Original subtitles

Bravo, vojica.

Od onog svog opasnika? Tatić.

Piše mi za tvog unuka Ivana.

Zajedno su u Četi.

Oduševljen je njim.

Ono, sa Turcima se moralo.

I sa Bugarima.

Jel se on to nije ni pozdravio?

Tako mu je lakš.

Ajde sa mnom do Valjeva.

Što do Valjeva?

Pa tamo će doći vojska.

Da najdemo Adama i Aleksu. Dakle sam ja živ, moj sin vojnik neće go u zemlju.

Tolo, šta to govoriš?

Ivane, tebi k'o da je otac vlast, a ne opozicija.

Gospoda zabila guzice u pozadinu i u štabove.

A vi seljaci i radnici ginite.

Moj sin je dobrovojac.

Čerka bolničarko Valjevo.

Moram u Valju na sastanak vrhovne komande. Ideš ti samo.

Šta ću ja na sastanku komande?

Vrhovna komanda traže da djaci iz Skoplja budu prebačeni hitno na bojno

polje. Znate li vi da vam majčinu djačku kad je sviralo po večerje sestre

li vam jebem da vam jebem?

Priča sa Glišićem.

Ćoro, tvoj podvijeg je klasično i racionalan.

Slušajte, niko iz našeg voda nije gađao potporučnika Dragiša Ilića. Jeste

slaženi?

Slažemo. Tako je, ne treba priznati, makar nas njegova kobila lično pitava.

Ćoro, ako završimo u bajbokani, morat ćeš da naučiš da igraš poker.

Ti si ovdje najinteligentniji.

Mogu li si da igram s ovim lopovima što igraju da zarade? Pst!

Dolazi.

Mirno!

Pozdrav na desno!

Ivane, izdržaj.

Ako nije hrabar u kasarni na frontu, je kukavica.

Neka izađe onaj koji je noćas pokušao atentat

na potporučnika Ilića.

Gospodine!

Gospodine, stanite!

Da, šta hoćete?

Imate zarobljenika za sto dinara.

Kako ovi zarobljenika? O čemu pričate?

Dovešću vam švabu za sto dinara.

Šta će meni švabski zarobljenik?

Kako, šta će ti, budalo?

Hrani ga na tavanu. Sa petnaestanaka dođe u njihovin miranski do kraja rata.

Morski gazem!

Ne spavuš?

Stigla su njihova pisma.

Šta pišu?

Šta će mu tri para na očar?

Sveti mi se.

Šta sam pogrešno učinio s tim detetom?

A ona samo o Vladimiru.

Šta ti je rekao Pašić?

Si zbog toga lutao celu noć?

Kaže da je Srbija pred velikim slomom.

I da na samo čudo može spati. Pa si ti.

Eto to kaže.

I?

Šta je još čekao?

Ne znam na šta misliš.

Nije ti rekao da su odlučili da žrtvuju džake?

Odkad to džaci odlaze na front?

Ceo niš zna Vukašin.

Majke od popodneva mese kolače, a očevi se rastrčali po komandama.

Šta će tamo? Ne razumijem.

Traže pisma viših oficira i ministra vojske.

To se neće desiti.

To šire priču tetke telefonista i svastike

posilnih.

Oprosti što ja tebe, narodnog poslanika, obaveštavam o tome šta se dešava u

državi. Olga.

Zašto nam je Ivan tražio tri para naočara?

Jer smo ih vaspitali da vole poeziju i otačbinu.

Jesmo li?

A kako je trebalo da ih vaspitavamo?

Imam neke pretoseće.

Nešto će se užasno desiti.

Sve je došlo u pitanje.

Ponavljam, posljednji put.

A tentator na potporučnika Ilića

da izađe pred stroj!

Dobro.

Neka svaki parni prvog voda šeste čete istupi tri koraka napred!

Nisi neparni, Ivan.

Parni!

Parni, stakostudenska!

Vodniče!

Trk po konopce!

Brže to!

Vezuj pobunjeničku bandu!

Brže to, brže!

Moram da priznam, ni slučaju!

Ti!

Hteo si nešto da kažeš.

Kako se zoveš?

Bogdan Dragović.

Tebe zove ubrka. Mene?

A ti li si ptico socijalistička, a?

Gospodine potpokuvniče, ja sam gospodina potporučnika Krvopiju gađao teglom u

glavu. Moji drugovi su nevini.

Šta kažeš?

Ti? Ja.

Da sam imao bombu, tu budalu bih bombom gađao.

A tako?

Razoružila i socijalističku budalu!

