Original subtitles

Kosanka! Kosanka.

Evo. Bogu da vam pomognem, ja sam Adam Katic iz Prerova, jedinac. Otec mi je

trgovac. Jedinac si svoje majke, vrati se tamo gdje ti je mesto. Čekaj me kod

mostića na kraju pute. Hajde pređi.

Ne hoćeš?

To su domaći begunci.

Ona zemlja koju sam danas pustio na ono mrtvo dete.

To je najhrabrije što ću raditi u ovom ratu.

Ko si ti?

Sava Marić, celjak.

Dok vi ne dođo ste bio sam i vodnik.

Dobro si prošao.

Ti si malo kontuzovan.

A vidio sam neke kako ste baš u selu.

Pune im čak šire. Šta ste odlučili?

Odlučio sam da povijem centar i levo krilo na Suvorsku gredu.

Uradite što ste naobili.

Ne smete da dozvolite da maljen padne.

Evo nama je noći stigao, onaki dan gdje se utopi nešto municijalno. Vidjet ćete

kako će vojska da revolji. Vidjet ćete.

Sava Marić tvrdi da ujutru može da pozna vojnika koji će poginuti taj dan.

Ko od vas želi da bude osmatrač za našu bateriju?

Osmatrač mora da bude postojan, mora da bude hrabar. Ja ću.

Evo da, moj Dragutine, jesi mogao da nazveš sitnije?

Pričao je moj ded, Miša Kaljević, po njemu smo mi Mišić, da

je u njegovom selu, Tepcima, u Crnoj gori, da su orasi bili ko pesnice.

Ne ovi, toji.

Jeli, ljudi, što malo ove gunjeve i...

Opanke, ne prikrpite.

Kako da ih prikrpimo? Kada je bela dana, ne vidimo da nam puška nije u rukama.

Ima uvek za to vremena. Nemoj tako, vojniče.

Jelija, te vaške vam smetaju mnogo?

Njima je hladno, gospodine generale.

Da ti je dobro, da ti je dobro.

A možeš li misliti, vojniče, po ovoj zimi, kako je s vabama?

Ne može im biti teže nego nama. Nemoj da si tako brz na jeziku, kaplar.

Zamisli da ova voda tamo što se čuje, da to nije Dragobiljski

potok, nego Nižidersko jezero, kod

Bruka na Lajti.

Pa ne znaš ni gde ćeš da zanoćiš, ni gde ćeš da osvaneš.

A sve te mrzi što te gleda. I drvo, i kamen, i pas.

Sve ti je tuđe. I tako je njima ovdje nađas.

A još im za vratom oficir s revolverom.

A švabe imaju municije, a mi... A ne dobija se rat samo topom i granatom,

bojniče. Nije tako.

Rad se gubi prvo u duši, ali u duši se i dobija.

Recite mi, deco, od koga zavisi kad ćemo se vratiti u Šabac i

Valjevo?

A od nas, majko mi, od nas.

Ako mi to muški hoćemo, ma mi za deset dana...

Možemo do granice.

Jer ne bi bilo bolje da mi i njih gađamo u leđa, a ne oni nas.

Jer ako ovako nastavimo do Morave, ima da nas nema.

Bit će nas, gospodine generale.

Bit će. Bit će, bit će. Bit će nas.

Daj ti ih oraha, šta se stisku.

Odmah, gospodine generale.

Kanda nam vojska živnu, gospodine generale.

Jel' ja...

Koga psuju kad niko ne sluša?

Nikoga, gospodine generale. Bog je ti, nikoga. Srbi nikoga ne psuju.

Jer niko da ti je slava.

Sveti Aranđel.

Jer bi mogo da se zakuneš na Svetog Aranđela, to što si mi rekao.

Koga psuju?

Pa ranije su psovali Pašića.

A onda?

Onda državu.

Još?

Saveznike. Ali više nikoga od njih ne psuju.

A mene?

Vas. Dobro, ne moraš ništa mi pričaš.

Neka psuju. Ako nemaju koga drugog, razljuti ih na mene.

Gospodine generale, na vas bih razljuti. To ti je naredjenje. Ajde.

Hoćemo li dragutine?

Odmah, gospodine generale.

Kađiću, šta kažu izvješte?

Od svih divizija isti.

Grupišu korpuse za napad na prvu armiju. O, počurek.

Očigledno zna gde je srpska vojska najslabija.

Zato uporno navaljuje da opravda orden koji je već dobio.

