Original subtitles

www.titlovi.com

24, 25, 26, 27, 28, 29, 30...

Encino, šta to radiš? Mama spava.

Spava? Pa zar nije umrla?

- Antonio, jel mogu tu da se igram? - Ne može.

1, 2, 3, 4, 5, 6...

- Rekao sam da ne može. - Ajoj!

- "Udovica Koralo ima najlepšu zadnjicu u Kataniji. - Šta si rekao?

Ne kažem to ja, čuo sam kad je tata rekao.

- Objsanite mi šta to znači? - Jesi li danas čuo da je to rekao?

Ma neee!

Vi imate najplemenitije srce u Kataniji. Šta bih ja radio bez vas?

- Među nama udovcima... A osim toga Margerita mi je bila kao sestra... Sirotica!

Mama je umrla, mama je umrla, mama je umrla...

- Ajoj! - Ko je?

- Nino, pusti me da udjem. - Ne masiraj me!

Ajoj! Tamo ne mogu da se igram jer Antonio ne da...

...a tamo ne mogu da se igram jer je mama umrla...

...a ti si u ve ceu! Pa gde onda ja da se igram? Ajoj!

Idem u radnju da završim popis. Teška su ovo vremena.

Čovek treba da spoji lepo i korisno...

Šta pričam! Zar od potrebe treba praviti vrlinu?

- Možete li vi da bacite pogled? - Kavalijere, ja ću da se pobrinem oko pokojnice.

- Kakva nesreća! - Pepino!

- Injacio! - Izvinite...

- Budi hrabar. - Kako se to desilo?

- Pretprošle večeri sam je zatekao mrtvu u krevetu.

- Isuse gospode, kakva nesreća! - Baš nam nije trebalo.

- Sirota Margerita!

- Kavalijere, jel mogu nesto da uradim? - Idi i pomoli se za Margeritu.

- Mogu i ovde da se pomolim. - Da li Mateo dolazi na groblje? Ne znam.

- Življe, ne mogu ovde da sedim mesec dana! Ovo je sredio moljac, da bacim?

- Ne, stavimo u oštećene. Konćetina! - Tu sam.

- Fali komad batista. - Potraži ga.

- Ovaj je muslim uflekan, da ga damo na sniženje? - Pošalji ga u farbaru!

- Koko, a šta ti radiš? - Merim restlove.

- Meriš ih od oka? - Da uradim brže. - Da bi mene zeznuo!

- Koliko ovde ima, šta misliš? - Dva metra i 80.

- Sad ćemo da izmerimo metrom.

- Metar.

Dva.

Tri i 45. Bitango, hoćeš da me upropastiš!

- Pa video sam da i vi to radite. - Pa ti nisi normalan.

- Ruka ti je ko lopata! Moraš metar da koristiš... jeste.

Požurite, u ponedeljak hoću da otvorim radnju. Moram i o živima da mislim!

Sveta Bogorodice!

Dajte mi ovamo loptu!

Hoću loptu!

Nek počiva u miru.

- Margerita La Broka je bila majka za primer. - Nek počiva u miru.

- Sigurna ruka, blaženi sjaj ljubavi i milosrdja. - Nek počiva u miru.

Stani!

- Nino, ovo je najlepša zadnjica u Kataniji. - Psst!

Uvek tu i puna ljubavi u svakoj prilici...

...je brinula i rešavala male nezaobilazne porodične krize.

Nek počiva u miru.

Suprug njen plače, ali izvesnost ga jedna drži...

...zna da će biti u stanju da sledi njen presvetli životni primer...

...i da će jednog dana u slavi Božjoj da njoj se pridruži.

Nema žurbe.

- Margerita La Broka nije umrla. - Kako nije? Umrla je!

Nikada ona dom što njen beše napustiti neće.

Ni jedan delić dana, ni jedna soba kuće same...

...proći neće a da duša njena prisutna ne bude...

...lepršajući tiho plemeniti čuvar kućnog ognjišta...

...zaštitnik ovih što ostavi ih u bolu. - Uvek će da bude u kući? Pa...

Počivaj u miru, Margerita, i čekaj dan vaskrsnuća u Strašnom Sudu.

- Kavalijere, bilo mi je zadovoljstvo. - Hvala za sve, dona Ines.

Ne zvoni, nema nikog!

- Dobro veče, kavalijere. - Dobro veče.

- Mogu? - Izvolite samo.

- Najiskrenije saučešće. - Hvala, ali...

Izvinite, izglancala sam. Pod je bio prljav.

- Sve je očišćeno... Mislila sam da treba da sredim.

Cveće sam izbacila, počelo je da zaudara, i provetrila sam.

Dobro ste to uradili, hvala. Ali ko ste vi?

Pre tri dana su mi iz Agencije javili da dodjem.

Gospodja je tražila jer vam je trebala sobarica.

Sad shvatam. Mislio sam da ste vi kći Margeritinog brata od strica...

...onog iz Kaltanisete, onog što ima hotel pored stanice.

- Kako se zove? - Ne znam... - Zove sa Mateo.

Ja sam La Barbera Andjela.

Mislila sam da treba da pripremim večeru.

Laka supa, šnicla i salata. Jesam li pogrešila?

- Prava je svetica. - Iz Lentinija? - Ne, Kaltadjirone.

Osoba od reda. Fina, čista.

Čikam te da na nameštaju nadješ i mrvicu prašine.

Sve je čisto. A zadivljen sam i njenom izuzetnom garderobom...

...sav onaj beli veš.

Sačekaj, moraš sam da se uveriš.

Dali si ikada video toliko čarapa? - Kao da je stonoga!

Bluze, marame, s mirisom limuna.

Stavlja čak i limunov miris! Dal možeš da zamisliš?

- Na svaku sitnicu misli. - Prava sreća u nesreći.

Znam ko mi je poslao. Tebi, Margerita, treba da zahvalim.

Ti si mi poslala tu sveticu da svima nama bude od pomoći.

Tek što si na Nebo stigla, još se ni raspakovala nisi...

Margerita, što se tiče onoga što kaže don Ćirilo...

...onog da će duša tvoja po kući i dalje da leprša...

...hteo sam da kažem da nije potrebno, počivaj ti tamo u miru.

