Original subtitles

Ma šta veliš vola, ne mogu vjerovat.

Skočio si most.

Ma ja šta vola.

O!

Slušaj, ja taman pošao onako malo noge protegnuti. Ja, ja. Reko da vidim ko je

došao pozdravit Franja.

Da, da, da. Kad ono puče nešto.

Bam!

Ajjo. I šta je dalje bilo? Ama ne pita, šta je bilo.

Gavrilo moj, dobri, ušljepaj bozu, jašta? Jašta. Ajde.

Ajde, evo je.

Evo je, ladna, dobra boza.

Evo, izvoli.

Šta je bilo, bo?

Sklepaš je li ga odmah, jašta? Ma jašta radi, joj. Moj, mujaga, kad ga dofatiše,

jadna mu majka ne bi.

A ja pošao da im rekrem, nemojte, bola, nemojte, na dijete.

Pa se sjeti, šuti, jene se, vježe i tebe će smandrljat.

Jes, vala.

Za tu se pomoć može bez glave ostati.

Maja vola.

Maja.

Nosi ovaj šerbet, ne mogu ti ja ovu.

Dobro, dobro, dobro.

Vidi, sad se nešto ja nakostriješi, gledaj. Aj ja.

Sve me neka jezas popade.

Haj bujru.

Nemam ti ja para za to.

Dobro je, volim Gavrilo. Dobro, mogu i ja jednom častiti.

Ga zamurio, ga zamurio, ga zamurio! Šta je bilo, gdje gori? Evo ih, evo ih!

Koga? Franju i Sofiju, proći će obalom promijeniti.

To!

Zar moraš i večera da sviraš?

Moram!

Oću sinovima dušu da razgalim.

Tola Dačić šalje četiri sina za Srbiju. Šta je, treba da mi idu u rad tužni?

Kako možeš?

Iz inata! Tako mi se oće.

Tri moje puške ima da pucaju, a Aleksa i stopa. Eee, niko ovdje u prerovu, ba u

cijelom okrugu ne daje toliko. Ako to ne vidi država, vidit će kralj. A Tola

Dačić do rata neće biti isti kao Tola Dačić posle rata.

Nego ili imaš kakvu turpiju, treba mom blagujem da sredim čizmog tamo gde mu je

onaj domali prst iskrivljen.

Gdje si ti do sad?

Što deda?

Kako što?

Sutri ideš u rat.

A znaš li ti za koga ideš da ratuješ?

Za Pašića.

Gubi izbore pa gura Srbiju u propast.

Sa Turcima se moralo.

I sa guberima.

Isto, ali ovo... Ovo... Pratim Nemačke.

Austrija. Dva carstva, ejde.

Ma pusti to, deda.

Vidi što sam ti donio.

Otcu!

Hvala je.

Otcu, vidi što sam ti Bosnan donio.

Šta će mi dosta?

Ti je miliš.

Da mi osedlaš Dragana za sutra.

A da ti spremim u cvetu. Kobila je mirna i poslušna.

To vi jašite, Rage.

Ja ću mogu Dragana.

Sine, konj je meta.

Niko neće da promaši Dragana. Iz daleka se vidi onolika konjina.

Oduh ja malo da se naspava.

Hteo si da služi vojsku u konjici.

E, to vidiš?

Sačuvaj me ga.

Ako pripuce ju, lezi, draga.

Nemoj da se trkaš i nemoj da juriš.

Neće ni vrat bez tebe.

A najbrži da budeš kad vas pojuri.

Jesi mi čuo?

Sačuvaj mi ga, stvore.

Samo mi ga sačuvaj.

Duhatima ću da te potkujem.

Samo mi ga sačuvaj, stvore.

Jel se on to nije ni pozdravio?

Tako mu je lakše.

Katić!

Dačići!

Lazić!

Mila moja, najdrža moja Milena.

U velikoj žurbi krenao sam iz Bariza put otačmine.

Rešio sam kao i hljede mojih vršnjaka studenta iz raznih gradova Evrope da se

dobrovoljno prijavim i da kao vojnik branim Srbiju.

