Original subtitles

Оглашавајте свој производ или марку код нас; контактирајте www.SubtitleDB.org

www.titlovi.com

Karibi...

...suncani raj...

...koji plamti bojama...

...i zivotom.

Ovo pusto ostrvo je vrhunski san...

...ali svake godine, ovaj san postaje kosmar...

...kada Karibi budu pogodjeni sa, u proseku, sest uragana u nekoliko meseci.

Kako uopste divlje zivotinje prezive, kada se karipsko nebo pretvori u uraganski pakao?

Karibi su, u mislima vecine ljudi, mesto za opustanje i odmor.

Ali od juna do novembra, mnoga karipska ostrva postaju opasna zona.

2005-te, srusen je rekord od 15 uragana, to je po jedan na svake dve nedelje.

Cak i sa najboljom prognozom, niko ne moze tacno da predvidi kada i gde ce uragan da udari...

...ili kakav ce uticaj to da ima, na ove prastare plaze i bujne sume.

Pa, sta stavlja ova mirna ostrva, sa njihovim neznim povetarcima i toplim suncem...

...na vatrenu liniju nekim od najjacih oluja na zemlji?

Tokom vrelih letnjih meseci, uragani se radjaju.

Kada se Atlantski okean zagreje na temperaturu od preko 27 stepeni Celzijusa...

...dovoljno da pokrene oluju.

Mnogi uragani pocinju kao tropski cikloni na obalama Afrike.

Oni se kovitlaju preko mora, hraneci se...

...tako sto usisavaju toplotu iz ugrejane vode.

Ova toplota im omogucava energiju, koja im je potrebna da rastu.

Vetrovi se krecu ka zapadu, kako dobijaju na snazi.

Severnije, more nije dovoljno toplo da bi pokrenulo oluju.

Juznije, blize ekvatoru, zemlja se ne obrce dovoljno brzo...

...da bi pokrenula olujni kovitlac.

Na svom putu, oluja se vrtoglavo spusta u uzani koridor...

...koji se zove "uraganski prolaz".

Ako vetar predje 65 km na sat, oluji dajemo ime.

Ako dostigne 110 km na sat, rangira se kao uragan.

U kraju gde ih ocekuju, na Karibima...

...treba da se suoce sa monstruoznim vihorom...

...visine i do 13 km, koji pokriva stotine kilometara sirine...

...oko uzasno mirnog centra, koji se zove "oko".

Uragani se nepredvidive zveri.

Ali na kraju, ubica ce da udari.

Samo je pitanje kada, i gde.

Kada udari, sirova snaga uragana moze da poveca nivo mora...

...i da proizvede ogromne talase, visine 20 metara.

...na vrhu vrtoglavog vetra, brzine vece od 260 km na sat.

Sa ovim se Karibi suocavaju svake godine.

Pa kako prezive?

Na samoj granici ovog unistenja je koralni greben.

Kako se stanovnici ovog slozenog i krhkog sveta...

...nose sa sirovom snagom uragana?

Jastozi su posebno ranjivi tokom oluje...

...lako se zgnjece ili povrede od razbacanog kamenja.

Mnogi odu odavde. Napustaju plicak i odlaze u dublje, bezbednije vode...

...mnogo pre nego sto oluja stigne.

Na pocetku svake sezone uragana, osecaju upozoravajuce promene u vodi...

...kao sto su temperatura ili mirnoca...

...i onda se pomeraju u dublje vode.

Ali sta se desava sa samim grebenom, i onim stvorenjima koja se ne evakiusu?

Kako se prva oluja u sezoni priblizava...

...ova beskrajna snaga pocinje da pokazuje svoje prisustvo.

Talasi pocinju da se dizu.

Vreme je da nadjete skloniste, ako mozete.

To je kao eksplozija bombe...

...iznova i iznova.

Dok napad konacno prodje, koralni greben je unisten.

Ovo je greben St. Lucia, posle naleta uragana Lenny 1999-te.

Morski rezervat je pretrpeo tezak udarac oluje.

Korali su zgnjeceni ili otkinuti sa grebena.

A ipak, steta nije sasvim katastrofalna kao sto izgleda.

Ovi lomljivi, razgranati korali, mogu biti razbijeni na delice...

...ali to nije njihov kraj.

Ovi delovi mogu da se regenerisu.

Sve sto im treba je osvetljeno mesto da mogu da rastu.

A oni rastu brzo, i do 15 cm godisnje.

U zavisnosti od toga gde zavrse...

...neki cak mogu posejati seme, potpuno novih grebena.

Hiljadama godina, grebeni su se prilagodjavali da rastu pod udarcima oluje.

