Original subtitles

Trenutak je, gospodo, da isteramo neprijatelja iz zemlje.

Pa ja mislim da je najbolje da navalimo sutra i to sa bajima.

Vojska je moralnu krizu prebrodila. Ne razumem vaše ofanzivno

oduševljenje.

Stani!

Došao sam da doručkujemo!

Stižu granate! Stižu granate, ljudi!

Stižu su granate!

Nameran sam da sutra, 3.

decembra, sa celom armijom preduzmem napad na neprijedene.

Druge nam i nema.

Aneksijom Bosne i Hercegovine germanski Beč je samo obelodanio svoje prljave

namere da uništi srpski narod. Jeste, Cariću Beču, samo vrte prste i gledaj

kako Srba su danas.

Šta je, što si se sprkao?

Nisam. Pa nisam ti, a tamo neki komšija znam te od rođenja.

Iskubio sam Dragana.

Dragana?

Ti mene hoćeš.

Krećemo u šest, Kajafa.

Pa neka sunce ogreje Pogednika.

Ja mislim da ni vas, ni bilo kog počere kog Kujnika večeras.

Nije više strah od mene.

Budi se!

Ima li među vama koji, koga ću danas da okitim zlatnom medaljom za hrabrost, a?

Šta je?

Među tolikim Srbima nema junaka.

Pa s kim ću danas da probijem šapske položaje, majku vašu?

Ja ću.

Ili ima još ko?

I ja.

Za proboj puka potrebno je da se uništi mitraljetsko gnezdo i da se čuvik drži

dok mi ne zauzmemo položaj.

Tamo imam još dvojicu.

Ti si glani.

Lijepošteno da nam za ovo pentrenje daju bar po zvezdu.

Ti treba da poginješ ako si se za ovo prijavio zbog parčeta metala.

Što si se ti prijavio? Ja?

Iz jinata.

Šta ćemo sad?

Ti li još samo vazvoj čokola?

Ajde.

Jeste dobro svi?

Idemo!

Nemojte, braćo!

Nemojte, predajem se! Duži se!

Duži se, švabski upišanko! Ja sam Srbin, braćo!

Prekristi se!

Ovo je stvarno Srbin, a?

Šta će među švabama?

Rođen sam kod Osijeka!

Umješti s mitraljezom!

Nišanđuje se!

Ajde vidimo kako nišaniš ove tvoje!

Kako ti je ime? Milan!

Milan!

Alalvera Milane! Ajde, vazi duvana!

Koliko je sati?

Nema ni šest.

Navio sam sat pre bitke.

Čim si ti navio sat znači da će da bude velika bitka.

Čemu li misli sad?

Toplim sobama.

Po ženama.

Čemu ti misliš?

Mama sad spava.

I deda.

Pa svima koje nas halašu.

Čeka oslobodioci. Da.

Na bijelim konjima.

Čuvaj se danas, Danilo.

Zašto?

Da li se treba čuvati?

Učini šta mi bije u znanju i moći.

Za opstanak to je malo, znam.

Ali to čudo, ako postojiš, učini ti.

Pomaz Bog, general.

Pomaže Bog, junaci.

Sad će nama pomagati.

Hoće ovim našima u brdu da pomogne.

Da pomoći će i njima.

Vidi kakav nam je dan poslao.

Regutine. Zvonte.

Jel misliš da bi moglo nešto da se posveje danas?

Moglo bi, gospodine generale.

Još kad bi Bog dao da sutra bude koji danas.

Još samo dva, tri dana da se nam ovako... Za bitku.

Za rat!

Nije dobro što ostali smo u pukovskoj rezervi.

Zašto?

Zato što ćemo sad da bijemo i svoju i komadansku bitku. Eću zašto.

A kakva je to komadanska bitka, Savo?

To vam je najskuplja bitka, gospodine vodnike.

Kako? Pa to vam je bitka za oficirske činove i odlikovanja.

A za šta vi ratujete, Savo?

Ja?

Da.

Pa za slobodu.

A šta je po vama sloboda?

Pa svome mogu da budem i sluga ako treba.

A tuđinu neću da budem ni sluga, a ni gospodar.

To je dobar razlog.

Ako me već guli poreznik, neke srpske.

I vlast da može da se menja ako ne vaja.

Hoću, more, da zapevam kad mi se peva.

I da zakukam kad mi se kuka.