I vodi ga u ops!

Jel vi mislite da je mene bilo strah da si prijavio?

Pa što se onda nisi prijavio?

Čekajte sad.

Pa jesmo rekli da ćemo ćutati.

Svi ste to potvrdili.

Znaš i sam da je Glišić fanatik.

Jel vi mislite da bih ja dopustio da vas odvedu?

Pa što si onda dopustio da se Brka prijavi umjesto tebe?

Rekao mi je da se ne prijavi.

Pa čekaj, Boru, pa ti si čuo.

Ostavite Ćoru na miru.

Bogdan voli opasnu igru.

Samo je čekao pravu kartu.

Jeste čuli?

Pokušao atentat.

Do večeras će biti puč protiv dinastije. Pristalice Franje i Josifa pokušale da

zauzmu skoplje.

Leba mi.

Boru, šta kažeš?

Ja?

Ja kažem...

Da mi podelimo još jednu. A, braćo?

Lafe pariski.

Srbonče, tatino.

Vi shvatate koliko bi bilo glupo da sam pred Glišićem rekao, nije brka ja sam

gađao, a?

E, moj Ćoro, ti si svoj podvik poklonio brki.

Ćoro.

Večeras na raportu.

Ajde.

Sin si Vukašina Katica.

Nećeš ti na vojni sud.

Šta ću ja da uradim, to je moja stvar.

Spasit će te tatica. Drmne jednu depešu u skopskoj komandi, deca su malo

nestašne.

Nećete vi dočekati da mene tatica spašava depešu.

To vam tvrdim.

Šta ćeš da uradiš za Ivana?

Da sprečeš njegovo samoubistvo.

Kako?

Svi u državi znaju kako.

Ne mogu da molim za protekciju sinu dobrovoljcu.

A šta ti je preče od Ivana? Pre deset dana sam napao vladu zbog protekcije i

korupcije u komandama za mobilizaciju.

Ne mogu da radim ono što napadam!

Mišić ti je prijatelj.

On zna kakve su Ivanove oči. Ne mogu, Volka.

Jednostavno, ja to ne mogu.

Ubit će ga čim dođe na front.

Sve zbog tvojih načela.

Da budemo u istoj četi.

Da budemo zajedno na frontu.

Daj meni to, hajde. Neka, neka ja ću. I neka si ti nama došao, sinu.

Što baš sad, sinu?

A?

Prekošit remobilizacija.

Hoću dobrovojci.

Šta to priča, Šivan?

Pratio sam se iz Prize jer hoću dobrovojci.

Kašina?

Tako si odlučio, a?

Da. Ako je tvoje uverenje da treba da ideš u dobrovoljce poluslep,

ti onda idi.

Edi, majko.

Nisam želela da se ponižavaš.

Samo... Samo sam želela da spasim Ivana. Znam.

Želim više od toga što znaš.

Dolazi. Molim te daj joj ovo.

Nekad mi se čini da za sve druge imaš reči utehe.

Neki spas.

Gospodine Katicu, je li istina da tražimo mir od Austrije?

To su komodžijske vese, gospodin Jožanović. Znači, Ratova će mu da

djevđevi? A što drugo. Ali kralj pobjeg u Crnu govoru. Žuli mu, prostite.

Gospodin predsjednik je rekao da treba da krenete.

U dvojne redove, razbroj se!

Ajde!

Brže, brže, brže, mamicu vam, Vastiljarsko, ajde!

Dobro je što Vastiljađeva krvopiva.

Treba se jače.

Što ste uradili?

Psovao nam je sestra. Da napravit ću ja ljude od vas. Redo je to?

Ali nije u redu da Brka zbog tebe strada?

Pripremi se!

Ja to od njega nisam tražio.

Nazad, ustroj! Ajde! Ajde ćemo, ustroj! Ajde!

Drkom! Drkom!

Ajde, Beogradski Ruzmarini, ajde!

Pa rešo.

No.

Zoran. Da.

Daj duševku. Odmah, doktor Srgijev.

Vladimir ili Ivan?

Ivan.

Dobro. Stići će i drugo.

Znaš šta mi se desilo danas?

Zamišljala sam da je Vladimir ranjen.

Da su ga dovezli ovano.

Na kojom bi se puke provjerili ispred bolnice?

Šta piše?

Piše da mu smeta vojničko počinjavanje hjerarhije.

Da li je tvoj brat baš neki vesel tip?

Da je bar.

Ne znam ni zašto je otišao u dobrovoljice.

Samo će obrukati tatu.