Neki korali se slome, drugi su dovoljno cvrsti da izdrze nalet talasa.

Prilagodili su se na zivot u zoni udara...

...i vremenom se oporave.

Ali ako velike oluje postanu cesce...

...mozda nece biti dovoljno vremena za razmnozavanje, pre sledeceg velikog napada.

Uragani su profesionalni rizik zivota na Karibima.

Mnogi ljudi zive blizu obale i na prvoj liniji olujnog naleta.

Sto znaci da sezona uragana, stavlja na kocku hiljade domova i zivota.

Ali veci deo vremena, plaza je mesto za opustanje i zabavu.

Plazu ne koriste samo ljudi.

Ovde karipske kornjace legu jaja.

Dzinovska kozasta kornjaca, dzin medju kornjacama, moze da naraste do 2 metra...

...i da dostigne tezinu od 700 kg.

Vecinu zivota provodi na otvorenom moru...

...gde su uragani mala pretnja.

Ali svake godine izmedju februara i oktobra, zenke izlaze na obalu da izlegu jaja.

Ako ih izlegu ranije, izbeci ce sezonu uragana.

Ali pocetkom juna, jaja koja se jos uvek nisu izlegla su u opasnosti.

Ali za sada, ovo je mirna karipska noc.

Zenka koristi svoja ogromna peraja, da mukotrpno iskopa gnezdo dubine jednog metra...

...i da ga ispuni sa oko 80 jaja.

Kada ih ponovo prekrije, pazljivo rasiri pesak preko gnezda...

...kao kamuflazu da odbije predatore.

To da ce biti pojedena, nije jedini rizik za njena dragocena jaja.

Nece se izleci jos dva meseca...

...a sezona uragana se zahuktava.

Zenka je ucinila sve sto moze...

...ali lutrija je kada ce i gde udariti sledeca oluja.

Na moru, odrasla kornjaca je bezbedna u svom elementu.

Ali sta ce se desiti njenim jajima na obali?

Plaze su nepokretne mete za, mozda najsmrtonosnije oruzje uragana...

...olujne talase.

Kako vazdusni pritisak oko centra uragana pocinje da opada...

...oluja stupa na povrsinu mora...

...podizuci nivo vode.

Zajedno sa vetrom koji gura vodu...

...to stvara olujne talase, koji mogu da dostignu visinu vecu od 6 metara.

Najsmrtonosniji olujni talasi mogu da udju i 16 km na kopno.

Udarac, od stete do gubitka zivota, je razoran.

Kada je cela obala progutana i ispljunuta od mora...

...postoji li ikakva nada za kornjacino gnezdo?

2004-te, olujni talasi uragana Ivan, dostigli su 6 m visine...

...potapajuci Veliko Kajmansko ostrvo na zapadnim Karibima...

...ostrvo poznato po gnezdima zelene kornjace.

U jednom trenutku...

...skoro celo podrucje Velikog Kajmanskog ostrva je bilo potopljeno.

Zapanjujuce, samo dvoje ljudi je poginulo...

...ali skoro svaki dom je bio ostecen.

Korali su, cak sa grebena, izbaceni na plazu.

U drugim slucajevima, cela plaza bi jednostavno nestala.

Velika zapremina vode je jednostavno isprala vise od 150.000 m3 ostrvskog peska.

Pa sta je moglo da se dogodi kornjacinim jajima?

Ovde na Velikom Kajmanskom ostrvu, Ivan je zbrisao vise od 80% gnezda zelene kornjace.

Na obliznjem ostrvu Cayman Brac, podjednako je lose.

Teski gubici, ali barem ograniceni na jednu generaciju.

Sledece godine, odrasle kornjace ce se vratiti da poloze jos jaja.

Uragan Ivanove velicine nije pogodio Kajmane preko 50 godina.

Ipak su skorije Karibi pogodjeni povisenom aktivnoscu uragana...

...sa rusenjem rekorda koji je trajao 27 godina, 2005-te, kada je najvise oluja imenovano.

Naucnici se sada pitaju...

...jesu li ovi jaci i cesci uragani u vezi sa globalnim zagrevanjem?

I ako jesu, sta bi to znacilo za ljude i zivotinjske vrste na Karibima?

Niza ostrva su posebno ranjiva od olujnih talasa.

Na Bahamima, tek nekoliko od 700 ostrva se izdize vise od par metara iznad nivoa mora.

A ova ostrva leze na samoj severnoj granici Kariba...

..gde ima vise uragana nego bilo gde drugde.

Ovde ne samo plaze, vec cela ostrva bivaju potopljena.

