Original subtitles

Fali jedan paket. Ne fali ništa, nisam otvarao torbu. Rnjo!

Pomozi, momar. Ništa nisam imao, amo! Trebam u pomoć.

Jedan, dva... Tjetka, ja znaš ko je ova žena?

Koja žena?

Gdje je papa?

Jesi li ti zli?

Šta radiš tu, lepio? Jesi li ti zli? Šta radiš tu? Ej! Jesi li ti zli? Ej! Radiš

tu, bre! Hajmo malo da pričamo istinu. Ovo je dečko i sjesko koje opere, tata

hoće da me skloni od njega. Olga. Ja sam tvoja najveća sramota. Ja sam tvoje

nemilo mjesto!

Ne smijete dugo ostajati. To je vaša djera.

Seju!

Seju! Što činiš?

Ne, Olga, volim.

Što je Mila, ne javlja se? Ne.

Javi će se, ne brini. Na kraju se uvijek jave. Tripujem da mu se nešto desilo.

Možda je iz društva. Ja sam u jedino društvo.

Ona baba.

Rekla me da nešto nije u redu.

Za mene je rođena uklata.

Kakva veza ima Posteljica?

Kažu, ako nije skroz krvava, bude obična žena.

Ako je bijela, onda je djevojčica bila zaštitnica i sjeliteljka.

A ako je skroz krvava?

A šta će vam te bapske priče, a?

Ajde, pustite to.

Prisluškuješ?

Jez, baš.

Ko bi svojom voljom slušao te gluposti.

Budite bar tiše.

Svanu će, neću oka sklopiti.

Prati me, prisluškuje, ubiću se. Ne pretjeruj, brine se za tebe. Što hoćeš,

i ti sad da me peglaš? Tiša!

Te zato poslao vam? Da pričaš samo? Ne, došla sam nešto njemu da pomogne.

Periš?

Periš je uvek sve super.

On se nikada ne žali, ništa ne želi. Periša je zaboravio kako je biti živ,

ako je uopšte ikada i zna. Zato me nikada neće razumeti. Tiše, stroga si

prema... I oni prema meni.

A što ćeš na Luštici?

Treba da ideš za Beobrad.

Tamo bar imaš neke mogućnosti. Kakve ja imam mogućnosti? Treba da završiš

fakultet. I da dignem kredit, da se zaposlim i udam. Šta koja to ne želi? A

šta ti želiš?

Pođi bar na neko vrijeme.

Ako ti ne valja, uvijek možeš da se vratiš.

Ovdje se ništa neće promijeniti.

Mislila sam da ćeš me bar ti razumeti.

Ti si isto ostala zbog Mikana.

I kako se to završilo?

Dobro sam.

Jako je lijepa.

Ajde pa žure, molim te, ajde.

Mala se rodila, skrva vam posteljicu.

Zlu ne trebalo, možeš da je spališ.

Ajde, ajde, ajde.

suzice.

Tata.

Kaže, sin.

Nisam li ja bolestan?

Ne.

A kako znaš?

Zna li te neko bolji od mene?

Ti si najbolji.

Najljepši.

A tata, što mene stalno boli glava?

Je li to zato što su me tuklizli?

Jeste.

A kad je to bilo?

Davno, davno.

Jer me branio neko.

Botta, jer me branio Botta.

Botta nije bio tu.

Renko Vuk.

A što me sad to pitaš?

Jesi li ti bio tu?

Jesi li me ti branio?

Da, da.

Jesi li?

Nina.

A ta?

Nemojte si tužan.

Ako opet dođu, uzlaj.

Neće.

Ako opet dođu, ja ću da nas branim.

Znam da hoćeš.

Stani. Dobro je, dobro je.

Smiri se.

Oći, sinu!

Sinu!

Sinu, sinu, sinu, sinu.

Dođi, tati.

Dođi.

Dođi, sinu.

Ajde, molim.

Ajde, idemo kući.

Kako je?

O, periša!

Evo, isto.

Kod vas?

Malo bolje.

E, to mi je drago da čujem.

Gazda, evo kafa.

A hoćete ovdje?

Kod Đorđe nema ništa protiv. Nije, nema kakvi, Bože, sačuvaj, samo sadite, molim

vas.

Neće mi zadovoljstva.

Izvolite.

Lijepo jutro.

Prelepo.

Zahladnilo. Šta da vam kažem, meni prije...

Uskoro će na jugo.

Da?

To me šala je vetar koji kad dulje... Valo, a?

Tako je.

Znate, u Dubrovaškoj republisi... Znam, kad ubiješ čovjeka za vrijeme juga,

oslobađen se prirodica, ili tako? E, bravo, bravo.

A kad ubiješ sebe...

Tad si valjda slobodan.

Đorđe, periš.

Možete da ostanete koliko hoćete.

Pomogli ste mi zjač.

Značilo mi je to.

Pa ako vam znači, pomogli ste i meni.

I to puno.

Hvala vam.

Uživajte vi.

A ja moram... Svojim putem.

Prijetno.

Moram zad policiju da napravi uđaj.

Nije prirodna smrt.

Infarkt.

Što gledaš?

Ne mogu da napišem infarkt ako je skočio.

Meditiraš?

Valentina!

Levitiram.

Deš jednu lozu, molim te! Ide.

Morat ćeš da mi naučiš kako si to radi. Ovo je jednostavno.

Treba ti samo dosta vremena i loze.

Smekšao si perišu. Jel?

Malo si iskulirao.

