Original subtitles

KALAŠNJIKOV

Miška! Miška!

Miška! Miška! Hajde s nama.

Idemo!

Hajde, dolazi!

Idemo se igrati.

Bliže!

1941. godina

Bliže, Kolja!

Kratka!

Levo! Okreni levo!

Rasprskavajuću!

Pokaži im, Kolja! Pokaži im!

Izdrži, izdrži, rođeni. Izdrži.

Probudio se. - Vidim.

Bravo, tenkisto.

Tiho, tiho, tiho... Tiše, tiše, tiše...

Lezi, lezi. Moraš ležati. - Gaponjin!

Sve je u redu. - Jesu li moji momci ovde?

Sve je u redu. - Stariji poručnik Gaponjin!

Stani.

Zdravo, poručniče. Gde je 12. streljačka? Tražim je već pola dana.

Đavola ćeš ih sada pronaći, druže kapetane.

Počela je ofanziva. - Momci, tražimo 12. streljačku diviziju.

Ne znamo. - Poručniče, pazite. U pozadini još uvek ima Nemaca.

Razumem, druže kapetane.

Hajde, hajde, hajde...

Hajde još jednom. - Hajde! - Stisni gas!

Idemo, idemo!

Hajde!

Ne, gotovo je. Ne vredi.

Majku ti tvoju...

Tamo je selo. Možda imaju konje.

Moramo do sela.

Kako se zoveš?

Stariji vodnik Kalašnjikov.

A imaš li ime? - Mihail. - Ideš sa mnom.

Šta, imate novi automat?

Da, tek je izašao iz proizvodnje.

Kažu da će ih uskoro zadužiti svi umesto puške.

To je dobro.

I, kako se pokazao?

Molim?

Kako se pokazao?

Đavo bi ga znao.

Idemo na prednju liniju fronta. Tamo ćemo proveriti.

A ti, tenkisto...

Drži distancu od mene 50 m.

Ako se nešto desi...

Johane! Johane! - Iza vas!

Šupa!

Jeste li živi?

Automat se nije baš najbolje pokazao.

Zakočio je na najinteresantnijem mestu. - Da, video sam.

Ušla je voda u njega.

Zahladnelo je danas. I meci su se smrzli.

A i opruga je slaba.

Nema snage da potisne metke. Nije dorađen kako valja.

Inovatori...

A ti se kao razumeš u te stvari? - Da, ja sam u suštini takođe...

Inovator.

Ma nemoj. A šta si to patentirao?

Svašta nešto.

Više se ni ne sećam svega.

Šta si poslednje patentirao?

Poslednje?

Sušilica za krpe za noge na dimu logorske vatre.

Sušilica, majku joj... Baš si mustra, tenkisto.

Zdravo, dragi moji.

Mama, sestro, sestrina deco.

Baka Šuro, tetka Tatjana, i svi ostali

koje zanima sudbina starijeg vodnika Kalašnjikova.

Želeo bih da vam javim da je moj tenk pogođen u borbi.

Neki su herojski poginuli,

a ja sam na svu sreću ostao živ. Samo sam ranjen u rame.

Od tada se nalazim u bolnici na lečenju.

JELEC 1942. godina

Pošto je moja rana izgledala dosta loše, naš doktor Pavel Ivanovič

me je poslao kući da se potpuno oporavim.

I tako sam ja krenuo u vaš kraj. Mihail.

Ima li još ranjenika?

Ti s ranjenom rukom, dođi ovamo.

Prođi.

Stanuješ li daleko, vodniče? - Altaj.

Učili smo u školi. Ja sam iz Kazahstana.

Radio sam tamo.

Možda ste čuli. Stanica Mataj. - Mataj?

Bilo je to još pre rata.

Železnički depo.

Istina, oterali su me odatle.

Zašto?

Majstorisao sam nešto, i...

Upravi se to baš i nije svidelo, i...

Šta si to radio?

Samostreli, sačmarice... To mi je strast od detinjstva.

A evo sada, razmišljam o automatu.

Automatu? - Neka vrsta automatskog mitraljeza.

Evo.

Sada te sigurno ne bi oterali.

Naprotiv. Treba izmisliti nešto, druže stariji vodniče, da sačuvamo zdravlje.

Našoj domovini su tvoji izumi sada jako potrebni.

Stanica Mataj.

Vodniče! Gde je krenuo?

Mama, oprosti mi, budali. Nećemo se baš odmah videti.

Krenuo sam kod vas, ali nisam stigao.

Nedostajete mi. Dođe mi da vrisnem.

Znam da ti je teško samoj bez oca,

ali ne bih mogao da ti se pojavim na oči ako bih prestao sam sebe da poštujem.

Klanjam ti se do nogu. Vaš Mihail.

A gde je Pavel Andrejevič? - Krotov? - Tamo je.

Pavele Andrejeviču! - Šta, Pavle Andrejeviču?

Gde je Pavel Andrejevič? - Pavele Andrejeviču! - Šta hoćeš?

Stariji vodnik Kalašnjikov. Na odsustvu zbog ranjavanja.

Kalašnjikov, Kalašnjikov... Poznato mi je to prezime.

Poznajem li te?

Radio sam kod vas '38. Remont parnih kotlova.

Sve mi je jasno. Možeš li da držiš čekić? - Ne.