Andjelina brine o kući.

Jel u redu? Uostalom, ti si je poslala.

Izadji napolje!

Ledena je!

- Voda. - Jesi li pustio da istekne?

- Ledena je. - Bravo.

Gambino, počni da čitaš tu rečenicu.

- Jesi li umočio djokicu? - Još je ukrućen.

Umočio je djokicu... Ukvasaio je djokicu.

Ukvasio je djokicu.

Dosta, tišina!

Da moj otac ima radnju ne bih išao u školu, radio bih kod njega.

Moj otac kaže da bez fakulteta ne možeš ni pertle da prodaješ.

- Jel tvoj otac ima fakultet? - Jeste, malu maturu!

- Nino, gotovo je za minut. - Evo dolazim.

- Ko je to? - Nova kućna pomoćnica.

- Koja dobra "riba"! - Misliš? Pa jeste.

Moja majka ne uzima devojke ocu uinat.

Kuvarica je od 120 leta i tu je i jedan potrčko, eto kako se ja patim!

- Uvek spadnem na "masturbejšn"! - Pa jeste, u redu... Ćao Gico.

- Jesi li ovu već... - Samo na te stvari misliš! Ćao.

Ne vidi se dobro na ovom televizoru.

Nije do televizora, duva vetar.

"Predsednik Senji odbacuje tvrdnje levice..."

"...po kojima sudbina tripartitne vlade..."

"...zavisi od monarhističkih grupa u parlamenmtu."

"Moguće je da deo demohrišćana..."

"...glasa protiv vladinog predloga."

- Sad se već vidi bolje.

- Eto, vidi se odlično.

Ajoj!

- Andjelina, hoćeš sutra i mene da opereš? - Šta kaže!

- Prestani, kretenu! - Šta hoćeš?

Sad se svadjate! Ostavite ga na miru.

- Zašto se briješ svakog jutra? - Pa raste mi brada. - Zaveži!

Pomeri se!

Hajde, donesi loptu!

- Pucaj ovamo! - Nabaci na krilo!

Ne daj mu da puca.

- Ninuco, zašto nisi u školi? - Pao sam dok sam jurio.

- Bože, šta si uradio? - Ma nije ništa. - Dođi.

- Ajoj! - Ne boj se, to je rastvor joda.

Sad ću malo da duvam i proći će.

Oh, majko!

- Stavi ruku preko. - Preko rane?

Ne, nego preko "piše", smetaće mi dok te previjam.

- Andjela... - Da?

- Nemoj tati ništa da kažeš, važi? - Neću, ne brini.

- To ostaje naša tajna. Dali te boli još? - Da.

- Jel ti ona to stavila? - Sigurno. - I vidla te golog? - Dabome.

- A posle? Ajde, pričaj. - A posle mi ga je "protresla".

Jebo ga, koja sreća! Sad je imamo u šaci.

- Kakve ti veze imaš? - Možeš da tražiš da to uradi obojici u isto vreme?

- Neću, sa tobom jok.

- Pokazaću ti Lućanu. - Stalno vidjam tvoju sestru.

- Golu? - Kada?

- Sačekaj, pokaži mi.

- Vidi.

- Spava uz otvorena vrata? - Folira da spava, voli da je gledaju.

- Šta, svidja joj se? - Zato što je droca, sve su one kurve.

- Ali ne vidi se baš mnogo. - Sačekaj.

- Šta radiš? Čuće se koraci. Tako će da te čuje. - To i hoću.

Pogledaj.

Encino, dobro se ispiški.

Sad se vrati da spavaš, tako.

- Odradili ste tri puta? - Dabome.

- Nino, jel vrištala od uzbudjenja?

Ne eskiviraj, Nino, pričaj.

- Jel tvoja sestra luda? Igra sama. - Jeste, potpuno je luda.

- Ispričaj mi erotske detalje. - Stvar je bila luda.

- Ispričaj ono bezobrazno. - A ti ćeš da mi daš tvoj pištolj?

Sledeći put kad to budete radili, pusti me da gledam.

- Stani! - Degeneriku!

- Nemoj da me daviš! - Ti si baš degenerik.

Dodji da igramo.

Hajde, Ninuco, igraj.

Zašto si se ukočio? Kao da si progutao dršku od metle.

Šta gledaš?

Jel i tvoj otac i brat prave te gadosti?

Kretenu, brat mi je budala a otac je mator!

- Moj otac jednu švalerku ima u Palermu, drugu u Napulju. - A jednu u Milanu.

- Motrim ja na nju. - A i kad si u školi ti motriš na nju? Ma nosi se!

- Ti i ova krava od tvoje sestre! - Ah!

Šta se desilo?

- Šta je sa ovim momkom? Palo mu nešto teško na stomak.

- Jel ima temperaturu? - Ne, samo je malo povišena.

- Da pozovemo lekara? Nema potrebe, treba mu samo dan odmora.

To je od duvana, znam ja da pušiš.

Ako te "ulovim", videćeš kako ćeš da prodješ!

Ninuco, u čemu je stvar? Nisi uradio domaći, jel tako?

Nisi naučio lekciju? Nećeš da mi kažeš.

S nekim si se posvadjao? Nešto se dogodilo sa drugarima?

Ja ću da ti pomognem, ali mene ne smeš da lažeš.

Nemaš povišenu temperaturu, imaš 36 sa 2.

Nino, reci mi nešto.

Pa dobro, sutra te onda šaljem u školu pa makar imao i 40!

Jesi li razumeo?

- Šta radite? Zavirujete? - Ja? Jok! - Sklonite se odatle!

- Andjelina, radim vežbe. - Znam ja kakve vežbe!

- Šta radiš, bestidniče? - Sklekove, tata.

- Znam ja šta ti tražiš, kvarnjaku i svinjo! - Ali tata!

Pa dobro, i ja sam gvirio. Eto!

U mozak mi je ušla i nikako ne mogu da je izbacim.

Margerita, možda su mi ispostavili račun.

Ti kažeš da nisu?

Ali lepa je, žensko je.

- Kavaliere, pogačice. - Bravo. - Zadrži ih ti.

- Mogu onda da idem? - Možeš, nemoj da te dečko čeka.

