Original subtitles

Morate izdržati!

Kontranapadi nam ne uspevaju!

Morate! Jel' razumete tu reč?

Divizija mi se raspada.

Naredio sam povlačenje. Jel' i jedan bataljon prespavao nas u uvom?

Nijedan. Krsto, recite mi ono što biste večeras rekli prijatelju.

Nemoš, Conje.

Predlažem da napustimo planinski lanac.

i da se povučemo na položaj hod gornjeg vilanovca. Ja ću ovog prvog.

Drugi vidi šta se dešava, skače na njega puškom.

Hajde, hajde, hajde!

Tu si, mabicu tijeme! Dole puški!

Hvatili smo ovu dvojicu dok je jedan vršio nuždu.

Stani!

Došao sam da doručkujemo!

Pa mogli smo i njega da rešimo.

Reci ćemo da su zajedno ranjeni.

Meni se ne tresu gaće pred apisom.

Čuvao sam vas, Mišiću.

Znate li vi optimisto šta za jedan narod i državu znači gubitak Prestonice?

Gospodin Vojvodo, ili prihvatite moju odluku, ili

odmah primite moju ostavku.

Deset ruskih hlađa se iskrcalo u Smederevu.

Izmišlja, stari. Ko izmišlja? Aleksa, stari, ja sam.

Ja sam.

Desi, desi.

Draga moja mama, prošlo je sto mojih života od kada smo se vidjeli na Niškoj

stanici.

Ratnik ubije i vreme.

Strah od smrti nije uvek najdraži.

Glad, zima, nespavanje.

Od juče ujutru smo negde južno od suvobora.

Ne znam gde.

Ne znam i dokad.

Mama, na ovom svetu sada želim samo svoju čistu postelju.

Želim da se zagnjorim u svoj krevet i da spavam bar nekoliko godina.

A ti...

Ti ponekad da mi posediš uz uzglavlje.

Ali te preklinjem, nikad više nemoj da mi skideš naočare dok spavam.

Brini, mama.

Mnogo brini za mene.

Ja to silno želim jer ne znam šta bi mi drugo bila tvoja ljubav.

Grlim te, Ivan.

Tata, muči me jedna moja neiskrenost prema tebi.

Ostao sam ti dužan jednu istinu.

Ja se od sedmog razreda gimnazije stidim što mi je otac ličnost u stranci i

političar. Za mene je politika strasti niže vrsti jer strasti za sticanjem

bogatstva. E, to sam želeo da ti kažem one večeri u Gragojecu.

Ali mi je bilo žao da te uvredim.

Povlačimo se, tata.

Neprikidno se povlačimo.

Zbunjen sam.

U ovoj groznoj muci.

A mene više nije najgore što se ubije i gine.

Boli me varvarstvo i me otačbeni i slobode, tata.

Gledam pobesneli se bičluk i ratničko očajništvo.

Zar smo mi odista takav narod?

Ili je samo čovjek takav uopšte?

Oprosti, tata.

U stvari, sada ti više ništa ne zameram.

Zbogom. Ivan.

Ratnu pobedu ponekad može da odluči jedan komandant.

A o opstanku naroda moramo da odlučujemo svi.

Juče sam vam prosledio izveštaj generala Sturma o stanju kod neprijatelja.

Gubici su im ogromni.

Trenutak je, gospodo, da istiramo neprijatelja iz zemlje.

Kako im je snabdevanje?

Očajno.

Artiljerija im je zaglavljena u snegu.

Došao je čas da ih možemo i granatama tući.

Naše trupe su se odmorile i vojska je orna za borbu.

Noćas nam stiže i dopona u ljudstvo.

U ljudstvo?

Tako je.

Stiže nam šest hiljada obveznika iz Južne Srbije. Nešto žandarma i graničnih

trupa.

Vlada nam šalje posljednju rezervu.

Posljednju.

Popunit ćemo pukove koji su nastradali.