Odmaraj, odmaraj... Treba mi malo vremena. - Dajte drugi! - Nemam!

Pavle Andrejeviču! - Odmori se kad ti kažem. Nemam ništa za tebe.

Da. Zašto mi nije stigla pošiljka?

Gde da nabavim te proklete ventile?

Treba li da se žalim na tebe? Onda, dobro.

Čekam. Hajde.

Pavle Andrejeviču, dok sam ležao u bolnici, nešto sam razmišljao.

Situacija na frontu nije jednostavna.

Nemci su dobro naoružani, a mi, da se blago izrazim,

debelo kaskamo za njima.

Crvenoj armiji je za pobedu potreban dobar automat. A ja imam neke ideje.

Stvarno? - Da.

A zašto mi ovde u ovom depou ne bi napravili taj automat? Ha?

Automat, kažeš? Napravili. Baš ovde?

Setio sam te se, Kalašnjikov.

Ti si onaj što je pravio ručni pištolj na radnom mestu? - Tako je, ja sam.

A znaš li ti, prijatelju, šta se dogodilo

kada su taj tvoj prokleti ručno izrađeni pištolj pronašli u mojoj radionici?

Dva dana je islednik vadio dušu iz mene.

Ko? Ko je dozvolio? Zašto? Ko je dopustio?

5 kg sam smršao zbog te gnjavaže.

Na kraju krajeva, iz te tvoje stvarčice nije ni moglo da se puca.

Kao da je to toliko jednostavno.

Još kako je moglo da se puca. Kako je samo rokala.

Samo sam želeo da usavršim zatvarač. Skinuo ga, pa ga nisam mogao vratiti.

Dobro. A za islednike primite moje izvinjenje.

A šta ćemo sa automatom?

Da pokušamo, a?

Znaš šta, inovatoru...

Gubi se odavde!

Druže poručniče, kola za potpukovnika Basarova su spremna. Kakva je ruta?

Prvo ćete u komandu, a posle će ti on reći šta i kako dalje. - Razumem!

Slušaj, doletela neka važna ptičica?

Važna, važna. Još jutros su rekli da stiže neki važan inspektor iz Alma Ate.

Neki Hasanov, ili Basarov.

A ti si sa fronta? Kako je tamo? Vruće?

Kao u peći.

Druže potpukovniče, dozvolite mi da se udaljim.

Druže potpukovniče, stariji vodnik Kalašnjikov. Dozvolite mi da se obratim.

Odakle ti ovde, tenkisto?

Na odsustvu sam zbog ranjavanja. Želeo bih popričati sa vama, druže pukovniče.

Govori, vodniče. Samo požuri. Žurim.

Znači...

Znate, ubeđen sam...

Ne to. Od '38. godine sam u armiji.

Od prvih dana rata sam na frontu. 4 uništena tenka,

7... Ne. 8 uništenih protivtenkovskih topova.

Moglo je i više. Ali, evo, ruka... I, evo šta se događa.

I mi ponekad moramo u napad, i da se borimo golim rukama...

I ako Nemac krene na tebe sa automatom

sa 80 metaka, on može u tebe ispaliti rafal za nekoliko sekundi

a ti ga čekaš sa puškom koju moraš stalno puniti...

Skrati, vodniče. - Da.

Basarov... Uporan si, je li?

Dobro.

Pozovi mi Žigalova.

Sač, sada će kod tebe otići neki Kalašnjikov.

Obezbedi mu neko mesto za rad.

Da, radni sto i alat.

Da, u redu. Dobro.

Nemam dovoljno ljudi. Svi stručnjaci su mi zauzeti.

Pavle Andrejeviču, ovo je stvar od državne važnosti.

Državne važnosti? A sve ovo je, po tebi, od kakve važnosti?

Državne. - Želiš li ti, majku ti tvoju, da mi sve lokomotive stanu?

Nećeš dobiti ni jednog čoveka, i nemoj ni tražiti. Gotovo!

Slušaj, hoćeš li da ti iskreno kažem?

Kakav si ti to inovator, Kalašnjikov, a?

Jasno je. Basarov se sažalio nad tobom.

Video je da se momak vratio sa fronta... Da je ranjen...

Potpisao je papir da te se reši.

Ne smetaj, molim te. Idi.

Kalašnjikov!

Čuli smo da želiš da napraviš nekakav automat. - Pa...

I potrebni su ti stručnjaci. Je li tako? - Da.

Ali Pavel Andrejevič je rekao... - Andrejevič je rekao za radno vreme.

A posle posla možemo.

Ženja Kravčenko.

Metaloglodač.

Dmitrij Kuzmič, vrhunski tokar.

Matveič, Volđka, Sanja, čika Miša...

Sazreo si.

Nemaš ništa protiv? - Ne.

Sve u svemu, druže Kalašnjikov,

svi mi imamo veliku želju da ti pomognemo u tvom ispravnom nastojanju.

Tako... - Imaš li detaljnije crteže?

Znam da moji crteži nisu baš nešto.

Znači, radićemo na osnovu onog što vidimo, a probleme ćemo rešavati u hodu.

Mama, ne možeš ni da pretpostaviš

kakvi veliki ljudi žive na ovoj maloj stanici. Gromade.

Strašno mi je i pomisliti šta bih ja bez njih.

