Original subtitles

Bojević je ranjen, a muštij je postavljen za komandanta prve armije.

Pa daj, pa nije Gračanica. Pa nije Žiča.

Otac, gde vam je?

Osjeljaci su ga zbog nekog puta kojim je hteo da preseče njihove livadu ubili na

spavanju. Konju su odrobili glavu kao pevcu.

Gospodine, dokle su djaci?

Zakasne smo.

Nemamo puške.

Dobit ćete do podna. Počnite razradu plana napada.

Napada? Tako je. I polaze tačke da budu Bačinac i Milovac.

Izgleda da se front približava nama, a ne mi njemu.

Vrhovna komanda odobrila je preseljenje štaba u Boljkovci. Šta čekamo?

Spremi se!

Evo ti.

Zašto?

Rani me u nogu.

Sam rekao da se ne mrdate, Ratle!

Rekli ste i da ćete poslati Smenu!

Koga da ti pošaljem?

Znači ću le bati.

Jel pušiš? Ne još, čika general.

Komanda armije, od vas očekuje hrabrost, kako u reči, tako i na delu.

Kako smo u ovom ratu, mi strana koja teži slobodi i teži pravdi.

Dva dana marširanja da bismo čuli istu priču kao u Skopju i Moknjegora.

Nas raspodele po četama više, a ne slušamo ovo patriotsko naglabanje.

Sutra ujutru u pola sedam je zbor na ovom istom mestu. Tada će vam se

obratiti njegovo veličanstvo prestovo naslednik.

Nemoj neko da je zakasnio. Zamisljaj da skinu vaseljačku sa sebe, a?

Obična se oskas naša, Danilo.

Maš takvih pošumadijih kako hoćeš.

Oro.

Lepotica, pogledaj.

Kud si pošao pod naredniče?

Tebe tražim.

Vidjela sam te kako prolaziš.

Kao da te neko goni.

Kako se zoveš?

A ti?

Danilo.

Šta si u građanstvu, Danilo?

Ja sam student.

Džak.

Ja sam dobrovoljac iz preka.

I sad ćeš na položaj.

I o meni svi će ti izginuti.

Ne, stvarno si lijepa. To kažeš jer si džak.

Nije zato, mame mi moje.

Častna reč.

Sad hoćeš moje ime, sutra ni majčinu nećeš znati.

Ja kad sam te video, pomislio sam moram je naći.

A gde bi me našao?

U bunarima ako treba.

Stamena!

Sve krva.

Stamena?

Znaš šta bi bilo, Stamena, da sam te našao?

Zagrliju bih te.

Stamena! Evo, odmah!

Dadeli jabuke vojnicima! Dadu! Ajde nosi sen u stoc. Evo, odmah!

Pričaj mi još. Još? Još.

Našao bih te u šupljen drvetu. Ne, ne, ne. Lažeš, lažeš. Cijelo seno bih

prevrnao. Samo da te nađem. Pričaj još ako lažeš.

Moram da nađem konak.

Pa mogu da pitam tvojeg svekra za konačište.

Izvini još. Čekaj.

Molim te.

Dođi, ali ni slučajno nemoj sam. Povedi nekog druga.

Hoću.

Našao sam prenoćište.

Koje će sam?

Pa ne može da bude gura od spavanja pod vedrim ljebom.

Tako? A da nema veze to prenoćište s onom... ...belom aromom, a?

Oro.

Zar nije lepotica?

Ako je lepotica, onda idem i ja. Tako je, dušane.

Boro, idaš li.

Prečansko oduševljanje.

Znaš, pretjerano gostoprimstvo je u najboljem slučaju najniža ljudska

vrlina. Ti znaš šta je ljudska vrlina, ha? Ti znaš. Ajde, polazi.

Ajde.

Natalija, dete, šta ti je?

Ja sam kriva.

Zakasnila sam.

Pisaćeš mu objasniti.

Gde da mu pišem?

Ko zna gde su ga rasporedili.

Ajde, jedi. Naći ćeš ga nekako.

Ajde.

Gotovo je, majko.

Nisi mi rekao.

Jel došla?

Ne.

Poslao sam joj pismo dok si ti bio kod generala.

Rastali smo se.

Jel te strah?

Ne znam da mi je korist strah ili tabanin.

Znaš čak i mene najviše strah.

Čega? Prve bitke.

Pomislio bih da ću već sutra uveče biti tamo.

Ja bih volio da meni prva bitka bude i posljednja.

Možda se ja toga i plašim. Sine, šta će biti s nama?

Ne brini se, majko.

Mi smo tu.

E, hvala je, Bog.