Hoću sve da radim onda kad me volja.

Eto.

Zato aratujem.

Boga mi bit će danas lijep dan.

Nisam baš siguran, gospodine potporučiće.

Vidjet ćeš.

Naši!

Naši topovi djeco!

Ali moguće? Ruka ti se pozlatila, Topđio.

Naši topovi, braćo! Ma je li istina? Istina!

E da i mi dočekasmo nanu i mnaninu! Nek mi u dvostruce fores! Ola i manja dajem

za granate! Ušla je sad ovamo!

Kad čujete prvu trubu, svi juriš preko one limade dole! Je li jasno? Jasno!

Prodići!

Ko ide na čelu, nikog da ne sačekuju do vrha suvobora! Je li jasno?

Jasno! Ajde!

Svi spremni za juriš!

Ajmo! Druga desetina naprijed! Druga, brzu padu, ajmo!

Teško da ću vam ovo pomoći, jel?

To su mi posljednji.

Eto ga.

Hvala sam.

Pokret!

Ajmo.

Za činove.

Milane, ideš s nama.

Ajde! Ajde!

Odlično je počelo, gospodine genero.

Sa svih strana imam izvješte. I od Moravski?

Oni nešto petljuju pred Vranovicom.

Celim frontom se uspinjemo ka suoboru.

Treba im... Sporo, ali se uspinjemo. Ovde treba im tući glavninu. Da im

oslabimo volju.

Razumem. Hačiću, ostanite. Treba završimo dispoziciju za sutra.

Za sutra?

Da nije to malo rano, gospodine generale. Tek je 11.

Nije. Nije rano, Hačiću.

Kako vi kažete.

E, ljeco.

Još samo da ih potjeramo do one kose. Do kose je dosta za danas, gospodine

podporučiće. Nije dosta, Lukoviću. Šest puta smo ih gonili. Šta?

Treba da ih gonimo do ponoći? Samo vas dva budite spremni za juriš.

Roću. Da.

Povedi vod ivicom one šume.

Izađim s leđa.

Razumem.

Lukoviću.

Brzom paljbom drži ih sve vrijeme pod vatrom. Jasno.

Štedi municiju nišanite!

Štedi municiju!

Ojo!

Gdje su te pogodili?

U krbuh moj vodnički.

Nosila! Gdje ste? A gdje?

Dobro da bi znal adresu.

Hoćeš li napisati pismo?

Mojoj majici.

Ti ćeš napisati to pismo.

Umire se od rane u trbuhu, razumeš?

Jovanoviću! Dozvijem vamo!

Ne moglo mi to jeda!

Gdje si ti?

Stisni to!

Stisni! Da, evo.

Samo napiši pismo.

Pozdravit ćeš. Pa ćemo zajedno i juriš. Vredu?

Ajde. Hvala ti.

Vodnič. Bojo.

Bojo! Bojo!

Ili smo svi na broju?

Nijedan je ranjen. Reinert još u početku, odneli su ga.

Dobro.

Idemo. Za mnom!

Vodniče!

Švabe! Živjela je majka Zrbija, živjela je naša braća Hrvijanci!

Sad smo braća, a?

Mamica, ovaj maso švapsko je. Bačaj puške!

Šta piše?

Milorad Belić.

Za svakog i za stoku imao lepu reč.

Šta misliš kakav je bio?

Sabo, je li vas strah?

Jeste.

Cijelo vam je strah.

Naređeno nam je da krenemo do onog velikog drveta. Ide cijela Četa trkom.

Od drveta! Katić ide na šlabe bajonetom i bombom. Jasno? Jasno.

Sebo, morat ćeš ponovo da mi priču u stič cvikere.

Pripremi se za pokret!

Vodniče! Čekaj, Aleks, naočari. Pašavaj glavu, pusti naočari sad!

Ne vidim. Ajde, ja ću da te vodim, ajmo!

Ajmo, ajmo!

Odvijek, Gošev!

Rani!

Ruki gore! Ruki gore! Mi smo Bosanci.

Srbi smo.

Sa vama smo vraćali.

Razli su dvojne redove.

Idemo!

Gdje si slikovče, a?

Do kems bil su delete kugli, a? Ja sam carski etnicir.

A ti si moj brat što gine za beč, a? Ja sam hrvatski domobran. A ja sam

gospodine Lojtante, srpski dobrovoljac iz Bačke.