Pa moze li bilo koja zivotinja da prezivi ovde, na takvoj vrucoj tacki uragana?

Najcesca vrsta gustera, smedji anola guster...

...se moze naci na tucetu ovih mali ostrva.

Uprkos cestim uraganima, populacija ne samo da prezivi...

...vec se povecava.

Veoma teritorijalni, smedji anola gusteri brane svoje parce zemlje...

...prvo svetlucajuci svojim podbratkom...

...zatim, ako to ne uspe, tako sto oteraju rivale.

Kako mali guster ne popusta pred velikom olujom.

Ali dok su bebe gusteri jos u svojim jajima...

...ostali su ponovo poceli da nastanjuju ostrvo.

Pauci "cvetaju" na vetru...

...zalihe za hitne potrebe za novu generaciju gustera.

Samo nekoliko nedelja posle katastrofalnog udara...

...zivot vec uzvraca udarac.

Karipske plaze, koralni grebeni i niska ostrva...

...su oduvek ranjivi na ogromne olujne talase.

Ali jedna priobalna sredina ne popusta.

Mangrovi

Sa mogucnoscu da rastu u slanoj vodi, mangrovi su granica mnogih ostrva...

...i oni cine prirodni mol.

Njihovo zamrseno korenje pomaze da se apsorbuje energija velikih talasa...

...stiteci obalu iza sebe.

Takodje su skloniste ranjivom zivotinjskom svetu.

Medju korenjem ima mnogo mladih riba, koje se mogu naci oko koralnog grebena.

Ovde se legu i zapocinju novi zivot.

Na kraju ce mlade ribe izbiti na greben...

...pumpajuci svezu krv...

...od vrhunske vaznosti, posle velikog olujnog unistenja.

Ponasajuci se kao utociste za ribe i sundjer za celo ostrvo...

...mangrovi su mozda, najbolja karipska odbrana pred velikom snagom uragana.

Ali cak i mangrovi imaju tacku lomljenja(slabu tacku).

Uragan Mitch je udario 1998-e.

Kisne bujice su napravile haos u Centralnoamerickoj zemlji, Hondurasu.

Ovaj zloglasni uragan pete kategorije, je odneo najmanje 11.000 zivota.

Mitch je bio posebno cudna zver.

Kako se priblizavao kopnu, cinio je nesto cudno.

Zaustavio se i besneo iznad ostrva Manaha skoro dva dana.

Ovo dugo batinanje od strane talasa i uzburkane oluje, bilo je previse...

...cak i za mangrove.

97% sume mangrova sa Manahe bilo je unisteno.

Godinama posle Mitch-a, delovi ostrva su i dalje u teskom stanju.

Posle takvog unistenja, suma nije mogla da se obnovi.

Nije ostalo dovoljno drveca, da proizvede mladice potrebne za obnovu.

Cak i za najbolju prirodnu odbranu, strasan udar uragana je...

...jednostavno preveliki.

Kada su stvarno velike oluje, nije bezbedno cak ni na udaljenijim ostrvim.

Mnoga karipska ostrva su prekrivena tropskim kisnim sumama...

...koje su prepune zivota.

Neke od njih su veoma ugrozene.

Ali ovo sumsko uporiste nije nepobedivo.

Oni su ugrozeni drugim elementom uraganskog pakla.

Jakim vetrovima.

Pa kako stanovnici izlaze na kraj sa tim?

U septembru 2004-te, kada je uragan Ivan pocistio Karibe...

...jedno ostrvo se podsetilo, kakav je tacno osecaj od direktnog udarca.

Na najjuznijim granicama uraganskog prolaza...

...Grenada je dugo bila smatrana relativno bezbednom.

Ali to se upravo promenilo.

Ivanovi vetrovi su poceli da prete ostrvu.

Naposletku su dostigli brzinu od 210 km na sat.

To cak nije bio pun uragan pete kategorije.

Ali dovoljan da srusi cela drveca.

Rasturi domove.

Grenada nije videla oluju ove jacine skoro 40 godina.

Mnogi ljudi su zaboravili koliko lose moze da bude.

U stvari, ostrvo je smatrano jednom od najbezbednijih karipskih luka pred olujom.

Ali Ivan je savladao ostrvo...

...ostecujuci skoro svaku zgradu...

...ostavljajuci 39 mrtvih.

I suma je bila opustosena.

Vise od 90% prirodnih rezervata Grenade je bilo unisteno.

Vrhovi drveca su doslovno oduvani.

Na nekim mestima, na zemlju je palo ostataka i delova drveta...

...koliko bi palo za dve godine, palo je u samo jednom danu.

