Original subtitles

L E D I L

Ser Persi!

Gledajte tamo, ser Persi.

Doðite, gospodo.

Hvala, Šatervorte. Sjajno si vozio.

Ako ti neko kaže da nije tako nemoj da im veruješ, jasno?

Stvarno, Luiz!

Ljutiš se na mene, Persi. Ne mogu da podnesem kad

se ljutiš. Vratiæu se tamo odakle sam došla!

Šatervorte! -Ne, ne... Šatervorte...

Ne ljutim se na tebe, najdraža Luiz.

Ko bi mogao da se naljuti na tebe?

Zar moram da te podseæam da ti je roðendan?

Ne znam, Persi. Zar moraš? -80.

Imaš 80 godina.

Velièanstveno. Da poživiš još mnogo...

još mnogo godina.

To kažemo i svi mi.

Sreæan roðendan, draga majko.

Ko je to?

Gilbert.

Koji Gilbert? -Tvoj sin, Gilbert.

A da, onaj kog nikad ne prepoznam.

Ima li ovde još neki moj sin?

Nema, svi su unutra.

Izvini što te nisam primetila, Gilberte. Videla sam te ali

te nisam primetila.

Kakva divna stara dama.

Da... jeste.

Sjajna novost. Moj izdavaè je ushiæen.

Hoæe da odmah poènem da pišem tvoju biografiju.

"Ledi L...

portret velike dame". Veæ je izabrao naslov.

Izuzetno sam ponosan što svoj skromni talenat stavljam

tebi na raspolaganje, draga.

Mila moja Luiz.

Zašto praviš takvo lice, ljubavi? -Obožavam muziku.

Molim za malo tišine.

Pod ovom istom kupolom...

pod ovom rotundom...

se Edvin Garland...

Dobani Ficmoris...

Din... Vandin... deveti vojvoda od Lendejla

se suoèio sa...

se suoèio sa okruglim glavama leta gospodnjeg...

1648 i izgovorio velièanstvene reèi:

Hoæu tortu.

Izgovorio velièanstvene reèi: -Hoæu tortu!

Persi, on hoæe tortu. Požuri malo.

Ovde se nalazi Luiz, Francuskinja...

Siguran sam da æe mi oprostiti što sam se tako izrazio...

a ipak je ona, ta žena...

drugaèijeg porekla...

i drugih navika... kad se udala za jednog Lendejla...

postala vatreno odana usvojenoj stvari... kao svako

roðen u ovoj drevnoj lozi!

Držim u ruci...

telegram iz Bakingemske palate!

Vaša milosti, primetiæete da je èak i ova poruka upuæena

voljenom, iako netaènom nadimku po kom vas zna

èitava Engleska.

Ledi L.

Draga porodico i prijatelji... -Još malo ovamo, milosti.

Možda traèak osmeha. Bez smejanja. Izbegavajte vrat.

Samo jedno... iz laskave izjave dragog Persija ne mogu

da poreknem.

Da sam Francuskinja.

Prirodno, veoma sam zadovoljna svojom porodicom.

Dok je Persi govorio... izbrojala sam 4 generala, jednog admirala...

biskupa...

ministra krune...

guvernera engleske banke...

i...

i šaèicu crnih ovaca...

bez kojih nijedna pristojna porodica nije kompletna.

Francuski pogled. Pravo u aparat.

Ali, naravno...

najveæu utehu mi pruža... mladi Alfred.

Alfred bar zna šta želi, kao njegova baka.

I ja hoæu tortu, Alfrede.

I Alfred i ja želimo tortu.

Možeš da budeš ponosna. Ali to si i zaslužila.

"Tetler"... "Fild"... glavni èlanak u "Konju i psu"...

"Tajms"...

"Tajms" nisam videla.

Tu nema ništa, mila.

Ali oni tako udeljuju najveæe komplimente.

Da...

Odlièno, mladiæu. Odlièno.

Mnogo voliš Englesku, zar ne Persi?

Engleska...

To je naèin razmišljanja, Luiz...

duševno stanje... to slatko nedodirljivo...

to najmilije nešto... uvek na dohvat ruke...

kako sam jednom napisao. -Pisao si to više puta, Persi.

Zato si dobio titulu viteza.

Pretpostavljam.

Izvoli, dadiljo. Otrèi do njih.

Hvala, ser Persi. Ne smemo zaboraviti da je to samo igra.

Privid.

Što više želi da pobedi...

više se pretvara da joj ne smeta da gubi.

I to je Engleska.

Prepredena strankinjo. Otkrila si jednu od naših najbolje

èuvanih tajni.

Ne volim one koji se prave da im se ne sviða privid.

Društvo ne bi moglo da postoji bez njega.

Baš mi je drago što tako misliš.

Doði.

Kuda æemo?

U moj letnjikovac.

Sigurna si? Nikad dosad nisi nekog pozivala tamo.

Nisi od... -Otkad je Diki umro, znam. Hoæu da ti

budeš prvi. -Luiz...

Da li si zaljubljen u mene, Persi?

Znaš da jesam.

Nisam valjda zamena za tvoju majku?

Ne budi okrutna. Mamu sam izgubio tek prošle godine.

Imala je 98 godina.

Zamalo da napuni vek. -Priznajem da sam malo mlada

kao zamena ali daæu sve od sebe. Uði.

Skoro se ne usuðujem.

Ako æeš da napišeš moju biografiju, onda moraš.

Moæi æu da te nauèim nešto...

o prividu.

Zatvori vrata, Persi.

Zar ne mogu da sklonim zavese?

Šeta je da budu navuèene ovog jednog dana godišnje kad ima

malo sunca. -Upali svetlo.

Gospode!

Ne spavaš valjda ovde?

S kim?

Nepopravljiva si.

Oprosti, molim te.

