Original subtitles

Hoćeš da odeš kod mojih u Novi Sad?

Ako ja ne stignu na Belom Kodinu?

Daj, molim ti, ispričaj mojem dedi da moj junak bio junak.

Morate izdržati!

Kontranapadi nam ne uspevaju!

Morate!

Jel' razumete tu reč? Bolje da njemu ode glava nego da se naših 30 kuća zatre.

Evo ja neću.

Jel' se tamo nešto dešava?

Ne znam ništa.

Divizija mi se raspada.

Ne redio sam povlačenje. Otkud vam ta pamet, pukovniče?

Lenilo.

Ako ne preživim ovo, hoću otići kod moje majke.

Hm?

Moram.

Sve, ne mogu se.

Savu.

Nikome ni reći.

Hoću da razradite moju upoverljivu zapovest.

Treba prvo da dobijemo saglasnost vrhovne komande.

U redu, gospodin genera. Sad doću ću!

Mogli smo onda i Luku Boga, a mogli smo i njega da reješimo.

Reći ćemo da su zajedno ranjeni.

A vi to naređujete povlačenje?

Naređujem odmor i oporavak.

Naredite povlačenje štaba. Razumijem, gospodine generale.

I ovdje se čuje.

Dobro je, nisu poćorekovi.

Hađiću, sredite sve kao što je bilo u Boljkovcu.

Gutine. Izvolite.

Šta misli vojsk?

Šta vojnik ima da misli, gospodine generale?

Vojnik radi ono što može i mora.

Može li još?

Mora, gospodine generale, mora.

Postaraj se za konje.

Razumijem, gospodine generale.

Đorđe, je ono general Mišić, a?

Moram da ga pitam nešto.

E, ako sad odeš, ja ću sam za prerovom. Idi, moram da ga pitam da vidim šta će

biti sa nama.

Tolo, ja te neću čekati.

U zdravlje.

Dašto nam je komadant ovako pometen, a?

Obrati me, ne brini ti komadantske brige.

Od njegove brige mi zavese tri sina. Ili? Imam pravo da vidim šta se radi.

E, boga mi to pravo nemaš i da su ti 33 sina u armiji. Je li taličan čovjek taj

živojni mišić? Aman, prijatelju, šta te se tiče njegova sreća?

Hajdi, idi.

Ovoliku nesreću možda preživi jedino čovek koji ima više sreće nego snage i

pamet. Aman čoveče, ostavi se generala. Idi s milim bogom. Neću. Odbi.

Neću. Odbi.

Dragutine.

Ti si mi nešto poznat.

Vidiš, ja sam toladači celjak iz prerova.

Bio sam pred Mjolicom ono kad ste išli na front.

Mogu li ja malo da se ograjem, komadante?

Možeš, prijatelj. Zašta ti je ovo?

Za krstače mojim sinovim.

Šta je s njima? Gde su?

Trojica kod tebe u armiji, a jedan mi ostade na ceru bez beneka.

Baci to.

Jesi ti namjeran da ne popustiš vabama?

Jesam.

A gdje su tvoji sinovi?

U rovu s puškom.

Koji tvoji?

Onda ti verujem i za moje sinovi.

I neka da Bog da te oni nadžive. Da ću.

Uzmi, loži ovo. Hajde.

Preblizu su.

Moramo što pre da krenemo u juriš.

Kakav juriš?

I čime da krenemo?

Malo pre sam ih čuo kako kašlju. Sad ili nikad.

Ali govorkalo se o tom nekakvom povlačenju.

Povlačenju? Kakvo sad povlačenju? Nema povlačenja.

Danilo, zna Mišić šta radi.

On ti je doktor za ovakvo lomatanje u ratu.

Djeco, treba mi dobrovoljaca.

Ja ću.

Sjedi, sjedi.

Sad sjedi.

Gospodine komandire, je li istina to što pričaju da ćemo da se povlačimo sad?

Čekamo potvrdu tričku, boro?

Treba mi neko iskusnije.

Rezo.

Paune!

Dolazu vam!

Ajde, ajde, ajde.

Ti ćeš da ideš s protićem.

Komandan Puka je tražio da mu privedemo bar dva Austrijanca.

Mi?

Mi nego šta?

Birajte one s činom.

I nemojte da ih maltratirate. Budite gospoda.

Razumem, gospodine komandine. Razumem.