O što?

I baš ga briga šta o tome misli.

Komanda Srpske vojske.

Imamo i jedan iscrpan izvršten. Da čujem.

Imaju tri korpusa sa kompletnom artiljerijom.

Šest divizija.

Gospodine majore, desno prema dolini, 10 metara od velikog hrasta.

Javim Poligoriću, 10 metara od velikog hrasta.

Poligoriću, imamo lokaciju za jedan top. Dva topa.

Dva topa.

Dva topa desno od hrasta, 10 metara.

Vidim, stegne taj mi klonjez!

Vidim! Gospodine majore, veza je pukla!

Alo!

Alo!

Alo! Dej!

Alo!

Paligoriću!

Paligoriću!

Idemo u javiliću.

Gdje si ti pošao?

Sedi ovdje i čuje mi kapu, daj mi to.

Majore!

Majore!

Sutra će biti još i gore, ako vrhovna komanda ništa ne preduzne.

Neko mora da snosi odgovornost zašto je prva armija dovedena u ovakav položaj.

Dokle ćete da mislite da nešto neko radi protiv vas?

Dokle god imam razloga za to.

Otrešite se stare zlobe.

Ne učite me lepom ponašanju u tvoj vodop.

Ne polažam kapetanski ispit. Za Boga Mišiću. Svi stradamo.

Sutra će me napasti šest kompletnih

odmorenih divizija.

Bez topova, bez granata, bez hleba.

Preduzeću sve što se može.

I šta hoćete više?

Gospodine generale, Maljen je napadnut jakim snagama.

Jelak je već izgubljen.

Gospodine gerele, Vasić je na vjezi.

Misić govori.

Nezapamćena magla, gospodine generale.

Magla? Takav prizor u životu nisam vidio.

Ne vidi se čovjek na nekoliko metara. Vasiću, ne zanimaju me meteorološki

uslovi. Nezamisliv je pokret trupa sa ovih položaja.

Rasturi će se, izgubi će se u magli. Imaju li švabe duple oči? Ne znam.

Ali ne mogu da prihvatim rizik pokreta trupa.

A šta ćemo ako se tim rizikom spasava prva armija?

I da mi naredite, ne mogu da ispunim. Ne možete ili nećete.

Ne vidim!

Odložite napad.

Odložite do... Javite mi kad se podigne magla.

Šta komanda čeka?

Što mene pitaš? Što ne bežimo odavde.

Jel' ovo bilo za juriš ili za bežanje?

Ej, Miran!

Miran, Miran!

Da li se živa glava ne izluči, trebalo bi se pomeriti.

Ar konju ne lomim glavu po ovim urvinama?

Tako! Tako!

Neće nas ni sahraniti.

O bogati Žarku! Šta? Vratit ću!

Isuće mi mitraljez! Ajde, ajde, vod!

Ajde! Zivljit ću! Ne vod!

Ne brini!

Vratit ću se!

Ne vod!

Izvolite, gospodine generale!

Kapetane Periću!

Kako je to? Rulja beži potocima.

Bataljan se povlači, gospodine generale.

Kom je naredio da povučete bataljon?

Trpeli smo veliku vatru, gospodine generale.

Nekoliko rafala, dve šrapnjarske granate i vi pete u tur.

Morali smo.

Kako tako? U propasti ste vojsku da beži čim ugleda švabe. Ja sam odlikovan

medaljon za hrabrost.

Odlikovani ste za hrabrost?

Na bregalnici. E pa više vam ne vredi ta medalja, kapetane.

Zapamtite, vojnik i devojka samo jednom za svakda gube čast.

Jedino oni ne mogu da okaju ni sakriju sramotu.

Daj.

Zašto se ne javljate, Vasić?

Branim babinu glavu. I šta ste uradili na babinoj glavi? Bar da je devojačka.

Izvršili smo naredjenje. Jedva.

Šlabe se grupišu za novi napad. Ako se ponovi današnji... Vasiću, to je

ozbiljan položaj.

Pa gori mi cijelo desno krilo.

Od magle se ništa ne vidi.

Pokrenite odmah osmi puk.

E, u majčinu.

Volim. Seci uši, krpi dupe.

Tako je.

Opet uku. Ako. Ako.

A sad postupite onako kako sam naredio. Osmi puk!

Seci uši, krpi dupe!

Nagane!

Lisa se oždrebila.