Ali ove tropske sume su se i ranije susretale sa ovakvom kaznom.

Tokom hiljada godina, razvile su izvanrednu strategiju...

...koja im pomaze da se rehabilituju.

Ove kisne sume u Portoriku, su bile ogoljene od uragana Hugo 1989-te.

Ali to ne bi znali gledajuci ih danas.

Istrazivanja naucnika o oporavku...

...su otkrila neke neverovatne trikove za pobedu nad uraganom.

Mozda najbolja strategija prezivljavanja ne pripada sumskim zivotinjama...

...vec sumskom drvecu.

Ovo je tabanuko, veteran iz mnogih oluja.

Ziveci vekovima, pronasli su nacin da se bore sa uraganima.

Naravno, izgubice lisce, cak i grane...

...ali vrlo retko ce puci.

Tajna pobede tabanuka nad olujom, lezi u korenju.

Oni se sjedine sa korenjem drugih tabanukoa...

...stvarajuci jedno ogromno sidro u sredini.

Svuda ce, od 10 do 20 stabala pristupiti ovom savezu...

...solidarisuci se pred olujom.

Tuzno, ali nemaju sva stabla ovu komsijsku podrsku.

Za sada, vecina sumskog pokrivaca Grenade lezi razbacana po sumskom tlu.

Ipak, ovi otpaci sadrze klicu za ponovni razvoj i regeneraciju.

Neophodne hranljive materije.

Ovaj izvor hranljivih materija mora sto pre da se vrati u opticaj.

Veliki posao za neke druge, manje sumske zivotinje.

Ovde dole, medju otpacima, pocinje njihov tezak posao.

Delovi lisca i drva ostalih posle oluje, su slomljeni od strane zajednice biljojeda.

Crvi, stonoge i termiti su neopevani heroji koji daju pocetni udarac oporavka.

Bez ovog podzemnog sveta, biljke i drvece iznad ne bi postojalo.

Termiti pomazu da se ukloni drvo...

...a stonoge izgrizu lisce u jos sitnije komadice.

Gljive su takodje neophodne za razlaganje.

One pomazu preradjujuci ogromne kolicine drveta i lisca.

U iznenadjujuce kratkom periodu...

...nekada manjem od jedne godine...

...ovaj tim transformise gomile olujnog otpada u bogato djubrivo..

...temelj novog razvitka.

Samo nekoliko nedelja posle oluje...

...pocinju da nicu novi izdanci, na prostoru oslobodjenom od palog drveca.

Dok na onima koji su preziveli, nice novo lisce.

Ali sta se desava sa zivotinjskim svetom, koji zivi na ovom drvecu?

Posle oluje je tesko naci hranu.

Losa vest za kolibrije gladne nektara.

Ali mnoge karipske ptice su navikle da lete po zeljeno seme.

Ako je jedan deo ostrva unisten, one samo nastave dalje.

Vestacka mesta za hranjenje ptica u bastama, pomazu u to vreme gladnim pticama.

I ove male ptice, Bananaquits, dobijaju svoj secerni "fiks".

U kraju su poznate kao kradljivci secera.

Zato sto su pokretne i prilagodljive...

...ove male ptice prkose napadu uragana.

Do sledece sezone parenja, populacija je obicno u padu.

Kada oluja prodje...

...vreme je da se ponovo izgradi zivot...

...i domovi.

Uragan Ivanove snage, moze da pogodi ostrvo samo jednom u pola veka...

...dajuci dovoljno vremena ljudima, sumi i zivotinjskom svetu...

...da stanu na noge.

Ali ako ova velika oluja udari cesce...

...to bi moglo da ima dugorocne posledice.

Na Portoriku je jedna ptica, koju bi ako sada udari, uragan...

...mogao da zatre.

Nekada je bila rasirena po celom ostrvu...

...ali do 1970-te skoro je iscezla.

Opkoljeno smanjenjem sume i ljudskim delovanjem, ostalo je samo 13 jedinki...

...u samo jednom delicu sume.

Pokrenut je hitan pokusaj, da se sacuva portorikanski papagaj.

Do 1989-te, ovi pokusaji su poceli da se isplacuju, kada ih je bilo 47 u divljini.

Ali onda, desila se katastrofa.

Uragan Hugo se pojavio na obalama Afrike, 9-og Septembra, 1989-te.

Do 15-og, dostigao je petu kategoriju...

...sa brzinom vetra procenjenom na 260 km na cas.

A 19-og je pogodio Portoriko i utociste papagaja...

...kao najzesca oluja decenije.

Do trenutka kada je Hugo prosao, sume su bile desetkovane.

Nazalost, i papagaji takodje.