Kakva elegantna naredba.

Posle neka neko kaže da smo mi seljačka vojska. Ne, mi seljačka vojska. Puška

vodnička.

Znajdi.

Trilo.

Pamet u glavu.

Ne brine, Bora.

Kad ću, jeli...

Proslijeđena moja naredba. Jeste?

Svim divizijama. Svim.

Nije se najavio?

Nije.

Gospodine vojvoda, ako im dobro.

Došao sam da vidim, hoćemo li braniti suobor ili ćemo kao djeca zaplakati za

njima.

Ne znam koliko vam je ta opaska primjerena u ovom trenutku.

Barem isto kao ideja o povlačenju.

Izvolite.

Izvolite, gospodine Voredo.

Šta se dešava, Mišić?

Tri dana branimo suobor i trupe i komande su potpuno iznurene.

To znam.

Prva armija radi po planu vrhovne komande.

Za uspeh tog plana nedostajala je živa snaga i rad

ostalih armija.

Ako ste naumjeli da pišete studiju o prethodnim bitkama, samo izvolite.

Napisat ću ja šta treba da napišem.

A sad vas molim da me saslušate.

Vaš strateški plan je iscrpen i okončen.

Kako to mislite?

Prva armija je na rubu propasti.

I šta sad hoćete?

Kadrovsko odsutstvo?

Na desnom krilu izgubili smo Majden i Glavicu.

Na levom Šiljkovu koso i Babinu glavu.

Neprijatelj je čvrsto stao na Suhovorsku gredu.

Nije li to vas optimisto kakav jeste?

Maloskolila malodušnost?

Ja i dalje verujem u pobjedu.

I to sve detaljno možete staviti u vaše memoare.

Pre pola sata sam izdao naredbu prvoj armiji da se pripremi za

povlačenje na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca. Što ste to rekli?

Čuli ste me?

Ma jeste vi to poludeli?

Ma ko je vas ovlastio da vi odučujete u sudbini Srpske vojske? Ovlastila me

savjest! Savjest?!

Ja sam to tačno predlostio.

Šta kažete, savjest?

A šta ćemo sa savješću drugih komandanta armija?

Nije oni ne ratuju protiv bečkih gospodjica sa lepezama.

Jovanoviću!

Zovite, predstavo nasrednika.

I recite mu da je Mišić naredio povlačenje prve armije. Odmah, gospodine

Vojvodo.

Radove! Šta će biti sa drugom i trećom armijom?

Neće biti ništa gore nego što je bilo pre moje naredbe. A za neki dan bit će

bolje.

A Beograd?

Šta ćemo sa Beogradom?

Beograd moramo odmah napustiti.

Znate li vi...

Optimisto, šta za jedan narod i državu znači gubitak prestonice?

Ja ne snosim nikakvu odgovornost što Srbija ima prestonicu tamo gde bi

trebala da stoji samo granična karaula.

Nema potrebe da ponarate ono što ste od mene čuli. Gospodine Bojevodo, ja sam

kod vas polagao sve oficirske ispite. Vi ste mi načelnik i starešina.

Mogu valjda ponekad i nešto vaše da izgovorim.

Šta?

Švabe doručkuje.

Pa moraju oni da jedu. Da, tričko.

Ali oni razgovaraju dok doručkuje. Pa šta s tim?

Pa to je privilegija bogatih.

Osvajača. Pusti sad filozofiranje, od mora još i od putnjave.

Zašto mi ne bismo doručkovali sa njima?

S kim vredu doručkujemo? Sa švabama.

Što pričaš nam, bodoli? Zašto?

Zar nije ljudskost duplja od straha?

Čekaj!

Mamu, ne se kompiraš.

Tričko, ako me danas ubiju, bit će me čovjek, a ne švaba.

Ne znam, vidiš da nije normalan.

Od naravnice! Ne budali!

Ne znam šta.

Od naravnice!

Izbušit će ti kao torbu!

Ne igraš sobice tep!

Šao sam da doručkujemo!

Jesi normalan ti.

Jesam ti rekao da se ne glupiraš. Eto ti sad! Oni ne bi zapucali da ste vi

izdržali. A na svojom čemu da im vjerujem? Na osnovu osjećaja. Ej,

izvini! Ja nisam kockar!

Dobro. U redu.

Ja sam kockar.

U redu.