Šta je ovo?

Bomba.

Persi, smiri se, molim te. Èiniš me nervoznom.

Nije zbog bombe.

Samo... zbog crvenog svetla.

Nisam navikao.

Predaj mu se, Persi. Jeftino je i vulgarno.

Ne opiri mu se ako želiš da nauèiš šta je privid.

Pravi privid.

Spreman?

Da.

Roðena sam kao Luiz Baldinuèi u selu Pjetra Bjanka na Korzici.

Ti si Korzikanka?

Kao Bonaparta.

Nisam znao. -Napoleon i ja smo iz susednih sela...

ali ja sam bila uspešnija.

Ja sam napravila invaziju na Englesku i osvojila je... sama.

Ali pre nego što sam osvojila Englesku...

morala sam da uradim ono što je on uradio, da osvojim

Francusku. Pitao si zašto ovo crveno svetlo?

Pokušaæu da objasnim.

Moji su došli u Pariz kad sam bila još beba.

Bili su veoma siromašni. Radila sam od ranog detinjstva.

Nosila sam veš...

mnogo veša... u jednu kuæu. -Veš se obièno nosi u kuæe,

ako ne grešim. -Ovo nije toliko bila kuæa nego Kuæa.

Ne shvatam.

Kuæa puna devojaka svih oblika i velièina...

svih nacionalnosti. -Razumem.

Kao škola za maturantkinje. -Tako ih zovu u Engleskoj?

Jednog dana, klijenti nisu još bili došli... -Klijenti?

Klijenti?!

Gospode, ne misliš da si radila u...

Ne, ne mogu... -Gospoðice? -Ne usuðujem se da poverujem.

Ne puši.

Dame, vratite se u svoje sobe.

Hajde.

Ti ne, Luiz. Ti ostani. -Zašto nju zadržavaš? Ona nije èlan

ove ustanove. Ona je pralja. -Imam svoje razloge, Mišet.

Vidite, dame, uvek æe nas maltretirati dok se ne

organizujemo u sindikat!

Dosta više. Odlazite u svoje sobe!

Živela društvena ljubav!

Društvena ljubav? Šta æe još smisliti?

Da žene imaju pravo glasa? Ne bi me iznenadilo.

Luiz, imaš sreæe.

Nemoj da viriš!

Luiz, dopala si se njegovoj ekselenciji...

Abroazu Žeromu... ministru unutrašnjih poslova.

Zar to nije divno? -Jeste.

Divno.

Možete da uðete, ekselencijo. Diskrecija je zagarantovana.

Gospoðice...

Trebalo bi da vam èestitam na lepoti ali oseæam

da treba još više da èestitam prirodi.

Luiz, da li shvataš...

Molim te, Leker... Da li ti to mene smatraš zabavnim?

Možda malo preterano hvalim tvoju lepotu... ali to je samo

zato što imam izuzetno dobro obrazovanje.

Vaša ekselencijo...

Veæ me zove po imenu! -Mislim da niste shvatili.

Ja ne pripadam ovde. Ja ovde isporuèujem veš jednom

nedeljno i svaki put me g. Leker tera da sat vremena èekam

priznanicu. Svaki put pokušava da me zainteresuje za

pristupanje ovoj ustanovi predstavljajuæi mi nekog

starog gospodina. -Luiz...

Zašto bežiš od mene? -Neæu da na mene preðe vaša prehlada.

Najbolje vino je ono koje iskušava naše strpljenje.

Greh je piti ga prerano ali kad bude spremno...

Ne razumem, ekselencijo. -Uopšte nisam iznenaðen, Leker!

Gospoðice... jutros sam se borio u dvoboju. -Zaista?

Jer je ljubavnik moje žene uvredio moju milosnicu

koja je sluèajno njegova žena. Vidite da me ništa ne spreèava

da budem èastan.

Ako vas Leker uvredi kad odem, ne oklevajte da

stupite u kontakt sa mnom na... ovoj adresi.

U stvari, ne oklevajte da stupite u kontakt sa mnom èak i ako

vas Leker ne uvredi.

Sam æu se ispratiti... pošto sam ovde inkognito.

Ekselencijo.

Šta èekaš?

Moju priznanicu.

Vidite, dame. To se zove solidarnost!

Luiz, pravi si drug!

Bila bih, kad bih ostala ovde.

Nazivali su je "Kuæa radosti".

Gde je radost?

Ovo je tužno i prosto. -Još si mlada, Luiz.

Sigurna sam da još uvek veruješ u onog pravog.

Verujem. -Nema onog pravog.

Postoje samo pravi i pogrešni muškarci.

To kažeš samo jer nikad nisi imala hrabrost da èekaš.

Èak znam i kako æe izgledati.

Neæe biti suviše nizak... da budem veæa od njega.

Ni suviše visok... da mu ponekad izigravam majku...

a da ne izgleda smešno.

Nikad se neæe spustiti na nešto nisko.

Za razliku od mog oca neæe ni piti ni pušiti.

Biæe divno zdrav.

Luiz...

Na sve si mislila, zar ne?

Pretpostavljam da æe biti izuzetno bogat.

Baš me briga za bogatstvo.

Ali znam da æe biti èist i uredan...

jer æe biti oženjen praljom.

Privlaèiæe pažnju gde god krene.

Drugi muškarci æe biti ljubomorni.

Sada. Ponavljam.

Ponavljam. Sada.

Poruka primljena.

Hvala.

Hvala vama.

Je li on?

Mora biti.

Šta bi inaèe neka prava skitnica tražila u banci?

Parèe papira koje mu je ispalo... zašto ne leti kao ostali?

Dole!

Zviždi!

Opkolite ga! Idemo u banku!

Pustite nas da proðemo! -Uhvatili su ga.

