Original subtitles

-= www.SubtitleDB.org =-

www.titlovi.com

Ovo je vise misterioznija strana Kariba.

To je "divlji zapad" obala.

Obalska linija Centralne Amerike.

Proteze se na vise od 2700 km, celim putem od Paname do Meksika.

Ima na hiljade ostrva i masivne grebene.

Sva pucaju od zivota.

Ovo je putovanje duz jedne od najcudesnijih obalskih linija sveta.

Kroz zabacene plaze, skrivene dzungle i udaljene vode...

...karipskih skrivenih obala.

Ova dugacka traka linije obale...

...cini zapadnu granicu Karipskog mora.

Ona razdvaja Karibe od Pacifika, izuzev u svojoj najuzoj tacki...

...gde ih jedna vodena nit povezuje.

Panamski kanal.

Jedan od najprometnijih vodenih puteva na svetu.

Samo 75 km dugacak, kroz njega prodje 14.000 brodova svake godine.

Sagradjen pre skoro jednog veka...

...i dalje je jedan od najvecih poduhvata civilnog inzenjeringa.

Autoput prosecen pravo kroz kisnu sumu.

Putnici celim putem imaju pogled iz pticje perspektive na zivotinjski svet u kanalu.

Ako imaju srece, mogu da vide porodicu kapibara kako pliva.

Ili kajmana.

Ovo je samo brz pogled na ono sto lezi pozadi u dzungli.

Ove sume imaju preko 600 vrsta ptica...

...i skoro 150 vrsta razlicitih sisara.

Puna raznovrnost zivota u kisnoj sumi.

Sume su dovoljno velike za vece zivotinje, poput pauk-majmuna.

Oni su jedni od najokretnijih majmuna...

...zahvaljujuci njihovom jakom repu, koji im sluzi za hvatanje...

...i koji im je skoro kao peti ekstremitet.

Pet meseci stara, ova beba bas ima koristi od njega.

Majmun-pauci moraju da budu brzi i hitri, zato sto se hrane vocem...

...i moraju da tragaju svuda, da bi nasli dovoljno voca na drvetu.

Ovaj zivotni stil znaci da im treba veliki prostor zdrave sume da prezive.

Ne zavise samo zivotinje od ove sume.

Zavisi i kanal.

Kisne sume oko Panamskog kanala se protezu na vise od 800 kvadratnih kilometara.

Kada pada kisa u sumi, reka uvodi svoj donji tok u kanal.

Vise od 5 triliona litara vode svake godine.

Kanal je preko 25 metara iznad nivoa mora.

Tako da se oslanja na vodu iz kisnih suma da ga popuni.

Drvece sprecava eroziju tla...

...sto sprecava njegovo pretvaranje u mulj.

Bez zdrave sume, kanal ne bi postojao.

Tako da je vecina okolne kisne sume zasticena.

Kanal je svetski poznat, ali samo par kilometara od karipske obale Paname...

...tamo je malo manje poznati svet.

Bocas del Toro, ostrvski arhipelag lepsi od bilo kog drugog na Karibima.

Manje od 16 km kopnene obale...

...ocaravajuca mesavina kamenitih ostrva, suma i koralnih kejeva.

Bocas del Toro takodje ima stotine majusnih mangrova ostrva.

Na vecem ostrvu, mangrovi su raj za stidljive, manje, sporije zivotinje...

...koje obicno ne dovodimo u vezu sa Karibima.

Lenjivac.

Obicno se nalazi na kopnenim sumama Centralne i Juzne Amerike.

Ovo je jedino mesto gde se prilagodio da jede otrovno...

...vlaknasto lisce mangrova.

Ove ogromne kandze mu sluze kao kuke za kacenje...

...bez obzira da li visi na drvecu, ili na majci.

Ovi ostrvski lenjivci su manji, nego njihovi rodjaci na kopnu.

Verovatno zato sto im je ishrana ogranicena.

Ali posto ne trose mnogo energije, prezivljavaju.

Lenjivci su dobri plivaci...

...ali ovo je jedino mesto gde znaju da plivaju u slanoj vodi...

...od drveta do drveta.

Stomak, pun gasova od varenja lisca mangrova, im daje dodatnu plovnost.

lako imaju gusto krzno, ne treba im puno da se osuse.

Njihove dlake rastu drugacije nego kod drugih sisara...

...od cela, ka ledjima.

Tako da se suse brze, kada su okrenuti naglavacke.

Lenjivci se krecu veoma sporo, ali se dobro i kamufliraju...

...tako da ih cesto necete ni primetiti.