Muško. Ima veliki cvet između očiju, na majku. Noge velike, vrat dug. Biće

trkač. Ajde, diži se da ga vidiš.

Šta si me odnazivaš, bogati žar?

Istekla mi je krv.

Hajde, vodim te ovdje. Hajde!

Ne mogu.

Ako Srbija nema konzerve, ima šljiva!

Pađiću, zahtevam da se vojsi svako jutro skuva kazan čorbe od suvih šljiva.

Razumem. I neću više da vidim neobrijanog oficira.

Razumem.

Ne verujem da je ovako kako javljaju iz divizije.

Nemislim da komandanti pretjeruju.

Srpski narod hoće da živi.

Mi smo odlučni da postojimo i kao nacija i kao ljudi.

I to ne samo zbog religije, slabode, države, nego i

zinata.

Da će Bog.

Možemo mi, Hadžiću...

Mnogo više od ovog.

I nema tog mudraca koji može da

zna šta sve čovjek može da istrpi da bi opstao.

Vod naredniče.

Češ sule šljive.

Hvala, društvo.

Pet za Marjaš.

Paune, daj čoveku koliko je platio. Ne treba, hvala. Treba.

Kad se trguje, treba pošteno da se trguje. Evo, nati, ajde.

Mogu li ja da uzmem ako ti nećeš jače?

Može.

Evo ti svih peta.

Pozneš Pauna?

Ne poznajem.

Prije tri dana odlikovan medaljom za hrablost jer je zarobio sedam Nemaca s

mitraljezima i sandug municije.

Vidi ga sad.

Zar su junaci tako gramzivi i jadni, Bora?

Tiše pričaj, Danilo.

Čuće te.

Kako mogu sa takvim osjećanima da se bora za uzvišene ideje?

Šteta što si morao Savu da preplivoš da bih shvatio da su ljudi ovde gramzivi i

da ne poštuju tuđu nasreću.

Braćo!

Za koga se smrzavate?

Girete bosi za Pašića i njegove oficire. Ej, propala je Srbija. Idite kući.

Su ovo naše vojnice?

Begunci iz nekog drugog puka.

Ovo je strašno, Boro.

Neću da umrem smrzavajući se na Maljanu.

Hoću da poginem u Jurišu.

Kao čovjek.

E pa mislim da će ti se sutra želje ostvariti.

Koliko je sati?

Ne znam.

Sati prestao da otkucava kad je Kazanova umrao.

I od tadka još nisam ni navijao.

Šta misliš?

Šta je pomislio dušan?

Kako je koršun pogodio grodi?

Šta je pomislio?

Ništa.

Niko da se nasmeje.

Kutuzov je rekao... Nije, mojte, molim vas, Kutuzov, pustite i Bonaparto,

ostavite to pitomcima.

Ovoj vojsi treba malo smeha, neka šala.

A generali, a zašto mislite da bi vojsi šala?

Pomogla. Da sve bi bilo drugačije.

Da bi se ovi nesrećnici samo malo nasmijali.

Mislite da je šala podrevnija od granata?

Niste. Da im čujem smeh, ja bih u dan mogao da predvidim

kad ćemo se vratiti na Drinu.

Novi izveštaj, gospodine generale.

Hvala vam, Hrđiću.

Možete ići na spavanje.

Laku noć. Laku noć.

Kad bi neko nasmejao ovaj natmureni štab, odlikovao bi ga Karadjordjevom

zvezdom.

Onzbiljan sam.

Ja mislim da je to sada najteže.

Zar nije komandantu najteže smisliti nešto bolje od njegovog

protivnika?

Biti hrabar, generale, to je... Većina ljudi ima hrabrosti

onoliko koliko im je potrebno da prežije.

Dragutina, nemam više jabuka.

Ostale su samo sitne, gospodin general.

Ako su!

Daj sitne!

Od podna nemamo više nikakvu vezu sa manjenskim odredom.

Odsečeni jadnici.

Potpuno.

Kakve su mađarice, ha?

Kaži. Šta ja znam o mađaricama?

Ja ne mogu da verujem da ću da poginem na frontu kada nisam otišao u peštanski

kupleraj.

I nešto zaspaću.

Prošla jeseni, kad sam išao za Pešto, zaljubio sam se u jednu moju koleginicu,

Nemenu.

Jel? Da.

I šta je bilo s nama?

Šta?

Zaljubio sam se u vozu i vodili smo se cijelu jesem, cijelu zimu.

