Original subtitles

Ovo je drugi.

Ovo je drugi.

Ježi, ježi.

Ovo je drugi.

Ovo je drugi.

Ovo je tri.

Ovo je četiri.

Ovo je pet.

Ovo je šest.

Ovo je sedam.

Ovo je osam.

Ovo je devet.

Ovo je deset.

Ovo je četiri.

Ovo je osam.

Ovo je ovo.

Ovo je ovo.

Ovo je ovo.

Da, da, da, da, da.

Daleko znam negde moje grad, u njemu snivaš ti.

A krila moje mašte znaj, njemu noseme sad.

Da prođem ja kroz ulice, dok hlada noćni mir.

I vidim tihe parkove, dok letar bitli...

Čulo je, Ruzmira, da Lazar ipak stiže.

Stiže?

Ok.

Hajde, pođite mi.

Iako si nam rekao da sve ovo ne želiš, mi smo se ipak, dragi naš prijatelj,

sakupili da te ispratimo i poslednji put pozdravimo onako kako ti to zaslušaš.

Požalošćeni su se odazvali u velikom broju preko čire rodbine prijatelja do tvojih

najmilijih, uprkos aktuelnoj i narastajućoj epidemiji virusa AH1N1.

Pre svega i svih, tu je tvoja draga supruga Mira, koja ti

je vratila veru u brak sa kojoj imaš dve zlatne devojčice.

A deca će dugo s ponosom nositi uspomenu na oca koji ih izvao na pravi put.

Došla ti je i prva žena, Slavica.

Tvoja prva ljubav i majka tvog jedinog sina, Lazara.

A svi znamo da su Lazara, radi pamet, odveli u inostranstvo.

Niš' tudira.

Danas će malo zakrasniti jer me održan let, avionat...

Ne znam...

Moram da idem.

Imamo sastavno predsa, nazvamo neštočko, sunce, priča se...

Već kasni.

A ćeš da ideš?

Idem?

Neću ti zaprasit.

Jebika.

Drži se, drži se.

Nije trebalo da miramo ovako, da bi se ostale smrnište.

Ovako možemo svirati.

Običajno.

E, tu smo.

Tu smo.

Idemo.

Sine.

Jesi oprala ti to prskanje?

Mi idemo sutra.

Tada ti ja rekao.

Rano letimo.

Moramo da te budimo.

E, ostavila sam ti ove ključeve od apoteke u vitrini.

I slušaj, dolaze ovi tečeni već u 8.

Moraš da ostaneš na vreme.

Uzi me tamo u slu.

Svakog dana.

Preventivno.

Kuhinje ti je.

Ja pare sam te stavila u ono kutiju od mocar kugle.

Čuješ li ti mene, sine?

Ja te čujem, mama.

Ajmo, daš ti.

Ne mogu, ne mogu.

Ja ću, ja ću.

Čuješ li te pekno, nisam te čujena?

Ništa.

Proberavam, dosta se sećam.

Izmišljam jezika.

Dosta sam reče posporila.

Sjetiću se važno.

Dobro, ja moram da idem sa ovima mojima i save za vodinu kućuprivne večeru, znaš.

A posle večera ja ću da te pozovem pa da... Moram, nema šanse.

Pun je mesec večera, znaš.

Moram da lejem sad odmah.

Ako hoću da se uspavam pre nego što se ne puni.

Pošto ako budem posla začakala pa onda nema šanse.

Moram da se odmoraju.

Idemo sutra, idem u apoteku, radim ceo, ceo ceti dan pa zato.

Znaš.

Ne idem sutra.

A znam.

Ideš i ti, ide mama, ide tata, svi ide.

Valjda ću ja nekad nekde zahvatim.

A do tata ću da budem ode.

Da se setim i svega ne izmišljam.

A vi ćete valjda da se vraćate nekad.

Na stragu.

Šta bi sad?

Nešto komplikovano.

Pa u zabiti neko da se dešava.

Da ima ljubavi.

A to im nije lako.

