Original subtitles

Sve džake odmah na front.

Gospodine generale, stigli su džaci.

Počnite razradu plana napada.

Napada? Tako je. I polazne tačke da budu Bačinac i Milovac.

Gospodine generale, vojska je u rasuru.

Vedjeli smo letos na Ceru.

Pa pobedit ćemo i na suvoboru.

Jel da sam čekao da se završi proslavljanje budućih pobjeda? Zato sad

predlažem da odigramo posljednju pozadinsku partiju... Pokera.

Da, imali smo tu nesreću da zanoćemo kod domaćina koji danas slavi slavu. Jutro

smo i bilo žao da nas probudi.

Ošalje ih na maljem. Razumijem!

To su domaći begunci.

Ona zemlja što se danas pustio na ono... Mrtvo dete.

To je najhrabrije što ću raditi u ovom vratu. Mi smo pobjegli iz prve bitke.

Opusni mi ovaj trup, kako ga odnesemo! Odlično, odlično, odlično!

Vladiću, šta ste vi studirali?

Firozofiju. Na Sorboni. Ja nikada nisam bio ponosni što sam Srbi nego sada. A

šta vi hoćete više od mene, silo?

Vojsko? Hoću da trpiš svoje zlo.

Djecu, čuvajte se.

Evo vam pojačanja.

E, spašeni smo.

Nisu to ti džaci?

Jesu. Ako nas ova mladost ne spasi, neće ništa.

Baš mi je milo da vas svidim.

Ne se sjećate kako ste se drali po Beogradu posle aneksije? Hoćemo rat?

Hoćemo rat?

Sjećamo se.

Jedva čekam da vas vidim večeras kako pobeđujete Austriju u Beli Mamini.

Šta ste vi ovdje, gospodine potporučniče?

Zlatna obilićeva Skumanova.

Ova druga, Smačko Kamena. Za ostale ćete čuti drugom prilikom.

Za Kukavice i Seronjesam, Počore gori od Počoreka.

Za junake majka, a za Četu Bog.

Ti, brkat ti be, završ u prvi vod.

Da mi budeš bliže.

Ti će oravi.

Kad će?

I da me ne vidiš kad ja tebe vidim.

Če. No.

Dobroveče, gospodine Vojodo.

Kako dobro imate da me saopštite, Mišiće.

Nijedno.

Izgubio sam Mednik, Orlovaču, Baćinac.

Neprijatelj, grupi se tri korpusa.

Šta ste odlučili?

Odlučio sam da povijem centar i levo krilo na suoborsku gredu.

Da se postavim...

Na liniju Suobor, Rajac, Prostruga.

Maljen mi je živa rana.

I hoću da odmorim trupe. Bar jednu noć.

Javljaju da je danas broj dezertera naglo porastao.

Šta se dešava sa prekim sudovima?

Gospodine Vojvodo, dok sam ja komandant prve armije,

Neće biti prekih sudova.

Ne mogu da ubijam vojnike koji vrane svoje praga.

Gospodine Vojvodo, tu sam, Mišić je tu.

I granate, ko Boga vas molim.

Imamo samo pet brdskih topova.

Daljim forsiranjem odbrane ovih položaja.

Divizija će se raspasti za dva dana. Mi smo pred katastrofom. Ona je počela.

Imate li još nešto da mi saopštite? Ako imate nameru da nešto pokušamo, dajte

municiju, dajte sveže trupe. Oman generale!

Jesu stigli džaci?

Jesu.

Tragično, veoma tragično.

Komadan divizije vas istraži da manjem branimo dok postojimo.

Ja nemam granata ni za snikanje.

Znam.

Dočekajte ih na bajonet.

Vidim da sve ledi i ne kledi.

Šta da radim s vama, gospodo Đaci?

Rasporedite nas u trupe, gospodine potpukovniče.

Došli smo da se borimo.

Što nam vrhovna komanda nije poslala granate nego vas? Što nam vlada nije

poslala šinjele nego džake?

Zodaj mi to.

To zašto smo mi ovde zna Vojvoda putnik, gospodine potpukovniče? Ne govori dok

nisi pitan.