Osjećam to kao dug domovini.

Srbija mora da se brani od nepravde i ove sile koja se nadnosi na nju.

Tako osjećam.

Tako sam vaspitan i tako mora biti.

Majci i otcu mi reč.

Ljubite tvoj brat.

Javlja komanda da su od posljednjeg izveštaja iz prerova poginuli i

sljedeći vojnici.

Jovanović Mitar, Spasojević Mirko, Lazić Sreten,

Marić Ljubomir, Marić Milenko,

Ilić Dobrosav, Uzunović Zdravko.

Majka ti ni za grom ne zna.

A pošta?

Deset dana s fronta, ništa.

Evo imaj poštu.

Katic.

Mirković.

Pa ćemo.

Kosta... Ja ne mogu više kod kuće.

Djeco,

hajde, završili smo za danas.

Hajde.

Do danas 18.

Sve tvoji djaci?

Sve.

Kako ćemo izaći iz ovog mraka, Kostan?

Čutiti ću ja ću.

Ujutru iz preruva odlazi još 12 momaka.

U komandu.

Biće još djece.

Biće.

Brine Bogu nama.

Neće on na sve.

Neće.

Hoćeš kod nas kući?

Pa... Ne bih.

Za ono si mnemiran.

Biće, Adam, dobro.

Ako je neko od momaka sposoban i jak, on je.

Ostav! I na to!

Nije nada, to oći me.

Sin ti je i pogin'o na Mačkom kamenu.

A ti sviraš, budava.

Sviram za trojicu živih.

Čujiš li ti prenovo?

Za život svira, bacina.

Selo kuka.

Kuka ko mora, svira ko sme.

Paći mi, tražim te.

Imaš li banku da mi pozajmiš za mog Svetozara?

Mora sutra u komandu.

Daću ti grožđe.

Evo ti.

Tri.

I ništa mi nisi dužan, Lazare.

Hvala ga, znači me.

Molim.

Gde si do sad?

Našeg ne spomenuo.

Hvala ti, Bože.

Nijedan konjanik.

Otkupit ću ga.

Kleknut ću pred putnikom. Sine.

Iskopat ću mu lagum ispod morave da ga sakrijem.

Dirizija ga neće pronaći. Nije moguće to.

Donao mi je Bostan.

Zna da voli.

Gde ćeš?

Pusti me. Gde ćeš?

Ma pusti me.

Prokleto da je se mi vreme šlapsko.

Čekaj, čekaj.

Imam poslaći me. Ne, ne, slušaj.

Đorđe mi reče da nisi hteo sve da mu pročitaš.

Nisam. Da se manje živcira.

Slušaj, slušaj šta kaže.

Dragan mi se u ovom krkljancu mnogo lijepo snašao.

Više o konju, više nego o sebi.

Ozbiljio se za kralja i otačbinu kao da je treći pozivac.

Samo se mnogo trudim za zov. Moram da mu dokupim jedno sledovanje svakog dana.

Narod diže cene kao da smo šlave.

Prošle noći, kod cijela Lipolista, raniše mi Dragana.

Hvala Bogu, samo mu šrapljen, rasikao kožu na levoj plečki.

Kad se završi jurnjava, oprah mu ranu rakijom i namazah mašću.

Ako Natalija ne pita, za mene baš me briga. A ne moraš ni da joj kažeš da li

sam živ.

Natalija?

Mala učitelja.

Ako možete da mi u Valjevo donesete ovaš

i ostavite ga kod popa...

Popo, valjda, neće ukrasti.

Evo, naređuju pokret.

Iza mene se nese kirajce.

Uzdravlje, Adam.

I to je sve? Sve.

A kako je on?

Pa, mora da mu je dobro čim piše samo konju.

Tolo!

Tolo!

E, gazda Đorđe, tuš!

Sanja sam veliku muku. Da mi je Aleksi pukla cevo, to pa kao da je odzove.

Izginuše svi.

Skršiše švabe Srbiju.