Ma ne, idem kod moje tetke a posle u bioskop.

Ne može lepa devojka kao ti da nema dečka.

- Ja imam poseban ukus. - A, tako!

- Poseban ukus! - Kavaliere. - Udovica Koralo.

Dona Ines, kako je?

Don Injacio, retko je zadovoljstvo kad mogu da vas pozdravim.

Pa imam puno obaveza oko dece, a i posao.

Kad smo kod toga, htela bih da obnovim garderobu.

A mogla bi i ovu crninu da skinem. - U pravu ste.

Žalost se nosi na srcu, ne u odeći.

Dona Ines, dodjite u radnju kadgod želite. Imamo odličnu robu.

Volela bih da mi vi pomognete u izboru, imate ukusa.

Svratite na viski neko popodne, tako možete da mi date savet.

- Ako ponesete uzorke, pogledaćemo zajedno. - Dobro.

Andjela, pogledaj.

Šta radite mladi gospodine?

Andjela!

- Jeste li povredjeni? - Ma ništa, ogrebotina.

Encino, ne jede se rukama.

Klinika me je koštala 90.000 lira, otišla je cela godišnja plata.

- Tata, telo treba negovati. - Neguje se mozak, bitango!

- Uee uee, Antonio hoće da ručka! - Ućuti, stoko.

- Herkules hoće kašicu! - Životinjo!

Odobrio je ustav u martu 1848...

...i istog meseca stupio u rat sa Austrijom.

25. jula dobio je šut u dupe u Kustoci i...

...a potom popio batine i u Novari. Taj Karlo Alberto je uvek nadrljao!

- Ajoj! Andjela, ne pravi se luda, dodji. - Ne, mladi gospodine, molim vas.

- Dodji, Andjelina, šta te košta? - Ostavite me ili ću da vičem.

- Budi dobra. - Sklonite ruke, molim vas!

Pustite me!

Jel je dobra? Popi je.

Popij, sveža je.

Jel ti se svidja?

- Pusti me, budalo! - Nemojte molim vas da se svadjate.

- Gade, pusti me! - Ko te drži, idi!

- Prestanite, molim vas. - Ne zaustavljaj ga. Tresni ga, Nino!

Encino, šta je, i ti se mešaš?

Glupane, šta hoćeš?

Nino, zvizni ga po ustima!

- Prestanite! - Pusti me, gade!

- Reći ću vašem ocu kad dodje... Bijete se do krvi!

- Pusti me! - Dosta! Encino, ćuti!

- Hej vi prekinite! - Stani... Ubiću te!

Ujedajte se, hajde!

Dosta! Znači ne prestajete!

- Encino, beži odavde. - Au bogamu, kakav udarac!

- Pokazaću ti ja kako da se kočoperiš! - Gade!

- Mali si ti za nju, idi u ve ce pa ga prošetaj! - Ubiću te!

A ja ću večeras u njenu sobu i ima da je tucam.

Šta hoćeš?

Ninuco, ne ljuti se. Antonio nije zao, samo je prkosan.

Nije on prkosan, on je "murvin" sin!

- Neću da se zbog mene svadjate... - Nemaš ti sa tim veze.

Osećajna sam, a i ti si.

Videla sam te, ti mi svakog jutra donosiš cveće.

Ma šta pričaš! Idi bolje i operi sudje.

Šta hoćeš?

Svinjo!

Jesi li video matorca!

Mrzim ih. Mrzim!

Prokletnici! Ajaoj!

- Tata, alarm! - Držte lopove! Moj dućan!

Jel slobodno?

- Jel može ova sirena da se ugasi? - Marešalo, pa i vi!

Slušam ovo "urlikanje" već tri sata!

Od noćas se ni u svojoj sobi ne osećam sigurno.

- Pripremila sam vam kafu. - Odlično. Izvolite Marešalo.

- Pozovite i decu. - Ruso, Pirandela.

- Šta je ovo? - Nemoj da daviš, idi da legneš, molim te!

Šta, kad naidju lopovi ti i tata se naparfimišete?

Encino, prekini!

A i obučete nove pidžame kad dodju lopovi?

Eh!

- Najzad! - Ne izgleda mi da je stvarno.

- Jeste li sigurni da nisu ništa ukrali? - Ništa ne fali, čini mi se.

Čudi me da su razbili izlog a nisu obili bravu.

Verovatno se neko uplašio.

- Hoćete li da podnesete prijavu? - Koga da prijavim? Duhove?

Margerita, Sad i u noćne akcije ideš!

A počinješ i kamenje da bacaš!

Taj me je izlog koštao 100.000 lira!

Sad si počela i da razbijaš, Margerita!

Izloge, mislim.

Margerita, pa i živim ljudima treba malo razumevanja.

Hajde da raščistimo za svagda...

...ti, sa erotske tačke gledišta, seksualne mislim...

Dete moje!

Ja stvari moram u lice da kažem.

- Andjela, moramo da razgovaramo! - Pst, Nino uči.

- Nino? - Pa da!

Nino, idi kod Kokoa da uzmeš štofove za gospodju Koralo.

- Onda skokni do nje i daj joj da izabere. - Ali moram da učim.

Kad si ti uopšte učio? Sutra je praznik, uči sutra. Ajde.

- Ali sutra idemo kod bake. - Onda uči večeras!

Uvek prigovaraš za sve što od tebe tražim!

Ustaj i uradi šta ti kažem! Uvek se buniš!

- Šta ti ovde radiš? - Prolazio sam pa sam pomislio...

- "Idem malo da prošpijuniram"! - Kakvo špijuniranje!

Čovek ode da poseti prijatelja a... Ali zar ti ne stanuješ tamo?

- Da, ali moram ove štofove da odnesem jednom dave... - Razumem! Ćao.

- Gico, sačekaj me kod mene kući, odmah se vraćam. - U redu.

Živeli, Ninuco! Pij.

Čak i ovaj ali... Možda kad je svetlije.

Ovaj nije loš. Šta ti misliš?

Da nije previše mladalački? Previše živ?

Uostalom, pa i nisam toliko stara.

Koliko bi mi godina dao, Ninuco?

Koliko mi daješ godina? Pogodi.