Nešto kao...

Dvoje se vole, a treći im smeta.

Šta ću trebati?

A ne, ništa.

Spavaj ti dušu, spavaj.

Čarape sam, mislim... Došao sam po čarape.

Hoćeš ti to moći, sine, sve?

A?

Hoćeš, hoćeš.

Superwoman!

Nešto kao...

Nešto kao...

Da da daa da daa da da daa Da da da da da daa Da da da da da da da da da Daleko znam

negde moje grad U njemu snivaš ti Pa crila moje mašte znaj Njemu nose me sad,

da prođem ja kroz ulice, dok hlada noćni mir.

I vidim tihe parkove, dok vetar bilo je njih.

Ko?

Kopi, kolače...

I jedno male...

Tata, kopi...

Tata, kopi...

Ajde, čekam ti...

Smeš nazad?

Sme.

Opre, nikad nisi smela?

Ne, pa...

A draga, gladili smo još.

I ti znaš isto kao ja, da niko tako srećen je kao mi.

A ničeg bojali se nismo.

I jedno novog sutra dan.

I sad još nov nas raduje dan.

Jer svako novo sutra to zna.

Imali smo smeh svoj, poznani i bol.

Ali uvek smo se voleli, svaki dan sve više, više.

Kao pre svaki moguć čas.

Ja želim sa mnom da si ti.

A ti znaš isto kao ja, da je uvek tu s nama nju žuva.

Rezultati testa su, rekla bi se, pozitivni.

Ali ko bi mogo da nam kaže ko je otaz deteta koje leninosi?

Naizgled, uzorna i poslušna devojčica.

Uteho depresije i nerealizovane ambicije.

Pokušala je da nađe u stihijskim tajnim ljubavnim aferama i povremenoj upotrebi

lekova za smirenje životinja.

A oni su joj kao čeri vlasnik apoteki bili više nego dostupni.

Vidjet ćemo da li će Lazar uspeti da probudi našu uspavanu lepoticu.

Ili će ga ona pretvoriti u žabu i odvesti u neki netako lep san.

Smeš ti sa mnom na put?

Smeš ti sutra?

Smem.

Smem.

Dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan,

dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan, dan.

Pođimo za odom pre sunca i ptica u konja, Rukama toplimo snova da žanemo žitov.

Snohove zlatnoga klasija da spukljamo svaki letni dan,

Pro sonca usnulih vlati da kupamo umorni svoj glan.

Naručija nek naša mirišu sad, na leto i jurski dan.

Uko se nam letaru kliče zrak, sunca što sjajz nad nas, A kada spusti se večer i

zvezde se jade, Slušat će šapranje nežno i zunusnu letave.

Utkaću ljubavu snohove zlatne u svaki žulj i glad,

Dok šume sanjaju, a senjke miruju svuda oko nas.

U toplom i mekom naručju tvom odlazi još jedna noć, A sutra kad zora dotakne san,

mi ćemo u polja poć.

Pođimo zorom pre sunca i ptica u ponja, Rukama toplimo cnova...

Koliko imaš godine, Lenin?

Ja imam 24 godine, a ti?

Vidiš kakve slučaje, što imam baš isto toliko koliko ti.

Isto?

Da.

Kako zanimljiva podvodana.

Čime se baviš, Lazare?

Pa ja sam svetski putnik.

Svetski putnik?

A čime se ti baviš?

Ja sam apotekar-stažista sa dvokratnim radnim vremenom.

Drago me, stažista.

Jeste za jedan plese, možda?

Može, jedan plese.

Znate, svobodno sam uglavnom noći.

Dosta zanimljivo.

A kako provodite te noći?

Pa, noći koristim za razračunavanje sa sobstavnim viškovima.

Ukoliko želite da se ubravite neke dni, ja ću biti rada da vas primim.

A ovaj, oćete mi reći nešto o sebi?

Ili ćete da odplešem jedan rock'n'roll?

A ili ćeš možda da mi kažeš zašto mi se nisam javio prije godine?