Gde je šef? -Evo ga.

Vi ste šef? Hoæu šefa.

65.000 franaka. Toliko g. Gris daje svake nedelje da bi

platio svoje džokeje. -Svoje džokeje?

Molim za tišinu.

Šefe!

On je, Arman!

Idemo!

Uhvatite ga!

Uhvatite ga!

Evo ti priznanica. I ne moraš da se vraæaš.

Ne budite tako grubi, g. Leker.

Ona sanja o princu na belom konju, ali æe se zadovoljiti...

Kuda æeš? -Policija.

Policija! Doði.

Mislim da ste pogrešili. -Jesam li? Greška se

uvek može ispraviti.

Lezi na krevet.

Neæu.

Napunjen je. -Sigurna sam da jeste.

Neæu oklevati da ga upotrebim.

Ne bih se složila. Niste takav tip.

Ja sam oèajan! -Žao mi je.

Hoæete da legnete na krevet, molim vas?

To je nešto drugo. -Šta? -Rekli ste "molim vas".

Jesam? Nisam hteo. Smešno je govoriti "molim vas" kad držiš

pištolj u ruci.

Bolje požurite. -Molim? -Molim vas, požurite!

Idem.

Hajde.

Znate, veoma ste uètivi. -Tako su me uèili kao malu.

Verujete sve što su vas uèili kao malu? -Sve.

Hajde, hajde.

Princ na belom konju.

Šta je sad bilo?

Slušaj, Armane...

Izvinite, ekselencijo.

Neæe se ponoviti.

Izgubljena je sva iluzija.

Slušaj, Armane...

Izvinite.

Ti, Berko, šta radiš ovde?

Ja sam na... specijalnoj dužnosti!

Ovo nazivaš specijalnom dužnošæu? Doði u moju

kancelariju posle ruèka. -Razumem.

Nastavite, gospoðice.

Slušaj, Armane...

igri je došao kraj!

Dobro jutro, gospoðice.

Kako se usuðujete da ulazite bez kucanja?

Policija, gospoðice. Mi prvo ulazimo pa kucamo.

Dajem ti 5 sekundi da izaðeš iz kreveta, Armane.

Savetujem vam da mirno ležite, gospoðice. Možda

je naoružan.

Ali... ko ste vi?

Vi ne radite ovde. -Tek sam poèela.

Nemam izbora, ljubavi. Moram da im kažem.

Molim vas, ekselencijo. Ne želim da vas greškom upucaju.

Ekselencijo? -Da, g. Žerom... ministar unutrašnjih poslova.

Vaš šef.

Da se niste usudili da pretresate ministrove džepove!

Ako ste stvarno ministar... ekselencijo... možete li da

objasnite zašto vam sako smrdi na barut?

Njegova ekselencija se jutros u zoru borila u dvoboju.

Premijer, u 5 u šumi. -Premijer?

Opet? -Svake nedelje bar jednom. Koaliciona vlada.

Ekselencijo, da li biste odgovorili na neka pitanja?

Odlazi, Mersije i vodi svoje gorile!

Jutros vam je iznenaðujuæe hrapav glas, ekselencijo.

Prehladio se na dvoboju. Zar ne, Ambroaze, šeri?

Morao sam da mu donesem aspirin.

Aspirin? -I èašu vode.

Samo vršimo svoju dužnost. Kao i uvek...

možete raèunati na našu potpunu diskreciju.

Hajde.

Arman Deni. -Luiz Baldinuèi.

Inspektore, èemu dugujemo zadovoljstvo ove posete?

Èuvaj se, Leker. Posmatram te.

A ja, Mersije, posmatram vas.

Hoæu da porazgovaramo o tome. Prestani da me posmatraš!

Gde god da moji ljudi krenu tvoji ljudi ih prate!

Vaši ljudi treba samo da se okrenu. Onda bi opet pratili moje.

Možda moji ljudi ne žele da idu tamo gde idu tvoji.

Sad previše tražite.

Nikad se ne igraj sa dostojanstvom policajca, Leker.

Osetljiv je na svoje dostojanstvo kao varalica na svoju èast!

Uspeo sam!

65.000 franaka usred dana.

Potpuno sam, Mersijeu ispred nosa.

Ne treba mi.

U red! Hajde, stanite u red!

Sad æe sve da se povuku. Zar ne vidiš šta radiš?

Hajde da prebrojimo novac.

Šampanjac za sve.

Hvala! -Ne zahvaljujte meni veæ Lekeru.

Dame, da bi se proslavila vaša sreæa veèeras æe biti koncert

klasiène muzike.

Sviraæe vam veliki Krojevski.

Falsifikovao sam dve karte pa idem sa prijateljicom.

Onda æu pozvati Krojevskog ovamo.

Plan 8.

Uhapsite ga tek kad poène aplauz.

Neæemo da nas optuže da prekidamo muziku.

Plan 8.

Kaži mu!

Za bis... još jedno delo...

našeg velikog kompozitora poljske nacionalnosti...

Frederika Šopena.

Delo izražava bol...

zbog okupacije naše voljene zemlje od strane okrutne

strane sile.

Revolucionarna etida.

Živela Poljska, dole Rusija!

Doðavola!

Ko ste vi?

Šta hoæete od mene?

Želimo da vas pozovemo...

na mali prijem u vašu èast.

Veoma ste ljubazni...

ali nisam u moguænosti da prihvatim.

Ali morate.

Vi ste agenti ruske vlade.

Obavite to brzo ako imate milosti.

Živela Poljska!

U kom ste hotelu odseli?

Hotelu? Ne, ne.

Uradite to ovde.

To je miran, pristojan hotel u kome ne podnose buku.

Vaš pomoænik æe otiæi tamo i spakovati vaše torbe.

Za... 2 sata æete biti tamo živi i zdravi.

