Original subtitles

LONDON, 1888 GODINA

Kada je užas počeo, ređalo se jedno brutalno ubistvo za drugim.

Dok je krv tekla kroz Vajtčepel...

Dođite da vidite telo!

Javnost je gutala najnovije vesti.

Frede, nateraj ga da govori.

reči koje smo mi pisali...

Dragi šefe, nož mi je lep i oštar.

Volim svoj posao i hoću opet da počnem.

Stvorile su monstruma.

S poštovanjem, Džek Trbosek.

Šta si to uradio?

tela su se gomilala.

Kao i profit.

Čitajte sve o tome! - Za novine "Star".

Ali dok policija juri senke... Oni nas ponižavaju.

Cena naše smrtonosne obmane postala je jasna.

Dođavola sa istinom, je li tako?

Zarad naslova...

.. oslobodili smo Trboseka da ponovo ubija?

Samo jedan od nas ima crveno mastilo na rukama, Frede.

DŽEK TRBOSEK NAPISAN KRVLJU

EPIZODA 1 UŽASNO UBISTVO

6. AVGUST 1888. GODINE PRAZNIČNI PONEDELJAK

Ulice su opasno mesto za sve.

Ali ta opasnost je višestruko uvećana za žene beskućnice.

Morate da budete jako oprezni,

jer predatori su takođe oprezni.

UTORAK 7. AVGUST 1988. GODINE

Da biste uhvatili ubicu, morate da razmišIjate kao ubica.

Kad ste detektiv, oči celog sveta biće uprte u vas.

Pritisak će biti na tebi da ovo rešiš.

Ali takođe znaš da će štampa biti svuda oko toga.

Za novinare nema boljeg osećaja nego kada vidi svoje ime

na naslovnoj strani.

Dobro jutro!

Dobro jutro, Erneste! - Dobro jutro!

Ali, dobar si novinar onoliko koliko je dobra tvoje sledeća priča.

Zato što ti to daje platu.

A u Fredovo vreme, to ga je hranilo.

Frede! Donesi mi današnje priče.

Odmah ser.

To je zaista bio vrlo nesiguran život.

Dobro jutro, T.P.

Ne. Nedovoljno dobro. Dosadno.

ERNEST PARK,ZAMENIK UREDNIKA, NOVINE "STAR"

Objavili smo ovu priču prošle nedelje.

Mislite da ne čitam sopstvene novine, pobogu?

T.P. OKONOR UREDNIK NOVINA "STAR"

T.P. O'Konor pokreće novine "Star" u januaru 1888 godine.

On je Irac i poslanik je u parlamentu.

A "Star" su zaista progresivne levo orijentisane, radikalne novine.

To je vrlo uzbudljivo jer se radikalna politika protivi

tradicionalnom shvatanju sveta.

T.P. je hteo da predstavlja glas običnih radnih Ijudi.

"Star" je upola jevtiniji od najbliže konkurencije.

A stil novinarstva u njemu apsolutno vrvi od senzacija.

U startu je to bila borba za opstanak u jakoj konkurenciji rivalskih

novina poput "Pal mal gazet",

"Londonskih večernjih novosti" i "Ilustrovanih policijskih vesti".

Gospode bože!

Erneste, dolazi ovamo.

Vidite, evo o čemu se radi...

"Dosadan praznik"?

Ovo je naš naslov?

Pa, znam da nije baš najuzbudljiviji naslov.

Ali... Nije uzbudljiv? Ovo nije čak ni vest, čoveče.

Ne bih ni obrisao dupe sa ovim.

Pogledaj moj sto,

zatrpan je prepiskom sa mojim biračima iz Liverpula koji se žale na glad,

nepravdu, korupciju.

To je stanje naše države u ovom trenutku.

A ti mi donosiš naslove o vremenu.

Za prošli praznik, Erneste, rasturio si sa mrtvom ženom

i onom bandom.

ne pitajte me zašto, ali Ijudi obožavaju takve stvari.

Ubistvo Eme Smit. Hoću još takvih stvari.

U aprilu 1888 godine u Vajtčepelu se desio užasan napad na ženu

po imenu Ema Smit.

Pre nego što je podlegla povredama, Ema je rekla da ju je

napala banda muškaraca.

policija nije mogla da identifikuje ko je napao i ubio Emu.

Ali zahvaljujući ovoj priči, novine su se prodale u velikom tiražu.