Eto, sad smo se bar zagrijali.

Možete da nastavite sa doručkom.

Ne, oni mogu da nastave sa doručkom, a mi bi s vodima mošta.

Imaš pravo.

Da idu van.

Ovo je mrtvo.

Jeste.

Ajde.

Putalo je jedna.

Voro.

Evo, Voro.

Njegovo?

Nije njegova, državni mora polajt.

Ti baš nešto poginiš danas, budalo.

Njegovo visočanstvo.

Resite njegovo visočanstvo šta ste naumili. Ja s jednim ruskim kadetom neću

da diskutujem o komandovanju armijom.

Meni se ne tresu gaće pred apisom. Čuo sam vas, Mišiću.

Govori, Mišić.

Ja sam vaš vrhovni komandant i budući kralj. Bićete kralj samo ako ja spasem

prvu armiju. Ne možete vi svojim inatom ništa da spasete.

Ima da... Vršite svoje dužnosti i pokoravate se mojoj komandici. Samo u

granicama svoje savesti. U granicama svoje zakletve. Mišiću! Svog

komandantskog ubeđenja.

Visočanstvo.

Ja sam vas postavio za komandanta prve armije.

Suobor nije vaša očevina. Nije li Srbija vaša? Ako ste oteli krunu od brata,

niste nasledili narod.

Ja sam nasledio brigu za svoj narod.

Njegovu sudbinu sam primio na svoja pleća. Otkud narod na

prinčevskim leđima?

Pa narod je vas natvorio na svoju grbaču. Mišiću, naredjujem vam da

izvršite naredbu vrhovne komande. Ni korak nazad! Samo carevi izdaju takve

naredbe. Ja takve zapovesti niti izdajem, niti primam. U srpskoj vojsci

nikad ne smije da se izda naredba nazad! Onda ja više neću biti njen komandant.

Govori Putik.

Vaše visućanstvo.

Zvat ćemo vas kako ponovo razvodimo sve.

O Bogu, Mišić.

Kakav li vas je to stršljeno ujeo ovde na Suvoru pa mi je udrlo na mozak.

Pa šta vi to mislite?

Da ste baš vi pozvani da spasavate srpsku vojsku?

Dok se mi svi ostali češkamo da ne kažem gde.

Gospodine Vojvodo, ili prihvatite moju odluku, ili

odmah primite moju ostavku.

Nije ovo jezik pa si mater.

Ha?

Mađarski.

Ste ono beše kod njih išo u škole?

Jesam. Ha? Šta pričaju?

Ne znam.

Ne znaš? Ne.

Svi vi tako na škole odete pa za suknjama jurite.

Ja ću ovog prvog.

Drugi vidi šta se dešava, skače ja njega puškom.

Hajde.

Hajde! Tu si, mamicu tjemen! Dole puški!

Došo si na manje da mi si srčuš, ha? Hajde!

Hajde! Sad ćeš ti da vidiš kako je kad srbim propituje. Hajde!

Hajde!

Hajde!

Šta se ti ukočio?

Sanuzda smo ih pao, ne? Da su kopali njivu, mi bi ih sa njive.

Hajde, idemo!

Hajde!

Hajde, polazi!

Šta se dešava ovdje?

Sjedi lijepo u rovu i čekaj naredbu.

Jasno.

Evo je, gospodine komandiri.

Lijepo, Paune.

Protiću.

Hvala na veru, Protiću.

Ajde.

Osvoji ti zvezdu.

Ma kako i.

Ovo je mrtav? Jeste.

Boro.

Kako možeš da sedeš pored mrtvaca?

Oladio si pa ne zaudaram.

Sedi, ajde.

E, Boro, Boro.

Makedonac, dolazi ovamo.

Čestitam, Brodiću. A šta mi čestitaš, Boro?

Hvatili smo ovu dvojicu dok je jedan vršio nuždu.

Stvar ružes.

Toliko je smrdelo da nisam mogao da idem iza njega dok sam nas provodio.

Lepo kaže tričko.

Zaslužena medalja.

Šta ćemo ako prva armija prestane da brani vododelnici između Kolubare i

Zapadne mora?

I šta ćemo ako nas počorek potjera sa padljena Suvobora i Rudika ka

Kragujevcu?

Može li se Kragujevac držati sa švabama u Čačku?

Sve je to logično i tačno.