A sad, gospodo, očekujemo od vas činjenice koje su protivne

mom uverenju.

Ja protiv ofanzive neću da iznosim činjenice.

Zašto, Kajafa?

Zato što sam ja za ofanzivu.

I to ne iz vojničkih razloga, nego zbog ljudskog moranja.

A koji su to vojnički razlozi kad ih već pominjate?

Nekim vojničkim razlozima trebalo je letos da prihvatimo ultimatum Austrije

pa nismo. Po srpskom moranju i zakonu. E sad opet moramo po svome.

I to što pre.

Kad ga javimo?

Pa ja mislim da je najbolje da navalimo sutra, i to sa bajne.

Ja isto mislim.

Neprijatelj nije iskoristio naše povlačenje sa Suvoborskog renca.

Deluje bez ikakve strateške ideje.

Tako je.

Sad možemo da preuzmemo inicijativu.

A što misli Ljubo koliko nam je potrebno da se pripremimo za napad?

A ne smijemo brzati.

Treba da uradimo sve što je potrebno za uspjeh.

Šta vi mislite, Krsto?

Brinska divizija je teško stradala.

Vojska je moralnu krizu prebrodila.

E sad bi valjalo ući u trupu i vidjeti šta tačno vojska misli.

A mislite da bi mogli da se spremimo tako brzo?

Sad što se tiče vremena...

Treba pomiriti Ljubu i Kajafu.

Pehar stiže i do mene.

Ja sam duboko uveren da mi nemamo ni snage, ni strateških

uslova da krenemo u veliku ofanziju.

Slušamo vas.

Stavljamo naše želje iznad mogućnosti. A šta su po vama naše mogućnosti?

Mi nismo pesnici, nego ratnici. A meni do pobede nije manje stalo nego vama.

Ne razumem vaše ofanzivno oduševljenje.

Pa danas smo napustili Beograd.

Neprijatelj ima uspeha na svim frontovima.

Vasiću, previđate istrpljenost počorakove armije. Ako tu sme da

preuzme odgovornost ako napad ne uspe?

Ja.

Treba da sačekamo neprijatelja u čvrstim utvrđenjima.

Da im razbijemo udarnu moć. Pa tek onda da krenemo u ofanzivu.

Ja ponavljam da previđate istrpljenost počorakove armije i krizu.

u kojoj je trenutno, ali on će tu krizu da prebrodi za dva do tri dana.

Ako krene u napad pre nas udarit će na Kragujevac. U tom

slučaju ceo srpski front se raspada.

I Srbija gubi rad za deset dana.

Tako je.

Jel vi to od mene koji sam vam počinjen i tražite formalnu saglasnost sa donetom

odlukom ili mišljenje koje se uvažava pri donošenju odluki. Želim da znam da

li vi, pametni i sposobni ljudi, imate moć da me razuverite u odluci koju sam

doneo. Naša vojska nije dobila bitku već dva meseca.

A ne smemo da je vodimo u napad ako nismo sigurni u pobedu. Vlasiću, u

čoveku se ništa tako brzo ne obnavlja kao nada.

Srpski vojnici su po glavi i volji zdravo ljudstvo. Ovom narodu se živi.

A porazi si ne zaboravljaju tako lako. Grešite. Čovjek jedva čeka da ih

zaboravi. Naša vojska ne ratuje za slavu, nego za kuću i

decu. Za im i grob.

Ona može sve da postigne ako brani svoj opstanak.

Ako zna i vidi zašto gine, a počeo je kao vojnik, niti zna.

I ti vidi zašto će dati svoj život.

A šta ako ne uspemo?

Danas je treći dan, kako smo pod strahovitim pritiskom. Ma pod pritiskom

smo od početka rata. Ma jedva smo izvukli vojsku iz Rasula.

Praktično smo pobegli sa Suobora.