Po niškim kafanama skupljaju se zabušanti.

Ministarski sinovi u kancelarijama, trgovci i blagajnici u komandama.

To je Pašićev režim.

Crnorukac. Šta vam je briga?

Jednako sam ja već i srbit na njega.

Jel to neko govori dok nije pitan?

Jel vas to naučio Dušan Glišić? Ima nas, ministarskih sinova, koji nismo

zabušanti, nego dobrovoljci. Ako vas ima, što onda niste ubedili vaše tatice

da ovde dopreme granate na front?

Kako sama balalcima, da zamjenim izginule oficire.

Sad čekajte raspored.

Meni nikada neće biti jasno zašto su predstavnici otržbena ovako glupi.

Nikada. Kao zamisliti da si na njegovom mjestu. I gubiš bitke.

Nemaš granate, sve se ledi.

A boli te zub.

Ja znam zašto je ovako svirep.

Nismo svirepi prema svemu što volimo.

Nismo mi svirepi.

Mi smo nesrećni.

Džanci!

Odmah idete na položaj.

Tamo će vas odvesti podnarednik Lukić.

Nadam se da znate šta su vaše dužnosti.

Hajmo, slavska kolono.

Slušajte.

Severac.

Kao istor genjavljevih priča.

Nemoj ti da te odova taj Severac Dušan.

Meni je lijepo života.

Baš mi je lijepo.

Neka je.

Bacit ću ga ako ga ne uzmeš.

Ni u pitanju časta.

Ja sam i u Nišu tate vratio sat. Boro, ne mogu da slušam prolaženje vremena.

Dva mjeseca već igramo karte, ja ih ni igram da bi zaradio, samo...

Karta može da mi vrati ono što mi je otala, razumiješ? Znači, čoveče, pusti

sad ta gatanja, podmaljenom smo.

Možda još večera stopimo u bitku. A baš zato ne želim da ga uzmem.

Kunem ti se. Ako ga ne uzmeš, bacit ću ga.

Mama, posljednje misli upućujem tebi samaljena pred stupanjem bitke.

Ako poginem, znam kuršu mi je bio suđen onog časa kad su mi ocekli pupak i

odvojili od tebe.

Poginuću za najnesrećniji narod.

Žrtvova ti se, mama.

A šta čovjek više može?

Mnogo skoli tuga, otvaraj pasijans.

Ja sam pub Karo.

Grlim te.

Grlim te, majku, do svog posljednjeg otkucaja.

Bora.

I ovo baš ne čitate.

Ni stranice.

Prvo sam pokušao o ratu pa o miru.

Ni o Kutuzovu ništa.

Kutuzov veruje da se rat dobija s trpljenjem i vremenom.

U ovom našem ratu strpljenje je potrebno samo prema vrhovnoj komandi.

I prema saveznicima.

Gospodine generali, da vas pitan nešto.

Jel' vi mislite da vreme radi protiv Srbije?

Neka, neka.

U ovom vremenu lako je ugasiti, teško naložiti.

Ko si ti?

Sava Marić, Steljak.

Dok ti ne dođošte bio sam i vodnik. A sad, hvala Bogu, vodim samo sebe.

Pa što ne ostade vodnik? E, pa niste vi badavata u skolu učili.

Ali sam ja, Steljak, slučajno.

Samo vi vršite svoju dužnost, ja sam tu uz vas.

Rubac!

Spremi se za juriš!

Ko to je ja učio?

Ranjenici.

Kad rezervaju Riša, uvijek prvo sreće je ranjenik.

Svoje drugove? Jeste, svoje drugove.

I zarobljenike, ali sad imamo samo ranjenika.

Ne bojte se.

To je samo prvi put. Već u drugoj bitci vi ćete njima zaviditi što idu s fronta.

Bajonete!

Napušte!

Vidit će Avstija! Botok krvi da poteče!

Gotovo. Odbi smo ih.

Kako, gotovo?

Gotovo. Istirali smo ih iz rovova.

Bajonetima.