Ko bi na ispitu drugačije odgovorio, nikad ne bi postao ni generalštarni

oficir.

U čemu je onda stvar? To je logična strategija.

Za štapske mape, za istoriju.

Mi ovde sada na suoboru moramo nešto drugo. Nešto što se jedan put čini.

Nešto što se ne ponavlja i ne uči.

Prva armija sada nema mogućnosti da bira strateške ideje. Ono

što mora je da izbjegne sutrašnji udar.

Taj poraz prva armija ne bi preživela.

Verujte mi. Ja sam ovde.

Na položajima. I bolje znam stanje trupa od bilo kog u vrhovnoj komandi.

Gospodine vojvodo, moramo da se povučemo.

Moramo.

A Počorek?

Počorek neće moći da me otera sa novih položaja. A suobor će ga prelomiti.

I mimo dubokog ubeđenja?

i odličnog poznavanja svojih trupa, takođe se gube i bitke i ratovi.

A bitke dobija onaj ko ima nadmoćnu ideju, ko ima

kontrolu nad vremenom i prostorom, ko neprestano pokazuje inicijativu.

Tako sam ono i ja odgovarao na svim ispitima.

Iako je Oskar počerek išta, zapamtio iz

istorije ratovanja. Ako je išta zapamtio, pomutit će ga neizvesnost.

Neće znati šta smeram, šta mogu.

A šta smerate, Živojina?

Našem vojniku treba bar dan i noć da ne vidi žvabe.

Da ih ne čuje.

Da zaspi.

U miru i tišini.

Da se najde, ogreje, okrepi. Da može sutra da ustrči uz brdo.

Jemčim glavom ovu bitku dobija onaj ko se bolje i više naspava.

Ko bude više verovao u svog komandanta.

Jes li to sve činjenice na kojima ste zastavili svoju sudbonosnu odluku?

Nisu sve.

Ima jedna nevidljiva, gospodine Vojvodovo.

Velik je to rizik.

Mišiću, mogu li ja da donesem takvu odluku?

Ko sme, taj i može.

Ko ne zna za strah, taj ide napred.

Jovanoviću! Zovite! Ozovite ponovo.

Njegovi sočanstvo predstavlja nasljednika.

Odmah, gospodin vojvoda.

Gospodin komandir, razvali ste me.

Izdata je naredba o hitnom povlačenju.

Povlačenju? Tako je.

Spuštamo se prema gornjem Milanovcu.

Ček' tamo.

Boj' me.

Šta si dešao?

Zaglavi smo se.

Ljudi! Pa ima li ko da pripomogne, ljudi?

A šta ti sviraš, sunce ti poljubim? Sviraj, sviraj, prijatelju.

Lakše mi je. Tebi je lakše što ti nema spasa.

A nama što se možda izvučemo i nije do pesma. Sviraj se, Tola, dok ne godi je

vojske. Prijatelju.

Hoćeš li ti da pomogneš da izguram kola da se ovi ne posmrzavaju pre nego što

stignu da previjaju? Ajde ljudi da pomognemo ranjenicima, ajde!

Ajde!

Ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde,

ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde,

ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde,

ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde,

ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde, ajde,

ajde,

ajde Pa

gdje su nam sad ti kozaci kada nam je potrebno pomoć?

Barsirine, Beograd.

Dole solun pun francuskih i engleskih lađa. To bi je rekao lipšno general

Mišić. Je, baš te bi rekao Mišić. Nego kako? Baš si s Mišićem govorio. Dva puta

brk o brk sa njim. Nisi ti Mišića ni video.

Ti, znaš, dajde.

A zašto se onda povlačimo, a?

Znaš, ući ja za to, znaš.

Ako on kaže...

Da ćemo da otaramo Švabe, ja mu verujem.

Hej, pomci, a znate za Aleksu Dačića iz Prerova?

On je moravski.

To mi je sin.

Teško ćeš ga ovako naći, Čiča.

Ako je živ, bolje da po štabovima tražiš.

Ajde, gure, gure.

Stigli ste, gospodine generali.

Kako su vesti, Hrpsić?

Bugarske komite razorile su most na Vardaru i prekinule prugu do Djevđelije.

To su redovni događaji.

Javila si vrhovna komanda.

Dobro napredo je prerađivanje granata za kalibar naših topova. Najzad, hvala

Bogu. To je nešto na što počerak ne računa. Da. Jel ima još nešto?