Ginu, a leće svi.

Ajde sa mnom do Valjeva.

Što do Valjeva?

Tamo će doći vojska.

Da nađemo Adama i Aleksu.

Možemo da im ponesemo preslaku i hranu. Dođi do mene i uzmi šta ti treba. Ne,

ne, ne, ne.

Na fronce ne nosi poklonjeno.

Hoću da da mi svoje ruglje.

Dobro, ali požuri. Što pre krenemo, to bolje. Ajde.

Andjo, da napraviš gibanicu da se deca ne stide kad otvore torbu pred

vojnicima. A od čega da je napravi? Od čega god znaš.

Dobar dan.

Zdravo, dete.

O, na to!

Čekat će me.

Stiglo mi pismo.

E, dobro da si dosla da imam s kim da progovorim.

Od koga?

Od onog tvojeg opasnika, no?

Piše mi za tvojeg unuka Ivana.

Zajedno su u Četiji.

Oduševljeni njime.

Sa mnom u Četiji je Ivan Katić, sin Vukašina Katića.

Student na Sorboni.

Gde bi on mogao da studira osim na Sorboni?

Mladi Katić ne misli očevom glavom.

Ima jaku pamet i smisao za pravdu i dobrotu.

Kuća mu je kriva što još nije postao socijalista.

Tlačiteljima klica propasti klija u srcu. Kojim tlačiteljima? U kršinu.

Ima li taj tvoj Bogdan isto u svojoj glupoj socijaličkoj glavi?

Da stanem. Ne, ne, ne, hoću sve raznačitaj. Čitaj, čitaj, čitaj.

Danilo, jel' su ti rekli ko ovde najbolj igra karti? Sejaš ti da vidiš ko igra

najbolje. Dragović. Ajde. Ja ću da igra.

Katic.

Tebi pišu, Dragović.

Ajde, Istorija, igraj.

Katicu. Opet stigo paket, a?

Pogledaj kako je lepo upakovano.

Matković.

Da.

Ivane.

Tebi je kao da je otac vlast, a ne opozicija.

Jel' i?

Jel' to ono slatko što si pričao da ti je majka slala kad si bio u Parizu, a?

Ćoro, Ćoro.

Ajde, ajde.

Mislim da našu otačbinu treba nazvati pravim imenom.

Kako?

Opančbina.

Vinameru, bolje bi ti bilo da nam ispričaš šta je bilo s onom sekom.

Što si je sreo u čaršiji? A, Kazanova, tebe zanima samo sve to grđe u gaćama,

jeli? Ti imaš neki bolji motiv za rat?

Imam.

Ali vi ne znate ništa o tome.

A nije puška?

Puška? Puška.

Ajde, bacaj. A o delovima pušaka znam da znate sve, a znate li nešto o delovima

gole ženske?

Svako je sposoban da pogine za otačbinu.

Ajde, uzbor!

Sačekaju ću te. Ajde, imaš sreće sad, nema priče. Ajde, ajde, ajde, brže to!

Polako s kartama, polako. Ajde, kataš ih.

Poštujem buntovnike buržujskih kuće.

Nisi lišta preskučila?

Ne, to posle on meni piše.

Htjela sam da podelim radost.

Idem ja sada.

Gospodine Katić, vi je izbjeglište.

A šta će biti sa nama?

To pitaj Pašića kad si za njega glasao.

Kažite mi, kada ste niš evakuješi?

Gospodine Vukašine, molim vas, pa zbog čega nam deca ginu?

Sad ću, sad čekaj.

Gospodine Vukašine.

Šta hoćete? Gospodin predsjednik vas zove.

Nisam ja, Pašić je pisar.

Ko vam je rekao gde sam?

Gospodine Vukašine, stanite. Ja moram da vas odvedem kod njega.

Zašto?

Stigle su nove depeše.

Ja znam šta vi mislite.

Ja ne služim radikale i Pašića.

Služim državu.

Ali zacrnelo je sa svih strana.

Ne želim da me sprovodite. Znam gde treba da dođem.