Ako ne date Ijudima nešto u šta će da bulje

na praznik, onda će oni jednostavno da izađu

i potroše pare na alkohol, zar ne, Frede?

Zabavite ih.

Ako će ove novine da prežive, momci, a da budem iskren nisam siguran u to,

onda morate da izađete i morate da pronađete priče.

Pogledaj, Erneste.

Sav Ijudski život se odvija na tim ulicama.

I dosad,

nijedne novine se nisu ni potrudile da pišu o tome.

Ali mi hoćemo.

U tom gradu ima više priča nego što možete da zamislite.

Ima i više noćnih mora.

Ist End je uvek bio geto.

Težak život u opasnom kraju.

Tu je uvek bila velika populacija radničke klase.

Krajem XIX veka više od milion Ijudi

je bilo nagurano u načučkanim kućama.

Često u nehigijenskim uslovima.

Porodice su se zaista mučile da se prehrane.

Nije bilo nikoga da im pomogne.

Između Vest Enda i Ist Enda vladala je jasna

podela na one koji imaju i one koji nemaju.

MEJFER, VEST END

Dobar dan! Trebaju mi g. Bruner i g. Kolman.

Hvala.

Svet novina je nemilosrdan.

Urednik je pred najvećim pritiskom

jer odgovara onima iznad njega.

Bruneru... - T.P.

Kolmane...

obojica izgledate sjajno, moram da kažem.

Voleo bih da mogu to isto da kažem za cifre prodaje.

Nije dobro T.P.

DŽON BRUNER, INVESTITOR U NOVINE"STAR"

Momci, mali, početni koraci. Stići ćemo do cilja na kraju.

Verujte mi. Prošlo je osam meseci.

RASEL KOLMAN, INVESTITOR U "STAR"

Najveći sponzori lista "Star" bili su liberalni poslanici u parlamentu.

Postali su frustrirani

dominacijom konzervativaca u britanskoj štampi.

Hteli su da izbalansiraju odnos snaga i obezbede da se njihov glas čuje.

Ali nije dobro išlo.

"Dosadni praznik. "

Uzbudljivo štivo.

Možda je ovo preveliki teret za tebe. - Koješta.

Kako uopšte možeš da zastupaš svoje birače u parlamentu

i vodiš novine?

Tako što mogu.

Gospodo, sve je pod kontrolom. Samo treba da mi verujete.

Mogli smo da pokrenemo sopstvene novine, a mi smo uložili u tvoje.

Znam.

Nemoj da zažalimo zbog te odluke.

Nećete. I probaj da nas ne oteraš u bankrot.

Naši džepovi nisu tako duboki kao što misliš.

Kao što je slučaj i danas,

novine plaćaju za dojave sa ulice očajnički

želeći da preteknu konkurenciju.

Ako krene da se širi glasina o sumnjivom lešu u Vajtčepelu,

oni sa najboljom mrežom će najbolje startovati.

T.P.!

Ako imaš ulične glasine, poštedi me.

Nisu. Nađen je leš u Vajtčepelu. Ženski.

Idi odmah tamo. Trebaju nam svi detalji.

Je li bila tuča? Pljačka? Odbačeni Ijubavnik?

Ne znamo. - Saznaj, čoveče.

Idi do Džordža. Džordž. Otišao sam.

Želim da osetim miris krvi i konjske balege u vazduhu.

postoji izreka koju je svaki novinar crne hronike naučio:

ako ima krvi onda je za naslovnu stranu.

Onog časa kada čuješ da je žena ubijena,

ti si na nogama i ideš na lice mesta.

DŽORDŽ JARD, VAJTČEPEL

Smrt Marte Tabram je nešto o čemu se dan-danas diskutuje i raspravlja.

Je li i nju ubio Džek Trbosek ili je to bilo nevezano ubistvo?

Šta je bilo? Je li ubijena? Ništa ti neću reći, sine.

NAR. VILIJAM TIK, VAJTČEPELSKA POLICIJA

Kada policija dođe na mesto zločina, tu vlada haos.

Novinari dolaze, istražuju, postavljaju pitanja, žele da

znaju šta se dešava.

Znači potvrđujete? Policija im ništa ne govori.

Prokleti lešinari. Odbij.

Ali posao novinara

je da se približi mestu zločina što je više moguće.

Čim bi se približio tom kordonu, novinar bi pričao sa što više Ijudi.