Šta se to osim nekoliko hiljada granata i to malo vojske značajno promijenilo u

korist naše udarne moći? Pa s čim da krenemo u napad?

Odakle nam snaga? U ovom času je Potjerekova snaga u padu, a naša u

porastu. Ako taj moment ne iskoristimo, izgubit ćemo ga za svakdaj. Nisu mi

poznate takve teorije, evo prizaj.

Vojska u pokretu je jača od naprijateljske iste snagi. Tačno.

Jačem se ne smije dozvoliti da bira vreme udara. A ja vam kažem da je to

pola vaša želja, a pola rizik. Miloše, sad je na Švabu sve navalilo.

Loši putevi, sneg, planine, voda i naše siromaštvo.

Prazni su nam ambari i torovi. Ma duh naše vojske ne može izdržati još jedan

neuspeh.

Porazi se ne zaboravljaju, a patnje se pamte.

Ne pamtimo mi poraze zbog patnje, nego zbog osvete.

Nije naš narod pokoleban zato što gubi bitke, već zato što je izgubio ono za

što ratuje, svoj dom i decu.

Ako sad pozovemo srpskog vojnika da jurne, on će i da

povrati ono što je izgubio.

Hvala vam, gospodo na podršci.

Vama, Miloše Vasiću, najviše hvala.

Zašto? Zato što se niste složili sa mnom.

Dragutine. Izvolite, gospodine generale. Kaži da se postavi večera. Odmah,

gospodine generale.

Šta kažeš, sine?

Sjećaš se mog Miloja?

Kako se ne bih setio?

Voliki čovjek.

A kad si ga vidio?

A ima jedno 20 dana, tako.

Posle toga nisi.

Nismo bili u istoj Četi. Ja sam bio u Četi sa Milom Dačićom.

Saj si stisnu tu torbu.

Moglo bi sinom drugu bar tu jabuku dati kad već nema šakije.

Ko nema šakije?

Ajde. To je već bolje.

Kazuj. E brini ti za Miloja.

On ti je živ i zdrav.

Gdje je sad?

Zašto nije sa ostalom vojskom?

Ostao je u zaštitnici.

Hvala ti Bože da nije Miloja živ i zdrav.

Idi ti i ne beri brinu. Hvala sine.

Dosta čiča. Pusti ovu vojsku da odmara.

Dobro deco, spavajte, odmarajte.

Švabama je ozvonio zadnji dan.

Od krajine se crne putevi stisla ruska vojska.

Otku ti to znaš, Čića? Šta otku znam?

Pa kakav mi je vajda da lažem.

Reko mi komadant Puka, Mišić mu je lično poslao Depešu.

Rusi stigli do Čuprije.

Trun Sena neće da nam ostane iza njihovih alavih konja. A u Rusima i da

ne priča.

Presušuju bačve, neka im je alav i sa srećom.

Šta je, šta ste se natuštili k'o da su vam voćke posekli?

Čovek sa crnom dušom je pola čoveka. A od veselog beži i djavo

i čuma.

Pazi da ne upadneš. Neću, ne brini.

Uda me vodiš.

Čuti. Ovim putim ćemo stići do Morave. Nećemo, nećemo.

Ajde, poljubimo jedno.

Ajmo gore.

Oba!

Ajde, Vinka.

Ajde, ustajanje!

Buđanje, ajde!

Stigne granate, Adame!

Adame, buđanje, Adame!

Stigne granate, ja sam ti rekao da će da se spremaju za napad, sad više niko ni

ne sumne.

Ajmo, stigne granate!

Katiću! Katiću!

Kuda?

Kupim nešto što liče na konja.

Pa pusti sad konja, imaš onu tvoju kljusinu, ajde s nama u kolo.

Pusti kolo.

Katiću!

Adame!

Na ruke vojvodi Radomiru Putniku.

Saopštavam vrhovnoj komandi svoju odluku.