Ali to se ne moze reci za neke njihove komsije.

Ovo su drekavci, vise izgnanici sa kopna.

Ovaj jutarnji poziv na budjenje obelezava njihovu teritoriju.

Posle toga, provesce nekoliko sati skacuci s' drveta na drvo...

...da nadju ukusnije, novo lisce.

Posto je lakse naci lisce od voca, za razliku od pauk-majmuna...

...ne moraju da lutaju puno, sto znaci da su podesniji za mala ostrva.

Ali losija strana je da lisce nije mnogo hranljivo...

...pa moraju mnogo da ga pojedu.

Oni mogu da pojedu, ono sto bi bio Ijudski ekvivalent od 30 obroka.

Drugi problem je sto je lisce prepuno otrova i vlakana...

...pa, kao i lenjivci, drekavci imaju veliki stomak i posebnu bakteriju za varenje.

Potrebno je mnogo vremena da se svari toliko zelenisa.

Tako da na podnevnoj vrucini, jedino razumno resenje je rashladiti se.

Ove ostrvske sume su pune kopnenih zivotinja...

...zato sto je Bocas del Toro nekada bio deo kopna.

Kada se nivo mora, posle poslednjeg ledenog doba podigao...

...ostrvo i njegov zivotinjski svet su bili odseceni.

A u izolaciji, zivotinje su pocele da se razvijaju na svoj posebni nacin.

Ova otrovna zaba se moze naci samo na ostrvu Bastil Mentals.

Ona je specificna za ovo mesto.

Ima plazu koje je dobila ime po njoj - "plaza crvene zabe".

Na drugim ostrvima, ova otrovna zaba se moze naci u drugim bojama.

Upozoravajuca poruka, da zadrzi predatore na distanci i dalje je ista.

Ali svaka se razvila u dramaticno razlicitoj nijansi.

Naucnici veruju da ove zabe mogu da zavrse kao sasvim razlicite vrste.

Svaka noseci boje svog ostrvskog doma.

Ako je ovde evolucija u akciji...

...ostrva Bocas del Toro-a su ziva laboratorija.

Zbog cega je njihov nadimak: karipski Galapagos.

Mirna, plitka obalska linija Bocas del Toro-a...

...je idealna za mangrove da rastu.

Zapleteni mangrovi cuvaju skriveni svet...

...iznad i ispod povrsine mocvare.

Ovi mracni plicaci kriju bogatstvo zivota...

...skoro koliko i koralni greben.

Bezbedna je zato sto je voda previse plitka i blatnjava za sve predatore.

Mnoge ribe provedu ceo svoj zivot ovde...

...ukljucujuci one koji se hrane na dnu, kao sto je ovaj iverak.

...i ovu razu.

Ali 80% riba koje zive medju mangrovima, koriste ga kao utociste.

Ovo je sjajno mesto da pocnu zivot...

...ali kada porastu, vecina ce ih otici na greben ili na otvoreno more.

Ne cine samo ribe zajednicu medju mangrovima.

Korenje je savrseno sidro za sundjere...

...lepezaste crve i mekusce.

Mesto na kome se kriju od racica i kraba.

Cak i korali mogu da se nadju medju korenjem.

Osim sto nude bezbednost, mangrovi su puni hranljivih materija.

Ukljucujuci i parcice nanete morskim strujama i priobalnim rekama.

To cini mangrove takvim vrelom zivota.

Puni su hrane.

Za jednu zivotinju, sva ova hrana nije dovoljna.

Kasiopeja, ili obrnuta meduza.

One prekrivaju dno oko mangrova, hvatajuci nanete planktone.

Ali unutar svojih pipaka, one uzgajaju sopstvenu hranu.

Ovo sareno su alge, mikroskopske biljke.

Posto je algama potrebna sunceva svetlost za rast...

...meduze se okrenu naopako, da otkriju svoje pipke.

Secer koji naprave alge, cini i do 90% hrane kasiopeja.

A zauzvrat su zasticene od bodljikavih celija u pipcima.

Savrseno partnerstvo.

Kao i Bocas del Toro, Panama ima najveci arhipelag u Centralnoj Americi -

Sunglass(suncane naocare), sastavljen od preko 300 ostrva.

Vecina je nenastanjena, ali veca ostrva su dom jedinstvene zajednice.

Cooner Indijanci su nastanjeni u sumama Kolumbije.

Ali danas, skoro polovina njihove populacije od 70.000 zivi ovde.

Na sopstvenoj teritoriji u okviru Paname, koja se zove Cooner Yahlla.