Biće sve u redu.

Dajte, dajte, dajte.

Dobro nam došli, junaci.

Ajde, ajde, doperajte ruke. Bolje vas naši domaćini. Od Kragujevca marširate?

Od Kragujevca već dva dana. Ako, ako, deco.

Stame nam i kaže da će naša vojska da spava pod vedrim nebom. Kud bi smo mi to

dozvolili, naročito u oči svetog Aranđela, Bože me prosti. Stame nam

ljudima su mokre noge. Ajde, pripremi toplu vodu, suve čarape.

A ne može čovek s mokrim nogama da uživa, jel tako, momci?

Čuvić!

Konjicu ima ko treba!

Udri! Udri da će ću kodati posljednji! Bože, sačuvaj gospodine potporučniče!

Finish!

Pa se događa.

Zlavimo pobedu na Bačincu, gospodine generale. Gospodine generale, ajte jednu

ljutu da proslavimo.

Živjeli. Ajte, brva pobeda pod vašom komandom.

Ratna pobeda je jedino ljudsko djelo koje zaslužuje da se slavi, generale.

Nisam baš u to uveren, ali nek vam bude. Živjeli.

Kažu.

Kažu da su ih ovi naši sravnili sa zemljom.

Možda ne treba da se zanosim. Nego,

pa nije to mala stvar. I dobra je odluga bila da se djaci pošalju na front.

Oni još nisu stigli na položaje. Ono, prva pobjeda.

Ja ću.

Spasit ću. Jel ti slaviš ovu našu pobjedu?

Ne, prosim.

Da.

Hađić ovde.

Šta kažeš?

Ni govora o povlačenju.

Hoćeš šta to da prenesem generalu Mišiću? Šta se dešava?

Žestoko je napadnuta Moravska i delovi Dunavski.

Cijelo desno krilo.

Moravska, čujete li me?

Ni korak nazad! Ni korak nazad, čujete li me?

Gospodine generale, Moravska ne uspeva da odbija napad na Milovac.

Puk je pred povlačenjem.

Ponovite im da ne odustaju.

Evo je.

To ja naplila u mom sinu.

Pa da da Bog da i njega neko na frontu pričuva. Ne vrini, majko, pričuvat će

neko, sigurno.

Evo, ko će ruke dopire? Aha, evo ja ću prvi.

Hajdi ti, hajdi.

Evo.

Javo.

E, pa dajte te šinjele da odnesemo Džaklju da vam se što pre osuže.

Evo, majka.

Hvala. Hvala, sine.

Čika, bogo sebe, ako...

Švabe navrnu ovamo, hoćete uspjeti da im utaknete.

Kuda?

Kuća, njiva, voćnja.

To sam ja.

Pobjedili smo letos na ceru, pa pobjedit ćemo i na suvoboru.

Deco, živjeli?

Živjeli. Da nam se živi i zdravi vrati. Živjeli.

Što ti misliš, Tari?

Možemo li odoleti švabama?

Ja se uzdam.

Umemo mi da trpimo.

A glava nam nije najiskuplja. Ma pobjerit ćemo sigurno.

Sigurno pobjerit ćemo i bit ćemo velika država, najveća na Balkanu.

Eee, djeca moje.

Od rata se niko nije ovaj dio. Nikad je pobedio.

Svi saspo dođi tamo gde sam ja tebe danas očekala.

Ima sinari ljudskih glava koji nisu skuplji od konskih.

Veliko je zlo zemljom zaošijalo.

A zlo rađa zlo.

Glog ne rađa jabuke. Gde ćeš ti?

Idem da vidim jesu li se šinjali i osušili.

Čvrst smo mi narod.

Duše smo napaćeni. Složni smo.

I možemo mnogo kad nemamo kuda.

Bogosavaj, pa pusti djecu da se malo založe, da probaju.

Hoću, hoću. Ajde djecu, ajde, poslužite se, založite se. Hvala.

Hvala.

Da potražimo ostale.

Zašto bismo?

Bolje da nalažemo sebe jer danas se neko negdje čeka.

Bog da ne čekaju nas majke i sestre.

Mnogo bih volio da upoznaš Milenu.

Slušaj.

Sutra će nam ovaj zvuk odzvanjati ušima.

Smestite se, djecu.

Evo, donela sam vam ponjave da vam ne bude hladno.

Hvala vam.

Znala sam da ćeš doći.

Što ovde s Dušanom?

Ćuti.

Posle rata jednom da dođeš.

Zašto?

Da staneš za onaj plot kao danas i da me pitaš nešto u redu.

Šta da te pitam? Bilo šta.