Ako se nešto izrodi iz ove moje lude ideje, odmah idem u Alma Ati. Obećali su mi pomoć.

Izvini što ti ne iznosim detalje, stvar je tajna. Ali veoma važna.

I za mene, i što je još važnije, za celu našu zemlju.

Klanjam ti se do nogu. Ostajte mi živi i zdravi. Vaš Mihail.

Ženja, hajde. - Hajde!

KAZAHSTAN ALMA ATA

Ovde?

Hvala.

Izvinite.

Slušaj, gde se nalazi pukovnik Basarov?

Ne poznajem ga. - Ne znaš zamenika vojnog komesara Republike?

Šta se ovde događa?

Zdravo. Moram kod pukovnika Basarova. - Pukovnik Basarov je na frontu.

Kako na frontu? - Tako.

Sačekajte... A ko ga zamenjuje?

Zašto ga tražite?

Stvar je od izuzetne važnosti za državu.

Ovo.

Prijatelji i ja smo ga napravili. U depou. U slobodno vreme.

Au, moja ruka! Boli! Pozovite Mataj. - Sedi tu!

Stanica Mataj. Načelnik depoa Krotov.

Nazovite, on će vam sve objasniti.

Hej!

Hej!

Šta se ovde događa?

Tenkista, druže majore. Sa automatom.

Pokušao je da se probije do druga komandanta. Pretio je. Onesposobili smo ga.

Jeste li ga ispitali? - Čekali smo vas.

Interesantno.

Stvarčica nije fabrička.

Ručna izrada. - Danas se više ne vraćam u komandu.

Sutra ćemo sve proveriti.

Vozi u Garovku u radionicu.

Pronađi Andreja Ivanoviča Kazakova.

Predaj mu to i reci mu da je Lebedev zatražio ekspertizu. - Razumeo sam.

Pali!

Idi, pogledaj.

Zdravo. - Zdravo.

Pa?

Broj 2 - nije loše, Andrej Ivanovič.

Ali grupisanje hitaca bi moglo biti i bolje. - Dođi.

Kakvo je ovo čudo? - Đavo bi ga znao.

Ručna izrada.

Major ga je doneo.

Pogledaj, mehanizam za ubacivanje metaka. Kapiraš?

Vidiš? Sasvim drugo rešenje.

Želiš li da proveriš?

A zašto da ne?

I ko je ovo koinstruisao?

I ja se pitam.

Šta se smejete?

Ne ljuti se na mene, vodniče, ali ne ličiš mi na inovatora.

Na čelu ti piše da si jedva završio 5 razreda crkvene škole.

Sa sela si?

Sa sela.

Inovator... - Mirno!

Druže majore, za vreme mog dežurstva nije bilo nikakvih incidenata.

Voljno! - Voljno!

Evo, vaš inovator je čitav i nepovređen.

Oslobodite druga.

Prezime. - Kalašnjikov.

Slobodan si, inovatoru Kašašnjikov.

Vodi ga. - Idemo.

Vaša ideja je interesantna, ali bi je trebalo malo usavršiti.

Poboljšati preciznost, olakšati težinu konstrukcije...

Jeste li čuli da postoje savezni konkursi za konstruktore?

Ako želite da vaš automat počne da se proizvodi, morate pobediti na konkursu.

Doradićemo vaš uzorak i pokazaćemo ga generalu Kurbatkinu,

komandiru Srednjeazijskog okruga. On je pametan čovek.

Ako im se svidi vaš automat, dobićete konkurs.

Pa, šta kažete?

A šta da kažem?

Mislio sam da ću završiti u zatvoru,

a sada mi predlažete da se poboljša preciznost i olakša konstrukcija?

Da?

Da, đavo ga odneo.

Nervozni ste?

Evo i generala.

Stani!

Druže komandiru...

Ko je od vas Kalašnjikov? - Ja sam!

Pokaži svoju inovaciju..

Zatvarač se otvara ovako. Meci se ubacuju ovako za pojedinačnu paljbu,

a ovako za rafalnu. - Koliko staje metaka u okvir?

Ovde staje 14. Ovako se ubacuje, a ovako vadi.

Razmišljamo o tome da u okvir stane 70 metaka, ali još nismo spremni za to.

Idemo.

Daj metke.

Dvogled.

Druže generale, može čaj?

Kalašnjikov!

Kako to izgledaš, vodniče? Zašto nosiš staru uniformu?

Nisam stigao da se presvučem, druže general majore.

Reci im da je general naredio da ti daju novu uniformu.

Ti si konstruktor, a izgledaš kao...

đavo bi ga znao šta. - Razumem.

Zapamti, Kalašnjikov, ti si turkestanski konstruktor.

Poslaćemo te na savezni konkurs kao predstavnika našeg okruga.

Napisaću ti pismo sa ličnom preporukom.

Gledaj, Kalašnjikov, da me ne izneveriš. Verujem u tebe.

Hvala ti, Kalašnjikov, verujem u tebe.

Daće bog.

Kaže, ti si turkestanski...

Ne mogu reći da i sam ranije nisam razmišljao o tome.

Molio sam prirodu

za taj božanski dar.

Odakle taj dar dolazi, to ne znam. Ali znam da postoji.

Postoji.