Recite predsjedniku da ću doći sutra ujutru.

Hvala.

To što plače u snu, to je dobro.

I to što je poružnjao, i to je dobro.

Da će Bog u budnosti sve dobro ako ružno sanjaš.

Idem s tolom u Valjevo.

Iščupat ću ga kako znam i umem. Pa Đorđe, možemo li mi to?

Smije li čovek da uzmakne kad na narod padne velika nevolja, ha?

Jedna glava ima da uzmakne.

Od svega.

A šta će ga ako si ti ne vratiš?

Imaš drugog?

Neće Adam da propadne.

Ni rat ne uzima bez mere.

A mi smo se ispatili za celu Moravu.

A šta ako propadne?

Šta ću onda?

Nek' ostane s ljudima.

S puškom!

Što nećeš da mi pokažiš njeno pismo?

Neke ženske stvari mi je pisala.

Opet taj mali ljubomoran.

Kako na nju možeš da bude ljubomoran?

Kagav je to čovjek?

Zaljubljen.

Rekao je da će ostaviti i poginuti ako ne napusti bolnicu.

Jel?

Dar nešto da kaže kako treba taj njen... ...Vladimir.

Kaši mi.

Moram da krenem.

Sada ću do berberima.

Sigurno ti nije još nešto važno pisao.

Pitela me kako to da ti nikada nisi bio ljubomoren.

Ja?

Šta si joj ti rekla?

Rekla sam da smo mi nešto drugo.

Da li je neko iz brinske divizije?

Ne.

Da li ste vi iz brinske divizije?

Da li je neko iz brinske divizije? Ja sam.

Iz kog puka? 5.

puka 3.

bataljona. Da li poznaješ Vladimira Tadića? On je komandir 3. 4. 1.

bataljona. Ne poznajem ga.

Milena! Milena, dođi!

Ajde.

Ti pozdravio oca.

O, gospodine Katiću, dobrodan.

Izvolite.

Šta ćemo, gospodine Vukašine?

Stucovanje bradima sa žulica moja.

Ne brinite.

Biće kao predratno.

Ne mora predratno.

Ne bude čisto i uredno.

Iz čijeg tora, Tolo?

Nije iz svoga za Đorđe.

Da im dam bar po plećku ako nemam po prasi.

Da ću ti ja kad ti kažem. Jer ti treba nešto.

Nemoj da kradeš.

Daću im podukat za rat.

Nemoj podukat. Ti su oni imali podukat i za mir.

Daj im po banku ako si baš rešio da daješ.

Može i ona tvoja rakija za velike goste.

Poneću rakije za sve.

Ajde okreći to na ražnju pa da krećemo. Ajde.

Anđo!

Sklanjaj to.

Daj ražanj.

Napravila si gibanicu. I jesam. Od čega?

No od čega sam znala.

Šta tražiš?

Treba mi sekira, treba mi testera, ekseri.

Evo ova sekira mala i ovdje. Nek, ima sve kod gazda Đorđa.

I ovako moram da uzmem jasne medaske od njega.

Ne znam samo gdje da nađem plavu farbu.

Vidjet ću u palanci.

Čekaj, šta će ti plava farba i sav taj alat?

Dok sam ja živ, moj sin vojnik neće go u zemlju.

Tolo, šta to govoriš?

Nefarbana daska truli brže od čoveka.

Moram da nađem plavu farbu.

Bože, me sačuvaj sa klombe.

Za koji dan?

U Srbiji neće biti glave za berbere.

Da budu urebne i čiste.

Umirite glavu, gospodin Lukašin.

Jel se o vama drhte ruke? Ne drhte moje ruke, nego se vi tresete.

Da vam možda nije hladno. Nije mi hladno, kaže, vama drhte ruke.

Uskoro ću morati da ložim.

A drva skupa.

Seljaci vama, gospodi, naplaćuju vratovanje.

Vi ste socijalista, jeli? Ja?

Ja sam crven, otkad znam za sebe.