Nemoj da brineš, dobar je on momak, čim se iz Pariza vrati u ovo blato.

Jel' ima nekog iz Moravske divizije?

Ljudi, nekog iz Moravske! Ja sam, Čiča.

Znaš, Dačić je iz Prerova.

Aleksa Dačić, Tomžija.

Ja sam konjanik. A Adama Katica?

Njega znam, bio je pored mene.

Kad si ga zadnji put video?

Kad smo pobjegli iz Čuprija.

Posle ga nisam video.

Čekaj, drži, drži. Jel ima još neki konjanik?

Kako ne znaš Aleksu Dačića? Pa pred šapce mu zasijela Karadjordjeva zvezda.

Ko je još ranjen u tom zabranu?

Ne znam.

Konječki eskadron Moravske divizije drugog poziva, jel' ima netko?

Ne može to unutra.

Ja sam Vukašin Katić, čerka mi je, bolničar kao da.

Milena?

Jeste, da.

Jeno je u operacioni sali.

Možete da je prinesete da je otac tražio, molim vas.

Hoću, preneću.

Što stojiš na ulozu? Ajde, pomože.

Dobar dan.

Na sastanak vrhovne komande.

Pođite za mnom.

Stigao si, Vukašić.

Dobar dan.

Da počnemo, vaše visućenstvo.

Gospodo, ne verujem da su Srbi od Kosova imali značajnije

većanje od ovog našeg.

Moj otac me ovlastio da od vas zahtevam hrabrost kakvu imaju naši vojnici na

bojištima.

Molim gospodina vojvodu Putnika da izloži naše ratno stanje.

Gospodo, naše divizije su prepolovljene.

Starešinski kadar je izginuo 40 do 60%.

Municija je potrošena.

Pešačke ima da još najviše dve nedelje.

Artiljerijske deset granata po topu.

Neprijatelj napada nezadrživo.

Valjevo ne možemo da branimo.

Ni Beograd.

Bugari čekaju da navale Sledja.

Arnauti buše granicu.

Vi znate da vrhovna komanda svakodnevno pritiska vladu da

izdještuje pomoć od saveznika.

Od toga ništa.

Srpska vojska je, gospodo, učinila sve što je mogla.

Šta hoćete da kažete o ovom vodu?

Mislim predstavno nasljediće da je naša ratna

katastrofa blizu.

Rekao sam ono što je moja dužnost da kažem.

Protestujem, gospodine potpukovniče.

Vaš zatvor nije ni za tvorove, kamoli za srpske intelektualce koji će sutra

poginuti za državu.

I molim vas, po kom zakonu ste mi vezali ruke?

Koga imaš ti u porodici Dragoviću?

Majku i mlađu sestru.

Otac je umro pre nekoliko godina.

Od čega je otac zarađivao hleb? Od voska.

Pravio je sveće, bio je voskar u Valjevu.

I mati se tim je bavi? Ne.

Moja majka prede vunu valjevskim gospodjama.

Tka ponjave za gospodske kuće, za oficirske kujne.

Tako nas je hranila i mene školovala.

Straža!

Zvali ste gospodine potpukovniče.

Prati ga dole.

Vezan ih ruku.

Da još malo ohladiš glavu.

Kako da jedem kad su mi ruke vezane?

Ja ti ih odvezati ne mogu.

Gađao sam krvopiju, nisam... nisam ubio kralja.

Vi meni, vojvo, da tražite kapitulaciju.

Izvodim zaključke na osnovu činjenice.

Da se...

Da tražimo mir sa Austro-Ugarskom.

Da se odreknemo težnije za ujedinjenjem, je li to?

Da tražimo mir.

Predlažete sramotu. Predlažem mir za ovaj jadni i skrvaljeni narod.

Trećina vojska je junački izginula.

Šta vi predlažete vojvodu Stepanoviću?

Moja armija nema municije ni za tri dana.

Vojska je bosa i gola.

Tek svaki deset ima šinjeli cokule, a počela su i dezerterstva.

Šta predlažete, generala Bojoviću?

Predlažem da gospodin Pašić i vlada podnesu ostavke.

Kako je?

Za koga mi ginemo?

Za koga mi krvavimo gaće gospoda u civilu?

Vi ste, gospodine Pašiću, odgovorni za tri hiljade mobilisani koji su pobegli u

Bugarsku.

Gospodo radikali, vi ste odgovorni što bugarske komite imaju tolike jatake po

Srbiji pa mogu da nam ruše prugu kad god im padne na pamet.