I evo, predamnom sedi čovek

koga je dragi Bog poljubio u glavu

Mihaile Timofejeviču, ti si naš grumen zlata.

Za tvoj budući uspeh.

Za snagu ruskog oružja.

Oprostite što vam odavno nisam pisao.

Okrećem se kao snežna pahulja.

Letim, letim, a nikao da sletim.

Stvarno sam se spremao da odem kod vas, rođeni moji,

ali više nisam sam svoj gazda.

Naravno, mogao bih otići i baciti vam se u zagrljaj,

ali plašim se da bi to bilo pogubno za mene.

MOSKVA 1943. godina

A to mi baš i nije potrebno.

Ostajte mi živi i zdravi. Vaš Mihail.

Ideš li na Ščurovski poligon? - Tako je. - Odbacite vodnika. Razumem.

Hoćete li hleba?

Tako... šta to imaš?

Pokaži.

Tvoj? - Moj. - Težak je.

120 grama je lakši od automata PPŠ- a.

120 grama... kakvo dostignuće.

PPŠ je suviše težak.

Bi li moglo bar pola kilograma?

Bez municije?

Bez municije.

Ako počnu da ga proizvodie, imaš od mene bocu jermenskog konjaka.

A ako počnu da proizvode moj, popećeš se na sto, i počećeš da kukuričeš.

Slažeš se?

Slažem. - I vi ste inovator? - Tako je.

Sudajev Aleksej. - Kalašnjikov Mihail.

Da kukuričeš. Jasno? - Jasno, jasno...

Imaš li još hleba? - Da.

GOLUTVIN, ŠČUROVSKI POLIGON RADIONICE

Hvala.

Zdravo.

Molim vas da pomognete starijem vodniku Kalašnjikovu

oko svega vezanog za njegov rad na konstrukciji novog automata.

Bez dodatnog obrazovanja? - Tako je, bez.

Znači, ne želiš da učiš? - Kako, ne želim? Želim.

To jest, spreman sam. To jest, ako je potrebno, spreman sam.

Idemo.

Učićeš na poligonu.

Stavićemo tvoju inovaciju na konkurs.

Imaš solidne preporuke. Ulazi!

Ovde ćeš da radiš. Kapetane!

Druže pukovniče... - Upoznajte se.

Stariji inženjer Ljutij Vasilij Fjodorovič.

A ovo je vodnik Kalašnjikov, talentovani inovator iz Kazahstana.

Novi učesnik konkursa. Dodelićeš mu zasebnu tablu.

I punu podršku u svemu. - Razumem! - Drži se, vodniče.

Ovde je Špaginova radionica. - Špaginova?

A šta je tu čudno? Potreban nam je nov automat.

Ovde su skupljeni svi geniji po pitanju izrade oružja.

Ovde je Korovin, ovde Rukavišnjikov.

Ovde je i radionica Vasilija Aleksejeviča Degtjareva.

Deg... Onog Degtjareva?

Onog.

Čekajte... hoćete reći... moj automat, protiv njihovih automata.

Tako je, vodniče. Svakom po zasluzi.

Imaćete uslove kao i svi drugi.

Tokari imaju previše posla. Zato ćete morati čekati svoj red.

Da, dodelili su mi vas,

zato vas molim da mi dostavite ž sve nacrte vašeg projekta.

Nacrte? - Tačno tako.

Pa, nemam nacrte. - Onda ih počnite crtati. Umete da crtate?

Jasno.

Hajde, smestite se. Navratiću kasnije.

Prijatno.

Vi ste Kalašnjikov?

Aha.

Jekaterina Mojsejeva.

Ljonja me je zamolio da vam pomognem oko nacrta.

Pristala sam na taj dopunski rad.

Ali imam jedan uslov: Nemojte pristati. - Molim?

Sutra završavam u 8. Odgovara li vam da dođem u pola 9?

Odgovara. - Nadam se da smo se razumeli.

ŠČUROVSKI POLIGON

Hej, vodniče!

Zdravo, druže majore.

Tvoj ovako grmi? - Tako je, moj.

Znači, mi smo na redu posle vas.

A ko je ovo?

Ovo je grupa Degtjareva.

A koji od njih je Degtjarev?

Brate, glavni majstor ne ide na testiranje.

Slušaj, izgleda ga je tvoja sprava zakazala.

Da, da.

Zdravo.

Došla sam kao što smo se dogovorili. - Zdravo.

Oružje na pregled!

Proverite mete.

Ne znam kako da vam zahvalim.

Ne brinite, platiće mi ove prepravke.

Sačekajte! Nemojte otići. Odmah se vraćam.

Evo. Uzmite.

Ovo je šećer. Uzmite, uzmite!

I još... otpratiću vas.

Sutra će objaviti rezultate. Možda vas više nikada neću videti.

Onda me otpratite.

Igranka.

100 godina nisam bila na igranci.

Ni ja.

Dozvolite mi da vas zamolim za jedan ples.

A mog kavaljera nećete ništa pitati? - Mislim da vodnik neće imati ništa protiv.

Anatolij. - Jekatarina.

Stariji vodnik.

Zahvaljujem.

Hvala vam.

Zašto?

Što ste insistirali da dođemo ovde. Ja volim da igram.

A drug stariji poručnik se ponudio da me otprati do kuće.