Nameran sam da sutra, 3.

decembra, sa cijelom armijom preduzmem napad na neprijedne.

Naređuje.

Drinskoj diviziji prvog poziva da prodre na front Ručići kriva reka.

Moravskoj diviziji drugog poziva da prodre na front Ručići ozre.

Dunavskoj diviziji prvog poziva da prodre na front Ozren, Lozanj.

Dunavskoj diviziji drugog poziva da prodre na front Lozanj, Brezna,

Kabanjanima i Teočinu.

Zahtevam da artiljerija svojom snažnom i obilnom vatrom ne štedeći ovim ah

municiju, još u prvim trenucima slomi otpor neprijatelja i prokrači put

pešadi.

Alelvera Mišiću.

Druge nam i nema.

Zari ti, Danilo?

Šta zari ja?

Pišeš dnevnik.

Nisam ja baš toliko sujetan, Cariću.

Pismo pišem.

Daj da vidim. Dedi, pišem pismo. Šta ima da gledaš?

Gdje si?

Nisam te vidio još u Skoplju.

Pitao sam se jesi li živ.

Živ sam.

Tako je.

Sedi.

Pričaj.

Kako si nas našao?

Raspitao si kod ovih u štabu.

Jesi li i dalje ljut zbog onog u Skoplju?

Ljut?

Šta ti je?

Mi smo ratnici, ne mogu ja da budem ljut na tebe.

Znaš da smo u batiljonu najviše brinuli zbog tebe?

Zbog mene?

Zbog tvog junaštva.

Takvi ne prežive prvu bitku.

Bor! Cariću!

Neko ne preživi prvu bitku, neko preživi kad ga potjera na suvoboru.

A ima ih i što sad, ne navijaju zbog metafizičkog zorta, Boro, ne? Aaa, ne,

ne, ne, Danilo, grešiš. To je krug vasijone. To je velika razlika.

Ti? Što si smršao tako? Jesi balest?

Nisam. Ne znam.

Ginemo redom.

Poginu Vaca Beli.

Karadža.

Spira.

A i Esperanto je ranjen, jel?

Jeste.

Šteta, genijalac.

Priča se da ćemo sutra u napad, znaš to?

Kako znaš?

Priča vojska.

Ljudi, donio sam vina.

O, Cariću svaka čast.

Svaka čast. Ajde, Danilo, šta si se snuždio ti?

Možemo poslije...

Da zaigramo malo, a? Ja nisam karta od Boljkovce.

Imamo i sira ovdje. A šta bi ti mogao da uradiš?

Da odeš do one lopuže pauna i da tražiš malo slanine, a?

Viš ti šta on meni radi?

Viš kako mi je s njim? Viš?

Evo, idemo.

Vodnici Luković i Protić.

Tu smo.

Iz ovih stopa sa mnom kod komandira Čete.

Gospodine potporučniče.

O, Pročiću. Nisam te vidio od kad si mjene Mađare doveo. Biće toga još,

gospodine potporučniče.

Nama su rekli da nas svi tražite zbog nečeg važnog.

Tako je, Bora.

Traže od nas da budemo pripravni pred sutrašnju ofanziju.

Svakog časa čekam naradbu glavnog štaba.

Al prvo da večeramo.

Carić.

Hvala, gospodine potporučniče, ali čeka nas jedan prijatelj iz Ačkog bataljana.

Lijepo, pozovite i njega.

Kad je više ljudi za stolom, ljepše se jede. Hajde.

Ljudi!

Ljudi!

Pomažite, napada me ovaj! Ovo bre, stajka! Pa što se stilješ? Daj mu!

Tako je! Kuću i deču ti branim, a sutra mogu da poginem. Pa što ne ideš da

braniš? nego tuđe žene po stokacima napadaš!

Jel si suknula? Pa nemaš, bre, žiću ispod suknje! Mora imam ja mog čoveka!

Njemu je i žića ima nasijak! Jer šta god da mu se prohte!