Oni su pravi Ijudi sa mora.

Neki Cooner ribari rone jednim udahom i vise od 30 metara.

I ostaju dole 2 minuta.

Da bi se zastitio greben, podvodni ribolov je zabranjen.

Ali njihova vestina ronjenja ih bogato nagradjuje.

Jastog.

Vecina njihovih proteina dolazi sa mora...

...ali Cooner-i takodje obradjuju vecinu svoje zemlje, koja pripada zajednici.

Mnoga manja ostrva imaju plodove kokosovih oraha...

...koji su vredna roba.

Vecina populacije zivi u selima na vecim ostrvima.

Ponosni su na svoju nezavisnost...

...i ocuvanje njihove bogate kulture i tradicionalne nosnje...

...koju nose svaki dan.

Cooner-i tretiraju svoje ostrvo kao dragoceni resurs...

...i odrzavaju pesak u prvobitnom stanju, tako sto ga ciste svakog jutra.

Oni veruju da imaju odgovornost da zastite zemlju...

...za koju kazu da je telo jednog od njihovih Deities(bogova)...

...Velike Majke.

Oni odrzavaju male baste oko svojih domova.

A umesto polja za drzanje stoke, imaju plazu.

Deca Cooner-a uce obicaje i nasledje kroz price, muziku i ples.

Ostrvski zivot Cooner-a je svet odvojen od sirokih prostora kopnene obale.

Severno od Paname, puste plaze se protezu kilometrima...

...oivicene sumom punom zivota.

Karipska obala Kostarike ima bogatu sumsku zajednicu...

...koja ukljucuje kapucin majmune.

Kapucini su medju najinteligentnijim majmunima od svih...

...sto znaci da bebe kao ova imaju puno da uce.

Zato sto zive u ovim sumama pokraj plaze...

...imaju pristup veoma raznovrsnoj hrani...

...a ovi odlucni majmuni izvlace najvise od toga.

U ovim sumama nema nestasice voca i oraha.

Ali kapucini imaju ostro oko i za druge prilike.

Njihove ruke su skoro razvijene kao nase.

Od insekata do pticijih jaja, jedu skoro sve sto nadju.

Posle glavnog jela, cak imaju i slatki med za desert.

Kao i sumski bife, postoji i mocvara iza plaze...

...gde se uvek moze naci nesto ukusno.

Kao ova zaba.

I da se sve to zalije, za pice, sveza voda iz potoka.

Postoji poseban delikates, ako znate gde i kada da trazite.

Pametni kapucin je naucio da ide u mocvaru kada je oseka.

Za skoljke.

Lako ih je naci, ali za otvaranje su potrebni misici, kao i pamet.

Konacno su slomljene, za cascenje hranljivom morskom hranom.

Na severu Kostarike, plaza je opet ispred jos jednog karipskog pejzaza.

Od Nikaragve, besprekidno, stotinama kilometara severno od Hondurasa...

...lezi mosquito coast(obala komaraca).

Ovde, ono iza plaze, cini ovaj predeo jedinstvenim.

Ogromne lagune su odvojene od Karipskog mora dinama i rtovima.

Ovde se sveza voda spaja sa morem.

Ovaj veliki lavirint reka i laguna...

...se prostire na vise od 14.500 kvadratnih kilometara...

...cineci ovo najvecom mocvarnom zonom na Karibima.

Ovo je Meka za hiljade vodenih ptica.

Kako sezonski potoci oticu, otkrivaju veliki broj kraba i drugih Ijuskara.

Gozba za zimske selice...

...barske ptice, kao ove gazivode...

...koje su doletele iz Severne Amerike zbog hrane.

Beli ibis zivi ovde cele godine...

...i prati promene nivoa vode da nadje hranu.

Veliko iznenadjenje mosquito(komarac) obale...

...je da njeno ime ne potice od insekta, vec po Ijudima koji zive ovde.

Mosquitio indijanci.

Nepristupacnost ovog regiona i velika odlucnost...

...su im pomogli da odbiju spanske konkvistadore.

Do ovog dana, pomaze im da ocuvaju svoj kulturni identitet netaknut.

Voda odredjuje svaki aspekt njihovog zivota.

Tu love, peru se, zive i igraju se.

Ova bogata mocvara nije jedini vodeni svet u Hondurasu.

Postoji jos jedan, na moru.

Pedesetak kilometara od obale leze ostrva Utila, Roatan i Guanaja.

Oni su delovi planinskog lanca, odvojeni pre 6000 godina...

...povecanjem nivoa mora, na kraju poslednjeg ledenog doba.