Da li je poznaješ? Misliš, da li sam je poznavala?

Ko pita? Možda i jesam.

Evo. Da li je ovde živela?

Ne, pronašli su je na odmorištu.

Mislili su da je to gomila krpa dok nisu videli krv.

Misliš da je u pitanju gadna nezgoda? - Ne.

Ne, nije to nesreća. To je ubistvo.

Novinar crne hronike zna da će ubistvo biti na naslovnoj strani.

Ali Fred ne bi imao pojma koliko će ova priča postati mračna.

UTORAK, 7. AVGUST 1888 GODINE

U prvih nekoliko sati od ubistva novinar crne hronike mora da prisvoji

tu priču, da svima pokaže da je to njegova priča.

To je kao penjanje na planinu i pobijanje zastave na vrhu.

To je šik za sistem kada prvi put vidite žrtvu ubistva.

Postoji taj osećaj da je nečiji život nedavno oduzet.

Nisam siguran da se ikada možete navići na to.

Marta Tabram je na sebi imala oko 39 ubodnih rana,

na delovima tela kao što su vrat, grudi, abdomen.

Ali neke od njih su nađene i na genitalijama,

što ima značaja kad je u pitanju psihopatologija počinioca.

Islednik? - Da.

Fred Best, "Star". Imam samo par pitanja.

Opet ti!

Rekao sam ti da odeš odavde. - Hajde.

Imam samo par pitanja za islednika.

Ne! Nema ništa za tebe.

U koje vreme mislite da je žena ubijena?

Ne moraš da odgovaraš. Neću ti više reći, druže.

Uzrok smrti? Hajde, izlazi.

U to vreme vrlo malo se znalo o Marti Tabram,

osim nasilne prirode njene smrti.

Danas znamo mnogo više.

Imala je propali brak iza sebe. Mnogo se borila sa alkoholom.

Ona je neko ko je pokušavao da se izbori u tom teškom svetu

siromaštva Ist Enda.

Ali sada je bila ubijena u brutalnom, nasilnom i krvavom napadu.

A na policiji je bilo da reaguje, i to brzo.

Da!

SKOTLAND JARD

Tražili ste da me vidite, ser.

Kako napreduje istraga ubistva u Vajtčepelu?

SER ČARLS VOREN, NAČELNIK LONDONSKE POLICIJE

Naš glavni svedok,žena koja je bila sa žrtvom u noći ubistva,

kaže da je pokojna viđena kako ide sa vojnikom

koji je imao belu traku na kapi.

Koldstrimska straža? - Tačno tako, ser.

Onda nije on.

Ser Čarls Voren je postao načelnik policije 1886 godine.

Bez policijskog iskustva.

On je bio pukovnik u britanskoj vojsci.

Zbog vojnog pogleda na svet on se ponašao prilično oštro.

Najoštriji je bio 13 novembra 1887, godine na trgu Trafalgar,

kada je Vorenov način policijskog postupanja na demonstracijama

zbog nezaposlenosti i prava Iraca

doveo do puno povreda i smrti dva protestanta.

Taj događaj je poznat kao Krvava nedelja.

Voren je tu stekao puno neprijatelja.

Kao irski nacionalista i poslanik, T.P. O'Konor je bio jedan od njih.

Jasno je da Vorenov prioritet kao načelnika nije bio ulični kriminal,

niti ubistva ili bilo šta drugo.

Zanimao ga je samo javni red, prosto i jednostavno.

Objavite saopštenje za štampu.

Nešto poput:

značilo bi nam da se neko ko zna nešto o ovom događaju

javi i pruži neku informaciju koja bi bacila novo svetlo

na ovaj zločin. - Da, ser.

A kako ubuduće da vodimo istragu?

Samo dajte saopštenje, sve će se to uskoro smiriti.

Ljudi iz Ist Enda ne veruju policiji.

To su oni staromodni policajci Bobi, pozornici.

Oni obilaze svoje reone.

Ali ako policija ne radi svoj posao, onda nas ne može zaštititi.

SREDA 8 AVGUST 1888 GODINE

Jedna osoba se jutros javila da vidi

može li da identifikuje leš - Nekoliko osoba.

Nekoliko osoba se jutros javilo da

identifikuje leš žene skitnice.

Precrtaj to skitnica.

Stavi nesrećna žena. - Nesrećna žena.