Eto, za put.

Kao da me ne poznaješ.

Jel hoćeš?

Naravno da hoću.

To je naš jedinac, Manuel.

Kaplar.

Samo da nam se živi zdrav.

Vrat, laku noć, becu. Laku noć. Hvala, majko, i tebi.

Već nam vidim domaćicu kako za par dana švabama daje našu pustiljinu.

Ti i tvojici nisam.

Tičko, jedva sam čekao da se završi proslavljanje budućih pobjeda.

Ne podočekao si.

Jesam. Jesi.

Zato sad predlažem da odigramo posljednju pozadinsku partiju...

...pokera. U šta da igramo?

Ko šta ima?

Sviđa mi se onaj tvoj sat.

Hoćeš mi ispuniti žalju ako preživiš?

Zbog toga ću i da preživim.

Ali da bude leto kad dođeš.

Ne znam šta ako se rad završi u proleći.

A šta, ti ćeš odmah poslati rat u meni, a? Da.

Jao, već sam vidjela kako lepo lažeš, ali ne trebam živjeti od tebe.

Samo onako kako sam ti rekla. U redu.

U redu.

Da!

A di ću?

Gospodine generala, evo izveštaja koju ste tražili.

A pokon, Hačiću.

Sad je sve spremno. Idite da spavate.

Stiglo je jedno pismo za vas.

Lako noć, gospodine generala.

Lako noć.

Drage živojne, deca su dobra.

Bara onoliko koliko čujem o njima.

O Radovanu i Aleksandru najmanje znam, valjda misle da ti možeš da se raspitaš

o svemu što nas zanima preko njihovih nadređenih.

Poznajući tebe ne bi me začudilo da znaš još manje od mene.

Znaš da ovo nije pridika i da te ne bih ni birala da je drugačije.

Devojke su dobra.

One pišu kad stignu.

Gospođe Jelo, nesreća! Šta je?

Vašemu mužu, gospodinu načelniku i kobili lisi, seljaci odrubili glave.

Gospođe Jelo!

Jeste li zarazi za obilazak položaja?

Jesam.

Vi... nećete ići.

Samo da nas ne razdove.

Nećemo. Veta i šesta četa!

Idemo na subor!

Znači ostajemo zajedno?

Izgledaj. Minut!

Junaci!

Ti radi ovaj sad? Boro!

Tričko! Tričko!

Kasnimo!

Puške! Puške!

Ajde!

Koji ste vi?

Šester Četa.

Đački bataljon.

Vi ste u ratu, a ne na ekskurziji.

Ja sam Keju, gospodine potporočiće.

Napreki sućete i vi meni pa se tamo objašnjavajte.

Znate li vi, majku vam milosnu, da ja tri dana ne silazim sa sedla?

Konje mi za mene, a meni nema odmora.

Sad treba još vas da pratim, jel?

Zašto svi žjaci nisu raspoređeni?

Momci!

Što ste zadocnili?

Vaše visočanstvo, nemamo reći izvinjenja.

Raspričali smo se sa domaćinom pa pospali pred zorom.

Da, imali smo tu nesreću da zanoćemo kod domaćina koji danas slavi slavu.

Jutro smo i bilo žao da nas probudi.

Spremni smo da izdržimo svaku kaznu.

Jesmo.

Pošalje ih na maljem.

Razumijem!

Živelo!

Uzmi ga.

Ne volim da meri vreme.

Tvoje. Molim te. Neću.

Ako ga ne uzmeš, bacit ću ga. Neću.

Zinit će tvoje srce bilo u velikoj asovinu.

Samo sam imao malo više sreće, moram.

Bolje da si mi uzao to nego metke. Naprijed, Slavska kolonov! A ne, metke

sam uzao ja.

Nemoj opet zbog vas da zanoćim na Maljenu!

Majku vam milosnu.

Sutra prva armija kreće u napad.

Jeste to zaboravili, pukovnicu Miliću?

Gospodine generale, vojska je u rasulu.

Neću da slušam kako ste upropastili desno krilo armije. Sad kako znate,

povratite Milovac.

Kako, gospodine generale? Onako kako ste se razbežali. Sad se sakupite, vi ljubo,

sa štabom pa uz Milovac. Pa niz njega do Dragobinske reke.

Gospodine generale... Rekao sam što sam imao da kažem.

Očekujem izveštaj o izvršenju naredjenja.

Sad treba misliti, dragutine.

Brže od počoreka, dalje od putnika.

Da, nova fronta, gospodine generale. I sa neprijateljem, i sa starešim...

Pukovni pas!