Razdvajanje od kopna je ostavilo neke jedinstvene evolucione shale.

Ova bodljikava iguana sa Utile se moze naci samo ovde i nigde vise.

To je jedina iguana na svetu koja zivi iskljucivo u mangrova mocvarama.

Lokalci ga zovu "mocvarko".

Hrani se liscem mangrova, cvecem, i necim sto je tesko opaziti...

...i jos teze uhvatiti.

Fidler krabe - njegova omiljena hrana.

Kao skoljke kapucina, ova hrana je na jelovniku samo kada je oseka...

...i omiljeni je obrok.

Morate da je uhvatite brzo, pre nego sto pobegne.

Velika raznovrsnost zivotinjskog sveta se nalazi u moru koje ga okruzuje.

Priobalne vode su medju najdubljim na Karibima...

...i njihove bogate zalihe hrane privlace gomile posetilaca tokom letnje sezone.

Fimbo meduze su naterane unutra vetrom na povrsini, koji je izazvao kretanje.

Vecina ih "cveta" izmedju aprila i maja.

Kovitlanje u dubini nosi plankton iz dubina...

...i pokrece ceo lanac ishrane...

...privlaceci ribe sa otvorenog mora, kao sto su ovi jack-ovi.

Ovde vidimo i vece posetioce, kao sto su ovi retki "lazni ubica" - kitovi.

Povremeno se pojavi i prava stvar.

Grupa kitova ubica, ili orke.

lako se kitovi ubice mogu naci sirom sveta...

...retko se vidjaju ovde, na Karibima.

Ali su cak i kitovi ubice u senci najveceg od svih posetilaca...

...najvece ribe na svetu...

...kit-ajkule.

Dzin od 12 metara, tezak 15 tona.

Oni kruze ovom obalom cele godine, ali broj im se povecava od februara do maja...

...kada su privucene obilnom sezonskom hranom.

Klize povrsinom vode, sa ustima otvorenim do 2 metra sirine...

...gutajuci velike kolicine planktona.

Sva ova hrana se prosejava kroz ogromne skrge.

Ali cak se i kit-ajkula suocava sa konkurencijom.

Slabije ribe se udruzuju, da bi i one dosle do plaktona.

A njima za petama je bonito tuna.

One sateruju manje ribe u jata i teraju ih ka povrsini gde ih love i jedu.

Ali kit-ajkula ne odustaje.

Sada se ovi zderaci planktona...

...pridruzuju akciji na iznenadjujuci nacin.

Pretvaraju se u usisivac.

Usisavaju puno vode u usta, i tako hvataju stotine manjih riba.

Ovakvo gutanje riba i vode je retko vidjeno ranije...

...ali cini se da je to specijalnost ovih kit-ajkula sa ove grupe ostrva.

Ovo ludo hranjenje na povrsini gde se kit-ajkule i tune tiskaju...

...moze da potraje vise minuta.

Konacno, ajkule odlucuju da se vrate u dubinu.

Kada odu odavde, niko nije siguran gde tacno idu.

To je samo jedna od mnogih tajni karipske obale.

U severnom delu obale Centralne Amerike, u Belizu i Meksiku...

...se kriju tajne druge vrste.

Ovo je Jukatan - ravna krecnjacka visoravan.

Dom je rusevina grada koji je do pre 1000 godina...

...bio centar drevnih Maja.

Uprkos pustom okruzenju...

...Maje su mogle da prezive zahvaljujuci ovim ovim ogromnim rezervama vode.

Jukatan je prekriven ovim cudnim bazenima, poznatim kao Cenotes.

Ima ih vise od 5000.

Ispod povrsine, ulazite u misteriozan i tajanstven svet.

Potopljeni lavirinti pecina, skriveni svet koji presijava od stalaktita i stalagmita.

Nastali su pre vise hiljada godina, kada su ove pecine bile suve.

Danas su vam potrebne specijalne vestine i specijalna oprema...

...da udjete u ovaj potopljeni svet.

Sablasna stvorenja zive ovde u apsolutnoj tami.

Poreklom sa mora, izgubili su vid i pigmentaciju...

...kako bi se prilagodili pecinama.

Ovaj primitivni Ijuskar je remipedija.

A ovo su izopodi.

Vise od polovine cenotesa ostane neistrazeno.

I posto je mnogo ovih cudnih stvorenje evoluiralo u samo jednoj pecini...

...mozda ih ima mnogo vise, kao sto je ova slepa riba...

...koje tek treba da budu otkrivene.