A onda prelazimo na zadobijene rane.

Dobro. Treba da mu damo da pročita. Jak tekst.

T.P. šta misliš o ovome?

"Rane na telu su strašne.

Oko 8 rana na grudima nanete su u gotovo kružnom obliku.

Dok su verovatno fatalne rane, svakako najveće i najdublje,

one ispod srca.

Rane su izgleda rezultat odvratnih uboda bodežom,

a ne nožem.

Još nema uhapšenih. "

Onda, hoćemo to da objavimo? - Pa, da.

Sedi i piši.

Ljude i tada i sada privlači krvoproliće

i drama kada se nešto ovako dešava.

Ako čitate ove užasne detalje u novinama,

uživaćete pokušavajući da shvatite detalje zločina

iz udobnosti svog doma.

Volimo da osetimo strah,

a da zapravo sami nismo izloženi počiniocu.

Volimo nalet adrenalina kod tih priča.

To izaziva jaku zavisnost.

U drugoj polovini XIX veka

dešava se velika promena po pitanju pismenosti radnih Ijudi.

I oni žele nešto da čitaju.

Novine kao "Star", "Pal mal Gazeta" i "Ilustrovane policijske vesti"

sve se bore za novu publiku među tek opismenjenim Ijudima,

znajući da će novine sa najužasnijim detaljima

prodati najviše primeraka.

Brutalno ubistvo na ulicama Vajtčepela!

Saznajte najnovije vesti!

Brutalno ubistvo. Krvavo ubistvo.

Čitajte sve o tome.

Nikad se neću navići na buku i miris ovog mesta.

Ne mogu da verujem da si me ubedio da se preselim ovde.

ELIZABET O KONOR, DRAMATURŠKINJA I KNJIŽEVNICA

Izvini, draga.

Upravo sam ovo pročitala. Divno, zar ne?

Za tebe sigurno jeste.

Ko je bila ova nesrećna žena? Da li se zna?

Nemamo pojma.

Elizabet O'Konor je zaista čudesna žena.

Rođena je u Teksasu.

A te 1888 već je bila udata za T.P-ja oko tri godine.

Ona dolazi iz okruženja radikalne politike ženskih prava

a bavila se i novinarstvom.

Jesi li ti ovo napisao?

Najveći tiraž od svih večernjih novina u kraljevstvu.

Kriv sam.

Ali vi nemate najveći tirać, zar ne?

Imaćemo.

Kada svi to pročitaju. Videćeš.

T.P. zna da se ubistvo prodaje.

Ali onda šta pisati sledećeg dana i sledećeg dana i sledećeg dana.

Konstantno morate da hranite zver.

Nama Ijudima je urođeno da želimo da shvatimo šta stoji iza priče.

Koji je razlog, motiv, zašto bi neko uradio nešto

tako razvratno i brutalno.

U Ijudskoj prirodi je da to raščlani i da mu neki smisao.

ULICA STAMFORD SMEŠTAJ FREDA I HENRIJETE

Ovakve priče će naročito privući žene.

Hen?

Jer su obično žene žrtve ubistva.

Bože, ta jadna žena, kakav užasan način da se umre.

HENRIJETA BEST, ŽITELJKA VAJTČEPELA

Neko je svakako morao da vidi ili čuje nešto.

Niko ništa.

Fredova žena Henrijeta je rođena i odrasla u Vajtčepelu.

Odrasla je u pabu koji je njen otac držao.

Vajtčepel je kvart koji je ona dobro razumela.

Zato je ova priča bila zaista lična.

Ne znam da li tu ima još nešto da se piše.

Policija neće naći počinioca.

Da. Jer policiju baš briga za Ijude poput nje.

Što se njih tiče,

jedna pijanica manje na ulicama Vajtčepela.

Ali T.P. želi da razvijamo priču.

Tako da moram da nađem nešto.

Ko zna, sledeći put može da bude neko koga znamo.

Mogla bih biti ja. I ne pomišIjaj na to.

Dok nedelje prolaze, policijska istraga tapka u mestu.

Ali novine i dalje pišu o ovom slučaju,

podstičući nagađanja i strah u komšiluku zbog zločina

koji se desio u Vajtčepelu.

Za lokalce, to je još jedna tema za razmišIjanje,

pored pokušaja da sastave kraj sa krajem.