Kad su procvetele prve kruške,

Iznevjerila bi.

Dobro, ajde, ne moraš to da mi pričaš. Pričaj mi nešto drugo.

Moj deda u kamenici ima svoje trvore dudova.

Maš da ima samo jednu ženu.

Koju?

Lako kaže.

Sinko. Da mi je da vidi među svojim dudovima.

Srbijanske oslobodioce na belim konjima.

Ti meni veruješ, Danilo, da ja nikad, ali nikad u životu belo konja video

nisam. E, ja jesam, Boran. Jesi mi jesam.

Hoćeš da odeš kod mojih u Novi Sad?

Ako ja ne stignu na Belom kolju.

Daj, molim ti. Boro.

Idi.

Ispričaj mom djeli da mu junak bio junak.

Iako ne bude istina, ti slaži.

Redo.

Zakuni mi se.

Opet, tata daju!

Gospodine Vojvodo, Mišić govori.

Izgubili smo Maljen.

Noćas.

Neprijatelj je stao na Suhovorsku gredu.

Šta je sa ljudsvom?

Više od osamstotina vojnika poginulo ili nestalo. Skoro četiri stotine je prošlo

kroz previjališta.

Ima četa koje više ne postoje.

Nijedan vojnik nije ostao.

Očekivao sam pad Maljena.

Dobro je što se to nije desilo prošle nedelje.

Prodor, švaba u zaleđe prve armije sada je nezadrživa.

Nema više mogućnosti za napad. Ja u taj napad nisam verovnik kad ste mi ga tako

samouvereno najavljivali. Ja jesam.

Ima. Buknula je mržnja. Smogli smo snage da pogledamo švabama u oči.

Prvi i šesti puk su danas upotrebili bajonet i bombu.

Predložite ih za odlikovanja.

Šta je sa artiljerijom, gospodine Vojvodo?

Pašić je javio da je solom stiglo 50.000 granata.

Uče, maljen.

Veliki krok se ponovo zavrtio.

Molja da ću u tim, a?

Riči moram.

Konjima, pčelama, kuplerajima.

Riči o čemu god, samo požuri. Venilo.

Ako ne preživim ovako ću otići kod moje majke.

Hm?

Boro.

To je nemoguće.

Tako je.

Tako. Tako.

Nemoguće.

Nemoguće, Boro.

Ajde, ajmo.

Ajmo! Ajde,

kopaj.

Kopaj.

Neće švaba da čeka da ti naučiš da držiš lopatu.

Deset dana tavorimo na tajnu i suvim sljivom.

Da mi je na pojdem parče mesa, pa nekve tri put ubiju.

Ti zabušavaš, Dragović?

Ni najmanje, gospodine generali.

Šta kažeš, beli mamin?

Sredit ćemo ih sutra, kako li ne potporučniće.

Sutra mi se niko ni živ ni mrtav neće povući s previje.

Jeste čuli?

Šta mi, Bogu, skrivi smo da nam onakav Stanković bude ranjen?

Ovaj da nas čereči ovdje do sudnjeg dana.

To ga ti piti.

Ljudi, stani!

Čujete li?

Boga mi, pobjedisimo mi na Suvoboru.

Švabe su gladne, gospodine vodniče.

Odkud vi to znate?

Čujete li svinje?

Čujem.

A čujete li onog jarca kako mekeće po švabski?

Dobro, Savo, čujem, ali kakav je to znak?

Pa to je znak niti da rohću svinje, niti da mekeće jarac.

Švabe su gladne.

Zaglavila im se baterija, spraznile je torbe, pa sad mekeću i rohću da namame

stoku.

Ima Boga.

Ima Boga, zaglavili su se.

Alo, Moravska, Mišić govori. Slušam, Ljubo. Prst nam je na obaraču.

Ali izgleda kao da im je rano. Možda im je nevidina. Nije im nevidina, nego su

prvo krenuli na slabijeg.

Jel čujete kako grme na Dunavsku?

Čujem. Miliću, odmaj im krenite svojim topovima o pomoći.

Nemam granata. Ako danglisi danas rade, sutra će da čute.

Nek danas rade.

Razumijem.

povlačenje treće armije i druge armije. A onda nam se slama

čitav front i pada Beograd. Izvršavam vaša narađenja, gospodine Vojvodo.

Nisam ni bog, ni sotona da činim nemoguće. Šta radi artiljerija Moravske?

Radi i najbolje što može.