Svi komandanti divizija pozvani su na sutrašnji sastanak. Odlično. Da.

I predsjednik Milanovačke opštine tražio je nekoliko puta prijem. Šta hoće.

Jasno.

Odložite to ako nije hitno.

Razumijem.

Kurše!

Jada me.

Ajde da mi pričavaš Kljusimu.

Kojak ti posla imaš?

Da nećeš opet da tražiš Dragana?

Ovo ti je da brineš svoju brigu.

Ajde.

Ti kanda nisi srećan što smo sišli s planine?

Kojim ništa nismo uradili kad smo ih gađali u teme. Šta dočekujemo sad kad

smo ih pod petama, a?

Zbog toga budem srećan.

Jasno.

Čini mi se da si ti jedini koji tako misli. Vidjet ćemo ko će šta da misli

kad nas švabe budu ko zečeve poslalim iz Moravu.

Me vraća. Kažem ti ja, slistit će nas do Božića.

Pomaži Bog, vojsko.

Bog ti pomog, očića.

Je li, dete, da nisi vidio mog sina, Miloja Dačića?

Nisam. Pa kako bre, nisi visok ovako, tobđija? Čiča, u onoj studeni ne bi

rođenu majku prepoznao da je pred mene stala ne tvog sina.

E, momci!

Nije ko video možda konja crnog, velikog, na belu fleku? Jok, brale. Ne?

Ne. Je li jesi ti čuo za onoga Nostradamusa on predviđao? Nisam.

Pa da jesi znao bi da je on rekao da će u ovom ratu da pogine car sa bradom. To

je Franja Josipovna. A vojska pod crno-žutom zastavom ima da propadne. Ne

znam ja, ništa od toga. Pusti me da malo predahnem.

Ej, bre.

Adame.

Ej, Tola.

Šta je? Što si se smrkao?

Nisam. Ajde, nisi.

Pa nisam ti, a tamo neki komšija znam te od rođenja. Kažem ti, Tolo, prevarao si

se. Dobro sam.

E, ne mogu da se ja prevaram kad si ti u pitanju.

Đorđe i ja smo pošli zajedno, ali smo se uz put razišli. I gdje je oca sada?

Pa otišao u preravu. Nije mogu da... Sad čeka da ja razgovaram sa generalom

Žućem.

Sa Mišićem?

S Mišićem, ne mogu. Ti?

Ja, vrati, što... Dva puta mu skresao u brg sve što sam imao.

E, čekaj.

Evo na, malo do vana.

Neka hvala. Šta neka hvala?

Ajde uzmi kad ti dajem.

Vaci posle ako hoćeš. Hvala.

Šta ima u preru?

Nema ništa.

Pusti.

Pusti. Šta radi Natalija?

Čita pisma, piše ih i šalje na front.

Pita li za mene možda?

Pa pita kako ne pita.

Sve su te žene pozdravile.

Tola.

Izgubio sam Dragana.

Dragana?

E, sine, pa... Šta ćeš vidiš da se gube carevine zemlja? Priga me za

carevinu. Pa čekaj, ne znaj se, ljudima grobna mesta, pa nemoj.

Ajde uzdravljaj, Tola.

Čuvaj glavu.

Poću. Ideš li u prerovo možda?

Dok ne nađem djecu, ne.

Ako budeš otišao, reci oci da mi nabavi dobrog konja. Neka vidi da bude najbolji

u okrugu i... Neka ga dotera što pre.

Može, jodan.

Ajde, uzdravlja to. Ajde, čuvaj se. I ti.

Da. Gospodine generale. Da.

Stigle granate. E, hvala Bogu.

Čavure su obrezane po dva milimetra i ponovo montirane.

Koliko je stiglo?

Nekoliko hiljada.

Pitaću Spasića da proveri tačne cifre.

Vrlo dobro, Hađiću, vrlo dobro.

Gospodine vodniče, rasanite se.

Ja sam, ja sam, Sava.

Ajde, sačuvao sam vam ovo za večer.

Hvala, Sava.

Koliko je sati?

Pola osam.

O, pa dobro.

Spavao sam sedam sati.

Kako je naredjenje?

Da odmaramo, trebimo vaške i da se krpimo.

Lezi ti Savo, ja neću spasiti. Jedi, jedi. Samo jedi.