Ja svoj nisam ni upotrebio.

Pa prvi je put.

Niste ni morali, ali bit će prilike.

To vi jeste?

Jesto.

Bajonetima se najbolje radi kad se dohvatimo za guše.

Kako to mislite da se radi?

Pa lako.

Uhvatim ga za opasač, pa kroz njega, ko kroz dulajka. Eto kako.

Nisam ništa vidio.

Ja sam kratko vidio.

Jel znate nešto o prvom vodu?

Tamo mi je druga.

Eno ih tamo, u rovovima.

Je li poginuo neko?

Naši, dvojica.

Onolika pucnjeva, a samo dvojica.

Tu si, beli mamin.

Kontuzovan sam.

Jada, hoće to.

Kad ti je prvi put?

Od straha?

Ozbiljno vam kažem da sam kontuzovan.

Dobro si prošao.

Ti si malo kontuzovan. A vidio sam neke kako se baš useru.

Pune im čak šire.

Ljunje im ganječa, poslije crca.

Slušaj ti... Šta je, beli mamin? Ti si zver.

Zaključu ti zubima! Mirno, ponarenice, mirno!

Pustuhni!

Smrdiš to svoje govno.

Za tvoju kontuziju niko neće znati.

Častna oficirska.

A sad, vrat surov.

Savo, gdje ti je onaj tvoj Ćoravi?

Tu sam, gospodine potporučniče.

Onaj tvoj Beli Mamin je kontuzovan.

Ubio se od povraćanja.

Sad je zapalio cigaru. Čim puši, neće biti na gore. Mogu li da ga vidim?

Sedi tu, nije ti ovo korzo.

Evo, braće, željna razgovora.

Jesi čuo?

Šta je sad ovo?

Ništa. Kad ne put samo jedine druge, onda se ovako malo zadevamo.

Ali to su švabe.

Švapski hrvati.

Tamo dođe rit, gospodine potporučniće.

To ti je guzica, Savo.

Švabo!

Ti nema...

Šta?

Šalimo se malo?

Aj ti sa pančarom sutra pred rov na pišanje!

Pa ko krat će piša da ga gađe i ove vodi?!

Ranjen sam.

Bogdane!

Jesi teško kontuzovan?

Nisam kontuzovan.

Ja sam kukavicu.

Luka, Bog reče da si se otrovao od eksplozije. Slagao te je.

Toliko sam se uplašio da nisam stigao do robova.

Slušaj, evo.

To su izdejice.

Nije to narod.

Ratujemo da se ujedinimo, a gledaj što pevaju.

Barabi.

Znači! Ne daj kukavice vam potok!

Tamo je Austrija!

Te vodnici seju vam gologlavu!

Moja sestra je bolničarka, vole jedan.

Ajte, gospodine vodniče, ajte!

Komandir je naredio da se vratimo na položaj. Ma on nek se vrati, ajte za

mnom!

Kako sam ja to gospodin?

Kad me tako zovete kao da me šamarate.

Da li to vama smijeta što ja vas poštujem?

Slušaj, tebi nisam vodnik, a gospodin Boga mi nisam nikome.

Ostavite se komedije.

A ja mislim da nijema lepše nego kad čovjek poštuje čovjeku.

Poštovanje se zaslužuje, Savo moje.

Ja to kažem, ali to je s obje strane. Treba da ga zasluži i onaj koji poštuje

i onaj kojeg poštuje. Kako to mislite?

Kako mislim?

Pa mislim ovom slojevom seljačkom glavom. Eto kako mislim.

Poštovanje nije čin da može da se kupi. Ne ti može da se nasledi. Jer ti možeš

bilo kakvom silom da ga uteraš u čoveka.

A najteže ga je sačuvati, moj vodnić.

A ste li to čitali, Savo? Ja šta sam čitao? Da.

Čitao sam Vukove pesmarice.

A čitao sam i Hajduk Stanka malo.

Što?

Mislim, baš o poštovanju.

A, ne, ne, ne.

To me učio moj deda Avram.