Ko ste vi onda?

Dva ljubitelja muzike.

Ko je ovo? -Sluga Krojevskog. -Gde je Krojevski?

Ne znam, gospodine. Ovaj èovek govori samo poljski.

Ja mogu da prevodim ako želite.

Nisam u položaju da vam kažem da umuknete kao što bih voleo.

Poènite.

Kaže da su ga neki muškarac i žena kidnapovali.

Lepa žena?

Dobro. Ledum, idi u "Mulen Blu" i uhapsi Armana Denija i ženu.

Ovaj put nemoj da pogrešiš. Ja uskoro dolazim.

Šta je to? -Moj korset. -Ne, ne.

A, to.

Svuda ga nosim.

Imam ga od malih nogu.

Živi na dnu moje korpe za veš.

Da niko nije mrdnuo!

Jesi li pretresao kuæu?

Tišina, molim vas!

Jesi li pretresao kuæu?

Nisam još. -Zašto, doðavola?

Sami ste nam rekli da ne mrdamo do aplauza.

Da?

To je Preludijum br 15 u Des duru Frederika Šopena.

Maestro, jeste li dobro?

Dobro? Nikad u životu nisam bio tako sreæan.

Konaèno sam imao publiku dostojnu mog genija.

Èuo sam da su vas kidnapovali. -Kidnapovali? Kakve gluposti.

Primio sam srdaèni poziv koji sam sa zadovoljstvom prihvatio.

Ali vaš sluga nam je rekao da su vam pretili!

Verujete u njegovu reè protiv moje?

A sada, dragi prijatelji, drage dame...

stvarno moram da letim u Barselonu...

ka Betovenu.

Izvinite, molim vas... možete da mi pozovete taksi?

Policijski auto vam je na raspolaganju, maestro.

Pratiæemo ga da bismo bili sigurni da vam se ništa

neæe desiti.

Svi ste veoma ljubazni.

Gde je Arman? -Nemam pojma.

Nisam ga video celo veèe.

Kuda æete?

Inspektore!

Uveravam vas...

Izvinite.

Šta je bilo, inspektore?

Zaboravite moju poslednju primedbu, Leker. Zapamtite

samo ovo! U Francuskoj postoji davno poštovan zakon da

muškarac ne može biti uhapšen u svom domu u sate mraka.

Èlan 76 Ustava!

Ali u 6 ujutro... ovaj zakon prestaje da važi.

Imate vremena do tad da odete iz Pariza.

U 6 sati æe izbiti rat!

Doneæu naloge za hapšenje Armana Denija, Luiz Baldinuèi

i vas! -Mene? Zašto? -Savetujem vam da ne èekate da saznate.

Opkoliæu ovu kuæu i isterati vas paljbom...

i artiljerijom ako treba. Da, tražiæu pojaèanje

iz provincija. Vojne jedinice su mi na raspolaganju.

Zato bolje idite odavde ako znate šta je dobro za vas, Leker.

Odlazite!

Mesijer...

Inspektore!

Za vašu informaciju i bezbednost...

sat vam kasni 1 minut!

Šefe.

Ovaj... gospodin želi da se doveze do kuæe.

Pustite ga da proðe ako je baš zapeo.

Ledum, daj signal alpskim trupama na krovu...

da je ostalo još 7 minuta.

Šta radite tu?

Dobro jutro, inspektore. -Vaša ekselencijo...

Znaèi, to je ta kuæa!

Ionako sam ustao rano. Razlika u mišljenju u

Bulonjskoj šumi. Jesam li ovde bezbedan?

Predlažem da se još malo odmaknete, ekselencijo.

Zbog ljudi.

Ne želim da se devojkama bilo šta desi. Jasno?

Nijednoj od njih. -Da, ekselencijo.

Luiz Baldinuèi... -Naroèito njoj.

Ona je pogrešno upuæena. Želim da je lièno saslušam

u svojoj kancelariji. -Zašto su vojnici... svuda?

Dole!

Vaša ekselencijo... inspektore.

Hteo sam da se izvinem što ste zbog mene došli ovako rano.

Predaj se kao muškarac, Armane da izbegnemo nepotrebno

krvoproliæe! -Takoðe nisam želeo da odem bez pozdrava.

Majka me uèila da uvek budem uètiv.

Doviðenja, ekselencijo. Doviðenja, inspektore.

Stvarno ste temeljni.

Neverovatna drskost.

Sigurni ste da ga držite u klopci? -Sasvim, ekselencijo.

Nema šanse da pobegnu.

Èak smo postavili ljude i u kanalizaciju.

Dole.

Hvala za konje i koèije koje ste nam dali.

I ako uspeju da se probiju kroz naš krug...

ne bi otišli... dalje od...

Pretpostavljam da æete mi sad tražiti leteæe mašine.

Balon!

Da... -Balon.

Divno je ali mi se ide kuæi.

Uskoro æemo se vratiti u Pariz.

Onda æu te povesti na jedan veliki posliæ.

Baš ti hvala.

U meðuvremenu...

gladna sam.

Vi žene... doði. Kad god zagusti postanete praktiène.

To ne podnosim. -Bolje da zatvorim prozor. Poèela je kiša.

Ostavi prozor. Volim kišu. -Hladno mi je! -Doði.

Pomeri se. Krov opet propušta. -Ne mogu da se pomerim.

U kontaktu smo s prirodom.

Ležaæemo ovde... kao veliki ljubavnici i umreti od gladi

držeæi jedno drugo u naruèju. Šta kažeš?

Deci æe prièati tragiènu prièu o Armanu i Luiz.

Dobro, ali prvo hajde da se zamenimo.

Baš hoæeš da pokisnem ko miš.

Armane...

Mrzim te kad si praktièna. -Nisam praktièna, gladna sam.