Ja sam uvijek u rock'n'rollu.

Ja ću se uvijek obaviti.

Gde si paš'o?

Idem kući.

Gdje je buša?

Ovo je mrižu.

Nema 500 metara.

A moga da odim do tebe u kratku, samo da napunim telefon?

Sigurno?

O, pozdrav.

Ajde.

Sam telefon malo da napunim.

Pala ti je kopuška.

Što si tu radila?

Nisam ja ništa onda, nisam ništa.

Samo sam gledala.

E se povredila?

Nije, ne odira ništa.

Pa ne, sad se želi nešto ne mrda.

Više da je dobra.

E sam dovoljna sad.

Ajde.

A šta ti je ovo?

Šta sam zdirala tu?

Izvini, stvarno, ja moram da idem.

Idem ja, drug me čeka, pa ti samo kad, mislim... A to ti drug?

Drug.

I gde ćete?

Pa ne znam.

A ti ćeš biti tu napulj?

Pa tu ću biti da...

Zato ti kažem sve jedno, ti kad ko od tebi odgovara, samo mi.

Dobro, dobro.

Hvala.

Ajde, ćao.

Hvala.

Svita.

Ej, vre!

Ej, vre!

Boš li su ti čarapi?

Pa boš ne da si mi ih i dao.

Sada ti je vroće sa čarapom.

Pa to je...

Zato što je...

Sad, konkretno sad, povuk, trenutka, koristim kao obuću.

Punjač?

A ti žuriš, a?

Onda sinoć, to je bilo...

Zanedženje za tebe.

Sta vatromete?

Da.

Kako se zove onaj?

On?

Blazer.

Blazer?

Da.

Ne znam...

Kakav je...

Kakav je kolog Miki, ali...

Blazer je begrad.

Kolog... Kolog Miki.

A nije ti poklao.

To sam žurio, sinoć.

Miki, tvoj dečko.

Ne znam kakav je onaj, blazer...

Što ti je bilo?

Izvini.

Što je to?

Ja sam završio višu pirotehničku pirotu.

To je moje vatromete.

Domaći.

Jako lepo.

Imaš tu upustost, hvatićeš sve.

Nije nestabilno, nije zapaljivo, može u ruksaku da ga nosiš.

Pohvala ti.

Ej... Ostavio sam ti propušteni.

Joca fitil.

Nek' naše oči, same kažu sve.

Opijen sam ja lepotom tvojom, za nevim pred njom.

Divne si noći, dala se zumom.

Al' muče me i razinu sumnje, i nestaju sni.

O, o, o, Kerol, kad' god odeš ti?

O, Kerol, ne reci mi reč.

Čuće nas zora, odneće nam sne.

O, Kerol, dok još traje noć.

Nek' naše oči, same kažu sve.

Opijen sam ja lepotom tvojom, za nevim pred njom.

A kako je tebi tamo?

Jesi mi neka u smislu, kao...

Ne kao kako ti je ovako, kao kako ti je, nego...

Imaš ti tamo nekog s kim možeš ovo ovako baviti?

Šta, da li imam nekog tamo?

Pa šta, možeš ovo da radiš?

Šta da radim, dajem u banicu?

Da.

Šta ti je mene pitala, da li imam nekog tamo s kim mogu da jedem u banicu?

Da li se pitala, da li ti tamo možeš ovo da možeš da jedeš u banicu?

Ali bočni jogurt.

Bočni jogurt?

Pa ne znam šta se tamo užive.

Pereca?

Pogađaš nekim perecam?

Samo kad je sveti sal.

Svama ti pitan.

Svama ti pitam.

Svama ti pitam kako ti je.

O kemi.

Jesi ti tu meni rekao o kemi?

Pa mislim ne znaš šta ja ti kažem o kemi.

Kako ti je tamo.

O kemi, kako tebi je o kemi.

O kemi,

to je sve što ti mi je rekao.

Jesi tamo o kemi?

O kemi.

O kemi.