Gdje si ranjen? Ne tičete se gdje sam ranjen.

Idemo da te previjemo, čoveč, ajde.

Zahtijevam da me sprovedeš komandantu svog puka. To je moj rang, Vobniće. E

pa, na Suvoboru ti si podnarednikov zarobljenik. Taj tvoj rang ovdje ne

važi. Jesi čuo slugo Bečka? Ajmo, diži se.

Tišiće! Maš tamo! Maš!

Dolija i ti, Krvnić? Kad smo išli u Suvoboru, Potiljak je ubio one koji nisu

htjeli da jurišaju na braću.

Ej! Ej!

To nije vaše pravo.

Brajeviću, vodi ga gore, ajde.

Ajde, polazi ti.

Ajde.

Bravo, Protiću. Pa ti si ceo bataljon zarobio.

Gospodine potporučniče, preće biti Četuh.

Ovi su se predali. A mi smo Srbi.

O, moji zemljaci. A odakle su ti prijatelji? A ja ste iz Prijedora,

učite.

Preplivo sam vrinu kad Gavrilo ubi Ferdinand.

Blago tebi kad si mogao na vrijeme da pobjegneš. Mi ne mogasmo do sad.

Nego kako nam je stanje u Franjinoj armiji?

A šta da ti rečem.

Smrzli smo se ko ona ženska stvar na bogojavljenskom razu.

Gore im biti ne može.

A ako nastavite ovako, jebome Franja u glavu ako lažem, ščeraće ti hudrinu.

Da li sam kazao istinu? Jesi.

Nego ovaj... Da primite vi nas u vašu armiju. Da ih ščeramo sa vama. Taman nam

je usput prema kućama.

Pa ne znam, protiću, šta misliš?

Da li da ih primim?

Olazmore! Ajde, ajde!

Šta se sad čeka, ha?

Valjda juriš na rajac.

Matamo se s pešadijom pola dana, sad opet čekamo odu zaklonu, jel?

Ćuti, jadave, bar smo uzavrani.

Ko je ne potpukovniče?

Potporučnik, Katicu, potporučnik.

Šta čekamo više?

A tebi se baš žuri, Katicu, jel? Žuri mi se, žuri.

Ostalima, žuri li se? Žuri i nama!

Jel?

Do noći naš eskadron mora da izbije na rajac, toliko da znate.

Pređi poklet, komandiri vojnova! Pređi poklet! Ova naša pešadija ne može ni

front da probije bez nas.

Kad izađemo iz zabrana, zagledajte onu tamo bijelu ćelu površume! Tu je šlapska

haubica! Moramo tamo do Videla da stignemo!

Došli Katicu!

Opet imaš dobro konja, a oca ti mangupsko! Znači ću ja svog konja,

gospodine kapitane! Hajde!

Sedci levo! Da ih pregazimo!

Zaprijed, junaci! Držite stojanje!

Katiću, pazi s desna!

Gdje je Bora?

Koji Bora?

Uvijek.

Jel je ti ovu klanicu?

Nijem četvoro poginulih i petoricu ranjenih.

Ovi Landströmski pukovi kao da su sastavljeni od najgorih izavranika.

Pa i dubani mi očejan.

Pogodili su me u ruku, Bora.

Čas na reče.

Ti si idiot.

Ti si stvarno idiot.

Danilo, sedi dolje.

Polako.

Nije ti zavijeno to, a?

Nije. Nije?

Još se hvališ time.

Pa ti si stvarno najveći idiot u bačkoj.

Bolican!

Požuri, Milenko.

Previ mu ranu. Polako.

Požuri.

Šta se dešao?

Evo, ima još jednog duhovnog sina, Don Kihota. Presvisno bi bio treće da ga

vidi.

U ruku treba?

Da. Ajde, idi po nosilo.

Idi ponosila po žuri! Boro, polako, ljudi. Pa ne držite paniku, pa šta ako

sam ranjen?

Valjda sam zato i preplivao savu, Boro.

Preplivo si ti savu, moj proću, da bi se živ vratio.

I oslobodio Novi Sad.

Tako je.

A ne da bi... trunovao po sovoborskim potocima.

Ja dve stvari u životu najviše mrzim.

Zavodnike i junake.

A šta sam ja?

Zavodnik ili junak?

Dobroveče, Vasiću. Čestitam vam.

Čestitam ja vama.