Švorc smo.

Sigurno želiš da se zaposlim kao svi ostali.

Ja bih mogla da perem veš.

Da me vežeš lancima?

Doði ovamo, praljo.

Doviðenja.

Ne zaboravite tablete.

Zatvori vrata.

Zatvori vrata!

Šta je bilo? -Hoæu da razgovaram s tobom!

Saèekaj me u kafeu. -Hoæu sad da razgovaram s tobom!

Ako neæeš da me èekaš uði i sedi, ali budi tiha.

Digni levu ruku.

Obeæavam da æu poštovati odluke Centralnog komiteta...

Obeæavam da æu poštovati odluke...

Centralnog komiteta. -Centralnog komiteta.

Zato si hteo da odem u kafe. -Molim te, Luiz.

Dobro došao u naše bratstvo!

Odsad æeš biti poznat pod imenom brat Bobkovic.

Biraæemo na uobièajen naèin...

ko æe izvršiti atentat na princa Bavarije iduæeg petka u Nici.

Kobalev.

Nije èudo što me zovu Nesreæni. -Beala.

Majko Božja! Kakva sramota!

To znaèi, brate Bobkovic, da je jedan od nas sreænik.

Brzo zaboravljamo svoja razoèaranja.

U tome je snaga našeg pokreta!

Ovde su ti zapeèaæena nareðenja.

Ne smeš da ih otvoriš do svitanja u petak.

Bombu!

Naravno. Bombu.

Bomba je novi tip K koji je usavršio brat Kacenberg iz

Pruskog Fela. Seèe kao stari tip Q a ima 4 puta jaèu

eksplozivnu moæ.

Daj je meni. -Ne, daj je meni pošto æu ja morati da

je upotrebim.

Preteška je.

Nijedna bomba koju je odobrio Centralni komitet nije preteška!

Ja ti kažem da je preteška!

Prava je ludost vuæi toliku kuglu kad bomba velièine

eksera može da raznese fasadu kuæe!

Poštedi nas prièe o tome kako si razneo banku. Èuli smo

je veæ 3 puta.

Možete li vi neèim da se pohvalite?

Nikad niste stvarno uspeli da na nekog izvršite atentat, zar ne?

Zašto svaka diskusija mora da postane lièna?

Kasnije æemo o tome. Veèera. Luiz?

Možda bi želeo da znaš da æeš povrh svega...

Ja bih špagete.

Prvo skini šešir u mojoj kuæi!

Smrdiš na duvan. Nokti su ti prljavi.

Stare lažne vrednosti. Stvarno buržujski!

Imam da kažem samo dve stvari!

Arman ne može da ide u Francusku. Traži ga policija.

Draga damo, nas policija svuda traži. Stvar je u tome

da ne budeš uhvaæen. -A drugo imam da kažem...

To se odnosi i na tebe, Arman.

Dobiæu dete.

Ne mogu da verujem! -Idi pa pitaj lekara.

Misliš da mi prija kad slušam razgovore o oduzimanju života

dok sam zauzeta stvaranjem jednog? -Mislite da je odgovorno

doneti dete na ovaj svet pun društvene nepravde?

Umukni! Vidim ti na licu da nikad nisi bio zaljubljen!

Dušo...

Ja sam bila... ali više te ne prepoznajem.

Smešio si se pre obavljanja posla, svetlo ti je zraèilo iz

oèiju. Znala sam da æe sve biti u redu.

Više nije tako. Sediš i izgledaš mraèno.

Poštuješ pravila ovih... ovih bezveznjaka!

Pokušaæu!

Zakletva te obavezuje doživotno!

Vidiš?

Ostavite nas naèas nasamo. Idite u æošak. -Ne.

Obeæao si nam sklonište ako doðemo iz Ciriha!

Možemo da odemo tek kad se smrkne.

Dobro, Armane. Ja æu otiæi.

Ali upozoravam vas... Promenili ste ga. Ovako raspoložen neæe

koristiti ni vama ni vašem pokretu. Neæe uspeti...

a povuæi æe i vas sa sobom! -Kako se usuðuješ da to kažeš?

Nikad nisam doživeo neuspeh u bilo èemu!

Sad si poèeo.

Neæeš uspeti kao atentator... i kao otac.

Da li znaš šta govoriš? -Odlièno.

Tvrdoglava sam kao i ti.

Ne mogu da živim san koji nije moj.

Ni ja!

Saèekaj me u kafeu. -Neæu.

Kaži Armanu da ga volim... ako uspeš da ga naðeš,

brate... kako se veæ zoveš.

Ne kuvaj špagete duže od 10 minuta ili æeš i njih upropastiti.

Èeka te posao, brate.

Seti se zakletve.

Hajde, deco.

Dobar dan, gospoðice.

Kuda æete?

Nemate razloga da me se plašite. Ovo je Švajcarska.

Zašto ste došli? -Na odmoru sam.

Potpuno sami?

Ja sam samac.

Nadam se da ne razmišljate o povratku u Francusku.

To bi bilo lakomisleno.

Ne.

Mogu li da vam ponudim...

èašu vina?

Izvinite.

Možete da mi ponudite nešto za jelo.

Rekli ste Lekeru da ste ljubomorni.

Svaki policajac je ljubomoran na... one koji rade šta hoæe.

Pljaèka bogatih da bi se davalo siromašnima... je šarmantan

oblik zloèina, Luiz, ali... ne dozvoli da Armanovi zloèini

postanu ružni, za dobro svih nas.

Švajcarska policija nas je obavestila da æe možda biti

izvršen pokušaj atentata na princa Otoa od Bavarije...

u Nici iduæeg petka.

Treba mi bomba.

Za liènu upotrebu?

Ne bojeva veæ prazna.