Ko? Vasić! Da!

Kažite Vasiću!

Svim položajima moje divizije približavaju se duge neprijateljske

kolone. Kolone ili patrole?

Kolone. A ko je to po ovoj magliji jutro si izbrojao tolike kolone?

Izvidnice, gospodine generale.

Kako je na Maljenu?

Odred mi ste nejavljao, ljutim se.

Počorek, očigledno ima jasnu ofanzivnu ideju.

Radi ono što bih ja uradio na njegovo mesto.

Mislite na napad na oba krila. Tako je.

Hoće da nas odvoji od Užičke vojske.

Pa samaljena da nam se sjuri u srce prve armije.

Šta da činimo?

Dobit ćete detaljnu zapovest o sutrašnjem napadu.

Polazi Marvo Studenska!

To je namjerio da nas ostavi, a?

Zagubo si nam konjiku.

Rekao sam vam već da sam se zaljubio. Dosta više.

Ajde, polazi.

Ajde, izgubit ćemo ga.

Već smo ga izgubili.

Stani, stani, stani.

Mi smo Srbi, nemojte da se plašite.

Odakle ste?

Ti?

Imaš li koga?

Imaš li braću?

Tomi je brat.

A babu i dedu?

Ostali k'o tora.

Branili stoku.

Sve ih šrabe poviše.

A gde ti je muž?

Ajde žena, šta stojiš tu? Idi, spašavaj decu.

Kako da ćeš sad?

Ne znam.

Da ste stali, majkova milostno, a?

Još jednom nam obsuji majko i ubiću te kao psa!

Idi.

Spasava je žensko. Mi ćemo ga se hraniti.

Idi.

Razvije se ustrajalce, za mnom!

To su domaći begunci.

Misliš da će da nas razdove?

Vidi, ako se to desi, pitat ću da nas stave u istu četu.

Pa si da ti ne izađe u susret.

Izgleda kao nekog koga bih mogao da pitam.

Dobrodošli, gospoda.

Ja sam major Gavrilo Stanković.

Komandant četvrtog bataljona osmog puka.

Ajde.

Ajde, uđi će se, zgrijemo malo, ajde.

Kulturni cinik. Pa nije.

Nije.

Ovo su im novi pravci napada.

Povijena krila armije i u sredini osuđenički

manjenski odred. Da. Kako je stanje u ovim odredima na krilima?

Jako slabo.

Javljaju da je izgubljen mednik.

Vasić javlja da je stanje trupa katastrofalno.

A šta nam javlja fercegmajster Oskar Počorek?

Napadaju artiljerijom, razorem polože i pregaze pešadiju.

Tipično švapski.

Ratna doktrina slabe države i plaćaničke vojske.

Da li se moji djaci nekadašnjih s Akademije sećaju

predavanja koje sam držao?

Da li se pitaju šta bih ja

uradio kad se sretnem sa plaćaničkom vojskom?

koja razara sve položaje na koje se ustreni.

Hadžiću, odmah izdajte naredbu da se hitnim kontranapadom

preotme Mednik.

Razumijem, gospodine gerele. Daj mi vrhovnu komandu.

Gospodine gerele!

Halo, gospodine Vojvodov.

Slušam vas, Mišiću.

Oskar Počorek je pregrupisao svoju šestu armiju.

Sprema se za odsudan napad. Ako hitno nešto ne preduzmemo, on će slaviti

pobedu koju su već najavili u Beču.

Šta predlažeš, Mišiću? Tražim da se odobri moj sutrašnji ofanzivni plan.

Gospodine Vojvodo!

Tu sam, Mišiću, tu sam.

Nisam sigurno da je ta namera u skladu sa stanjama i položajem neprijatelja. A

šta vi predlažete?

Strpljenje, Mišiću.

Strpljenje.

Šta se dešava sa kontranapadom na Mednik?

Strpljenja, Mišiću, strpljenja.

Pašte tvoj!

Da te paš drmo!

Gospodine majore, gde se mi sad nalazimo?

Kod Baćinca, kote 620.

Došli, gospodin majore. Hvala.

Ovo je nama veoma značajan položaj.

Znači, došli smo mečki na rupu.

Došli smo mečki na rupu.

Ne, Mladiću, niste došli mečki na rupu. Došli ste onda kad ste najpotrebniji.

Ja sutra očekujem ozbiljno švapski napad. Oni ceo dan dovlaču trupe, evo.

Noć pada, oni dalje pucaju.

Znači vi mislite da će do bitke doći večeras?

Mladiću, šta ste vi studirali?

Filozofiju. Filozofiju? Da.

