tvo. - Meni ne deluje privatno, dru�e.

Javno je. - Privatno. Da, znam, samo je malo...

Ovo ovde pripada svima po malo... - Nigde ovde ne pi�e da je tako...

a, ovde je ono moje malo. - Mo�e� li da u�e�? Prosto da u�e�? - Tvoje malo.

Ne, ovo, nigde ne pi�e da je privatno.

Meni izgleda kao pozadi radnje. - Pogledaj! To je u kontekstu, zar ne?

Zgrada. - Da? Ovo je sva�ije po malo.

O �emu se radi, ja ne razumem?

Od ovoga �u na�isto da poludim... bi�u ovde pet minuta, i to je sve.

Samo, vidi, da u�emo unutra... pomeri�e ga, dove��u ga da ga pomeri.

Pet minuta...ne mogu sada.

Zna� �ta? Stavi�u ja ovde jednu veliku kapiju...

To bih ja uradio...i, napisao preko nje, "odjebi".

Ja bih stavio ogradu celom du�inom, i tako ne bi ni stigli do ovog problema, zna�?

Ne mo�e� sada da ga pomeri�, ne?

Ne, ne mogu da ga pomerim, ja �ekam neku boju, ja samo...

Pomeri se, pomeri, pomeri... - Ne, ne mogu.

Idem da uzmem tu boju tamo, i odmah se vra�am, u redu?

Pomeri se, pomeri. - Slikala si ovo, slikala si? - Pomeri se.

Jebi se, drkad�ijo.

Za�to si tako agresivan? - Drkad�ija.

Gde sada ide�? - Pa, da pomerim auto!

�ao. - �ao.

�ta ti radi�?

Evo, radim.

Aha. - Evo, radim.

Ho�e� li da do�e� gore?

Ne mogu ba� sada, mo�da kasnije.

Aha.

Dakle, izgleda da ti se ba� i ne dolazi, zar ne?

Mhm?

Ona se ne mrda.

Uradi to vi�e.

Znam, znam, hteo sam da te... hej, hej, ho�u da se igram.

Ho�e� li prvo malo igre? - Ne.

Ne?

Mo�da je malo prebrzo?

Hm? - Ja volim kad je brzo.

I, zna�...

Ne mogu sa, sa...

mislim, kao, samo, to telesno.

Zna� to?

Hm?

Jesu li oni upla�eni, da �e se previ�e vezati za to?

Ne, ne, nema to nikakve veze sa tim.

Lenji su?

Mo�da ho�e da ti to ka�e�,

da ne bi oni ispali glupi.

Ne, ja to ne�u da uradim. Ja ne�u da im ka�em.

Nije moj posao da etiketiram ljude, ili da im govorim,

da obja�njavam ljudima, kakva sam ja to vrsta, kakva sam podvrsta,

zna�, kakva sam ja to barska ptica.

Zna� na �ta mislim? Aha...Gospodin Svakojaki umetnik to ho�e. - Ne, ne�e to mo�i.

To je stvarno...posebno je to sada.

To je jedan vrlo specifi�an problem... i, to nije stari problem.

To je, da svakog umetnika, svakog muzi�ara, uvek pitaju...zna�,

"Gde ti to pripada�? Defini�i sebe."

Ne znam za�to od toga pravi� toliku frku.

Zvu�i� kao da si na njenoj strani.

Pa, samo mislim da ima� sre�e �to postoje ljudi, koji pi�u o tebi,

i, zainteresovani su za tvoje ideje, i �ele da razgovaraju sa tobom,

zato �to misle da si ti...

interesantan.

A, um, oni �ele da se bave tobom, i to je...

to je jedna lepa pozicija, da se bude u njoj.

Mo�da je to ne�to drugo, mo�da...

mo�da si ti nesre�an zbog ne�eg drugog.

Zato �to si se ti nosio sa tim stvarima ve� mnogo puta.

�ao.

Volim te.

Ja ne mislim da sa njim ne�to stvarno nije u redu.

Ti mora� da mu da� malo... - Samo treba da bude� jako pa�ljiva.

To je te�ko... - To je veoma osetljiva faza, jako te�ka.

Mislim, da budem iskren, ja sam kao tinejd�er bio stalno na plafonu.

Dakle, ja sam samo jako, jako oprezan. - A, shvatam.

Ja samo... - Da, da, mo�da bi trebalo da idemo na zabavu, dakle...

Znam na �ta misli�, znam na �ta misli�, i zna�... - Da?