Treba mi hitno veèeras.

Tip Q? -Tip K.

Tip K? Sigurni ste?

Ima li još nekih novosti?

Ne znam da li moje švajcarske kolege imaju tako nešto ali

daæu sve od sebe da vam je isporuèim.

Kako æemo to izvesti?

Ne želim da znam vašu adresu.

Možda je zapamtim.

Znate šta?

Ostaviæu je za vas kod Krojevskog. -Je li on ovde?

Zar niste videli plakate? -Ne. -Veèeras svira u kazinu.

Divno.

Mrzim muziku kao kugu ali njegovi koncerti su mi

uvek uzbudljivi.

A sada... za bis...

nadam se da æu moæi da vam odsviram još jedno delo

našeg velikog poljskog kompozitora Frederika Šopena.

Revolucionarna etida.

Maestro.

Draga gospoðice. Nemamo ni trenutka za gubljenje.

Moram da stignem na voz kao i obièno, ali prvo...

ovo je stiglo za vas. -Hvala.

Šta je to?

Bili ste moj impresario na mom poslednjem koncertu

u Parizu. Uvek dajem...

svom impresariju 10% zarade. -1.500 franaka! -Da, ali...

ja sam najpreplaæeniji umetnik na svetu.

Ko vam je rekao da mi je potreban novac?

Ljubitelj muzike šef pariske policije me je obavestio da...

ako ne platim dug, možda imam teškoæa oko ulaska u Francusku.

Vratiæu vam sve jednog dana!

Hvala.

Madam?

Želela bih sobu.

Bojim se da je hotel pun, madam.

Izvinite me.

Razumem.

Da, vaša milosti.

U redu.

Možda nam je ostala još jedna.

Neoèekivano otkazivanje. Mali apartman sa salonom,

budoarom, kupatilom i balkonom s pogledom na trg.

Nadam se da apartman nije suviše mali.

Mislim da æe madam videti da je naš mali apartman

znaèajno veæi od velikih apartmana u drugim hotelima.

Mogu li da znam madamino ime za knjigu gostiju?

Grofica od... Kamvinsa.

Naravno. Izvinite, madam. Èesto sam viðao vaše lice

u društvenoj hronici.

Nacionalnost?

Profesija? Naravno.

Udovica.

Stvarno mi je žao.

To je stvarno bila prava tragedija.

Nosaè.

Odnesi grofièin prtljag u apartman Kami.

Tu ne!

To je moj pokojni muž... grof...

ako me razumete.

Divno ste se setili.

Izvolite u apartman, grofice.

Pustite je!

Ostavite je i idite.

Dobar dan!

Nadam se da vas nisam uplašila. -Kada?

Malopre kad sam vrisnula. -Gospode, potpuno sam

navikao na vrisak žena.

Neke od vas nemaju drugi naèin samoizražavanja.

Jednom sam bio oženjen španskom cigankom iz Granade.

Pukao joj je krvni sud ovde na vratu... od vrištanja.

Šta imate u toj torbi? Bombu?

Šta?

Na neki naèin je logièno. Balkon s pogledom na trg

gde æe jadni, šašavi Oto sutra da primi kljuèeve grada.

Bolje bi vam bilo odatle nego da sedite u onom šatoru.

To sad slikam.

"Atentat na Otoa Bavarskog".

Izmišljeni rad, naravno.

Moraæu posle da ubacim i Otoa i atentatora.

To vam je problem kod slikanja atentatora.

Subjekti nikad ne stoje mirni dovoljno dugo da ih umetnik

verno naslika.

Da li ste profesionalni slikar?

Ne, ja sam profesionalni vojvoda.

To znaèi da sam u svemu ostalom amater.

Lendejl... Diki Lendejl. -Oèarana.

Ja sam grofica od Kamvinsa. -Kamvins!

Veliki portugalski lirski pesnik!

Bio mi je muž. -A vi još uvek nosite crninu?

Kakva odanost. Umro je 1580-e.

On je bio deda mog muža.

Ipak je to prilièno izuzetno, ali...

pretpostavljam da su se Kamvinsovi kasno razvili

kao porodica. Nadam se da vas žalost neæe spreèiti da mi se

pridružite na ruèku? -Na ruèku?

Ne ruèate valjda s nekim drugim? -Ne.

Onda doðite.

Jamamoto æe vam pokazati neke radove iz moje kolekcije.

Je li vaša?

Ne, nju je radio Rembrant.

Mada nije najbolje delo, pa je vaša greška razumljiva.

Ovo je Buše.

Slabiji majstor slikanja ali veliki majstor erotike.

Pogledajte samo tu velièanstvenu...

Ne znam. Ima nešto.

Imali smo puno takvih slika u našoj kuæi u Parizu. -Je li?

Voleo bih da sam poznavao grofa. -Gro...

A grofa, mog pokojnog. -Naravno, vašeg pokojnog.

Ovo je veoma zanimljivo.

Ovo su egipatski skarabeji iz treæeg milenijuma.

Moj pokojni otac... ih je ukrao iz raznih hramova dok je

oslobaðao Egipat od Turaka.

Zbog velièine, jako je lako ukrasti ih.

Zašto to kažete?

Jer ih je moj otac ukrao.

Zamislite, svaki vredi više od 100.000 funti.

Smešno, zar ne?

10 proseènih porodica bi mogle da žive udobno do kraja života...

kad bi imale... samo jednog od ovih mališana.

To je nemoralno!

I nadao sam se da æete to reæi.

Ruèak? -Da.

Rekli su mi da je hotel pun.

Ne razumem. -I jeste pun. Pun je nas.

Pun je nas? Kako to mislite?

Vi imate dve sobe a ja sve ostale.

Sve sobe? -Nisam navikao na susede.

Ali kako... kako možete sebi to da priuštite?