I hodaka ću i da umrem.

A Pašića mrzim više nego Turke.

Načuo sam... da ste se udružili sa Pašićem.

E pa kažite li meni...

Bajagi samostalni.

Zašto švabe da ubiju mog sina jedinca?

Za koga? Za šta?

Za kralja i otržbi?

Razmijenite se, moram ostaviti.

Za vas kažu da ste pošten čovjek.

A ne znam, kratko ste bili ministar i stajali uz kasu.

Hoće li vlada da se seli u Skoplje?

Neće.

Gospoda zabila guzice u pozadinu i u štabove.

A vi seljaci i radnici ginite.

Moj sin je dobrovojac.

Čjerka Boničarku Baljevu.

Zato vam svaka čast.

Znači da vam krv još nije pobjenila.

Zvote.

Nego kažu da u Pešti i Beču ne smrde berbernice. U redu je to.

U ratu ne primam bakšiš.

Ajde,

brže

to malo, mamin i sinovi.

Jedan, dva.

Jedan, dva!

Ajde! Zbog ovakvih kao što je ova i jesmo tu gde smo.

Napravi ću ja o dva svojnike preko noći. Ima radnu klasu da spremamo za

revoluciju. Ajde, radi, radi, radi! Za rušenje?

Srbije se može spasti samo revolucijom. To je moje uverenje. Dragović!

Te bi ovo nešto malo, jel?

Ajde ti još jedno.

Trideset komada.

Kad si tako pun snagi. Ostali voljno!

Jedan, dva!

Jedan, dva.

Jedan, dva. Jedan, dva. Tako, tako.

Gospodine Katicu, šta će biti kad kapituliramo?

Nećemo kapitulirati. A čuo sam da nas je Francuska odrekla, je li to tačno?

Izvinjujem se, želim. Gospodine Katicu, za šta nam djece izginuše?

Moj osam. Gde su saveznici?

Preklinjem vas.

Da.

Gospodine predsjedniče vlade.

Stigao je Vukašin Katić.

Zvali ste me, gospodine predsjedniče.

Sebi buši, sad ću ja.

Tačnije, poslali ste žandarma da me sprovede.

Kako ti jačem sa zdravljem.

Kad mu pišeš, pozdravi ga s moje strane.

Ujemo ovu depišu za Petru i da završimo.

Šta je?

Najviše ni cigare i žulke da mi uzmeš, jel?

Davno bilo kada sam uzao i krušku, gospodin Pašić. Tu, ali ti nije bila

slatka.

Bila slatka.

Posle zagorčala.

Došao si ti još jednom, to si zaboravio, a?

Nisam zaboravio, ne.

Ali ima tome...

12 godina.

Kada si mi rekao da se odmećeš od mene, da ti je pored mene tesno i mračno.

Rekao sam vam to.

U lice.

Nisam okolo pričao. Na šta misliš?

Na vaš govor o onome koji je izdao oca, pa onda i stranko.

Svaki drugi je takav, Vukaš.

Aćimo ovo pašće.

koje ste vi hranili.

Bidoje, spremaj konje za dalek put.

Pusti letve, Tolo.

Nemoj sudbinu da izazivaš.

Jokune, ostade mi živ ko na ceru bez groba.

Čovek bez belega kao da se nije ni rodio.

Izvuće se njih trojica.

Onoliki čovek bez groba, nema ga.

Onoliki živ ko dačić.

Nego vidiš ovde, može da stane cijelo ime i prezime. U sredini moje ime,

čitko da se napiše, kao u bukvaru. Dan rođenja, Vrerovo, Moravska

divizija.

Jel je prozimu još kod koju varoš? Što? Mora nabavim, bre, plavu farbu. Sam ti

rekao, Đorđe, ajde.

Sad nije vrijeme za rješavanje starih razmirica.

Dobro.

Zašto ste me zvali? Zvao sam te, Lukašin, da ti kažem da mi više nisi

opozicija. Sad smo jedno sinko, Srbija je sada jedno. Sada nam treba sva naša

pamet i sve naše ruge.