Ovaj je ko ljubav.

Ali efekat nije vidljiv sa svim ovim krpicama ispod.

Skoro da bih to isprobala.

- Ninuco, šta kažeš? Da ga probam? - Da.

Idem da uzmem špenadle, tako ću moći da pričvrstim.

Pustiću ti malo muzike da ti ne bude dosadno.

Odmah se vraćam, za tren.

- Evo. - Šta radiš ovde? - Tvoj me je otac poslao da ti pomognem.

- Ostavio si ih same? - Eh! - Rekao sam ti da me tamo čekaš.

- Učinilo mi se da smetam. Bazdiš na vino. - To je moja stvar!

Sačekaj me ovde i reci gospodji da se odmah vraćam.

- Ali ko je ta žena? - Nije tvoja briga. - Šta da joj kažem?

Šta ću sad?

Nino, ti si.

- Nino, jesi završio? - Da.

A štofovi?

Rekla je da će da ih zadrži, mora da razmisli.

- Nije ti dobro? - Šta znam. - Šta ti je?

Kako mi stoji?

- Pa ti nisi Ninuco! - Ja sam Stefano Puljizi, zovu me "Gica".

- Šta ti ovde radiš? - Prolazio sam pa sam pomislio...

Mogu ja i da platim, ne brinite.

Kavalijere, nećemo više o tome. Moramo da pričamo o venčanju.

Tvoje je da pristaneš a ostalo je moja briga.

Pa kako ću? Radi kako ti ja kažem.

Ali šta će svet da kaže?

Zabole me za svet! Andjela, moja će majka da nam da blagoslov.

A deca? Oni će da rade ono što im se kaže.

Ne, izlazi! Ja vozim.

- Joj, tata! - Hoćeš li ova kola potpuno da uništiš?

- Stićićemo sutra! - Možda i prekosutra! Andjela.

Andjela, Encino!

- Ja baku neću da poljubim, zaudara. - Ućuti!

Tata ne ubacuj u četvrtu, motor se koči.

Koči se tvoj mozak! Kola su moja i radim šta ja hoću.

Ako mi iskače ićiću rikvercom kod bake!

Znao sam!

Kamilo, stigli su, izadji!

Dobrodošli!

- Menjač, tata. - Jeste, kao kraljevski marš!

- Injacio, lepi! - Adele, kako je?

- Encino, budi dobar. - E pa neću da je poljubim.

Antonio, kako si porastao!

- Adelina, to je zato što si ti sve manja! - Stara sam.

- Adele, kako je mama? - Posle pedesete svake desete po jedna boljka!

- Mislio sam na raspoloženje. - Danas duva tramontana!

- Ja baku neću da poljubim, bazdi. - Budi pažljiv, danas nije dan!

- Neću da idem! - Encino, pravi si davež. - Napred.

- Molim te! - Rekao sam da neću, pusti me!

Poljubi baku.

- Gde je Encino? - Pa... - Ćuti.

Nino, bled si. Nije ti dobro?

- Kavalijere, ne mogu da nadjem Encina. - Gde je otišao taj... - Ćuti.

- Jel ovo nova sluškinja? - U stvari...

Ćuti. Previše je elegantna.

Idi u kuhinju da pomogneš Adelini.

- Mama, ja... - Ćuti! Idemo.

Antonio.

Polako.

- Mama, ali... - Ćuti.

Rekla sam ti, kolica su za paralitičare.

- A ja nisam paralitičarka, umorna sam. - Da, mama. - Ćuti!

Ne smeš to da radiš, u bakinoj smo kući.

Neću baku da vidim jer zaudara.

Da nisam ogladneo, ne bi me pronašla.

- Uradi to zbog mene, poljubi baku. - Dobro, ali ću da zapušim nos.

- Gde je bio Encino? - Sakrio se u seniku.

Gluposti! Pozdravi baku, poljubi je.

Sedni, jedi i ne pričaj.

- Neću više da te vodim kod bake. - Hajde, hajde!

Ma kakva trgovina! Zemlji duguješ to što jesi!

Nezahvalan si. Ja sam stara i nisam večna!

Gazdinstvo traži gazdinu ruku i nadzor!

Bilo bi vreme da prestaneš da me teraš da bacam pare na radnju!

Ove su cigare postale prava svinjarija, kao da su od slame!

- Mama... - Ćuti!

Čovek sa 50 godina ili je papa ili crkvenjak.

- A ti, sigurno, papa nisi! - To je poznato!

- Imaj u vidu da ja mogu svaki dan da umrem. - Jel sutra, bako?

- Ma... - Jedi, Encino!

I ne zaboravi da se u prisustvu starijih ne priča puno. Ajde!

Mama, bar pred decom, imajte obzira i neko poštovanje.

Obzir? Poštovanje?

Da li si i ti imao obzir i poštovanje za njih ili sebe samog?

- Cigaretu. - Šta? - Cigaretu.

Šta misliš? " Dete ne zna da govori, mama ga razume".

- Nikada mi ne date vremena da govorim. - Ćuti!

Uvek govoriš samo gluposti! I uvek praviš gluposti!

- Spetljao si se sa služavkom! - Kojom služavkom?

Možeš sebe da zadovoljiš, služavka i za to služi!

- Ali ti hoćeš da je oženiš! - Pa šta je tu loše?

- Dobra je devojka, dobar radnik... - Ćuti, ona je služavka!

- Guvernanta! - Sluškinja!

- Tako bi malo i uštedeli, zar ne? - Jesi li pomislio na decu?

Dobro im je, ona ih voli a osim toga im je kao majka!

Ćuti! Vidim da si sasvim "pošandrcao"!

Dosta, mama! Dosta je bilo, jel u redu?

Nisam više dete! Ako moramo da razgovaramo ponašajte se kako treba!

- Ili više nećemo da razgovaramo! - Ćuti... - Mama, jel vam nije dobro?

- Umirem, ćuti. Nateraćeš me da umrem. - Plašite me...

- Ćuti... - Adele, mami nije dobro!

Encino... Šta ti je?

Šta si video? Mamu, jelda?

- Čuo sam kako je dozivaš. - Mamu? - Da, mamu koja je umrlala.