Svađate se po nišu, a pakujete stvari s gospođama da idete u solon. A oficiri

nisu vukli Čilima iz Makedonije. Hoćete da imenujem? Vi da čutite, gospode

ministre. Svoje partijske prijatelje ste pred mobilizaciju sklanjali u

železničare. I ko je sad kriv za sudar vozova u džepu?

Kad bi srpski seljak mislio tako lošo o državi kao generali,

pukovnici, on bi se listom predovao Austrijansima.

Šta kažete, gospodine Pašiću? Kažem, vaše veličanstvo, da na sreću Srbije

njen narod o svojoj državi ne misli da je ona najgora na svetu. Naš

narod pokazuje da je neuništiv.

Zašto se smenjate, Mišić?

Svaka istina ima svoje vrijeme i svoje mjesto.

A kako vama izgleda naša trenutna situacija?

Rad još nismo izgubili.

Ako budemo radili kako valja, nećemo ga ni izgubiti.

I šta predlažete?

Predlažem pre svega da se svim štabovima zabrani upotreba tri

reči. Poraz, katastrofa i kapitulacija.

Mere, Mišić.

Koje su to mere?

Nikakve nove mere. Samo savjesnost provođenje redovnih ratnih mera.

Gospodine generale, mislite da je to dovoljno u ovom času?

Od uvek je.

Sve je bilo protiv nas.

Savjeznici traže da bugarima odmah ustupimo u Makedoniju. To nikada. Ni po

koju cenu. To je zromota, gospodo, pa čime smo mi to zaslužili?

Mi ginemo za savjeznike, a oni Bugare daruju u srpskom zemlju. Gospodo, to je

cena za ulazak Bugarske u rat na strani savjeznika. Ali mi smo suverena zemlja,

znači imamo zbog savjeznika da žrtvimo sopstvenu suverenitet.

E, sine, znaš li ti i Dačić je ispravila?

Ne. Milo je Mića i blago je Blaža Dačić. Sedmi puk, treći bataljon. Ne znam.

Kako bre, ne znaš ratne drugove?

Majku moće!

Čiča, jesi rekao Blaža? Blaža, jasno. Jutro su dovezeli nekog Blaža.

Noga mu je odsečena.

Noga?

O, gospode, Bože.

Imali nekoga iz Drinske divizije?

Poznali neko Vladimira Tadića, komandira?

Kakav komandir, sunce vam vaše.

Što ne uvadite ljude u bolnicu? Vozari, imali nekoga iz Drinske divizije?

Jesi lepa ženska, ali nemaš čin da narediš.

Imam čin, Čiča.

Koji? 18 godina mi je i dobrovanja sam bolničarka.

To mi je činio.

A gde je tvoja čerka?

Pozna je li neko Vladimira Tadića, komandira?

On je moj komandir.

Kad si ga posljednji put vidio? Jutro, kad je stigla narezba, da ne napuštamo

položaje. Što je radio?

Psova vodnika mitraljskog odiljenja.

A posle?

Posle mi švabe sasekoše noge.

Sad će neko doći.

E, gdje te stane?

Žurim. Pa četiri puške sam dao Srbiji. Pa ređe da mi neko pomogne, ne da me

čuškate ko psa.

Kako mogu da vam pomognem?

Tražim trojicu živih sinova.

A on traže sina jedinca.

Brat Vukašina Katica.

Kog Vukašina Katica? Onog jedino koji potkiva Pašića.

Molim?

Dobro, to je ovako njihova stvar. Izvini.

Kako se vi zovete?

Ja sam Tola Dačić iz Prerova.

A vi?

Đorđe Katići.

Ja sam Milena.

Čjerka Lukašine Katiće.

Kako vam se zove sin?

Adam. A vaš?

Blago je. Proverit ću. Budite to.

Ono je sve na vi, ha?

Gospodski, na majku.

Ista Vukašina.

Rusi i Englezi misle da će u protivnom Bugarska otvoreno da

stane na stranu Nemaca. Nikad Bugarska neće stati na stranu sa Savezicima. Vaše

visočanstvo...

Dozvolite mi da kažem koju reč.

Do sada nijedan naš nacionalni problem nije rešen po našoj želji.

Ovaj evropski rat je apsolutno uslovio naš nacionalni program.

Ništa ne možemo da rešimo van njegovih okvira. Nemamo mi vremena sad za vaše

teorije.

Predlažem da prihvatimo savezničke zahteve.

Gospodine Katiću, vi zastupate nacionalnu izdaju.