Samo, on ba� i nije ne�to spreman na takve stvari.

Prosto nije. - Ne mo�e� samo da mu nacrta�...

A sada, to je samo...�ovek mora da bude jako pa�ljiv.

Ne mo�e� samo da mu na�kraba� ASBO, ili ne�to, da ga sa�uva�...

Pa, to je prosto mnogo te�e, a tu su i ti klinci sa no�evima.

Prosto o�aravaju�e, videti ovo tako sa druge strane.

Da, ti to nisi videla sa nekog drugog mesta.

I mi smo unutra...�ta radimo tamo?

Ba� si sme�an, zar ne? - Sada razmi�ljamo.

Da, to ustvari jako slatko, videti prosto tu vrstu...

To me je u�asavalo, kada sam bio klinac, ta ideja kucanja

na vrata, i dali �e on otvoriti vrata, ili ve� ne�to. - Mhm.

To je bila jedna od tih stvari.

Dakle, sigurni ste da ho�ete da prodate? - Tu je i domar.

Ja se izvinjavam? - Stvarno ho�ete da prodate? - Pa, da!

Mislim, to je stvarno jedno divno mesto. Ja sam sanjao da �ivim tako negde.

Ti ka�e� to, ali ko bi hteo da �ivi... - Ba� je to �udno.

Izvini, nisam hteo da budem grub, ali je �udno. To je fantasti�no mesto.

Nije, to je... - Da�e� mi sada ponudu?

Voleo bih da mogu, ali sa mojom mizernom platom advokata pravne pomo�i,

na�alost, nisam u mogu�nosti... - Ne, to i ne mo�e, to nije porodi�na ku�a.

Izvini, nisam mislila... - Ne, ne, to stvarno nije porodi�na ku�a, zar ne?

To je dom za umetnika, i to je tako... - Pa, oni su umetnici.

Mislim, tamo pripadaju. - Ta�no tako, njima pristaje, ali ne bi bila dobra za nas.

Ne, ne, ja nisam... - Bo�e, ba� mi je toplo.

Ou! �ta? - Jesi li dobro? - Sranje.

O, Bo�e, sva�ta.

Bi�e ona dobro, bi�e ona dobro... - �ta se desilo?

Pusti... - Ostavi je, ostavi. - Dajte joj malo vazduha. - To je zbog hrane?

Otvori prozor, ako ho�e�. - Pusti, je, pusti.

Zva�u doktora, da? - O, moj Bo�e.

O, ja mislim... - Mislim, u redu je. - Mo�e� li da ustane�? - Ne, ne, treba li...

Za ime Boga, Vilijame, donesi malo vode. - U redu, u redu...

Mislila sam da �e� da me ostavi� da le�im tamo dole.

Ne treba stalno da radi� takve stvari.

Za�to? Mislila sam...mislila sam da �e ti biti drago.

Ne, neko �e ve� krenuti da ti daje ve�ta�ko disanje, ako tako nastavi�.

A, to ne�u biti ja.

Meni je bilo zabavno. Nisam vi�e mogla da ostanem,

da sve vreme dave u vezi svoje dece... prosto sam htela da idem ku�i.

Mm?

Ovako je ve� bolje.

Sa�ekaj.

Imam jednu ideju, imam jednu ideju...

Imam jednu ideju. - Ti ne ide� napolje.

Hm? - Ti ne ide� napolje!

Da, da, lepo, samo je suvi�e kasno.

Ne, ovo je dobro, ose�a�u se bolje... i ti �e� da se ose�a� bolje.

Jako je kasno. - Ne, ne, ne, ne, ne...

Ne, ti ne ide� odavde...ovo nema smila.

Ovo je dobro, ovo je divno... zar se ne ose�a� bolje?

Dobro, samo malo. - Ne, ne...�ta ti to radi�?

Sve je u redu...gde mi je mantil?

Jako je kasno. - Ovo je dobro za tebe, ovo je dobro za tebe.

Ne, ne...ovo je dobro za tebe. Dva komada previ�e.

Molim te, molim te, nemoj da ide�. - Sve je u redu. - Molim te ne idi.

Svide�e ti se, bi�e� odu�evljena.

Ne, ja ne �elim da ti ide�. - Bi�e� odu�evljena.

Molim te, molim te, ne idi. - Ne, ne, ne, ti �e� biti odu�evljena.

Ne, ne, ne, ne...ne, ne, ne. - Stvarno se sada brinem.