Plakala je jer je tražila svoje dete. Tebe je tražila.

Pati zbog tebe jer je ne voliš kao pre.

Hoću mamu! Hoću mamu!

Deri se jače, tako će mama da dođe!

- Mama! - Viči jače!

Encino! Šta je?

- Hoću mamu! - Encino, šta ti je?

- Šta se desilo? - Kaže da je sanjao majku. - Mama!

- Encino, šta je? - Neću tebe, hoću mamu!

Neću tebe, hoću moju mamu!

- Čujte, mama... - Ćuti! - Mama, to je prvi put...

- Nikad to nije radio, čak ni u početku! - Ćuti!

Šta rade? Adelina, idi ih pozovi!

Silaze. Zašto tako odlazite?

Biće joj krivo, sirota starica!

Recite joj da smo morali rano da krenemo i nismo hteli da je budimo.

- Telefoniraću joj kasnije. - Možda je budna, ne spava nikada!

Prošao sam kraj njenih vrata i čuo da hrče!

- Hoćeš li da se makneš? Gde si bio? - U kupatilu.

Stalno si u kupatilu! Skloni se! Od jutra do mraka u kupatilu!

- Šta radiš? - Zar ne vidiš? Odlazim!

Usudjuješ se da pitaš? Učinio si sve da me oteraš!

- Nisi zadovoljan? - Ja? Šta sam uradio?

Lopovi, pa Encinovi snovi, duh tvoje majke!

Shvatila sam to ja! Doveo si me u sukob sa Encinom!

Nemoj da brineš! Neću da ukradem mesto tvoje majke!

- Andjela, nemoj da odeš! - Ne?

- Pa jel mogu onda da znam šta hoćeš od mene? - Ništa.

Ništa.

Tata, ti uopšte ne razumeš fudbal i nikad ga nećeš razumeti!

Pazi, genije govori! Ovde niko ne zna ništa!

Ovi naši latino italijani našli su Ameriku u Italiji!

"Golman Menoci degažira loptu..."

"...do Hansena koji juri po desnom krilu. Kontranapad Kaljarija."

"Lopta na desno do Kavacutija koji se bori sa Torosom."

"Udarac iz daljine... Menoci brani."

Baš ne vidi loptu! Šta radi? Zbunio se!

"Gol!". Gol! - Utakmica nije gotova.

- Ali je dao gol! "U 17. minutu prvog poluvremena..."

Pij mleko, to je za tebe bolje! Više odgovara tvojim godinama!

O čemu pričaš? Ne razumem!

Ne razumeš? A sinoć ispred televizora?

Ne sećaš se više? To je ono tvoje "ništa" što si hteo?

- Šta je ovo? - Ne znaš? Pored svih onih časopisa koje kriješ?

- Ostavi ga, može da se pokida! - Zar te ne steže?

Šta tebe briga dal' me steže?

Zar ne bi bila slobodnija da ga ne nosiš? Zar ti ne bi bilo bolje?

To je moja stvar!

Bolje je da ga ne stvljaš. Nemoj sutra da ga staviš, jel važi?

Ninuco, slušaj me...

Encino, ustajanje!

Budi se, Encino! Vratila se mama!

Probudi se, mama je ovde! Zašto ne vičeš?

- Bitango mala! - Ma nosi se u materinu!

Mama!

Nemam ga, uradila sam kako si tražio.

- Bravo. A sada hoću da... - Jel dosta sada, ej?

Prestani!

- Hoću da skineš gaćice. - Ostavi me na miru, prekini!

Hoću da ispod budeš bez ičega. Samo u haljini!

Ja radim onako kako se meni svidja!

A ti noćas spavaj i pusti i nas da spavamo! Jesam li bila jasna?

- Jel u redu ovako? - Da. Hoćeš, molim te, ti da mi dodaš knjigu?

- Ja? - Da. Kad se popnem na merdevine uhvati me vrtoglavica.

Vrtoglavica!

Treba da je ona sa zelenim koricama.

- Šta radiš? - Pridržavam ti merdevine.

- A ova? - Nije. Mislim da sam pogrešio.

- To je ona sa crvenim koricama. - Crvenim, jeli?

Jel ova? Možda si opet pogrešio, jeli?

- Možda. - Jel ova onda?

Dali je ova? Ova? Ili ova?

Dali ova? Ja ću da ti kažem! Jel ovo knjiga koju si hteo da vidiš?

Eto, nisam ih skinula. Jesi zadovoljan? Želiš još nešto?

Prokleta kukavice!

Mama! Mama!

Pažljivo. Duše umrlih su veoma osetljive.

Pažljivo, trebalo bi ovde.

Treba da je na ulazu.

Tako svi kad ulaze u kuću mogu da je vide i pokažu divljenje.

- Tu treba da budeš. - Moram da povežem struju...

...ali nemam šteker. - Idi ga donesi, onda ćeš da povežeš.

Požuri, posle moraš da odeš u radnju.

- Evo vizionara! Jesi dobro spavao? - Čekaj. - Pusti me!

Prokletniče! Jel se tako ponaša? Nevaspitanko!

Ali vdite da...

Ja...

- Tako se ne radi! - Očajan sam. Ne mogu više da izdržim!

Idem da dovedem don Ćirila, hoću pred njim da razgovaram sa decom.

- A ako ih ne ubedim baš me zabole... - U redu.

Bilo bi bolje da se malo razmisli, sačeka.

Šta da čekam? Jeste, oni su u godinama razvoja i ja čekam!

Jednom se živi. A kad čovek umre...

...onda treba da je umro! Jel tako?

Ne. Ona je plemenita osoba.

- Jesi li imao problema? - Ne... - Mogao si da razgovaraš?

- Govorio sam samo ja. - Samo meni ne da da pričam!

Ona je časna žena.

Da nema ćasti, šta bi inače i ostalo od moje majke?

Tvoje majke? O čemu pričaš? - Zar nisi razgovarao sa mojom majkom?

Ne. Pre nego što razgovaram sa njom, a ona je prava svetica...

...ali malo uštogljena... - Ma nemoj, i te kako uštogljena!

Moram da vidim šta ću da joj prodam!

Vidi, Andjela je devojka koju čovek može sa vodom da popije!