Predlažem da prihvatimo zahteve, ali da čvrsto postavimo svoje uslove.

Da bugarima damo Prilep, Veles, Bito, Ljohrid... Gospodine Katiću, jeste vi

bili na Kumanovu?

Ko je vama poginuo na bregalnici? U čije vi ime uopšte govorite?

Ili bolje rečeno, ko vas plaća? Vi ste veći izdajnik od socijalista. Hvalimo se

svojom ljubavlju prema otačbini gospodu. Ne možemo mi više voleti od Vukašina

Katića. Mi smo na frontu, gospodine predsjedniče, i nemamo vremena za ta

vaša advokatska nadmudrivanja.

Smatram da je u našem životnom interesu da predamo deo Makedonije. Ama nije to

deo Makedonije! To je do pola Makedonije koju smo mi oslobodili od Turaka, a ne

Bugari! Tako se skraćuje rat, gospodo!

Gospodine Katicu, žrtvujte vi svoju očevinu, a ne Makedoniju.

Ta žrtva će biti mnogo manja od one koje ćemo podneti ako sami na Balkanu budemo

ratovali protiv Austro-Ugarske i Nemačke.

Kad bi vas vojnici čuli, rastrgli bi vas.

Vaše mišljenje je izdajničko.

Neće biti izdajnik ako nas slome Austrijanci.

Pa izgubimo slobodu, državu i celu

Maki...

Prostavimo savjezničkom ultimatum, možemo samo ako uporno vodimo rad.

Sutra ću da pišem savjeznicima naše uslove.

Kakve to naše uslove? Da je Srbija spremna da se njima bori do pobede,

ako oni odustanu od zahteva da predamo Makedoniju.

Tako je.

Kruna neće prihvatiti zahteve koji ponižavaju Srbiju.

Zakukaćemo korisaveznika za municiju. Još jače.

Borit ćemo se.

Do pobjede.

Po Bogu, Pašiću.

Kako?

Sve džake odmah na front.

baš moramo djecu da davamo.

Razmislimo, a?

O čemu?

Zar treba odmah svu našu buduću nacionalnu inteligenciju plesti u

vojsko? Treba.

Po dva džaka u svaku četu.

Da unesu volju i duh.

Skopski džački bataljon odmah da krene na front.

Vaše visučanstvo,

U cilju odbrane i spasa naše otačbine.

Imate dozvolu, dinastije.

Napisat ću naredbu.

Dobro je jedna noga.

Može i bez jedna.

A šta? Stako su obet, Đorđe. Šta ću onda?

Ne bogoradaj, Tolo. Čuti i jedi svoju muku.

Đorđe,

vidio li ti ovo? Šta?

Pa nije malo je da ruke i noge bacaju kučićima. Pa ne mogu ljudski da ih

sarane. Čuti više. Inače ja odem.

Ej, dete.

Sinoć su dovezli jednog ranjenika. Piše samo ime Blaže.

I?

Odsečeno moje noga.

Ali prežive će sigurno.

Doktor Sergejev ga je operisao i čim se probudi ja ću ga pitati za prezime.

Dobro, dete. Hvala tebi.

Znam ja šta je mene činiti.

A Adam?

Adama Katića nisam našla.

Ajde ti provjeri spiskove još jednu. Adam Katić, Konjički eskadron, Prva

armija. Hoću.

Tata je u Valjevu.

Došao je poslovni. Rekli su mi da me traži.

On je mnogo puta hteo da ode kod vas u prerovu da poseti vas i dedu.

Ali eto... Za tri godine, tri rata i...

Riječ o

mi je dosta o vašem detinjstvu.

Laži. Šta god da ti je pričao, slagao je.

Jeli, gdje si prosio tu kantu? Šta te se tiče? Tani!

Bacate ruke i noge kjerovima, sram vas bilo! Čiča, ajde, pusti me da i tebe ne

bacim u jamu! Iz mojih se ruku ni volovi jačima Kateća nije se izvukli pored

črti. Govori! Šta?

Čije su ono ruke i noge? Otkud ja znam?

Poslali su me samo da očistim operaciju u salu.

To je tamo noga onog Blaže koga su u sinoć donuli.

Ne znam.

A odakle su ju sekli?

Više u kolena mislite.

Kukao ga?

Jeste.

Koga je prizivao?

Majku, čiča, svi za ovu majku. Pusti me, moram da idem.

Gdje si bacio? Tamo dole. Ajde, doktor Pantelić će mi vilicu izbiti što me nemu

ovako dugo. Doktor Pantelić samo zna da seče, a vi da bacate.