Ne, ne, �ekaj, �ekaj, daj da ponesem i ova moja sranja.

Ovo me podse�a... - �ekaj, �ekaj, kako ti izgledam?

Ne, molim te, ne idi, ja te preklinjem.

Bi�e jako zabavno...bi�e zabavno.

Ne, sada stvarno po�injem da se brinem, molim te. - Ne, ne, ne.

Suvi�e je opasno, zna�, ovo sada me podse�a na...

Nije opasno, hajde, idemo da bacimo pogled.

Da vidimo sve koji su tamo. - Slu�aj, ovo me podse�a na ono �to se desilo pre.

Niko ne gleda...hajde, idemo.

Molim te, molim te! - Ne, ne, ne, u redu je...lepo je, divno je.

Molim te. - Pogledaj to, stvarno je lepo.

Da, samo...samo, nemoj da brine� za mene...vrati se ti da radi�.

Da?

�ao.

Ovaj... - �ta?

�ta �emo da radimo no�as?

Ja...ja trenutno radim. - Aha.

Jebem ti sranje!

Pi�ko!

Skini mi se!

Hej...jesi li dobro tamo?

�ta? - Jesi li dobro?

Siguran si da si dobro?

Prestani da se brine� za mene.

To su oni. - Da?

Hajde.

Ups, o, zdravo. - Zdravo.

U�ite. - Lepo je �to vas ponovo vidim. - I ja vas, zdravo. - Zdravo.

Zdravo, drago mi je. - I meni je drago, dobrodo�li nazad.

Zdravo. - Zdravo, kako ste? Drago mi je �to vas vidim. - Da, dobro.

Okej, mo�ete li samo da se izujete, molim vas? Zaboravila sam.

O, naravno, da.

Eto ga. - Okej, super, hvala.

Hvala.

Sve dok ne razmenite ugovore, potpuno zavisi od vas, i niko

ne mora da zna, za�to ba� njima ne �elite da prodate.

Um, mi �emo...i mi smo prili�no strogi

i nastavljamo da dobro proveravamo sve one zainteresovane.

�ak i one koji su preru�eni u doma�e kupce. - Mhm, aha.

Mo�e li da stoji u ugovoru, da i to ka�em, znate,

da oni ne smeju da ru�e zgradu?

To je te�ko ugovoriti, i vi tako rizikujete da odvratite kupce u...

u samom trenutku prodaje. - Mhm.

I, vi imate veoma... vi morate da imate instinkt.

�im vama ljudi zakora�e u ku�u, vi morate da imate

veoma jasan instinkt u vezi njihovog ukusa, i da li su se oni zaljubili

u ku�u, takvu kakva je. Ljudi odmah po�inju da pri�aju

�ta bi uradili u ku�i. "Ovde mo�e da bude...o, obo�avam ovu kuhinju,

ovo bih hteo da uradim sa kupatilom." - Da.

Na taj na�in, ja �ak mogu

da imam jasno u glavi, �ta bi oni mogli da urade sa ku�om.

Znate, ja treba prosto da isklju�im ono emocionalno,

u vezi odvajanja, ina�e, znate, ima da bude jako bolno.

Ali, ja ne bih htela da znam da neko �eli da je ru�i, znate.

Va�no je da se to ne desi.

Vi ne morate da budete ovde, kada se ljudima bude pokazivala

ako ne �elite to. Mislim, mo�emo da ugovorimo, kako god vama odgovara.

I, poku�a�emo da sve to pro�e �to je mogu�e manje bolno. - Mhm.

Da, ja imam tu par stvari, znate, ideja, na kojima trenutno radim,

koje bi mogle da budu stvarno dobre, znate, da se dalje razviju za to.

Da, samo bi mi trebalo da obavimo, znate, jedan dobar razgovor, i...

Da.

Ne, ne ove godine, ne.

Tako da, znate, sada je dobar trenutak da se to stvarno uradi,

dok jo� nisam time nekako...zasi�ena.

Ja nisam pevi�e eksponirana, ili ve� ne�to sli�no, pa bi moglo da bude dobro.

Da.

Mm.

Mm, dakle, puno vam hvala. Da, to je stvarno lepo �uti.

Um, da, zato �to mislim da sam bila prili�no...da sam radila nekako,

usamljeni�ki, na neki na�in.

�to je, znate, ustvari snaga, bar mislim,

tog mog rada, ali �e do�i vreme

kada �e to morati da iza�e, i da bude... nema tu bog zna �ta da se vidi, ali, da,

u�ini�e da poka�em ono �to radim, ako ga ponekad pustim da �ivi svoj �ivot.