A još me je i pitao ko ste mi vi.

A šta ste mu odgovorili.

Rekla sam mu da radimo zajedno.

Jekatarina, oprostite.

Mogu li vas otpratiti do kuće? - Danas je ja pratim.

Stvarno? A meni se učinilo... - Učinilo vam se.

A mene niko ništa ne pita?

Odlazite!

Neću.

Ja vam nisam nekakva budala bez grama mozga. Ne dozvoljavam... - A ponašate se kao budala.

Prostaku.

Znači, sutra će objaviti rezultate?

Šta ćete raditi ako ne pobedite?

Otići ću na front.

Želim vam puno sreće.

A za šećer vam hvala. Moja ćerka voli slatko.

Da, imam ćerku.

A muž?

Znači, na frontu je?

Nemam muža.

Vodniče Kalašnjikov! Da se pozdravimo.

Zdravo, druže majore. Želite li da počnem da kukuričem?

Šta ti je, prijatelju? Samo sam se šalio.

Trenutno sam malo pijan.

Putujem u Tulu da bih nadgledao pokretanje proizvodnje mog automata.

Čestitam.

Tako... neka te ovo ne obeshrabri.

Izgubio si. Kome se to od nas nekad nije desilo?

Iz nekog razloga ja i dalje verujem u tebe.

Ima u tebi nešto...

Hajde.

Kalašnjikov, još ćeš ti svima nama pokazati ko si šta si. Ostaj mi zdravo.

Kome oni... - Nisam uspeo, druže pukovniče. - Zaveži!

Zapamti, Kalašnjikov, ovde niko nije slučajno.

Kapetane!

Objasni starijem vodniku šta je njegov novi zadatak.

Na stražu 3 dana. Bez hrane.

Raspisan je konkurs za izradu novog lakog puškomitraljeza.

Želimo da počneš da radiš na njemu tamo kod tebe u Kazahstanu

Tamo te znaju i cene. A testiranja i dorade ćeš obaviti ovde kod nas.

Pa, slažeš se?

Mišo!

Mišo!

Da, slažem se.

KAZAHSTAN, ALMA ATA 1944. godina

Zdravo.

Da!

Kalašnjikov...

Druže generale... - Znam.

Dobio sam telegram. Šta, nisi prošao?

Nisam uspeo. - Nisi bio dovoljno dobar?

Nisam.

A hoćeš li biti dovoljno dobar za puškomitraljez?

Izgubio si samopouzdanje?

Pa, Kalašnjikov, takvim pristupom nećeš ništa postići.

Za ovo su potrebni veliki resursi. Pare, ljudi...

A ti samo sležeš ramenima.

Zdravo. Reci Saški da ga čeka Julija Antoljevna.

Vaše pismo sam pročitala verovatno bar 10 puta.

Pokazalo se da ne samo da ne umete da crtate, nego i pišete sa greškama.

Očigledno da vas je u školi zanimao samo rad na novim izumima.

Pišete da želite da se sretnete sa mnom.

Ne znam šta da vam odgovorim, druže stariji vodniče.

Možda bi bilo najbolje da vam napišem...

Napravite taj svoj puškomitraljez što pre i dođite.

Kapetan državne bezbednosti Lobov, tražim druga Kalaškina.

Ja sam. Samo što se ne prezivam Kalaškin, nego Kalašnjikov.

Stariji vodniče... mislio sam da ćeš dogurati bar do majora.

Ovo je to sranje?

Ovo sranje, kako ste ga nazvali, željno očekuju na frontu.

Imao sam to u vidu.

Ne sekiraj se, vodniče, odneću tu tvoju igračku, budi u to siguran.

Sačekaj ovde.

Kalašnjikov!

Kalašnjikov?

Mišanja?

Mišanja, ti si?

Tiše malo, ovo mi je brat! - Vitka! - Zdravo, brate.

A ti... šta ti, dođavola, radiš ovde?

Mišanja, kako su mama, sestra?

Mišanja! Mišanja!

Zašto ćutiš, Mišanja?

Vidim da te ljudi cene. A ja, eto, nisam imao sreće.

Pozdravi mamu i u moje ime. - Vaši dokumenti.

Vaši dokumenti.

Šta je bilo, vodniče?

Ko je ovo?

Pomešao me sa nekim.

Jedna žena na peronu je imala ovo.

Znaš li koliko sam joj platio? Ovo!

Pobegla je da se sve pušilo za njom. Hajde, naspi nam.

Hvala, ali ja neću, druže kapetane. - Nisam te pitao, nego ti naredio.

Šta je, vojniku sa fronta se gadi da pije s oficirom NKVD-a?

Nisam to rekao. - Nisi rekao, ali si mislio.

Ni mi ovde u pozadini ne lelemudamo.

Ideološki neprijatelj je, vodniče, opasniji od Nemaca.

Maskira se, pretvara se da je vaš...

A kad se okreneš, opustiš se... zabije ti nož u leđa.

Sranje.

Vodniče, ima li još mnogo?

Ne znam. - Kako ne znaš? Rekao si da ima kilometar i po.

Gde si nas to doveo, vodniče?

Izvinite, druže kapetane, verovatno nismo baš ovde krenuli.

A da nisi ti možda namerno zalutao?

Kako to mislite? - Onako kako sam rekao.