Pa ne znaš šta ne jasno kao ti kažem o kemi.

Ne, ne, ništa mi ne znaš.

Sve o kemi.

Ne.

Ovo je o kemi.

I tebi sve o kemi.

O kemi.

O kemi.

O kemi.

O kemi.

Ja spavaš?

Da.

Dobro.

Podsjeti mi samo kad se probudiš da ti kažem da imaš krpelje.

Gde je?

Ajde sad.

Ajde sad.

Zakleo se lazar, cvet i med.

I na divadju ga napravi red.

Neće tu da vrša sad bilo ko.

Ni zeka, ni jaka, ni...

Ovo je ovo.

Šta je ovo?

Šta je ovo?

Šta je ovo?

Šta je ovo?

Ovo je ovo.

Da me leši i muši mi tre, ko razgijeg na portolite.

I da ne mi ja pisao, jer sa njom sam zavijao.

I da ne mi ja pisao, jer sa njom sam zavijao.

Ovo je ovo.

Da me leši i muši mi tre, ko razgijeg na portolite.

I da ne mi ja pisao, jer sa njom sam zavijao.

Koliko zna, ni Lazar, ni Leni nisu zvanici na ovoj shvati.

Ni s mladine, ni s mladoženjine strane.

Oni su uvezi, oni su već umorni od svojih besednjih utanja, a ovde su došli da malo

karikiraju o zvaničenje ljubavi ovih dvoje mladih ljudi.

A mogli bi mi malo da se poigramo.

Ajma, sa njima.

I da moje došlo malo...

Eći već do ovega zadegu, a nom se ne kako.

Njim je, njim se pite, sa mnom da njom pite.

Njim je, njim se pite, sa mnom da njom pite.

Tata?

Ukrala sam pare iz apoteketa.

Ovo me krpe.

Testa...

Testa mi ima dve crtice.

Misla sam...

Misla sam ako možete da dođete po mene.

Ostao mi je, ostao mi je.

Don't, don't...

Oni su stvarno nevaspitan svet.

Čupajući travu, pojedu i...

Cvet.

Neko grade moj san.

Šta se subiva, kome muči.

Kakvi Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli su to.

Znali li vi jedne oči, jedan osve i lik.

Vatre pogled, crnu kosu.

Kao Ćavole, Ćavole, Ćavole u snu.

Svatog dana, neko čupi.

Kao pirun, kroz grad.

Uvek lepa, ali gorta.

Zbog tog Ćavola, Ćavola, Ćavola sam lud.

Tek da znate, o kako voda.

Kakva ljudu, je to.

To bih rekao, da se kriv.

Svi ti Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli u njoj.

Šta mi vredi, što je pravi.

Što se smesi na nju.

Znam da grešim, što je volim.

Kad su Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli u njoj.

Ljudi moji, to je strašno.

To je prava zlako.

Stari je ljubav, uvek takva.

Zašto su Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli u njoj.

Zašto ljudi, ljubav traže.

Kad su Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli, Ćavoli u njoj.

Ovo je prava zlaka.

Ovo je prava zlaka.

Ovo je prava zlaka.

Šta je nastao?

Ne razumiješ ljubav, noćno izmislio.

Šta je ovo?

Crkva.

Znam da ima crkeš.

Šta je nastao?

Kuća, auto.

Dobro.

Druga.

Bicikla.

Kakav bicikl?

Trkački.

Trkački bicikl.

Dobro, šta je još?

Devojčica i dečak.

Devojčica i dečak.

Zajedno?

Nego?

Dečak je na drevetu, a devojčica pod puta.

Devojčice...

Dečak je na drevetu, a devojčica je ispod dreveta, pod puta.

Ne, evo kada...

Kuća je pod puta.

Pogledaj dobro.

Gde je dečak?

Na drevetu.

Gde je to?

Kod auta.

Kakva devojčica?

Čupava.

Čupava devojčica.

Okej.

Ko ti to nacrtova?

Kom je nacrtova?