I, da, da to ide nekako, tako da bi moglo da ispadne stvarno sjajno.

Da, da, zvu�i vrlo uzbudljivo, da.

To je jako uzbudljiva perspektiva.

Mm.

Okej, treba li ja da �ekam imejl od vas, ili...da.

Da.

Aha, apsolutno.

To je...da, zvu�i jako uzbudljivo.

Sjajno...mnogo vam hvala.

Zdravo.

Halo?

Da li me jo� uvek voli�?

O, pa naravno...kakvo je sad to pitanje? Naravno da te volim.

Ti si to upravo iza�la iz '�ute minute'?

Tako nekako.

U �emu je problem?

Ni u �emu. - Sigurna si?

Da...samo, samo mi je bilo potrebno da znam. - Aha.

Okej.

Pri�a�emo kasnije. - Okej.

Mio�da je ovo samo jedan aspekt tvog rada, koji si ti sposobna da

da ubaci� nekako ljudima u glavu. Kriti�ki i analiti�ki okvir,

koji ina�e oni ne bi mogli da imaju, pa ipak ti to radi�

ne previ�e didakti�ki, samo im ka�e�, kako ta�no da se pona�aju ili da misle.

A, ja moram da ka�em...ovih dana provodim mnogo vremena

u posmatranju izvesnih situacija, vra�am se na neki na�in i na tvoj rad.

On je sa mnom, on me progoni, on nekako...hrani moju...

Radi prosto kao mapa puta, koju treba da proba� i raspakuje�,

mnogo tih psiholo�kih aspekata onog unutra�njeg,

koje je obi�no prili�no te�ko dosegnuti.

Kada radi� na ne�emu svojem, da li si ti...

�ta je ono najdublje, �to tebe pokre�e?

Da li je to mesto samo po sebi, ili je to ne�to, koje dolazi iz tvog

rpivatnog �ivota, i na neki na�in nalazi svoj put u tvom radu?

Prili�no je bsmisleno do�i do poente, kada nisi �ak ni

spreman da bilo �ta ka�e�. To me tera da prosto ose�am da ne�to propu�tam,

ili, da prosto...da sam prosto tamo u istom trenutku, u kojem si i ti.

Ja nemam neki drugi cilj.

Znam, ali je to prili�no zabavno, to �to ti ka�� u vezi mog rada,

ali, u stvari, ja nalazim da se ti jako emocionalno suzdr�ava�,

i, da nikada ne govori� u vezi svojih ose�anja, ili onoga �to ose�a�.

To je samo konstrukt, to nije... ljudi su prosto razli�iti.

Neki ljudi to rade, neki ne.

Pa, neki ljudi pri�aju o svom radu, a neki ljudi ne.

Ta�no, ta�no, dakle, to je u sasvim u redu, i meni zaista to ne smeta.

Mogu samo da... - Upravo si rekao da ti smeta.

Smeta mi po malo, ali ja sam radoznao i ja to podr�avam,

ali sam tako�e i...ose�am da ovde postoji izvesna barijera.

Ja tebi mogu da budem od koristi. Ja mogu da budem koristan. Ja nisam potpuno...

Ali, stvar je upravo u... - Beskorisnost.

Ja...

Ja ne �elim tvoje me�anje, ja ne �elim tvoj zaklju�ke, ja ne...

ne �elim tvoje ideje, ja ne �elim tvoje pametovanje, to me izbacije iz takta.

Pa onda, �ta je, �ta je... �ta ja treba da uradim, na kraju?

Ja sam samo neka vrsta... ja sam ovde dru�tvo.

Da. - Ili, tako ne�to. - Da, ti si ovde moje dru�tvo.

"Kralj je bio u svom trezoru,

trezoru, trezoru,

brojao je tamo parice svoje,

lukavog keza na licu.

Kraljica htede da ka�e, te je prosto zagrmela,

pa urliknu jo� jednom,

Otklju�aj ta vrata!

Kralj je odgovorio, 'Ne mogu, zauzet sam, ne mo�e� da u�e�!

Kada se svojim medom hrani�, onda me pu�ta� da �ekam, istina je �iva!

Zbog tih parica svojih, ti..."

Halo.

Hladno mi je. - Tebi je hladno? - Aha...smrzavam se.

Za�to ne obu�e� kaput, ili ve� ne�to?

Imam na sebi d�emper.