Na što tačno mislite?

Javlju iz vrhovne komande da odstupimo dalje zato što više nemamo artiljerijske

municije.

A dobro, to nam se ne dešava prvi put.

Znaš li ti što je ovo?

Saveznici su nam stavili nož pod grlo.

Nužinu.

Ili da odmah predamo deo Makedonije Bugarima ili da više ne računamo na

njihovu pomoć i isporuku.

Neće ni da čuju da šalju trupe na Balkanu.

Nije trebalo da ulazite u rad sa Bugarskom. Na koja bi vlada pristala da

Bugarska bude do Ohrida?

Ona koja se ne bi plašila da siđe s vlasti, gospodine Pašiću. Ne!

Nego ona koja ne bi bilo stalo do žrtava koje su izginule na Kumanovu, Bitorju,

Ovčem polju. S takvim pogledima se dobijaju izbori.

Rat? Ne verujem. A šta ćemo biti sad u ratu protiv jačega kad su i saveznici i

neprijatelj na istoj strani?

Ruska vlada je čvrsto rešena.

Da Makedoniju predamo Bugarima.

Do Ohrida.

Neću da vam pričam šta mislim o našoj tragičnoj zaljubljenosti u Rusiju. A šta

bismo mi i do sada nam Rusija ne daje ratnu pomoć?

Da nije odmah zaratila čin nas napaduše švabe? Naše nacionalno ujedinjenje ne

treba da bude u ruskom krilu.

U čijem na krilu toplije?

U katoličkom, jel? Ni u čijem, gospodine predsjedniče.

Danas nam možda jedino...

Francuska može biti prijatelj.

Koji će to prijateljstvo naplatiti bez balkanske hipoteke?

Evo ti pisma francuskog poslanika.

Gospodina Bopa?

Jeste. Bopa.

I Francuska misli isto što i Rusija.

Anglezi.

Isti.

Iz koje si divizije, vojniče? Moravske.

Moravske prve? Druge.

Imaš li gutlje i rakije? Imam rakiju, kako nemam.

Dva dana hleb nisam vidio.

Gibanice, ne možeš da se načinjali.

Je li stradala konjica? Nego šta?

Svojim sam očima vidio.

Potok pun pobijenih konja.

Prijatelju, gdje ćeš, prijatelju?

Jesu li stradali konjanici?

Dajmo ga za Đorđe.

Ima do valjeva.

Šta, šta da radite? Držite švabe još najdilju dana. Eto to.

Dobro, ali to može malo da se odloži.

Sačekajte malo. Dan, dva.

Ne mislim tako. Ne.

Nije sve u našim rukama. Nije boga mi.

Stepan Stepanović, podno ostavku.

Aj kome ja da ponesem ostavku? Što nemamo municije i topola?

Moram u Valjevu na sastanak vrhovne komande. Ideš ti samo.

Šta ću ja na sastanku komande?

Vrhovna komanda traže da djaci iz Skoplja budu prebačeni hitno na bojno

polje.

Izginule su nam starešine. Nema ko da komanduje vodovima i četama.

Ako se to desi, onda...

Onda smo izgubili rat.

Putnik insistira da vlada sutra dođe u Valjevu vrhovnu komandu.

Vojska je pred katastrofom.

Pa da zajedno vidimo onda šta ćemo.

Ja neću o sudbini Srbije da odlučujem sam.

iz opozicije.

Ukaži nam.

Krajnji nam je čas da obrazujemo koalicijonu vladu, da se složimo i

ujedinimo. Ako nije prekasno.

Ukaži nam.

Ljudi, evo ga krvopija.

Ne isinte, jeste naravno...

Znate

li vi da vam majčinu djačku kad je sviralo po večerje?

Da su karte strogo zabranjene!

Vi ćete, gospodske seronje, mene da zajebavate!

Majku li vam vašu mastidarsku!

Krvopio, crkni!

Sestre li vam jebem, da vam jebem!

Nećete vi ujutru u stroju nanuli vam vašu...