A tebi se mnogo žuri da je popiješ!

Shvatam, što pre bolje je...

...a i ti nemaš još mnogo municije da ispališ!

Pazi, ja sam još uvek jak muškarac!

Jesi, ali više nisi momčić. A onda tu su i tvoja deca...

Tvoja majka ima pravo da zna dali deca mogu da budu sa Andjelom.

- Rekao sam ti da se slažu! - Svi? I Encino?

Posebno. Budi se noću i doziva "Andjela, Andjela!"

- A ako ona ne dodje... - Upiški se u krevetu!

Ovde se radi i o tvojoj a i o njenoj sreći

A naročito o sreći dece pa i eventualne nove dece.

- Uz božju pomoć! - Normalno! A i zato što sam...

Molim te, Ćirilo! Hoćeš li da razgovaraš sa mamom?

Prvo hoću sa decom da razgovaram. Hajdemo, malo sam i gladan.

Deco. Morate da razumete situaciju u kojoj je vaš otac.

Još je mlad i ima još trista djavola da uradi...

...a bez ženske ruke, bez žene.

Verujem da njegova odluka...

Jesi li srećan, jeli, da uzmeš za ženu Andjelu La Barbera...

...koja je, pored ostalog, i izuzetno iskusna kuvarica!

- Divno je ovo jelo! - Vidiš da mu se svidelo?

Čini mi se da je to pametna odluka.

Dobro zamišljeno, potpuno podržavam!

Ali je logično da ako hoćemo da budemo sigurni...

...ta odluka treba da se donese sa radošću...

...dakle, uz saglasnost...

- Vaš se otac ne ženi sam. - Kako ne?

...da dovede "mamu"!

- Meni je to ok, ako je tata srećan. - Tata je veoma srećan!

Slažemo se sa Andjelom, slažem se da se uda za tatu.

- A ti, Ninuco, dali si sretan? - Andjela, za mene... Da nije...

- Da nije? - Pa, noću vidjam majku!

- Prikazuje ti se mama? - Ma to je samo san!

Stani. Reci mi, Ninuco. Šta...

Nije to kao u snu. Vidim je kao što vas sada vidim.

- Šta ti kaže? Jel priča? - Ne, ne priča ništa. Plače.

- Uvek je plakala! - Ćuti. - I blokira me.

Ne da mi da radim šta bih hteo. I on ju je video.

- Jel istina da si video mamu? - Jeste, bila je ružna!

- Ružnija nego dok je bila živa. - Ružna... bila je nekako!

Počinješ da veruješ u dečje snove i maštu?

Pored svega onog što večeraju uveče!

Mogla bi mama da prestane da dolazi, volim Andjelu.

Naravno! Bio bi nezahvalnik! Pored svega što radi za tebe!

Ne možeš da se požališ!

- Možda je bolje da se sačeka. - Još?

Ova deca vide umrlu majku kako plače!

Kad me ne bi bilo strah tih prikaza složio bih se sa brakom.

Nije to pitanje sujeverja.

To je čista nauka, psihoanaliza. I sam Frojd...

Šta pa on traži u mom životu?

Frojdu nećemo ništa da kažemo!

- Ne moraš da juriš! - Dobar dan, Kavalijere. - Ćao Stefano.

- Pozdravi tatu. - Svakako, neću da zaboravim.

Mogao si i da se povrediš!

- Hajde samnom. - Gde? - Hoćeš da pojedemo po kanolu?

- Ako želiš. - Naravno.

- Jel sve u redu? - "U redu" šta to?

- U školi, sve u redu? - Da, naravno. Hvala.

Hoćeš još jednu kanolu? Daj jednu kanolu momku.

Znači, sve je u redu? Umazao si se.

- Pričam o noćas... - Nije bilo duhova.

Bravo Ninuco!

Jel pamtiš da si letos tražio "motorče"?

Moped? Ti si mi rekao da ne može.

Rekao sam da ne može jer si bio mali.

Sad si odrastao, zadovoljan sam tobom i zato ću da ti ga kupim.

- Ne želim ga više. - Šta to znači?

- Bio si lud za njim! - Opasano je to, imao si pravo.

Shvatio si? Bio sam u pravu!

- Ćao, Ninuco! - Ćao. - Ko je to?

- Gicina sestra. - Ćao! - Dogovorili ste ovde da se nadjete?

- Tata, šta pričaš? - Lepa devojka! Dopada ti se, jeli?

Nino! Šta je? Šta radiš ovde? Šta još hoćeš?

Zar ne vidiš koliko je sati? Idi u svoju sobu.

Odlazi odavde!

Nećeš da odeš? Ako ne odeš, pozvaću tvog oca.

Jel se noćas ništa nije desilo?

Sve je bilo mirno.

Nadajmo se da se taj duh umirio zauvek!

Sutra ću ponovo da razgovaram sa don Ćirilom.

Zar ne bi bilo bolje da se sačeka još malo? Zašto žurba?

Dali to treba da ti objasnim?

Sve je mirno.

Naprimer, oduvek sam mislio...

...da je Nino sve izmislio jer ima nešto protiv tebe. - Ne.

Hteo sam da mu kupim skuter, odbio je.

Nije hteo to da zloupotrebi, dao mi je lekciju iz odanosti.

Ti se šališ?

Nino, šta radiš?

Dosta! Sada je dosta!

Dosta!

Dosta, ej? Ovo je zadnje!

Šta ćeš da uradiš? Molim te! Preklinjem te!

Zašto se tako ponašaš prema meni?

Šta sam ti uradila?

Šta hoćeš? Mogu li da znam šta hoćeš od mene?

Hoćeš da me vidiš golu?

Ako to hoćeš od mene, vidi, svući ču se.

Ej? Sve ću da skinem!

Pokupi papir i pusti me da učim.

- Stefano! - Ćao.

- Ćao. - Šta radiš? Čekaš mog brata?

- Da. - Kakav lep bicikl!

- Jel tvoj? - Jeste.

- Hoćeš da me naučiš da vozim? - Ali ovaj je muški. - Pa šta?

Drži.

Kakav strah! Šta treba da radim? Da okrećem pedale?

- Da, ali polako. - Polako.