Majku ti besnu!

Jel jel ti misliš da taj tvoj sad ne jure ni ku sajku po senjaku?

To je njegova stvar!

Vidjet ćeš ti kad ti dođe švaba!

Čiča! Šta je?

Naređeno mi je da te privedem u štab!

Jel idemo kod Grela Višića? Ne, nego kod komadanta puka. Ma kakav komadant? O,

ajde, bogati.

Stani, čekaj tu.

Gospodine komadante, sprovodim vam čiču koji laže vojsku. A to li je taj?

Bragu mi je da smo se upoznali. Ali ja moram prvo da se javim generalu Mišiću.

Odbi! Šta?

Gospodine generale?

Gospodine generale!

Omaže Bog, gospodine generale.

Bog ti pomogao to, Lodačiću.

Gospodine generale, priveli smo ga jer je lagao vojsku. Šta je lagao?

Lagao je to da su Rusi stigli skoro do Ćuprije.

Jesam. Dobro, ako nisu si ili danas.

Svi će sutra, to je neizostavno. Jel tako, gospodine generale?

Znaš ti, Čića, da je Vojvoda Putnik naredio da se privede svako ko obmanjuje

vojsku? Na svaka čast, Vojvodi Putnik, ali mu ta odluka baš nije najbolja.

Jedina laž koja ne valja je ona koja veliče švabu. Mi ne možemo da

obmanjujemo našu vojsku, Dačić.

Moramo, generale, kad nemamo šta drugo.

A kako misliš ti da je vojniku kad shvati da je obmanut?

Pa lako pa.

Napad će nam čoveku je lakše kad ga u muci dobrom obmaneš nego u zlo

istinu ostaviš.

A šta da radimo kad mu jednog dana kažemo istinu, a on ni u nju ne

poveruje?

Pa onda batine, gospodine gerale. Batine za vojsku koja ne vjeruje.

Jako su ti sinovi, dačići.

Aleksu sam sreo pre neki dan. On je kod tebe u armiji, a za Miloja mi kažu da je

u zaštitnici. Ne brini za sina.

Hvala. Živi mi bio. Hvala, dačići.

Hvala, gospodin Roktić.

A

kako

je omladina reagovala na Gavrilo postupak?

Buknuo je među nama pucan, k'o da ga je svaki od nas opalio.

Vi kažete poznajete neki mladobosance?

Gačinović i Mitrinović su mi prijatelji.

Koji Mitrinović?

On će najumniji od svih.

Za njega će se tek čuti.

Ako iko preživi ovo nevrijeme.

Aneksijom Bosne i Hercegovine germanski Beč je samo obelodanio svoje prljave

namere da uništi srpski narod. Jeste, Cariću, Beču samo vrte prste i gleda

kako Srba se utaraze.

Nego šta?

Katoličkom i Franjinom imperializmu upravo je to cilj, moj Bor.

Kako je bolno biti Srbin, hm?

Ja bih prerakao žalostno.

Jeste li vi znali da... Baron Golc nije do kraja saslušao Pašićev odgovor na

ultimatum? Kako?

Ej, ajde, molim te.

Ima li meni te istorije što je pričao Panduri i Pisari? Kako nije saslušao?

Dokazano. Nije saslušao do kraja.

Kada je Pašić krenuo da čita odgovor srpske vlade, Golc je držao u rukama

tekst sa uslovima koje je Bečka vlada zahtjevao od nas.

I na prvoj rečenici, koja se nije poklapala sa njihovim tekstom, ustao je

i obtužio Srbiju za rat.

Rekao je da smo mi krivi.

Mi tražimo rat.

Dobro, i šta je Pašić kazao na to?

Kazao je Srbija neće rat.

Ali ima svoju čast. E, ima je.

A ti si tad bio i za vrat ili po stolom, a?

Stric mi je pričao o tome. On je prijatelj sa Pašićem.