Nemaš pojma koliki je to poduhvat.

Eto, neki koristi od mene.

Ajde, ostavi flašu srce.

Hvala ti.

E, sad imamo repro materijala za levitaciju.

Možemo da pristupimo prvoj lekciji.

Još nisi ukapirao.

Šta?

Ovdje nikada nije sve ok.

Viš iz moje glave to izgleda kao jedan savršeni mir.

Vidimo se.

Znaš gdje ćeš?

Slaba kondicija?

Godine.

A šta tražiš ti ovde?

Djavola?

Dečka.

Ti? Nešto si izgubio?

Aha.

Sve.

A šta je uopšte bilo ovo mjesto Ranije?

Zatvor.

Ovde su mučili i ubijali ljude.

Meštani kažu da i dalje nekada noći čuju kriki.

A što kažu maštini?

Što vide?

Kako to misliš?

Tako kao što sam pitao Olga.

Šta vide?

Vidao si ih.

Ne vide oni ništa.

Tebi je majka u Beogradu?

Majka nije više nikde. Izvini, molim te.

Olga. Đorđe.

Mislim da imam nešto za tebe.

Kad si idješ u selo, potražim te.

Odanja! Odanja! Ej!

Ej!

Ej!

Kdje si bio?

Ajmo sad.

Šta? Sad.

Šta sad?

Da.

Baš sad.

Da li se...

Hvala je bila muka i živjeti onako.

Muči.

Život je vrijedan kakvi god da je.

Šta mu bi iznali se?

Infarkt. Tijem bolest nema nedug vijek.

Tebi sunce popilo mozak.

Nije on bio bolestan, njega je Milutin obogaljio.

Crno dijete, još crnji pop.

Što će on sam sazvat?

Neka.

Plačeš li to?

Žao mi je, dečka.

Što je tebi žao? Ti nisi naša.

Neka, Andjo.

Jomaljne, ja pravo da mi bude žao?

Mnoga prava ti sebi ovdje daješ. Ajde, Julija, donesi nam turu i pušti priču.

Donesi, donesi, kad ti Renko kaže.

Valjda li nam se poći javiti?

Ne, dok se o nama ne javi.

Ne znam što je neumio, će li ga držati doma ili u crkvu.

Znaju se regule.

Dobro, Andja, nije vas da sve poregulame.

Nije kao tebe.

To je arheolog, sad Zeo.

Gdešto nas je smrt navadila.

A drugo je arheolog.

On je sam sebe presudio.

Zeo je sam.

Ovdje svi umiremo sami.

Ne pošetšaj.

Četvrti ove godine.

Gdešto nas je učestilo.

Pa što u mene gledaš?

Još troje.

Ako je kako legenda kaže, neće se sa Zeom završiti.

Završila si ti s mozgom.

Čista slučajnost.

Jeli? Pa otko ti znaš?

Okle ti znaš da nije.

Znam.

Priroda uvijek pravi balans.

Ako ju uzimaš mnogo, ona to namiri.

Zna more svoju mjeru.

Dobar dan.

Daj, molim te, svima što će popijem.

Boga mi se bojim da ja idem u pravu.

Jesi.

Da ja idem u pravu ne bi tica na lušticu ostala.

Nije uvek ovako.

Nešto se pokrenulo.

Evo.

Stvarno nisi morao.

Živi li?

Bota.

Kaže se valjda zaduš.

Ja vam velim sve je počelo otkako je inženjer stigao.

Pusti čoveka.

Dovoljno mu je njegova muka.

Bogom ima istine o ome što Bota priča. Bota priča da je sve ovo čista

slučajnost. Nije slučajnost.

Ništa nije jebena slučajnost.

Sve se dešava s nekim razlogom.

Ti si sam, tvoja sudbina, tvoja smrt, tvoj

život.

Posljedice dobra je dobro, a zla zlo.

Tvoju tajnu eho od brda odaje, otkrivajući samo ono što si mu ranije

poverio.

Neki persijski pesnik čija sam ime zaboravio.

Ja sam ga ubila.

Da, pa evo ga.

Kako ne vidiš?

Svako ko je dotakao kameru, nešto mu se dogodilo.

I ti si ubio onog profesora.

Što je s tobom?

Misliš da je sve bilo slučajno?

Olga, ovo nema veze s nama, shvaćaš? Ako ima veze, kako smo mogli... Ima veze!

Ako ima veze, svi će da popiju kamer!

Jedan za Sikima, jedan za onu njegovu budalu!

Jedan za Milutina!

Jadni Zeja.

Samo ne znamo će li biti dovoljno kamenja.

Šta lopetaš ti?

Dvoje ljudi se ubilo zbog nas, a ti se spadaš! Olga, daj ako je do kamena kako

nama ni ništa, a?

Renja? Šta je?

Šta će riba ovdje?

Nadiraj.

Možda je zarazna.

Možda je neke gale bi spustio. Jel je vjetar donio? Šta lupaš, Zejo? Koji

vjetar nosi riba iz mora?

Jel joj je zaboravio neki ribar?

Jedino što je sigurno je da je mrtva.

Ja nikad neću umreti.

Neću ni ja.

Neću ni ja.

Ja hoću.

Zašto?

Da bi vidio mamu.

Nećeš i vidjeti.

Otko ti znaš?

Ona je gore i čeka me.

Nema ništa gore.

To su ljudi smislili da bi im bilo lakše.

Kad nestaneš, onda je ništa.

Samo te nema.

E pa nema smrti za nas.

Ko izda, pizda.