Ostala su samo tri para koja su mogla da se razmnozavaju.

Oluja ja papagaje ostavila u situaciji da im je ocajnicki potrebna pomoc...

...i americka sluzba za riblji i zivotinjski svet...

...je postavila dodatna vestacka gnezda...

...u velikom dvadesetcetvorocasovnom nadgledanju.

Dragoceni pilici su neprekidno posmatrani, od dana kada su se izlegli.

Obicno su oba roditelja hranila pilice dva meseca...

...dok ne ojacaju.

Ali ako se ovi pilici razbole, ili izgledaju malo slabo...

...imaju strucni tim hranitelja...

...cak i svoju bolnicu.

Cilj je da se ojaca populacija papagaja...

...i da se jednog dana stvori druga kolonija za razmnozavanje...

...na nekom drugom mestu, u nekoliko preostalih zasticenih suma u Portoriku.

Na taj nacin ce, kada ih drugi uragan pogodi...

...papagaji biti u mogucnosti da lakse izadju na kraj sa olujom.

Portorikanski papagaj se skoro suocio sa istrebljenjem...

...ali i za druge zivotinjske vrste, promene mogu biti dobra vest.

1995-te, istrazivaci su posumnjali da su uragani dali jednoj grupi zivotinja...

...zivotnu priliku.

Zelene iguane su pocele da se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo.

Narocito na ostrvu Angvila.

Kako su dospeli tamo je bila misterija.

U pokusaju da rese zagonetku, naucnici su poceli da sakupljaju...

...dokaze o vremenskim prilikama u to vreme.

U septembru 1995-te, uragan Luis se pojavio...

...samo dve nedelje posle uragana Marlin.

Ova dvostruka nepogoda se uputila ka istocnom karipskom ostrvu Gvadalupe...

...domu hiljada zelenih iguana.

Naucnici su se zapitali, da li ovi uragani mogu da budu...

...pokretac preseljenja iguana.

Posle oluje, biljke cesto plutaju po moru.

Da li je neka od ovih grana postala splav?

Da li je moguce da postoji brodolomnik?

Da li je neka iguana mogla da prezivi epsko putovanje morem?

Iguane su hladnokrvni reptili.

Tako da koriste sunce za grejanje i energiju.

A njima ne treba puno hrane.

A kisa im je obezbedila pijacu vodu.

I dalje bi to bilo pretesko putovanje...

...koje bi bilo koje stvorenje tesko prezivelo.

Kada dospe nadomak kopna, sigurno izbegavsi talase i grebene...

...brodolomnik bi skoro bio na suvom.

Naucnici su sada uvereni, da zelena iguana zaista provede nedelje na moru...

...da stigne do Angvile.

Zadivljujuce je da nije sama.

Cak je 15 zelenih iguani vidjeno na Angvili...

...gde nikada ranije nisu vidjene.

Kasnije je otkrivena trudna zenka...

...pokazujuci da su i dosljaci sposobni za razmnozavanje.

Tako da se cini da su zelene iguane na Angvili, tu da ostanu.

Naucnici veruju da su iguane izvodile ovaj trik sa preskakanjem ostrva i ranije.

Preokrenule su razaranje uragana u svoju prednost...

...koristeci ga da nastane nova ostrva na Karibima...

...koja bi im u suprotnom, uvek bila van domasaja.

Uragani nastavljaju da muce ovaj tropski raj...

...ali oni ga takodje i nastanjuju novim zivotom.

Karipska ostrva mogu da se oporave, i oporavljaju se...

...dok god ima dovoljno vremena za isceljenje.

Ako dobiju 50 godina pre drugog strasnog uragana, to je dovoljno vremena da sume...

...ponovo postanu raskosne.

A za plaze...

...da izgledaju netaknuto.

Zivot oko uraganskog prolaza je pitanje prilagodjavanja ili smrti...

...sto je pomoglo u oblikovanju nekim od najzivopisnijih i...

...najprilagodljivijih zivih bica na zemlji.

Ali kako se klima nase planete menja, mnogi naucnici strahuju...

...da ce uragani udarati cesce i snaznije nego ranije.

Ako se to desi, koliko pritiska moze da podnese karipski divlji svet?

U sledecoj epizodi:

Poseticemo karipske obale u Centralnoj Americi.

Ona ima najduze plaze...

...najveci greben...

...i stotine priobalnih ostrva.

Sva puna predivne zivotne raznovrsnosti.

preveo: Boki789 www.divx-titlovi.com

Preuzeto sa www.titlovi.com

Молимо вас да оцените овај титл на %url% Помозите другим корисницима да изаберу најбоље титлове