Ovde nema povrsinskih reka, krecnjak se ponasa kao vodeni filter...

...tako da su podzemne reke koje uticu u Karipsko more, kristalno ciste.

Ova cista voda pomaze da se ocuva mozda...

...najspektakularniji prizor na celim Karibima.

Americki koralni greben.

Proteze se na preko 290 km, od Bay ostrva do Jukatana.

Drugi po velicini koralni sistem na svetu...

...samo je australijski Veliki koralni greben veci.

Ovaj prostrani sistem lezi na krecnjackom grebenu...

...sa neobicnim geoloskim oblicima...

...kao sto je plava rupa.

Stvorena kada se velika pecina srusila, duboka je preko 120 metara.

A na povrsini vode, suncevi zraci odozgo cine da korali sijaju.

Koralni greben je dom za vise od 200 vrsta korala...

...skoro koliko ih ima na celom Karipskom moru.

I ova slozena zajednica vise hiljada vrsta...

...moze da racuna na hranu i zaklon na jednom delicu grebena.

Vise od 400 vrsta riba zivi samo na ovom grebenskom sistemu.

Kaleidoskop boja, oblika i velicina.

Pocev od dna lanca ishrane...

...pa sve do vrha.

Dalje na Karipskom moru, iza granicnog grebena...

...nalaze se veliki koralni atoli.

Svaki u centru lagune, sa svojim udaljenim ostrvima.

Ovo je atol Turnif.

50 km od obala Beliza.

Njegovi izolovani mangrovi su utociste za jedno stvorenje...

...koje je lovljeno skoro do istrebljenja po Karibima.

Ovo su hatchlings krokodili, samo nekoliko dana stari.

Mirni mangrovi ovih udaljenih atola su dobro mesto za odrastanje.

Mladunci su tihi i skriveni medju korenjem zbog bezbednosti.

Svaka beba ima opnastu kesicu na stomaku, rezervni obrok za prve dve nedelje.

Kada je potrose, moraju brzo da dorastu reputaciji odraslih.

Jednog dana ce biti vrhunski predatori dugi i do 5 metara.

Ali za sada imaju samo 25 cm.

Moguci su plen.

Velika bela caplja moze da proguta celu bebu krokodila.

Instinktivno, bebe beze u dubinu.

Ili se slede medju korenjem.

Ne uspe uvek, ali je ovo ipak jedno od...

...najbezbednijih mesta za male krokodile da odrastu.

Krokodili nisu jedina stvorenja koja vole da se gnezde u izolovanim predelima.

Ovo je kolonija od 4000 bluna.

Zive ovde u toku cele godine...

...ali od januara do aprila je vrhunac sezone parenja.

Ali odrzati ove ptice zadovoljnim je izazov.

Kako rastu, tako im raste i apetit.

Oba roditelja idu u ribolov...

...provodeci i do 90% u letu trazeci lignje i ribe.

Ribolov je lak u ovim bogatim morima...

...problem bluna je da zadrze svoj ulov.

One imaju komsije iz pakla.

Velicanstvene fregata ptice, prave pirate sa Kariba.

One pustaju blune da odrade posao, i onda pokusaju da ukradu njihov ulov.

Jedna bluna ne moze da se nosi sa ovim iznenadnim napadom.

Na kraju, sve sto blune mogu je da izbegavaju.

Ovo je ono sto fregate hoce, bluninu ribu.

Prisiljavaju ih da svare svoj tovar.

Svakog dana, blune rizikuju pokusavajuci da se vrate natrag da nahrane mlade.

Vecina je na kraju uspesna, ali im treba vise pokusaja.

Ovog puta, blunino pile ostaje gladno.

Ali u blizini, drugo pile dobija hranu.

I fregate imaju gladna usta da nahrane.

Uprkos problematicnim komsijama...

...ovo je i dalje veoma dobro mesto za gnezdjenje...

...gde svake godine blune uspesno podizu stotine pilica.

Ne cini samo udaljenost ove atole dobrim utocistem za divlje zivotinje.

Vec i njihova velicina.

Ova cela rastegnuta obalska linija su Karibi od kojih zastaje dah.

Imaju najduze plaze i najdublje grebene.

Ona su pravi ostrvski raj.

Dom Ijudima sa jedinstvenom kulturom.

Takodje ima neverovatnu raznovrsnost zivotinjskog sveta.

Sa velikim iznenadjenjima, celim putem duz skrivenih karipskih obala.

preveo: Boki789 www. divx-titlovi. com

Preuzeto sa www.titlovi.com

-= www.SubtitleDB.org =-