Onaj na stanici te je nazvao bratom.

Ja, Kalašnjikov, pošteno zarađujem svoj hleb.

Ja ideološkog neprijatelja namirišem na kilometar.

Ko si ti?

Stariji vodnik Kalašnjikov.

Lepo si se kamuflirao. Kao, konstruišeš puškomitraljez.

Samo što mene nećeš prevariti.

Ja ću tebe, kontrarevolucionaru, isterati na čistinu.

Koga ti nazivaš kontrarevolucionarem, gade?

Kalašnjikov!

Vodniče! Vodniče!

Ohladio si se?

Ohladio si se?

Od svih mojih grešaka, jedino je istina da sam sin raskulačenog seljaka.

Ubeđen sam da to znaju tamo gde treba.

A za postupke svoga brata ne odgovaram.

Poslednji put smo se videli '36. godine.

Živ je i na tome sam vam zahvalan.

Zaboravimo ovo.

Posle završetka konkursa, komisija je donela sledeću odluku:

Ni jedan od ponuđenih puškomitraljeza neće početi da se proizvodi

jer ni jedan ne zadovoljava tehničke zahteve naručioca. - Kako ne zadovoljava?

Tišina, drugovi, tišina.

Konkurs je završen, ali...

Rat se još uvek nije završio.

Zbog toga će svakom od finalista naš biro omogućiti da nastavi sa radom

na novim modelima oružja.

Od mene toliko. Slobodni ste.

Druže vojni doktore, napišite da sam sposoban.

Molim vas, ja sam komandir tenka. Ova ruka mi uopšte nije potrebna.

Bitno je da vidim dobro cilj i da mogu da izdam komandu.

Znate kakav vid imam? Donji red.

I, M, Š, I, N, B, N, K...

Stisni pesnicu.

A sada ispruži ruku.

Ispruži, ispruži. Još, još.

Tako... Pusti.

Druže kapetane... - Odlazi, vodniče.

Odlazi kad ti kažem.

Mišo! Kalašnjikov!

Vodniče!

Šta su ti rekli doktori?

Jasno.

Hajde da zapalimo.

Ni mene nisu uzeli.

Stvar je jednostavna. Ne mogu da trčim. Brzo se zadišem.

Pogledao sam nacrte tvog automata.

Ima tamo potencijala. Ima.

Sviđa mi se tvoj pristup poslu.

Ni Ruhov nema ništa protiv da radiš sa nama u birou.

Naravno, pod mojim rukovodstvom. Ako sve bude kako treba, dobićeš svoje odeljenje.

Ne žuri sa odgovorom. Razmisli.

Dobro razmisli.

Ja verujem u tebe.

Svi mi verujemo u tebe.

A veruješ li ti u sebe?

Ponekad zamišljam kako bih živeo, da onomad nisam sišao sa voza na stanici Mataj.

Verovatno bih dobro živeo.

Kod vas je sada sezona gljiva.

Doneo bih iz šume celu korpu pečuraka.

I skupila bi se cela porodica da ih čistimo.

Ti bi, mama, grdila sestru što sa vrha guli svu kožu.

A Vovka, da nije poginuo, smišljao bi razne izgovore samo da se izvuče od posla.

A ti bi se sažalila i pustila ga.

Miška! - Tako bih želeo da sedim sa vama.

Ako treba i do kraja života. - Šta to imaš?

Gde?

Hajde, pokaži.

Šta?

Opet nešto praviš?

Hoćeš li pomoći mami? - Ne mogu.

Mišo...

Mama, upoznajte se. Ovo je Miša.

Zdravo, Galina Fjodorovna.

Zdravo, zdravo.

Danas nisam dobila hleb.

A Miša je doneo celu veknu.

Gde ste rođeni?

Iz Altaja.

Ovde ste, znači, samo privremeno prekomandovani?

Tako izgleda.

I kada završite sa poslom, vratićete se nazad u Altaj. - Mama.

Oprostite mi, uopšte ne sumnjam da ste dobar čovek.

Volim vašu ćerku. Želim da se oženim sa njom.

Katja, udaj se za mene.

Pobeda! Pobeda!

Pobeda, braćo!

Šta se dogodilo? - Pobeda!

Šta? Pobeda? - Pobeda! Pobeda!

Pobeda!

Pobeda, braćo! - Pobeda! - Pobeda! - Pobeda...

Čestitam vam na pobedonosnom završetku

Velikog otadžbinskog rata.

Ura! Ura! Ura!

Pobeda! Pobeda!

Misliš li da će zatvoriti biro?

A kog će im đavola sada ti automati?

A ja znam čime ću da se pozabavim sada kada je nastupio mir.

Električnom mašinom za mlevenje mesa.

Šta? To je veoma važna stvar za svako domaćinstvo.

Staviš komad mesa, pritisneš dugme, i meso je samleveno.

Nazvaću je "Mašina za mlevenje mesa K-1".

"K" kao Kalašnjikov?

"K" kao Kalašnjikovi. Ideja je moja.

Uđite!

Zdravo, druže pukovniče.

A, Kalašnjikov, uđi, uđi.

Čestitam ti na pobedi. - I ja vama.

Zašto nisi došao u svečanoj uniformi? U 12 je postrojavanje.

Nikada je nisam ni imao.

Imam jedno pitanje. - Reci.