Na Sorboni.

Ali izavršio sam samo prvu godinu.

Pa da, dopustite da i ja kao i vi znam ponešto o Otačbini.

Otačbina se najbolje razume u ratu.

I najuzbiljnije voli u porazima.

Zar nas poraz ne ponižava? Ne.

U porazima mnogo češće od poraženih se ponizi pobednik.

Ja nikada nisam bio ponosni što sam Srbi nego sada.

Evo sada, u svim ovim našim porazima.

Koja je to vojska sad u Evropi, evo sad kad cijela Evropa ratuje?

Koja je to vojska smije da kaže da su pravda i sloboda na njenoj strani?

Koja vojska može da veruje u to?

Nijedna.

Absolutno nijedna.

Osim naše.

Sve evropske sile imaju neke svoje zle ciljeve, ali to ćete se uskoro uveriti.

A zar za pobedu nije potrebno pobeđivati?

Jeste potrebno pobeđivati, ali i za našu sudbinu je potpuno nebitno ko trenutno

drži Beograd, Kragujevac ili Baćinac.

Mi moramo da izdržimo od onog velikog časa kad će neminovno pobediti pravda i

sloboda.

Šta ste vi studirali?

Pravo. Pravo? Da.

A vi filozofiju?

Da. Na Sorboni jednu godinu.

Ma.

Čovjek se rodi dobar ili zao.

U škola ništa ne ponaže.

Puštaj me kod njega kad će kretnuti ćem dvije!

Hoću da vidim živojna Mišića, makar me ubili!

Pa nije on tvoj kmet? On je moj bog, Savaot, razumeš?

General radi!

Ako radi za narod, onda ima vremena i za mene! Puštaj me! Ustupi! Mišić!

Kojim dobrom, prijatelj?

Jesi li ti...

Živoj Nišić iz Struganika. Jes.

Pa da te pitam.

Koju slobodu vi branite?

I šta će vam ta sloboda?

Gledaj me u oči, generale. I reci mi šta će nam sloboda?

Treba nam sloboda.

Da ti možeš da dođeš kod mene i da mi kažeš kako te zlo muči. Brata sam

rođenog i dva konja dao za staru Srbiju i Makedoniju. Neka sam! S Turcima je!

Ali letos mi švabe ubiše sina starijeg na samo

početku rata.

A mlađe granata odbi noge.

Na Mačkovom kamenu. Eno ga sad u Valjevskoj bolnici ostao da samre.

Reci mi, ima li većeg stradanja od ovog mog, moj

Mišiću? Ima, prijatelj.

Ono stradanje na koje nećeš moći da mi se požališ. A noćas!

Tvoji vojnici!

Opljačkali moju kuću i osramotili mi obe snaje.

A danas tvoj narednik, vidi, vidi kako me nagrnio.

I šta sad hoćeš, prijatelj?

Da uvedem preki sud?

Da streljam te bezumnike? Jel takvu pravdu hoćeš? A šta vi

hoćete više od mene, silo, državo, vojsko?

Hoću da trpiš svoje zlo.

Ratni drugovi tvojih sinova su te oplječkali. A mene osramotili

više nego tebe.

Ne smemo zbog toga da ih ubijamo.

Prijatelju.

Prijatelju.

Čoveče.

On i on kod Branislava, oni kod Stanka,

oni kod Jovana, ostali kod

Luki.

Ako vam treba nešto, odmah se javite.

Deci, čuvajte se!

Za nam, momci!

Ipak nije ciljik, a?

Pati on nešto svoje.

Zar da nam ono bude prva bitka, a, Bor?

Čemu razmišljaš?

Razmišljam koliko će vremena proći do prvog mirnog sna.

Ne.

Da mi je neko rekao da ću ovako započeti rat dok sam plivao preko Save, ne bih ni

kretao.

Ona zemlja, što sam danas pustio na ono mrtvo dete,

to je najhrabrije što ću raditi u ovom ratu.

Mi smo pobjegli iz prve bitke.

Da, dušanje, najbolje bi bilo da smo poginuli od marodera.

Ajmo da se zakunemo da o tome nećemo dok traje rat.

Može.

Dobro.

Ne, baš prika.

Jeste sramota.

Nadam se da je tvoja trenutna služba zahtjeva otačbine na nečiji ćef i nova

prilika da te osramote.

Da nas sve osramote.

Znam da bi se sad naljutio da si pored mene, ali nemoj da mi zamereš.

Ovdje se u veliko govori o propasti koja tebi, verujem, još uvijek daleka i

strana.

Verujem pored svega da ćeš izdržati.

Luisa.