Onda obuci jo� jedan. - Mhm.

Tebi nije hladno?

Ne, ne, nije mi hladno, mada, mo�da, mislim, malo sam se pokrenuo...zna�...

pa sam razmi�ljao o tome.

Ti to poku�ava� ne�to da mi ka�e�?

Mhm. - Ho�e� li da odem i da pogledam grejanje?

Ako bi mogao.

Okej...prekinu�u ovo �to radim, i uradi�u to.

Okej.

�anovi jesu porodica, ali su oni ustvari jako zabrinuti,

da prodaju porodici, zato �to je to jako...

Da, oni ustvari nemaju dece,

pa se oni brinu, zbog toga �to ovo nije ba� pogodno za decu.

U redu, dakle, zbog toga ja i jesam tu, da sve ovo dobro pogledam. - Da.

Okej, da. - Kao �to znate, oni imaju troje male dece. - Da.

I...sa sve roditeljima, to je njih petoro na gornjem niovu,

pa bi mene zanimalo, znate,

kako ide sa prola�enjem kroz ku�u, mada bi mo�da mogli da po�nemo ovde dole.

Da, apsolutno. - Mo�emo li mi da pomognemo? �ta vi �elite da vidite?

Pa, tu su dve klju�ne stvari, koje bih voleo da pogledam.

A, jedna je lift, i prostor lifta, i kako je njihovom medusobnom odnosu,

prosto da vidim, koliko tu ima prostora,

zato �to ovde izgleda, da ovde ima sasvim dovoljno prostora.

Okej...

O, da, zna�i...to je prili�no mala kabina, koja vi�e nekako deluje,

nego �to je ustvari veliki lift.

Da, ja ne znam koliko, um...

Prili�no tanak zid, da. - Jeste.

Da li ste zadovoljni sa svim tim, �to smo videli dole?

Jesam, naravno. - Da.

Um, da, izuvanje sada, svi. - A, da, naravno, izvinjavam se.

To je jedno od pravila ku�e.

Ograda na terasi je prili�no otvorena i ovih dana bi trebalo

da joj smanjimo razmak na najvi�e �etiri in�a.

Pa, bilo bi lepo da se to o�uva, ali, zbog bezbednosti,

to �e nam biti potrebno, za jednu porodi�nu ku�u.

Posebno zbog dece, da.

Da, upravo tako.

Srela sam nekog, ko mi se stvarno dopao, koji me je stvarno privukao.

I, on me je pitao u vezi mog rada, i pri�ao je o mom radu, i...

stvarno je slu�ao, i stvarno je ukapirao.

O...i, onda smo krenuli dole kroz taj prolaz...

�vrstim koracima...

smeju�i se.

Jako mi se svidela boja njegovog glasa.

Mogla bih ve�no da ga slu�am.

Hej...

�ao! - Hej! - Kako si? Dobro, hvala, kako si ti?

Kako ide? - Dobro, malo je hladno. - Hladno? - Da, nisam se ba� obukla.

�olja �aja, da se zagreje�? - Ne bi mi smetalo, ne bi mi smetalo,

samo moram da �urim ku�i. - Okej. - U redu. - Pa, ne�u da te zar�avam.

Mo�da bi hteo da navrati� kasnije. - Vidimo se posle. - Vidimo se, zdravo.

Trebalo bi da na mojim le�ima istetoviramo ku�u...�ta ti misli�?

Dobra ideja?

Bolje ti je da tetovira� mene, i onda tako ima� ku�u.

Jedino ako te budem tetovirao, dok stoji� na prozoru ku�e.

A, onda, ako to ne uspe, mogu uvek da tetoviram

zavesu preko tebe, i da onda tetoviram nekog drugog na drugom prozoru.

Ti si jedan takav...

Stalno ne�to izmi�lja�. - Ba� je sme�no, zar nije? - Ne, nije sme�no.

�ao, �ta �eli� da radimo kasnije? - Ja...

Da ostane� kod ku�e, ili da iza�e�? Ne znam na �ta misli�. �ta to radi�?

�ta ti radi�? - Hm, pi�em.

Ima�emo mi ovde decu jednog dana, zar ne - Aha.

Upravo tako...bi�emo savr�eni.

Zna�, ponekad imam ose�aj, da bi ti radije bio kod ku�e.

Ne�u da ti ka�em, ina�e �u da pokvarim. - Okej, naravno.

�ta bi da mi radimo kasnije, da iza�emo, ili ne? - �ta je bilo?