PETAK 31. AVGUST 1888 GODINE

A da i meni naručiš to piće?

MERI EN POLI NIKOLS

Zar nisam bila dovoljno ovde da popijem na račun kuće?

Ne večeras, Poli. Idi kući.

Kojoj kući da odem?

"Kuća. "

Beskućništvo je nešto što je toliko van domena shvatanja većine Ijudi

da je zaista teško pronaći reči da se to opiše.

Stalno gaziš jednom nogom ispred druge, ali kuda,

gde to ideš.

Istina je da nemaš gde da odeš.

Emotivno si iscrpljena.

Psihički si iscrpljena.

Mehanizmi odbrane su ti oslabili.

Beskućniciu Londonu 1888 godine nisu imali puno opcija.

Od kada joj se brak raspao Poli je stalno bila po sirotištima,

spavajući na trgu Trafalgar.

Vidi, daću ti pare sutra.

Molim te, daj mi krevet da prenoćim. - Ne, puni smo.

Onda, proklet bio. Neka ti bude.

Znam iz iskustva da, kada se šetaš tim ulicama,

osećaš se kao da plivaš sa piranama.

Kupite vaš primerak "Stara". Čitajte najnovije vesti u "Staru"

Dobar momak, vidimo se.

Izvini T.P., moram da žurim. - Gde?

U Vajtčepel. Desilo se još jedno ubistvo!

BAKS ROU VAJTČEPEL

Hen... Šta se dogodilo?

Opet se desilo.

Morala sam lično da se uverim.

Sranje. Narednik Tik. Vidi šta možeš da saznaš.

Dobro.

Ja ću nešto da izvučem od ovog čestitog Džonija.

Zdravo druže! - Opet ti.

Šta se dešava? Još uvek nemam ništa za tebe.

Hajde. Zašto se ti ne skloniš?

Odnose telo u mrtvačnicu na zadnji izlaz.

Gde je mrtvačnica? - Pored sirotišta.

U redu. Idi ti kući, videćemo se tamo.

Dobro, Frede, pazi se.

Bože!

Došao si da vidiš telo? - Da.

Kao iskusni istražitelj ubistava, naviknete se da vidite žrtve.

Da joj skinem odeću? - Da.

Ono što retko vidite je preterivanje kod ubistva.

Retko vidite previše rana koje nisu potrebne da bi se neko ubio.

Kada je Poli Nikols pregledana,

nađene su teške abdominalne rane.

Bilo joj je prerezano grlo na dva mesta.

Ona je bila brutalno napadnuta.

Sva ova ubistva su bila izazvana besom. U pitanju je bila potreba

za dominacijom i kontrolom.

Ova osoba je mrzela žene.

I zato imamo tako grozne, dramatične i nasilne zločine.

"Nijedno ubistvo nikada nije bilo svirepije i brutalnije izvršeno.

Nož, ko0ji mora da je bio veliki i oštar,

zaboden je u donji deo stomaka žrtve.

Prvi rez je skrenuo udesno, presekavši prepone

i prešavši preko levog kuka. "

Drugi rez je išao pravo nagore duž sredine tela

i dopirao je do grudne kosti.

Ovo si lično video? - Da, ser.

Stajao sam tamo i gledao kako seče odeću sa njenog leša.

Tu nije bilo ni policajaca ni mrtvozornika.

Samo su pokupili njeno rastrgnuto telo sa ulice

i bacili je tamo...

.. kod tog čoveka.

Činilo se da je nešto pogrešno.

Činilo se da policiju nije briga za tu jadnicu, ko god da je.

A ja sam samo stajao tu i gledao.

Objavi priču.

Tačno tako kako je napisano? Ne menjaj ni reč.

Ali kakva je korist da Ijudi saznaju šta joj je uradio?

Nismo mi tu da budemo korisni, Frede. Ovo nije Armija spasa.

Ovde smo da prodajemo novine.

Odneću ovo slovoslagačima. - Dobar čovek.

I daj ovom momku piće. Izgleda kao da mu treba.

T.P. je znao ako zaostabeš, brzo ćeš biti zaboravljen.

Svaki aspekt rada u novinskoj industriji se odnosi na konkurenciju.

"Ilustrovane policijske vesti" su već izazvale uznemirenost

objavljivanjem grafičkih crteža povreda žrtava.

Za "Star" je bilo rizično da objavi tu količinu krvavih detalja.