Potvrdili ste, Klausevica.

Najveći rizik može biti najveća mudrost.

Nije nikakva mudrost vera u komandante i vojnike prve armije.

Još nismo pobedili Austrijance. Nisu, ali ćemo sutra do noći izbiti na

Suoborski venac.

Ako postoji čudo, ono se danas desilo među vojskom moje divizije.

Bravo, Vasiću, bravo.

Preduzmite sve što treba da zauzmete Suobor. Razumem, gospodine generali.

Kajafa govori. Kajafa, šta danas mislite o neprijatelju? Bilo je prgav, ali sad

je trom i očejan.

Zdravljenici se ponašaju k'o da su spašeni.

Jeste primili moju zapovest?

Jesam. I šta nameravate sutra da radite?

Nameravam do podne da izvršavam vaše zapovesti, a od podne da radim za slavu

svoje divizije.

Dok još niste opijeni.

Pobedom požurite ka prostrugi i suoborskoj gredi.

Razumijem, gospode generale.

Bravo, sokule moji.

Generale, čujte me. Moja divizija od podne nije koraknula napred.

Neprijatelj se stabilizovao i sklošno se odupire.

Neprijatelj se odupire snagom samrtnika, verujte mi.

Leva kolona je morala da odstupni sve do ručića. Krsto, slušaj me dobro.

Ako Drinska zauzme komunikaciju Rajac-Prostruga, bitka je odlučena.

Razumem, gospodine generale.

Poslavao sam Depeš u vrhovnoj kovanti.

I, jesu odgovorili?

Još čekam.

Zašto li čute?

Gospodine generale, imam jednu molbu. Da?

Se nešto desilo?

Takve loše vesti. Zašto ste tako smrknuti, Spasiću? Ne, gospodine

generale. Srećan sam ja.

Ali ako dozvoljavate, želeo bih da idem u trupu.

Ne dozvoljavam, Spasiću.

Vaša ozbiljnost mi je potrebnija ovdje. Gospodo!

Bitka još nije završena.

Uozbiljite se.

Razumijem.

Kako napredujemo?

Kod Mišića nema odmora.

Izgleda da je stvarno namjerio da nestajemo do Drine.

Jsme ih namlatili.

Dobro.

Ajmo, ajmo brzo, ajmo!

Danilo... Znači ti mi pričuvaš ovo?

Uzmi. Kad se vratim da odigramo ponovo. U redu?

Odigraćemo.

Hoćemo.

Gledaj.

Gledaj. Gledaj. Gledaj.

Gledaj.

Gledaj.

IZVRAĆU!

Ja volim samo tebe.

Moje trupe su izbile na planinsku gredu Prostruga-Rajac-Suobor.

Bitka na Suoboru je odlučena. Gospodine vojvode, kazujte dalje Mišiću.

Razbijen je neprijateljski strateški raspored.

Proboj se mora iskoristiti za slom Austrugarske vojske u Srbiji.

Govorite dalje.

Nameran sam...

Da gonim neprijatelja i prodrem u dolinu Kolubare.

Takav rizik prevazilazi vaše kompetencije.

Ne razumijem.

Užička vojska je naišla na žestok otpor.

Pred trećom armijom neprijatelj čak ima i uspehe.

Šta je sa drugom armijom? Nisu se pomakli sa polaznih položaja.

Onda im naredite da odmah krenu po svaku cenu. Već sam naredio.

Moj proboj će biti na nivou taktičkog značaja.

Kažem da zastanete na suoboru, prikupite snagu.

Vojsci se ne ostaje u planini, gospodine Vojvodovo. Znate da dubina prodara može

biti taktička klopka napadača. Ne slažem se sa vama. A grozimo će sa suoborom

biti pojeo vuk Magarca. Počnoreke su... Stupite kao...

Dole pušku! Čisto dole pušku!

Dole

glavu!

Naredio sam da sahranimo Danilo uz počasni plotu.

U dana bi se tome obradovalo.

Bio je čovjek vrlina.

Vrlina?

Ne bih rekao.

Moj drugar Danilo je bio poltron pred oficirima.

U idejama nacionalni frazer.

Zato smo ga i zvali Danilo Istorija.

Kako tako znam?

Da, gospodine potpunate.

On je više voleo žene nego otađen.

A što se njegovog junaštva tiče... To je bio budala.

To je i glavom potvrdio.