Tako, odlično! Ne gledaj napred u točak.

- Padam! - Drži se!

- O bože! - Pazi. - Baš je teško!

- Šta radite? - Ništa!

- Učim je da vozi bicikl. - Učila je ona mene kad sam bio mali!

- Ćao, obrnuću jedan krug! . - Ali... - Prava glupača, moglo bi se reći.

Doneo sam ti pištolj kao što sam obećao.

- Jel ti se svidja? - A jel pun? - Šta ja znam?

- A ako ona ne pristane? - Pristaće, itekako!

- A kad? - Možda već sutra. Tata je otišao u Palermo.

- Antonio izlazi... - A malecki? - Encino se ne računa!

Treba da uradiš ono što si mi obećala.

Sada?

- Jesi li siguran da nema nikoga? - Encino je otišao kod drugara.

- Ali... - Tiho tiho! - Ko to priča?

- A gde? Kroz prozorče? - Ćuti!

- Razbiću te! - Izvini, nije bilo namerno!

Gde?

Cvikator! Poveo je i drugara!

Sad ću da išamaram obadvojicu!

Šta da radim?

Pst! Tiho!

Ehej! To ovde nećeš da radiš!

Ehhh...

- Sad je dosta! - Kako dosta? - Gubi se, beži!

- Zar baš sada! - Dosta, svinjo jedna odvratna!

- Gubi se, gubi. - Šta ti je? - Moraš da brišeš, gade jedan odvratni!

Šta pričaš, to je bila tvoja ideja!

- E pa onda mi vrati pištolj. - Gubi se!

- Pusti me da se obujem! - Ne može! Gubi se!

- Daj mi kaput! - Uzmi ga!

Trebalo je da mi kažeš da nećeš da budeš sam. Lažove, bitango

- Kakve to ima veze? Ionako, jedan ili dvojica... - Šta hoćeš da kažeš?

- Znači, primetila si. - Naravno. - Pa što si onda nastavila?

- Kako zašto? - Jer ti se svidelo da te obadvojica gledamo!

Prava si kurva! Nisam verovao da si takva!

- Gora si od one drolje Lućane! - Koja Lućana? - Jedna!

A znaš li ti zašto si doveo još nekog? Ja ću da ti kažem!

Nisi imao smelosti da sam gledaš. Prava si strina, klinja!

- Nisam klinac! - Nisi, jeli? - Nisam! Pogledaj!

- Šta radiš? Gde si ga našao? - Moja stvar.

- Jesi pošašavio? Šta ćeš da uradiš? - Budi oprezna.

Ućutite? Spava mi se!

- Jel sve redovno, mirno? - Jeste.

- E skoro da bih i otišao? - Gde? - Kod Don Ćirila!

- Ne još! - Zašto ne?

Ima nedelju dana kako se ova sveta žena viže ne pojavljuje!

- Bolje da budemo sigurni. - Šta sigurni? Prepusti to meni.

Izvinite, šporet je ostao uključen.

Margerita, ako se više ne pojaviš... Shvatila si me!

Platiću 100 misa u tvoju čast!

"Živote moj, kako to mogu da podnesem?"

"Želeo bih da mogu da te stegnem tako da oboje u smrt odemo!"

"Neće mi biti važna tvoja patnja ili tvoj bol..."

"Zašto ne bi trebalo i ti da patiš? Patim ja!"

"Zaboravićeš me! Bićeš srećan kad ja budem mrtva!"

"Nemoj da me mučiš! Djavo je u tebe ušao te tako govoriš!"

Spava mi se. Želudac mi se prevrće od ovog cmizdrenja!

Imaš pravo. Ovo je ljubavna priča.

A i ja u tvojim godinama... Momku se smuči, normalno.

- Glupačo! - Nino! Šta radiš ovde?

Video sam kako ga blaženo gledaš! Kreteni ste oboje!

- Šta to tebe briga? - Nije me briga. Ali bili ste mi odvratni.

Ali ti je i prijalo! Sad odlazi u svoju sobu, jel jasno?

- Pazi pozvaću ti oca. - I šta ćeš da mu kažeš?

Da pusti da te gledam golu?

- Zovi ga. - Ne izazivaj me, ej! - Zovi ga!

- Andjelina!

Andjelina, hoćeš da mi otvoriš?

- Već sam se svukla. - Jeli? - Pusti ga da udje.

- Dali vam nešto treba? - Pa, pošto sutra dolazi tapetar...

- Budi miran, proklet bio! - Pusti me, neću da te gledam!

- Prekini! - Pa već smo i vereni. - Ostavi me na miru.

- Andjelina, jel me čuješ? - Da, Kavaliere.

Pošto dolaze majstori da urade opet zidove...

- Da li me slušaš?

- Da. Čula sam. Laku noć. - Laku noć.

Izvini. Laku noć. Razgovaraćemo sutra, važi?

Vidiš? Nisi ga pustila unutra. Kako to?

Odjebi!

- Sutra, kada mu odneseš kafu... - Gubi se odavde!

Kad mu odneseš kafu...

- Dobro jutro, Kavalijere. - Dobro jutro, Andjela.

- Jel deca još spavaju? - Da.

Drži.

- Ah! Ja ću da obrišem! - Andjela!

- Kavaliere! - Andjela! - Šta radite?

- Molim vas, stanite! - Ne mogu!

- Ne mogu! - Dosta, Kavaliere!

Za ime boga, stanite! Dosta!

- Jesam vas povredila? - Nisi mi učinila zadovoljstvo! - Izvinite!

Vidi na šta ličim? Načisto sam propao!

- Izvinite! - Izvini ti.

- Vidiš šta si mi napravio? - "Izvini"! "Ne, izvini ti mene"!

Vi ste dve budale! Niste u stanju ništa da uradite!

Koja gungula! Neću više moći kuću da sredim!

Ovde se jede! Prijatno, ali požurite...

...ili će da nam treba mesec dana! - Ljubim ruke, Kavaliere.

Požurite.

Zatvorite vrata, da ne jedemo prašinu i pijemo razredjivač.

Neće da bude gore od žuči koju ja ispijam od jutros.

Ali sad je dosta!

Sad idem do Don Ćirila i odvući ću ga do moje majke.