Ali kada bi im uspelo, donelo bi ogromne nagrade.

Hvala.

PAB "STARI ČEŠAJSKI SIR" ULICA FLIT

PODNE

Je li dobro?

Bilo je vrlo slično sa prošlim ubistvom.

Isto ludilo.

Mogao bi biti isti čovek.

Ovo ne rade muškarci.

Ovo je delo čudovišta, manijaka.

Šta ako to nisu uradili različiti Ijudi?

Kuda ćeš? - U kancelariju.

Sa ubistvom Poli Nikols, policija je imala 3 odvojena zločina.

Tri različite žene koje su napadnute i ubijene.

Prva žrtva Ema Smit, u aprilu 1888 godine

poživela je dovoljno da kaže da je napadnuta

od strane bande muškaraca. Ne usamljenog ubice.

Ništa se nije desilo do avgusta, kada su izvršena dva ubistva

u razmaku od nekoliko nedelja.

Prvo Marta Tabram.

A onda i Poli Nikols.

Ova dva ubistva su imala neke sličnosti po pitanju povreda.

Ali bilo je i ključnih razlika.

Ubodne rane u slučaju Marte Tabram

jako su se razlikovale

od ureznih rana u slučaju Poli Nikols.

Različit je mehanizam povreda.

Neki Ijudi su rekli, pa ne, to nije isti metod delovanja.

Šta ako to nisu samo tri nasumična događaja?

Šta ako su svi delo jedne osobe,

jednog ludog, manijakalnog čudovošta?

Ali, Ema Smit, sećaš se?

Znamo da Ema nije odmah umrla,

ne pre nego što je rekla

da je to uradila banda od 3 ili 4 muškaraca.

Ako bismo objavili našu teoriju usamljenog manijaka...

Ali nećemo to da objavimo... - Rekoh, ako.

Koje dokaze imamo da to potkrepimo?

Ovo.

Dokazi su urezani u tela tih žena kao potpis.

Od prepona do grla.

Koliko je muškaraca zaista toliko nenormalno?

Pa, kako ja to vidim, momci, imamo dve opcije.

Mogli bismo čitaocima da damo spisak neospornih činjenica.

Ili bismo mogli da im damo nešto bolje.

Za urednika,

bez obzira da li su ubistva povezana ili ne,

zar nije zanimljivije sugerisati da su povezana?

Zar to nije bolji naslov?

A ako to čini bolji naslov, zar to ne prodaje više novina?

Kada pogledamo tiraž lista "Star",

možemo videti veoma strmu uzlaznu putanju

koja počinje stvaranjem priče o usamljenom ubici.

Ubica na ulicama Vajtčepela

Tri brutalna ubistva. Kupite novine.

"Sve ovo dovodi do zaključka da je

postojao usamljeni manijak koji je operisao u Vajtčepelu

i da su sve žene bile žrtve njegovog ubilačkog besa. "

Niko drugi to ne kaže.

Niko.

povezivanje 3 odvojena ubistva Eme Smit, Marte Tabram

i Poli Nikols kao i tvrdnja da postoji usamljeni ubica

je ključni trenutak za tabloidno novinarstvo.

Jer prelazi granicu izveštavanja o vestima i počinje da stvara vesti.

T.P. već smo sve prodali. Kako to misliš?

Ljudi čekaju na ulici da kupe novine.

Sve je rasprodato. Onda štampajte još.

Ovo je jako značajan trenutak u istoriji Džeka Trboseka.

Zato što je ovo njegovo rođenje.

Ovde je list "Star" stvorio mitologiju Trboseka.

Ostali ubrzo hvataju korak.

Čaki najcenjenije i najozbiljnije novine poput "Tajmsa"

objavljuju ovu teoriju o usamljenom ubici.

Ovo je naša priča, momci.

I ona će promeniti igru. Zapamtite šta sam vam rekao.

London obuzet strahom.

Čitajte o svemu ovde u "Staru"

Kupite novine.

Evo je, Elizabet. Dođi i pridruži nam se.

O, pa mi se zabavljamo?

Kolman i Bruner su ovde. - Kako da ne budemo.

Vaš muž i njegove novine su glavna tema u celom Londonu.

Kada teorija usamljenom ubici lista "Star" počne da povezuje nepovezana

ubistva Eme Smit, Marte Tabram i Poli Nikols,

to postaje problem.