Stric.

Ej, djeco moje.

Ej, živjeli. Živjeli. Živjeli.

Živjeli.

Veličevo konj.

Naredniku.

Gospodin Narenić.

Dobro. Razumijem.

Imam jedno pitanje.

Govori. Da li biste trampili vaše konja za drugog?

Banku pride.

Dukat pride, Narenić.

Pa je li ti lipsao taj konj pa ga menješ uz Dukat pride?

Neće, neće.

Da ga dovedem ja da ga vidite vi.

Ajde. Počeš joj mu rep.

I nemoj da nije istimaren.

Mir, mir.

Bravo.

Bravo, Lepi.

Ti, Adame, tražiš konja koju da se za ženitku spremaš.

A ne za bitku.

Ako bitka ne prođe dobro, nije od ženitve ništa, moj Baboviću.

Sumnju si mi nešto, znaš?

Možda bih ti bio manje sumnjiv da više gledaš svoja posla, Baboviću.

Ajme, iči se odavde.

U redu, Katiću.

Ajde, dođi.

Deco, ali ima neko starije ovde?

Domaćine!

Domaćine!

Šta hoćeš?

Može da se prenoći ovde.

Platit ću, samo da se ugreje malo.

Uđi, ne treba da platiš.

Deco, u kuću!

Kako se ti zoveš, lepotica?

A ti, junače?

Jeste ovo vnučići?

Ja su.

A gde su ti sin i snaju?

Sin mi je u Stepinoj armiji, a snaju sam...

Pravo da ti kažem, poslala otcu u Trbušane da je sklonim od vojske.

Pametno.

Ajde, decu, na spavanje.

Jesi gladan?

Jesam.

Šta bi jeo?

Smijem da kažem?

Smeš.

Prvo jednu pileću džigiricu na žaru, dok se pilen ispeče.

Spremit ću ti.

Hoćeš?

Hoću.

Živa bila.

Hoću da se ispovedim.

Nemam nikog bližeg od vas, hoću vama da kažem.

Ne gnjavi, Cariću.

Ne podnosim...

Pijene samoubice.

Aj ne budi tako svirep.

Jeste, Boran.

Šta se desilo?

Sjećaš se kad smo se za malo potukli u Skoplju, jel?

Ono kad si hteo da skačeš u Vardar zato što je rekla da hoće sa mnom.

Haj, jesi bio funjar.

Ja je kuvan celo veče, a on naskočio na nju kao tele.

Ne znam, zaljubio sam se. Zaljubio se.

Čuješ, Bore?

Mi u Skoplju ceo bataljon avalio na žene, a ja posle prešao na onu

prevaličku... Mislim, mislim da će večeras biti sreće na tvojoj strani,

Danilo.

Dobit ćeš me na kartama.

Napunilo me sifilisu.

Volim.

Pun sam gnoja.

Sam se cedi.

Bora.

Cariću.

Cariću.

Pa to je idealno.

Pa to je idealno, barim ćeš sutra na miru da pogineš, da oteče vidu. Bora.

Šta će meni više otečbi nego života?

Ja bih sad da odem u prvi juriš da poginem.

Mislim da će ti švabe sutra ispuniti žene.

Bićeš ti dobra, Carić.

Ajde.

Ajde.

Nemoj.

Što ti je lijep konj.

Bojim se da ga netko ne ukrade.

Lijep? A nije ni lijep ni dobar.

Ajde, bare bolje od one kljusine što sam dobio po činu.

Kako to?

Trampio sam se s nekim narednikom i javili su da ćemo sutra u borbu pa da ne

poginem bar u prvom, Jurišu.

Sutra ideš?

Onda mi ne bi bilo krivni da poginem kad si mi zgubio svog konja.

Zbog konja da poginiš? Znaš šta?

Sjećam se kao mu se majka od trebila.

Ja se od sanuća nisam pomerio od njega.