Kako da se izrazim?

Imam... nezavistan prihod.

A nemate ženu? Zar niste rekli...

Imao sam ženu.

Velièanstveni lik žene ali... nisam mogao da je vodim kuæi.

Njeno velièanstvo nije htelo da èuje za ciganku na dvoru

Sent Džejms.

Možda je bila u pravu. Engleska bi ubila Dolores.

Sav onaj sapun i hlorisana voda...

i bez imalo ritma u celoj jadnoj zemlji... osim

hrkanje po klubovima. Nadam se da sam postupio

dobro za nju.

Šta ste uradili?

Postavio sam je u najlepšoj peæini u Granadi.

Nadam se da je sreæna.

Vojvodo... da li mi govorite istinu?

Grofice... da li biste prepoznali istinu kad biste je èuli?

Znaèi, ni vi niste pravi vojvoda?

Šta mislite ko sam?

Veliki kriminalac.

Jako zanimljivo. Nastavite. Šta radim u ovom hotelu?

Novac vas više ne zanima. Stekli ste bogatstvo ali...

ali ste usamljeni.

Jako promuæurno i apsolutno taèno.

Sad tražite ljubavnicu. -Ne, ne. Sve ste upropastili.

Skroz ste pogrešili. Tražim ženu.

Ženu? -Ženu.

Èudan naèin prosidbe, zar ne?

Prosite me?

Tražim kompromis, kojim se svi civilizovani muškarci na kraju

zadovolje. Zašto da se ne zadovoljim njime od poèetka?

Baš romantièno.

Samo sam iskren. Optužili ste me da lažem. Dosad vam nisam

rekao nijednu laž.

Razmislite.

Nemam šta da razmišljam.

Zaljubljena sam u drugog.

Tako brzo posle muževljeve smrti? To je baš romantièno.

Da ga niste sluèajno ubili?

Sami ste rekli da je umro 1580-e.

Razumem. Vi uopšte niste grofica.

Niste ni za trenutak pomislili da jesam.

Nisam.

Mislim da ste vi baš ono što ste mislili da sam ja.

Lažov, prevarant... lopov.

Kako se usuðujete!

O Bože.

Niste valjda trudni?

Draga grofice, jednostavno morate da se udate za mene.

Konobar!

Odnesite groficu u njenu sobu.

Trampiæu vašu torbu za skarabej.

Zanima me koji ste izabrali.

Taj. Jako zanimljivo. Taj je najmanji.

I najvredniji.

Ostale skoro uvek krenu na najveæi. -Ostale?

Naravno. Niste prva udovica u ovom apartmanu.

Neke od njih...

Neke...

su odmah pristale da se udaju za mene, ali nisu bile ono

što sam tražio.

Šta radite s nama?

Ubijate nas, je li?

U ubijanju nema zabave.

Videæete sutra sami. Gledaæemo zajedno atentat.

Ne. Hoæu sad da odem! Odmah. -Dobro... ako želite.

Ako želite, ne mogu da vas spreèim.

Biæe mi jako žao ako odete. Jako žao.

Molim vas, nemojte da oseæate krivicu zbog skarabeja.

Ja sam kriv.

Namerno sam vas doveo u iskušenje.

Ali... posle svega...

ja sam vojvoda... a znate šta to znaèi.

Moja porodica je poèela da krade pre od veæine drugih.

Da ne zaboravim...

Ako odluèite da prihvatite moju prosidbu...

trebalo bi da znate...

da ne misle... da ne misle da æu još dugo živeti.

Tako da pogodba ne bi ipak bila toliko loša.

Laku noæ.

Mraèno je. -Ne zatvarajte prozor!

Eno ga. Kladim se da je to on.

Ko? -Ubica.

Tamo... u sivom odelu sa belim šeširom.

To je Mersije, šef pariske policije.

Bio sam blizu, zar ne?

Diki...

zašto pokušavaš da naðeš ženu na ovaj neobièan naèin?

Možda tebi izgleda èudno ali...

ne verujem svojim oseæanjima.

1500 godina Lendejlovi se žene svojom sortom...

iz oseæaja dužnosti.

Kad nije ostalo njihove sorte, ženili su se meðusobno.

Zato ne oèekujem da sam sposoban da... volim.

Sigurna sam da jeste... i da volite.

Moja sestra Letis voli da podmeæe male požare ispod zgrada.

Naroèito kad su pune ljudi.

Pokušala je to da uradi u Bakingemskoj palati kad

je bila na vrtnoj zabavi ali... sreæom, tog dana uvek

pada kiša.

Nemam poverenja u more, Luiz.

Mi smo pravi ludaci veæ generacijama.

Niko ništa ne kaže jer smo suviše dobrog porekla...

suviše bogati.

Ja sam poslednji Lendejl.

Nažalost, nije mi u prirodi da budem poslednji u bilo èemu.

Vi hoæete sina a ne suprugu.

U trenutnoj društvenoj strukturi morate da imate

jedno ako želite drugo.

Razumem. -Ali stvarno želim suprugu, Luiz.

Treba da naðem nekog... ko živi sa uspomenom na veliku

ljubav koju ja ne mogu da obezbedim. Mogu da

ponudim... utehu, prijateljstvo.

Mislim da sam dobar èovek.

Otac mog sina æe danas da ubije Otoa.

Otac tvog...

Kolona je veæ krenula.

Da se nagodimo.

Ako ga spasim od policije, udaæeš se za mene.

Moraæu prvo da ga naðem.

Moj privatni voz èeka na stanici u Nici.

Ako sve proðe dobro, otiæi æemo brzo zajedno.

Poslaæu sluge da se pomešaju s narodom...

Šta kažeš na moju pogodbu?

Stvarno si pravi gospodin, zar ne?

Dakle?