Da ja istražujem ova 3 ubistva, ne bi nam bilo u interesu

da štampa objavljuje sopstveni narativ.

Pa, gospodo i damo za novine "Star".

Za "Star". - Za "Star".

I poteru za jezivim demonom iz Vajtčepela.

I za te jadne žene.

Znate, razmišIjala sam da napišem nešto o njima.

O njihovom životu, kako su dospele u tu tešku situaciju.

Ne, ne, neće se to prodavati. Previše je depresivno.

A ubistva i sakaćenja nisu depresivna?

O, bože, ne. To je mnogo bolje.

To je zastrašujuće, a svi žele da se plaše.

U Ijudskoj prirodi je da se fokusira na stanje uma počinioca.

Mi volimo da se plašimo. Sviđa nam se taj faktor straha.

Jasno je da je redakcija "Stara", u kojoj su dominirali muškarci,

dovela do toga da je fokus stavljen na počinioca, a ne na žrtve.

Direktna posledica fetišizacije ubice i njegovih zločina

je da se sva pažnja javnosti usmerava na ovo čudovište

umesto na žrtve, na same žrtve.

Kao novinar, pod pritiskom ste da održavate tu priču u životu.

Hvala.

Kada novine počnu da promovišu tu ideju o usamljenom ubici,

sledeće što vam treba je ime.

Ako je u pitanju jedan čovek koji to radi, onda neko

sigurno zna ko je to.

Misliš? - Ne mislim, znam.

A zapravo tačno znam koga možemo da pitamo.

Koga? Druge žene na ulici.

Misliš da pričam sa njima?

Nikako, ti si novinar i one ti neće verovati.

Prepusti to meni. Pa, Hen, čekaj. Moraš da...

Kada list "Star" opisuje ova tri ubistva

kaže da su to bile nesrećne žene.

Viktorijanski rečeno, to su žene koje danas zovemo seksualne radnice.

Termin koji opisuje različita iskustva onih u prošlosti

od žena žrtava podvođenja do onih koje su bile slobodne.

Rekli su mi da su te žene tada opisivane kao nesrećne žene.

Prvo što sam pomislila kada sam ovo čula bilo je

da su bar bili iskreni u viktorijanskom Londonu.

Ženama u prostituciji je oduvek brisana i poništavana Ijudskost.

Prezirem termin seksualni rad jer on prečišćava ono što se zaista dešava.

Pazite se.

Izvinite, mogu li da vam postavim neka pitanja?

Jedan od najboljih načina da rešite zločin je da se

povežete sa Ijudima na ulici.

Da pričate sa njima. Da se umešate među njih.

Da slušate glasine.

Sve se one plaše.

Neće da izađu, ali ako ne radimo...

Imate li ideju ko bi to mogao biti? Znamo mi ko je.

Stvarno?

Ima jedan kockar koga izbegavamo.

- Ko?

Žene na ulici moraju stalno da budu na oprezu.

Predatori mogu da uoče ranjivost.

Vesti o nasilnim muškarcima su se širile kao šumski požar.

Jeste li zatvorili najnovije izdanje? Skoro. Zašto?

Imamo ime našeg usamljenog manijaka.

Zapamti gde si stao. Reci mi.

Zovu ga kožna kecelja.

Kožna kecelja? - Da.

Ako ćete da imenujete nekoga kao ubicu, bolje bi bilo da ste u pravu.

Hajde da to ubacimo u poslednje izdanje.

Javi ovima dole. Idi brzo.

Jer ako pogrešite, mnogo će da vas košta.

Promenićemo način igranja ove igre!

U SLEDEĆOJ EPIZODI

Vaš osumnjičeni je ludi Jevrejin?

Ja bih to opisao kao neodgovorno izveštavanje.

List "Star" poziva Ijude da preuzmu stvari

u svoje ruke. Zamislite kakva je tenzija bila.

Dođi da vidiš telo.

Enine povrede su slične povredama Poli Nikols.

Isti ubica.

Novinari lista "Star" su imali krv na svojim rukama.

Napisaćemo pismo.

Pismo "Dragi šefe" je ključni trenutak.

Gde je telo? - Koje?

Užasno, brutalno, gadno nasilje samo sebe prodaje,

zato ga tabloidi vole.

Bože Gospode!

"Džek Trbosek. "

ISKRENO VAŠ, DŽEK TRBOSEK

Prevod:Prća