Sedimo pred kućom i gledamo kako ljudi prolaze su kako. A on kaže, vidiš, sinko

onog, njemu uvijek poljubi ruku.

A kakvi su to ljudi kojima trebamo ljubiti ruke?

Kako kakvi?

Pametni ljudi.

Kad je neko onako ljutki i pametan, on ne može da bude ni kukavica, ni

pokvarenjak, razumete?

Nisam siguran da je to cijela istina.

Gospodo, hvala vam što ste došli.

Pozovao sam vas jer mi treba vaše mišljenje.

Šta da radimo?

Vi nas da pitate.

Tako je.

Da se ne lažemo.

Bez ljudstva koji bi popunili prepolovljene pukove, ne možemo ništa.

A ako ga nemamo?

Onda ćemo svi izginuti.

Izvinite neiskrenosti, gospodine generale. Ne, ne, u redu je.

Imate li vi podpukovniče Đokiću neki predlog?

Nemam, gospodine generale.

A da li biste bili voljni da se stavite na raspolaganje štabu Dunavske divizije

Miloša Vasića?

Spreman sam, gospodine generale.

Vrlo dobro.

Molim vas da odmah poslije sastanka uzmete svoje stvari i postupite tako.

Razumem.

Ostali predlozi?

Treba vladi dati ultimatu.

Saveznicima, gospodine generale, ovako se više ne može izdržati ni dana. I

vrhovnoj komandi.

Vojska nam je bez Duvana već deseti dan.

Da, Đuriću.

Duvan. A šta je sa granatama?

Kada bi granate stigle, ne bih se bojao ni pet počarekovi korpusa.

Stižu granate. Stižu.

Ostali smo bez sanitetskog materijala.

Potrošili smo zavoj. Dobro.

Gospodo, kakvi su vaši taktički predlozi?

Mislim da bi bilo pravedno da poslanici i ministri dođu na položaje i bore se sa

narodom.

Mislite da ratuju zajedno sa svojim glasačima? Da.

Srpski vojnik će se boriti samo ako vidi da ga niko od gospode iz vlasti neće

nadživeti, gospodine generale.

Gospodine majore, već smo poslali džake.

Posljednju odbranu.

Ostali su nam samo skupština i vlada.

Uputite mu trupu.

Vrlo dobro.

I mene.

I ja želim da idem, gospodin general.

Vrlo dobro, majore.

Hvala vam, gospodo. To je sve.

I danas nasrediše.

Ovo mi je 36.

poraz za Odrine.

Znaš ti šta je to?

Šta ti već studiraš?

Pravo.

Odvoka da budeš. Sudi.

Nije to nečesto zanimanje.

Ljudi su lopuže, treba ih tući više nego volove.

Nikad nećeš pogrešiti ako ga udariš više.

Da nema žena, da nema rakije, ko bi ovo izdržao.

Znaš ti...

Gde se nalazi Eden?

Ne.

Reka Fison što teče oko zemlje Evilske.

Nemam pojma.

Niko ne zna što treba da zna.

Samo zna da vata maglu kad je prpa.

A kad ćemo da primimo osledovanje?

Dva dana s pola tajna.

Što nam bar po cigaru ne date?

Dokle ćemo ovako?

Dogod bežite.

Nećemo gladni da ginemo.

Gdje recimo on poslije vam da da sve iz magazina?

Sve se mraki.

Šta je broj ovo?

Treba da polomim joj ovo malo zuba što mi je ostalo u glavi. To je sve što

imamo.

Poginuli Ciga i Drakče. Kad?

Na noće se.

Samo ih pokosio.

Mitralje se.

Bogdan. Ivan.

Savo. Odijeli ovo.

Čuo sam da ste primjeli Žeću vatru.

Strašno se gine.

Si čuo za cigu i dragčeta.

Da li se sjećaš Glišića?

Mislili smo da je on najgori čovek na svetu.

Opet nema spahanja.

Si li dobro?

Nikako da piše, mileni.

Pisat ćeš joj.

Kako je stanje, Hađiću?

Loše. Šta to znači?

Stigla je depeša iz vrhovne komande.