Kad smo već uložili toliko truda u njega, zar ćemo sada stvarno sve to bataliti?

U njega je ugrađena sva naša pamet, sva naša nada.

Zašto se smejete?

Evo ti, pročitaj.

Danas je stiglo.

Glavnokomandujući: Armiji i floti obezbediti najsavršenije streljačko naoružanje.

Ovako... hteo sam ovo da pročitam pred celim kolektivom.

Ali tebi ću ovo saopštiti lično.

Možeš da nastaviš sa poslom.

Ali sada ćeš dobiti svoje odeljenje.

Za početak pogledaj ovo.

Uradi ovo ponovo.

Zdravo, drugovi. - Zdravo, Aleksej Ivanovič.

Đavo te odneo, Kalašnjikov...

Napreduješ.

Trudim se. - Čujem da radiš na novom automatu. - Da.

Ljonja, idemo da proverimo.

AMK. - Imaš li već prototip?

Nemam, ali ako odobre projekat...

Jedenostavnije, mora biti jednostavnije.

Svaki detalj, zupčanik, dovodi do nepotrebnih poteškoća prilikom upotrebe.

Automat mora biti jednostavan poput hica.

Baš tako, kao hitac.

Vaš PPS-43 je genijalna stvar.

Jesi li video naređenje o razvoju armije? - Jesam.

Sledećeg meseca će biti otvoren konkurs za izradu novog automata.

A to znači da će moj, kao što ti kažeš, genijalni PPS

uskoro završiti u muzeju.

Napredak, Kalašnjikov... Sve ide napred.

Znači, opet ćemo se takmičiti?

Ako pobediš, dobićeš od mene flašu jermenskog konjaka.

Zašto si uznemiren? Ideš samo na godinu dana.

Nije stvar u tome. - Nego u čemu?

Kovrov... Fabrika naoružanja... Ko tamo odlučuje o svemu?

General Degtjarev. - Degtjarev. - Pa šta? - On mi je konkurencija.

Misliš li da će mi dozvoliti da radim na miru? Malo sutra.

Daće mi radni sto i čekić, pa ti pravi svoj automat.

Mišo, snaći ćeš se ti. Ti si uporan. - Da, uporan?

I najbolji konstruktor streljačkog oružja Sovjetskog Saveza.

Misli? - Ubeđena sam.

A najbolji na svetu?

Previše maštaš.

KOVROV 1947. godina

Dokumente. - Stani!

Prođite. - Hajde, prolazi!

Druže Kalašnjikov, zdravo.

Dodelili su me vama. Zajcev Aleksandar.

Radićemo zajedno, ako nemate ništa protiv.

Nemate ništa protiv?

Nemam.

Ovde sam tek dve nedelje, ali ne brinite, već sam se gotovo sasvim navikao.

Istina, upravnici još uvek ne mogu da me zapamte.

Misle da sam pomoćnik. Ali ništa zato, nisam preosetljiv.

A ko je ovo?

Drug Degtjarev lično.

Kakvu ima samo... Limuzinu.

Lični poklon druga Staljina.

Poznajete ga?

Staljina?

Ne, druga Degtjareva.

Ne. Mislim da ćemo se uskoro upoznati.

Kaća, nešto se događa. Srećan sam.

Unutrašnja, skrivena, ali ipak sreća.

Želim tu tajnu da podelim sa tobom.

Izgleda da se kockice slažu.

Doslovno - slažu se.

Sve dolazi na svoje mesto, kao da je oduvek tamo i bilo.

Sudajev je imao pravo. Sve mora biti jednostavno.

Jednostavno kao hitac.

Razmišljao sam, i samo mi je odjednom sinulo rešenje.

Bah! Kao da me je neko lupio sekirom po glavi.

Spavam, i sama znaš, loše jer se brinem.

Strašno se plašim.

U tenku mi nije bilo strašno kao ovde sada.

Ali istovremeno sam i srećan.

Čekam prvi kontingent.

Sve je u redu?

Šta? - Na streljanu.

Ali tamo sada testiraju modele Vasilija Aleksejeviča.

Pa, i mi ćemo malo da zapucamo.

Šta lupaš?

Konstruktor Kalašnjikov. Želim testirati svoj model.

Danas se ovde testiraju modeli generala Degtjareva.

Rekao sam vam.

Dobro.

Želim vam prijatan dan.

Da, da, da... Zapamtiću to.

Šta? A, da. Sve što mogu da uradim je da vas stavim na spisak za sredu.

To je tek prekosutra. Da, prekosutra možete da testirate.

Kako ne razumete. Ne mogu na miru da spavam dok ne proverim kako radi.

Druže konstruktore, do srede poligon je zauzet testiranjima generala Degtjareva.

Dajte mi propusnicu za izlazak.

Otići ću u šumu, u kamenolom.

Dozvolite mi da proverim da sam sve uradio kako treba.

Ne mogu vam pomoći.

Iznošenje oružja odavde je zabranjeno.

Možeš li mi nabaviti municiju? - Municiju? Zašto?

Hej, budalo! Šta to radiš?

Smesta prekini!

Mišo...

Spusti to na zemlju.

Spusti oružje!

Ko je pucao?

Levo.

Druže generale, stariji vodnik Kalašnjikov je doveden po vašem naređenju.