Švapska komanda ne žali ljude. Puk mi je prepolovljen. Napada me deset švapskih

bataljona.

Neprijatelj nastupa na celom frontu moje divizije. Od sela Ba preko Graženika, od

Kadine Luke prema Rajcu. Švabe su posele spasujeminu.

Zahtevam najveću upornost u odbrani.

Neophodna nam je pomoć. Najhitnija pomoć, gospodine generale. Radite

bajonetom i bombom. Zagledajte se švabi u oči.

Danas ne smemo ni potok da izgubimo Smiljaniću. Jel jasno? Ni potok!

Švabe su izgleda sinoć odlučile da probiju front.

Svu noć su se gomilili pred našim položajima, a u Zoru su navalili

žestokom paljbom pešadije i artiljerije. Dokle su stigli, Kajafa?

Zauzeli su Slavkovicu.

Sve što vam oduzmu, odmah vraćajte.

Naredio sam već napad za povratak Slavkovice, ali bez uspeha.

Navalite još jače.

Danas ne smete odstupiti.

Pala je Slavkovačka kosa.

Razvila se bitka za građenik.

Kad pre?

Artiljerija nas je pokosila, očajnički se borimo.

Građenik se mora odbraniti.

Možemo svi izginuti, ali nećemo uspeti da zaustavimo neprijatelja. Ne smete svi

da izginete, a neprijatelja morate da zaustavite. A s kim?

Kako, gospodine generale? Od moje divizije neće ostati ni puk, znate li

to? Znam, a i vi dobro znate da se građenik mora odbraniti.

Pošaljite mi bar jedan bataljon!

Ostupa ka malom suvoboru! Ne znam ni gdje mi je šta puka! Kajafa!

Prikupite trupe!

Pomozite Drinskoj!

Pomozite Krstu!

Halo, ne čujem!

Pomozite Drinskoj!

Gospodine generale, pao je građanik!

Šta će biti sa gukoškim položajima?

Daćemo sve od sebe, gospodine generale, ali nećemo dugo.

Svi štabovi u vatrene linije, jel' me čujete?

U vatrene linije!

Štabovi!

Gospodine generale, izveštavam vas da sam povratio kotu 801.

Volim! Kažem!

Slistili smo ih na bezimenom brdu!

A la vera, Kajafa, tako se to radi.

Šta se sad dešava?

Sad produžavamo dalje, ka dobrom polju. Možeš li ih rasterati utrinama? Hvataj

krajeva i te čube.

Mogu, mogu.

Uspet ćemo, gospodine generale.

Tako je, pasih švatski.

Naša je noć na našoj zemlji. Još noćas ima da povratim građenik i dobro polje.

Jesi li ubeđen u to, Kajafa?

Jesam, gospodine generale.

Bog sve može. Tako je, Sokole moj.

Hadžiću, što kažu izvještaji?

Smiljanić javlja da je Drinska održala gukoške položaje. Vrlo dobro, vrlo

dobro!

Bataljoni im spali na čet.

Izginuli komandiri i djaci.

Mnogo ranjenih.

Svi teški.

Prenesi vojnicima...

Za

hvalnost.

Za odličan rad.

Pita...

Šta ćemo sa ranjenicima?

Ne znam.

Slobodni ste, Hačiću.

Daj mi vrhovnu komandu, traži gospodina Vojvodo.

Vrhovna komanda, gospodine generale.

Gospodine Vojvodo, Mišić govori.

Slušam.

Mišiću slušam.

Predlažem.

Da napustimo planinski lanac, suobor, rajac, prostruga. I da se

povučemo na položaj hodvornjeg vilanaca.

A gde vam je tu strateška logika pobogu? Dobili bismo čvrsti, stabilan front prve

armije. A neprijatelj bi se razvukao i rasturio po planinama.

Smalaksala bi mu udarna moć. I uvjeren sam, nastupila moralna kriza. To bi se

odrazilo... I na druge delove fronta.

Počorekov slom bi bio neminovan.

Razumem. Ali za tu stratešku kombinaciju mora bi da poradi sam gospod Bog.

I sa strane da pripomognu sve boginje sreće.

Priberite se, Mišić.

I mislite razborito, kao što vi to dobro umete. Da radite na isrpljivanju

neprijatelja. I odlaganju odsutnih sukova. Gospodine Vojvodo!

Ne siću.

Švabama gori pod nogama.

Rusi na valju iz Karpata.