Još se čeka dozvola Rumunije za prevoz municije preko njihove teritorije. Je li

toj Rumuniji jasno da mi i njih branimo?

Kako je stanje na našim frontovima?

Ništa bolje nego opšte.

Vojska se boni.

Treba da radimo, Hađiću.

Moramo da branimo svaku čuku, svaki kamen.

Šaljite odmah naredbe svim jedinicama da se šalju iz vidnice.

Razumijem, gospodine generale.

Što si se uplošio, vodničar?

Nisam se navikao na ovakvo obuđenje.

Polako. Navići ćeš se.

Poslije će ti biti svejedno kad ti pod nosom opali.

Ti nisi bio jučer kad smo delili.

A i da sam bio, ne bi ti rekao.

Vodnici Katic i Dragović. Tu sam.

Ja sam Dragović.

Zove vas major Stanković na razgovor. Polazite odmah.

Gospodine vodnice.

Hvala, Sao.

Nekom je sinoć uzao slaninu iz rance.

Sva sreće nije svesko i naočare.

Znaš šta?

Jedva čekam da pocepam u delovi cokule pa da ličim na one stare ratnike.

Po tome sam ja već kao oni.

Blago tebi.

Što? Ja sam došao ispegnut.

Košudu i šal sam dao jednom ranjeniku.

A duvan sam razdelio.

A sad kupujem od onog tvog perovca.

Od Aleksi?

Da. Kod njega uvek ima nešto švapsko da se nađe.

Brže to malo, studenti!

Nemam cijel dan da vas dvojicu sprovodim do štaba.

Imaš li vaški?

Imam.

Ali mi ne smetaju.

Meni strašno smetaju.

A ne mogu da ih ubijam pa makar mi mozak pojari.

Zašto?

Gadno mi.

Morat ćeš.

Gospodine majore, stigli su kaplari.

E, neka su dobrodošli.

Zima.

Aj, dobrodošli.

Aj, ti sedi tu.

Dobrodošao. Ti sedi tu.

Joj što je zima.

Daj to, Radeko.

Svi spavili noći s nešto?

A slabo, gospodine majori. Slabo, gospodine majori.

Pa čeka nas dosta izazovan dan.

Mi danas moramo da odbranimo Babinu glavu.

Ali prvo rakije da se zgrijemo malo. Ajde, Radojko.

Sipaj to ljudima.

Vi ste rezervni oficer, gospodine Mare? Ne, aktivni oficer.

Ja sam posle naše velike škole završio Vojnu Akademiju u Petrovuku.

Zaista? Zaista.

Što?

Što se čudiš?

Ti si pravnik, jel?

Studiram pravo.

Vidiš?

Kad sam se ja opredeljivao.

Ja sam mislio da je misija moje generacije oslobađanje srpskog plemana.

Vodnici, dobar dan.

Dobar dan. Ajde ulozite.

Ajde, ti tu stani, ti pored njega.

Ajde, njima se pristup.

Čuo sam da je Nenad ranjen. Jeste.

Peško. Slomljena moja ruka.

Jeli, kako vas je vojska prihvatila?

Pa onako. U početku malo sumnjičalo. Da, kažu, kako će gospodčići nama da

komanduju.

Jeste. Ali dobro.

Od jutros je već to druga pesma.

A vas?

Sa starim ratnicima nema nikakvih problema.

Ako sam nekoj pobunio, uglavnom je od ovih mlađih.

Pa, ajde, sad ću možda iskoristiti neke velike reči, ali prosto to je... Tako.

Vi niste obično vojsko.

Vas hiljadu djaka i studenta.

Hiljadu i trista, gospodine majore.

Pa šta kažeš?

Hiljadu i trista?

Dobro.

Vas 1300 djaka i studenta.

Nećete vi ništa značajno promijeniti u odnosu snaga.

Prosto nama je suđeno da se bijemo sa jačim neprijateljima i to je tako.

Ali vi ste ovdje dovedeni do ovoj napaćenoj vojici. Vratite malo vere.

Vere i u pravdu, vere i u otačbinu.