Ja sam ti mog Dragana i čuvao, i timario, i menju mu prostirao. Pa ništa

mi zbog njega nije bilo teško.

A on, neki čudan konja.

Težak. Dve godine mi nije dao da ga uzještaš. Kako to?

Grize me, baci me s leđa.

Jednom sam i rebra odroka me bacio na plot.

Pa što će ti to tako divlje?

Ali ja ti ga, strina, jednom nisam obsuo.

Jednom udarac nisam vratio.

Počeli ljudi po selu da se smeju.

Bilo im drago što je neko napokon dovakao Đorđevo, mada mu... Mada i meni

dosadilo.

Zakljao sam se da ću lično da mu pucam u čelo ako ga ne uzješem do nedilja.

Tako je bilo, dođe ti nedilja, dođem ja do njega, stavim ruku na vrat, a on...

Miran. K'o da je znao šta ga čeka.

Pobneo ti se jedan od mojega dragana, pa polakom, pa korakom, pa kasom, pa

galopom uz moravu. E, sad cijelom u selu bilo krivo.

Jedino momčićaći mu bilo drago, kaže...

Jedva čeko da mi vidi kako povrh plotova na Draganu galopiram po preromu.

Zlatan je to konj bio.

Jel imaš ti devojku?

Zato ti nemaš devojku što ti je konj najvažniji.

Kad si ti divljiko i taj tvoj konj...

Ti mene hoćeš.

Mnogo.

Gospodine generale, Dunavska prvog poziva.

Alo, Kajafa?

Izvolite, gospodine generale. Koje nam je vrijeme najbolje za napad ujutru?

Ko neće da mu omrkne u podne, taj mora u zoru da pošle dan.

Samouvreni ste, Kajafa. Dopada mi se to.

Gospodin general, divizije traže da im pošaljemo vrijeme napada.

Krećemo u šest, Kajafa.

Pa neka sunce ogreje pogodnika.

Javio Mišić, sutra krećemo u Nava.

Kad?

Čeka se potvrda.

Šta se dešava?

Historija, Danilo.

Kako da spavam uoči ovakve bitke, gospodine generale?

Spava se i uoči svadbe, kamoli uoči bitke.

Strah me da se ne uspavam.

Ja ću vas probuditi.

Halo, Drinska!

Smiljanić govori. Zar vi, Krsto, još niste da završili poslove?

Naredite komandantima pukova da odmah polegaju. Za deset minuta da ste svi

zaspani.

Kajafa, spava li vam divizija?

Spava, a i ja spavam.

Ovo baš mi je žao što sam vas probudio.

Pa prošlo je ponoć. Ni ja mnogo ne verujem u poslove koji se posle ponoći

završavaju. Pa da. Tako je.

Noćobdije su glumci i pesnici.

I političari nekim.

Pravo ste.

A sad, nastavite sa spavanjem.

Dobar san, Kajafa.

I cijeloj Dunavskoj. Hvala, gospodine generale.

Ne verujem da ću noćas uspjeti da zaspim.

Kako smete noćas da ne zaspite pobogu?

A nisam siguran da je najveći rizik najveća mudrost.

Vi ste častan čovjek. A kažite mi ono najgore što noćas mislite o meni.

Nažalost, mislim da ne vidite da čovekova veličina nije u veličini

njegove zablude.

Možda.

Hvala vam.

Ali sve ti je tako sazdan da često

ljudi sa najvećim zabludama imaju najveća prava.

A sad vas molim da naredite štabojima pukova da spavaju. I vi ugašite lampu

i lezite.

Ja ću vas na vrijeme probuditi.

Vi ne spavate.

Od straha.

Vojnika večeras.

Ako je tako, generale, onda ja ne sumnjam da ćemo mi sutra da

pobedimo.

Idite, odmorite se.

I ja ću da pokušam.

Idite, profesor.

na ređenje.

Hvala što pratite kanal.