I beži!

Poslije zauzimanja suoborske etike.

Gospodine Savojskane, nastavi Kavaljevu!

Odobravam tvoju zapovest.

Gospodine generale, prvi će biti pobeđen.

Koje su cifre?

Zarobili smo šest oficira, dve hiljade vojnika, četiri

mitraljeza, tri topa i dve brdske haubice.

I prekršili jedno zapovjest vrahovne komande.

Molim.

Kažite Zariji da sve unese u armijski dnevnik.

Razume. Ajde, sestre vam gologlave.

Niste se tako vukli kad ste krali klali po našim selima, jeli?

Ajde, ajde vam. Ajde vam svi.

Ovamo ćete svi odsjetiti.

Ovdje svi. Ne, prihvati.

Ajde. Adome!

E, Uroš! Pa ti si živ? Živ, živ!

Bog mi i ti desetorica u zarobi.

Tomić mislio da si poginuo u onom jurišu kad smo izašli iz zabrana. Neće valjda

jedan katic od dve šlapke granate.

Boga mi bilo ih je više od dve.

Drago mi je što te vidim.

Kad zapucaš iz onog mitraljeza mislio sam niko od nas neće žive glave izvući.

Pusti to. Jel im se prigrize nešto možda?

Žaba nam svi ovi zarobljenici.

Od celog bataljona se dva hleba i šaka duvana nisu skupila.

Ko će ih posle nahraniti?

Nego vidih ti onog tvojho konja, Dragana.

Gde si ga video?

Tamo kad se izgubi smo, nije pola sata prošlo. Vidih mu onu zvezdu na čelu. I?

Pa ne znam, jahao ga neki švabski oficir, njega posle zarobiše. Što je ti

pitan, gde je konj?

A da mi je onam po konju najbolje tvoj konja da sam gledao.

Ne znam, možda ga je uzao neki švaba da nam pobjegne.

Znači valjda švaba da jaše mu ovoga konju.

Što ne bi onakvo konja? Pa samo tako bi uspio da nam pobjegne.

Jeste sve zapisali?

Jesam, generali. Evo kraj.

Gospodin generali.

Da?

Jel sve u redu?

Jesi.

Nešto razmišljam. E, a tu... ...jeden profesor baš ne može da

pomogne i...

Jednom generalu.

Poslije rata će svaki profesor biti pametniji komandant i

bolji stratek od mene.

E pa, ne kaže se uzaludne posle bitke.

Lako biti general.

Svaki pitomac svoj na Akademije će tačno znati da odgovori na pitanje.

šta je komandant prve armije trebalo da uradi tog decembra 1914.

Gdje su sad, Aleks?

Na puškometu su od nas.

Ili koji naši?

Ne znam.

A švaba?

A ne vidi, majku!

Gospodine vodniče, našao sam naočare.

Skinuo sam s mrtvog švabe. Evo.

Samo ne mogu da uzem drugom čoveku naočare.

Pa probajte, bar valjaju. Ne valjaju!

Vodniče, dajem ti častnu reč do Drine. Ja ću da ti nađem naočare.

Šta se dešava?

Skupljaju narodu.

Narod se komeša.

Šta ćemo?

Pa što ne beže?

Švabik dočekuju bajonetima, ne daju nikom da mrdne.

Deca hoće da beže, komešaju se.

Nikom da ne puca bez moje komande.

Šta čekamo?

Hoću da se posrame pred nama.

Da shvate šta su uradili. Nije sad vreme za to, čoveče.

Idu na decu bajonetima.

Niko da ne puca bez moje komande, ste čuli?

To bi bilo, djecu.

Vodnike, šta da radimo? Kako u svoje da pucamo?

Za mnom svi!

Čekaj, majku ti ludu!

A kako vas nije s nama?

Oštavite djecu!

Ostrite djecu.

Evo ih, moljanice. Naši!

Dočekasmo vas!

Naši! Naši!

Do drivih jurite ako treba!

Vodiće! Izvukopo se!

Katicu!

Gdje nam je vodnik?

Ne gubiš li ga valjda suncem u njegovu?

Katiću! Šta čekate? Tražite vodnika!

Vodniče!

Katiću!

I dalje misliš da je Protić bio čovjek mana?

Mislim.

Zašto onda toliko žališ?

Bolju budalu nisam upoznao.

Vrvatno nikada i neću.