Tako ćemo s tim da završimo, sa njenim pristankom ili bez njega!

Jel u redu?

Ne vraćajte se po ovom nevremenu!

- Dali se raduješ? - Kako? - Dali se raduješ jer je mama saglasna?

- Naravno da se radujem! - Hoćeš da mi daš poljubac?

- Kako? Sada, ovde, telefonom? - Pošalji mi ga, hajde!

- Treba da me oslovljavaš sa ti. - Ne, ne mogu!

- Vidimo se kući. - Laku noć. Dovidjenja.

- Spusti slušalicu. - Ne, spustite vi. - Ne, spusti ti.

- Ne, vi. - Ne... - Onda ću ja da spustim!

- Spusti ti. - Spuštam ja. Dovidjenja.

- Ćao, zlato moje! - Ćao.

To je bio je vaš otac. Spavaće kod bake. Vraća se sutra ujutru.

- Ah! - Andjela se boji!

- Da, plašim se mraka. - To kaže junačina!

- Pa ja bih onda to iskoristio da... - Po ovom vremenu izlaziš?

Ma poneka kap! Nemoj da kažeš tati da sam i večeras izlazio.

- Dobro. Ali se zagrni? - Hoću, hoću. Ćao.

A ti posle "Karosela" u krpe.

Da, mama, kako kažeš, mama!

Ti imaš nešto protiv mene.

Jesi ljut?

- Krivo ti je što će tvoj otac da mi bude muž? - Baš me briga!

- Vidi, posle mora da se prestane sa... - O čemu pričaš?

O bože, svetlo! Nino! Idi donesi sveću i šibice?

Nino!

Gde si? Ehej!

Nemoj da me plašiš, znaš da se bojim mraka!

Gde si bio? Skloni mi to svetlo sa očiju i ne igraj se!

Nino! Prestani!

Dosta! Dobićeš ako te dohvatim, jel znaš?

Dosta, molim te.

Prestani da se igraš!

Molim te! Pa znaš da se plašim!

Prekini!

Dosta! Dosta!

Plašim se, prekini sa tom igrarijom. Molim te, dosta!

Prekini, bojim se! Ako te dohvatim ubiću te!

- Šta hoćeš da uradiš? - Svuci se i ućuti.

Ovo je poslednji put! Jesi li razumeo?

Proklet da si! Ovo je porodica prokletih!

Kurvin sine! Gade! Ubiću te kad te uhvatim!

Ubiću te!

Eto sad! A bila sam tako srećna! Sredjena!

Prokletniče, svinjo, degeneriku i kurvin sine!

Vidi šta moram da radim za ovu svinjčinu!

A ličio je na dobrog dečka! Degenerik, svinja!

Cveće mi donosio! Ubiću te, jel znaš?

Ubiću te!

Ubiću te!

Siroti tvoj otac!

Propalice, proklet da si! Ti si kukavica!

Gledaj šta me teraš da radim! Teraš me da budem kurva!

Hteo si da me vidiš golu? Video si sve!

Sise, ribu, sve! Šta još hoćeš? Prokletniče!

Platićeš mi! Jel ti se ovako svidja?

- Vrati mi je! Kretenko! - E neću, sad ja vodim igru!

Prešla sam te! Dodji da je uzemš! Gde ti je otišla hrabrost?

- Daj mi lampu odmah! - Šta? Nećeš više da se igraš?

Dodji ovamo, Ninuco!

Neću da mrdnem ako mi ne vratiš! Vrati mi je!

- Šta? Dodji ovamo, igrajmo se. - Reći ću ocu.

Kurvin sine, sad sam te uhvatila! Dosta je bilo igre, Ninuco!

Videćeš šta će Andjelina da ti uradi!

Ma šta to radiš? Šta radiš?

Tucaj, kurvin sine! Jebi!

Tucaj, mali moj!

Malecki moj! Da!

Jebi!

Mali moj... Oh! Mali moj, da!

- Andjela... - Ljubavi moja!

Neću da idem u školu!

Gledaj, stiže tata!

- S tobom više ne ulazim u kola! - Baš je uzbudljivo!

- Tata! - Ćao! - Baka nam je dala blagoslov.

- Sad čekamo samo tvoj! - Noćas je mama opet došla!

- Dodjavola. - Šta kaže? - Da se mama vratila.

Drolja!

- Jesi siguran da se nisi prevario? - Siguran.

- Srećna je što se ženiš Andjelom. - Zar nisi mogao to odmah da kažeš?

- Injacio! - Tata, jel ćeš i ti da umreš?

- Sad treba da budeš veseo, srećan. - Najzad!

- Kako je lepa! - Kao andjeo!

- Zar ne misliš da jedna sobarica...

- Što da ne? Mislim, mislim!

- Graciozna je, elegantna, ima stila.

- Normalno, mora da je mnogo mladja od njega.

- Tridesetak godina! - Izvini, pa i nije malo!

- Kad će Andjela da umre? - Šta pričaš? Umukni!

- Injacio La Broka, dali uzimaš... ...za zakonitu suprugu...

- Pst! Hoćeš da dopustiš da ja vodim? - Izvini!

...ovde prisutnu Andjelu La Barbera... - Da.

...prema običajima Svete Rimske Crkve? - Da.

Da.

A ti Andjela La Barbera, hoćeš li da uzmeš za supruga Injacija La Broku...

...prema običajima Svete Rimske Crkve? - Da.

Dajte desnu ruku.

Onda, vidimo se noćas?

Pst! Ne znam.

Ego coniungo vos in matrimonium...

...in nomine Patris et Filii et Spiritus Sancti. Amen. - Amen.

- Molim vas, deca. - Ja ću da se pobrinem!

Ovo je sestra Pijera Mateova žena.

- Deco moja, sad treba da idemo. - Večaras ja dolazim kod vas!

Dok se ne vratim ti si gazda u kući! Nino!

Encino, dodji! Molim te da budeš dobar. Poslušaj tatu!

Antonio, poljubi Andjelu.

Zagrli Andjelu, hajde!

Odsad moraš da je zoveš mama. Jasno?

Čestitam, mama.

PREVOD: STUDIO DONATO

Preuzeto sa www.titlovi.com