Neka uđe.

Majore, možete ići. - Razumem!

Sećam te se, Kalašnjikove.

Tada je na konkursu '43. pobedio Sudajev.

Ali ja sam zapamtio tvoj automat.

Naravno, kao borbeno oružje, blago rečeno, bio je obično sranje,

ali kao primerak ručno izrađen od komada gvožđa u šupi,

na mene je ostavio izuzetan utisak.

Je li istina da nisi pohađao nikakve škole?

Tako je, nisam pohađao nikakve škole.

Samouk.

Sedi, stariji vodniče, sedi.

Želeo bih videti tvoj novi automat pre testiranja.

Druže generale... - Ne boj se.

Znam da konstruktori ne vole pokazivati jedan drugom svoje modele.

Ne brini. Tvoje genijalne ideje neću stići ukrasti.

Moj automat je već sastavljen, i upravo se spremaju da ga odnesu na poligon.

Jednostavno sam znatiželjan.

Interesantno.

Svaki detalj je na svom mestu.

Mislim da nema nikakvog smisla slati moj automat na testiranje.

Ova konstrukcija je perspektivnija.

Konstrukcija starijeg vodnika Kalašnjikova ima veliku perspektivu.

Druže generale, šta da radimo sa vašim modelom?

Zaključajte ga.

Da ga niko ne bi video. - Razumem!

Model Bulkina.

Spreman.

Počnite sa testiranjem.

Paljba!

Zamerka - ne izbacuje čaure.

Model Dementijeva.

Spreman. - Pristupite testiranju.

Paljba!

Nedostatak - zatvarač blokira.

Model Kalašnjikova.

Paljba.

Radi perfektno. - Nastavite s testiranjem.

Paljba!

Mišo!

Pa? - Testiranja su prošla uspešno. - Naravno.

Zašto se ti ne raduješ?

Radujem se.

Trudna sam.

Nemoj! Nemoj!

Pusti me.

Pusti me.

MOSKVA, KREMLJ 1949. godina

Nagrađuju? - Zdravo.

Čestitam. - Hvala.

Čestitam. - Čestitam, vodniče. - Hvala.

Voronov. Mirno!

Maršal artiljerije Voronov.

Zdravo, druže maršale.

Kalašnjikov! - Zdravo, druže maršale.

Kako je raspoloženje? - Izvrsno.

Izvrsno, to je dobro. Svaka čast.

Prvu nagradu ćeš pamtiti zauvek.

Jesi li odlučio gde ćeš da potrošiš novac?

Nisam razmišljao o tome, druže maršale.

Pukovniče, vodim vodnika sa sobom. Vratiću ga večeras.

Razumem, druže maršale. - U kola.

Idi.

Vreme ti je, Kalašnjikov, zbog podizanja autoriteta,

da napreduješ iz čina vodnika u čin oficira.

Kakvo imaš obrazovanje?

Nezavršeno, druže maršale. 7 razreda.

Ti si kao Lomonosov. On je iz Arhangelska peške došao u Moskvu.

Odakle si? - Iz Altaja.

Davno nisi bio kući?

Tako davno da se bojim da neću prepoznati majku kada je sretnem.

Znači da bi trebalo da otputuješ. - Ko će me sada pustiti na odsustvo?

Mislio sam, pobedio sam na konkursu,bdobiću odsustvo...

A ispada da sada imam posla za narednih 10 godina.

Služimo otadžbini, vodniče.

Otadžbini.

U Altaju je sada lepo, zar ne? - Lepo je.

Puk, ravnajs! Mirno!

Ravnaj se prema sredini!

Druže glavni maršale artiljerije,

lični sastav streljačkog puka je postrojen.

Komandir puka, major Ivanov.

Zdravo, drugovi!

Zdravo, druže glavni maršale!

Čestitam vam na uspešnom testiranju novog streljačkog oružja.

Ura!

Ponosni smo na naše izvanredne konstruktore,

tvorce moćnog savremenog oružja koje nam je pomoglo da uništimo neprijatelja.

Imena general-poručnika Degtjareva,

konstruktora Tokareva, Simonova i Sudajeva,

zauvek će ostati upisana u svetsku istoriju naoružanja.

Ali danas bih želeo da vam predstavim mladog,

ali izuzetno talentovanog konstruktora,

laureata Staljinovog ordena, starijeg vodnika Kalašnjikova.

Njegov automat AK-47, predstavlja budućnost svetskog naoružanja.

Hvala vam na službi.

Služimo Sovjetskom Savezu!

Čestitam. Sutra će biti potpisan ukaz o tvom odsustvu.

Idi kući, sine.

Pozdravi majku i u moje ime.

Voljno. - Voljno!

Njegov automat je proizveden u više od 200 miliona primeraka

i postao je simbol naoružanja 20. veka.

Mnogim predsednicima i kraljevima je bila čast da se slikaju sa njim u ruci.

Šahovi, emiri i šeici su vrlo rado primali popularni "kalaš" na poklon.

A on je celog života želeo samo jedno:

Da otadžbina u kojoj se rodio i odrastao bude adekvatno zaštićena.

Mihailu Timofejeviču Kalašnjikovu

je posvećen ovaj film

SLAVORKC- KERESTUR 13. 04. 2020.

Obrada: suadnovic