Hm, ni�ta. - Kada si odsutan... - Aha. - Mnogo mi nedostaje�.

Zaista? 2036 verovatno. - Kada ti je slede�a...aha.

Sve je ovo �e�er. - Ho�emo li? - Aha.

Ahm...mi �emo sada da se�emo... da se�emo ku�u, kao da je prava.

Sada �emo da uni�timo ku�u.

A, ja znam da su mnogi od vas dolazili ovde tokom prethodnih godina, i...

bilo je sjajno, i jako nam je lepo bilo, a, ostali ovde su novi.

I, znate, mislili smo da bi ovo mogao da bude bio dobar na�in da...

ne znam, kako bi ti rekla..proslavimo?

Ne...o�alimo? - Oprostimo se... dobar na�in da se oprostimo.

Dakle, ho�emo li? - Da.

Okej, ja...ti vodi ovo. Zna� �ta radi�? - Ne.

Evo ga.

Mora da ima ne�to ovde. - O, evo ga ode kupatilo!

Okej, da probate malo? Da gricnete malo?

Gricni malo, apsolutno, komadi� zida. - Fantasti�no! - O, ba� je ukusno!

Mm, sa�ekaj, ja �u da probam, i... - Da u�e� malo u tortu.

Poku�a�u da probam malo, i u isto vreme da odse�em malo vlasni�tva.

Ko �eli krevet? - Da, krevet.

Sa�ekaj trenutak.

Gde je onaj drugi no�?

Tamo je...tamo.

Izvoli.

Ne mogu ovde da pro�em. - Ho�e li neko ovo drvo?

Brokoli, ho�e li neko?

Jedan gric brokolija. - Ti ovo uradi.

Aha, ja moram ovo.

Ionako nisam nikada voleo ovu malu sobu.

Aha, trebalo bi da sru�i� ove zidove ovde.

O, moj Bo�e, izdgleda kao �u�avac.

Primila sam poziv od Suzan �alabi, u vezi onog �oua. - Zaista?

Aha. - Da. - Ozbiljna si?

To je dobro.

Da li se sprdala na ra�un stvari koje radi�?

Stvarno smo lepo �askale, da. Ba� je bilo dobro.

Aha. - Da. - Vau.

Zna�i, izlo�ba? - Mhm.

Odli�no.

I, ti mo�e� da radi� �to god ho�e�, zar ne?

Da...da.

Prosto je ostalo otvoreno za...to je u potpunosti u vezi toga �to ja radim, i...

Aha. - Jako otvoreno, da.

I, kada �e ta izlo�ba da bude?

Negde krajem slede�e godine.

Potpuno sama...niko drugi?

Savr�eno.

Pa, jesi li sada sre�na?

Sre�na i upla�ena. - Da?

Nema tu �ega da se pla�i�. Mislim, to je savr�eno. - Da.

Zar ne misli� tako? - Pa, razmi�ljala sam o tome da uradim...

Um...zna�, jednu me�avinu performansa i crte�a,

a, rad da bude u toku, tokom...

vremena, koje sam ja tamo. - Zna�i, cela izlo�ba �e da bude to?

Mm, bez kraja na vidiku. - Ti ho�e� da pravi� promene, kroz celu tu stvar?

Da, da. - Dobra ideja. - Svakog dana bi trebalo da bude ne�to drugo. - Mhm.

I, ja bih...na neki na�in, zna�, improvizovala i pravila gre�ke,

i...pravila pogre�ne poteze, i sve bi to bilo tu, da svi mogu da vide.

Lepo, u normalnim radnim satima galerije, ili bi da to bude otvoreno i kasnije?

Ne, u normalnim, bar mislim.

To je stvarno dobro.

Da li si joj sve to ve� rekla, ili nisi jo�? - Nisam.

Zanimljivo... - Zanimnljivo...ne�to smo kao pri�ale, ja sam rekla par stvari,

verovatno za nijansu previ�e.

Ja ne mislim da ti mo�e� da ka�e� previ�e. To je sasvim lepo, to je dobro.

Zna�, kada ti neko ponudi jednu takvu vrstu izlo�be,

to je neka vrsta anga�mana...zna�?

To zna�i, da oni veruju u tvoj rad, i oni ho�e da ga prika�u,

i to je, um...

To je dobro, ne mora� sada da misli� o drugim stvarima.

To ti daje slobodu da radi�, na neki na�in. - Mhm.

Ili, bar slobodu da misli�.

preveo sa engleskog i obradio CRNI60