Otačbina bez pravde ne zaslužuje veliku žrtvu.

Ja nekako duboko verujem da naš narod više od slobode ceni pravdu.

Sloboda može da bude varljiva i lažljiva i slobodu može svako da iskoristi. A

pravda ona je čista i dosladna.

Jednostavna je, razumete?

A kako to mišlite?

Pa pravda zahtjeva žrtvu.

A podneti žrtvu za pravdu je možda najviši čin ljudskog dela.

Razumete? Evo nama je noć stigao neki...

Da li bi se otopio, nešto municijalno. Vidjet ćete kako će vojska da reaguje.

Vidjet ćete.

Gospodine Majove.

Valigorić, je li sve u redu?

Postavio sam ga. Gdje?

Znate onu staru buku na... na onoj tamo čuki?

Ja mislim da je to najbolji nastup.

Jedino što će... osmatrač biti izlužen vati.

Gospodine Majove.

Švabe su krenule u napad sa tri streljačka stroja.

Javi tamo da nema povlačenja ni po koju cenu.

Razumem, gospodine Majove.

Pa Ligoriću, ti ideš na top i ja idem u stroj.

Jel postavlja je relaj kod Bukve?

Postavlja jednog gospodine Majore.

Ajde, dođi.

Šta misliš?

Komu je ovo posljedna ljubaznost Majora Stankovića?

Ne lupo, Ivan.

Sava Marić tvrdi da ujutru može da pozna vojnika koji će poginuti taj dan.

Lupo si.

Imam jedno pitanje za vas.

Ko od vas želi da bude osmatrač za našu bateriju?

Ajde, ajde.

Treba mi nekog ko ima dobar vid, nekog ko dobro procenjuje razdalje.

Ja sam poluslep, nažalost. Dobro.

Ajde.

Osmatrač mora da bude postojan, mora da bude hrabar. Ja ću.

Si siguran?

Jesam, gospodine Majore.

Vrlo dobro.

Lomci, ajmo u vodove.

Ajde, večeras švabe kad su umore dođite opet na rakiju se zgrejate. Ajde,

čuvajte se.

Bogdan.

Ići sve vredu.

Čuvaj se.

Ti sačekaj.

Moć pripada samo onima

koji se usude da se sagnu i podignu je.

Samo jedna stvar je bitna.

Samo jedna stvar.

Smeti da se usudiš.

Dostojevski.

Hajde, spremaj se.

Šta su htjeli u štabu?

Major Stanković je tražio osmatrača među nama.

Ne trebalo u Beogradske Korze da se osmatra.

Sigurno bi se neko javio, možda ti i čovjevi.

Prijavio se Bogdan Dragović.

Onaj beli mamin.

Ozvino se on prijavio dobran za osmatrača. Ne znam što vas to čudi.

Bogdan Dragović.

je najhrabriji čovjek u djačkom bataljonu. Pa to i kažem.

Kakav junak, takav bataljon.

Pitali ste me.

Ja vam kažem.

Ti ozbiljno veruješ?

Da on smeje da se popne na drvo pred švabskim položajima.

Idite pa provjerite.

Tebi je jezik dugačak.

Ćoravi.

Kako je moguće da u jednom bataljonu postoje Luka, Bog i Major Stanković?

Zato i postoje.

Major Stanković naređuje da odmah zatvorite proboj na položaju prve čete.

Naš top.

Čuješ lošku?

Naš danglis!

Nema više bežanja.

Da ti ću.

Evo ti.

Po četiri cigare za svaki vod.

A onda im ne daš prije nego što zaustavimo proboj.

Slušaj, vamo!

Kad komandujem, juriš!

Da čujem vaše ura!

Da švabe misle da smo puk!

Nemoj da uhvatim nekog da ćuti.

Motkom ima da ga bijem.

Sad za mnom!

Sve što ljudi čine, a nije nečasno, treba učiniti.

Ne treba se ni u poštenju izdvajati, znaš? To kažeš zato što se nisam

prekristio. A šta ti fali da malo veruješ? A nikad ne znaš odakle dolazi

stva, zapamti!

Svi!