Čupava devojčica.

Leni!

Lenja, pito!

Kaži da joj poznaju.

Dobro jutro.

Dobro jutro.

Zdravo.

Ja sam Leni.

Dani.

Kako?

Dani.

Dani, mogu da te zamolim da mi zakopčeš?

Ovo ovde ne mogu da...

Niko da dohađe.

A skroz može do kraja?

A skroz.

Jel imamo da neka zakačaći?

Ne.

Silno?

Silno.

Šta radiš?

Becam.

Kakvi su ti to kukurulji?

A to za ribe.

Ne mogu jadati.

Ne baš.

Mogu jadu becam.

Možeš.

Kako se to radiš?

Sedniš i čekaš.

Samo to?

Da.

Dobro.

To ne u mene.

Ali pravo da ću.

I koliko sad ovako?

Ali ti je Leni delika?

Meni?

Da.

Nije.

Leni mi je drugarica.

Meni se malo sviđa.

Opa...

A reci mi...

da li...

da li si ti malo malizan?

Ne?

A šta ti nje imaš da ponudiš osim... ribene žado?

A ti šta imaš...

ponudiš?

Ne.

Šta ti briga?

Da mi ne treba.

Ti je Leni delika malica?

Ne.

Smiriš?

Da.

Desi, desi.

Desi, da Leni.

Da.

Večeras će biti...

u selu... Maskenjava.

Ćemo da idemo.

Kakav Maskenjav?

Kod je ti?

Ja i ti.

A Leni?

Može i ona.

Što ona uvek spala?

Zato što ne voli da je budna.

Moži ko snopove zlatnoga klasija da skupljamo svaki letnji dan.

Pro sonca usmulih vlati da kupamo umorni svoj glan.

Naručija nek naša mirišu sad, na leto i jurski dan.

Buko se nam letaru, pliče zrak, sunca što sjajz nad nas.

A kada spuki se večer...

Večera se u ovom simpatičnom vojvržanskom zasevku organizuje tradicionalni

maskenjal, povodom zadušnica, tačnije Dana mrtve.

Ljudi iz svih okona sela okupiću se na centralnoj poljani.

A tradicija nalaže da seljanju buku kostime

koji podsjećaju na njihove pokojine i bližnje.

I da se na taj način te večeri duhovno zbliže sa njima.

Ovo je način.

Sve ovo je način.

Mama i tata su ovdje sahranjeni.

Ta baba me čuvala dok ja nisam pobegao.

Šta dopada vežiš?

Našao sam bicikla.

Šta se ti našao?

Daj ti se vidi.

Našao sam bicikla.

Ovo je način.

Ovo je način.

11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,27,28,29,30...

Tveta bi oddeo crajt sa gotovo celog krova.

Kapućicu je bacio nekoliko metera, a metalne

studove od nastrišnjice iščupao je iz betona.

Ratice koje su na susednoj lini, plavale su u čudra, stuživali su,

ali tveta zaključi se u kanal.

Čete moći vas dvoje sami.

Gde je Lazar?

Lazar?

Otišao je.

Hoće da se vraća?

O, da se prije.

Za svaki list, po crte žvono, na kraju piše i tos, neka sja

uvijek, sinčiću moj.

Neka sja uvijek sunce, neka sja uvijek nebo,

neka uvijek bude mama, neka uvijek budem ja.

Neka sja uvijek sunce, neka sja uvijek nebo,

neka uvijek bude mama, neka uvijek budem ja.

I virno spi, sinčiću moj, tvoj svet nek bezbrižno živi.

Ja dajem reć' u srcu mu, da uvijek pamtiću to.

Neka sja uvijek sunce, neka sja uvijek nebo,

neka uvijek bude mama, neka uvijek budem ja.

Neka šta uvijek sunce, neka šta uvijek nebo,

neka uvijek bude mama, neka uvijek budem ja.

Neka sja uvijek sunce, neka šta uvijek nebo, neka uvijek budem mama, Neka utek,

utek, ja.