Ajde, jedi. Sve to pojedi. Ljudi!

Ljudi! Ljudi! Stižu granate! Stižu granate, ljudi!

Stigle su granate!

Ljudi, djeco, vojsko!

Ima ljudi kojima rađa i kad im semena kamen

padne. Kojima se stoka blizni.

Koji ove? Ima ljudi kojima grad nikad ne padne na vinograd. E,

takav je čovek i ovaj vaš general Živoj Mišić.

Sedja kao i svaki drugi, ali mu sreća pretovarila život.

Preobratilo se, deco!

Preobratilo se!

Živeo general Živoj Misić!

Živeo!

Živeo naš Žuća!

Da.

Gospodine generale, sve je spremno.

Odlično, drugutina, odlično. Jesu...

Počeli da dolaze? Još i čekamo.

Je li, Dragutine? Da.

Jel ti misliš da je kucno čas da mi krenemo prema

Šapcu i Valju?

Sve je to u Božijim rukama, a i vašim, gospodine generale.

A šta vojska misli?

Čeka zapoveste i nada se.

Mladas?

Šta se tu dešava?

Suju volove, gospodine generale.

A šta će?

Životinje.

Težak im teret.

Da!

Gospodine generale, tražio sam prijem.

Znam. Ja sam gradonačelnik Gornjeg Mjelanovca. Znam, kažite.

Recite mi, kad počinjemo sa evakuacijom, red je da mi saopštite.

Sa evakuacijom? Da.

Nikad.

Kako mislite?

Jasno, mislim nikad. Ali narod me skolio lupaju na prozoru i vrata.

Pitaju šta ćemo, kuda ćemo.

Pogledajte, samo opštinske pare, pečat, sve to po mojim džepovima. E, pare odmah

dajte načelniku armijske intendanture da se vojsci kupi duvan.

A pečat, uradite već s njim šta vam je Pašić i rekao da uradite.

Vaše Bogovisko.

Pomaže Bog, podaraniče.

Pomaže, pomaže.

Ja mogu da nazivam mojeg sina Aleksu. Ja sam Tola Dačić iz Prerova. Iz Prerova?

Jes, ne slijedim se toga.

Aleksin otac? Da.

A jel poznajte Katiće?

Kako ne znam Katiće? Od rođenja još.

Aćima? To mi je beba.

Ja sam Vukašinov sin.

Vukašinov sin?

Aleksi Vodnik.

E,

Bog je sve mogući.

Ali je rat još moćniji.

Kako je namestio da baš ti budeš mom Aleksi Vodnik?

E, jel ja gdje mogu da ga nađem?

Kako je deda? Ma dobro je, nego se brine.

Brine se za Adama mnogo.

Sine?

Sine, Aleksa. Stari. Ja sam.

Ja sam.

Gde si?

Gde si? Ajde, sjeti, sjeti, sjeti.

Pa desi, tražim te tri nedelje.

I baš ovdje da me najdeš. E, pa tako je Bog rekao.

Boga mi, tako je Mišić rekao. On će nama sad i bogi bati.

Dobar čovjek, dobar čovjek.

Uskoro će Srbiji da bude bolje.

Tako mi je živoj rekao.

Višić, tebi rekao, a? Jes, mat.

Mi smo, boga mi, dva puta ozbiljno razgovarali. Čuti, čuti, čuće te neko od

vojnika. Oni pa i čuje, šta? Ima da mi se smeju do kraja rata. Ajde, ajde,

baksus. Ajde, jedi.

Ajde, dala sam ti preslaku.

Prvo malo da jedes. To je ranaša bela, vidi kako je.

Ranaša punjara.

E, čekaj, da bi se lepao.

Jeli?

Jel se vidu, mila?

Do malog suvobora je bio živ. Da.

Poslije ne znam.

Evo ti, mislim.

Uzmi.

Nemoj na suvo.

Ajde malo da popiješ.

Evo ti.

Ova naša mučenica, vidi je.

Uzmi.

A ko je sve poginuo iz prereva?

Bolje ne pita.

Mnogo.

On je mali Otodorović. Onda, on je što je živio tri kuće ispod nas.

Radovan? E, Radovan, Radovan mali.

Ne znam se broj.

E, moj Aleksa, vidi ga, vidi ga.

Brkuvi rastu, a?

E, moj Aleksa, Aleksa.