Naði ga!

Hvala.

Ono izgleda obeæavajuæe. Mladi sveštenik.

Sveštenik? To nije ništa.

Baš je lakomislen. Nije se potrudio da napravi tonzuru.

Da, kladim se da je to tvoj mlad...

Policajac je upravo prošao pored njega. -To lièi na njega.

Da vidim.

Tamo, pored krupne dame sa deèakom u mornarskom odelu

i kolutom.

Pristajem na tvoju pogodbu.

Divno.

Armane!

Kuda æeš?

Moraš da se setiš svoje zakletve!

Hajde, brate!

Gospodo, jeste li završili razgovor za vreme Marseljeze?

Šta bi bilo kad bismo mi æaskali za vreme mise?

Hajde.

Šta èekaš?

Moraš to odmah!

Ne želim da se iznerviram!

Hajde, baci je!

Hajde, baci je!

Da, ti. Baci je ti.

Odlièno je nanišanio. Nije lepo zamahnuo.

Ne diraj je!

Nemamo ni trenutka za gubljenje.

Ovaj put nemoj da zaboraviš svoju bombu.

Gde je? -Šta? -Bomba!

Za njima!

Bez pucanja, gospodo, molim vas.

Uðite unutra. Tamo æe vam biti udobnije.

Prekinite paljbu!

Dosta! Rekao sam da prekinete paljbu!

Prekinite paljbu.

Šefe stanice. -Da?

Zovite granicu. Kažite im da je zatvore.

Malopre sam ih zvao da im kažem da je otvore za vojvodu.

Zovi ih opet i kaži im da je zatvore!

Moram da se izvinem zbog prisustva Jamamotoa i Išija

ali smatram da je pametnije držati vas pod nadzorom

dok bezbedno ne preðemo italijansku granicu.

Šta je bilo?

Moja glava!

Armane... -Ne približavaj mi se.

Približavamo se granici.

Možda æe pomoæi ako se pojavim na prozoru.

Za penzijski fond francuskih carinika.

Za penzijski fond italijanskih carinika.

Šef pariske policije želi da zatvorimo granicu.

Šta èekaš?

Oslobodite prugu!

Idioti, napravite mesta!

Sklonite se!

Oslobodite prugu, kreteni!

Zašto se oblaèiš kao udovica?

Nemoj da mi kažeš. Mogu da pogodim.

To je normalno. Izgubila sam muža zbog anarhista.

Pretpostavljam da si svu tu lepu odeæu i nakit dobila kao

utehu od našeg galantnog spasitelja? -Novac mi je

dao Krojevski!

Ne verujem ti ni reè.

A ja joj verujem. Po tome se razlikujemo.

Hoæete da zaèepite, milosti? Obraæam se svojoj ženi!

Mislim da imam pravo da govorim, preèasni oèe...

pošto sam upravo pitao vašu ženu da se uda za mene.

Šta ste...

Pristala je, pod uslovom da...

vas spasem od policije.

Uvek veruj da æe ti ženin nož u leða lièiti na milosrðe.

Pretpostavljam da je zaboravila da vam kaže da nosi moje dete.

Nikako. Ja sam predložio da æe detetu trebati otac umesto...

preraslog školarca.

Da, život nekad stvarno ume da izabere neverovatne kazne.

Za vas je najveæa kazna što æe vaš sin jednog dana biti vojvoda.

Vojvoda? Nikad!

Hvala.

To je lepa karijera za deèaka.

Sve to zbog para.

Misliš da novac kvari ljude, zar ne?

Naroèito kvari one koji ga uopšte nemaju, kao što si ti.

Dokazaæu ti. Zašto si se tako glupo maskirao da bi bacio

svoju bombu?

Nareðenja. -Naš Komitet je objavio da svaki cilj opravdava

sredstvo. Svako maskiranje je dozvoljeno u postizanju

naših ciljeva! -Ako se ne varam to je èlan 22 Manifesta anarhista.

Otkud znate? -Raspitujem se.

Taj èlan je velika slabost vašeg pokreta.

On æe vas na kraju uništiti. -Možemo li da vas pitamo kako?

Da, kako? -Novcem.

Sad idete u palatu koju imam u Rapalu.

Na imanju je velièanstvena lovaèka kuæica u paladijumskom

stilu. Na raspolaganju vam je. Besplatno, obroci su ukljuèeni

i biæete zaštiæeni od policije. Tamo možete udobno da

planirate svoj naredni puè. Šta kažete?

Ne!

Ako èlan vladajuæe klase želi da doprinese padu društva

ko smo mi da mu uskratimo tu privilegiju?

Ne èinite to!

Nemaš pravo da se izražavaš! Ja sam morao da bacim

tvoju bombu! -To nije bila moja bomba veæ njena!

Dakle?

Prihvatamo.

Armane, bojim se da si nadglasan.

Kao veliki nauènici, veliki umetnici i veliki anarhisti

vole da rade u sjajnim uslovima. Pored toga...

treba im mentor.

Ruèak.

Nadam se da ste gladni posle jutrošnjih uzbuðenja.

Luiz, doði. Idemo da ruèamo.

Imamo supu od prave kornjaèe, dimljenu jesetru da sosom

od rena... goveðu pleæku i...

prilièno netaktièno, glaziranu bombu.

Uzgred...

ko od vas, gospodo, æe da izmoli molitvu?

Inžinjer Valiotijeri...

je napravio bombu u skladu sa najboljom tradicijom

italijanske balistièke nauke.

Prvo što pada u oèi... je da bomba nije okrugla

veæ ovalna.

Dolazi ona žena. Brzo, sakrij bombu!

Donela sam ti ovo.

Ukrala sam ih.

Od njega? -Da.

Vrede 4 miliona franaka. -Najmanje!

Èestitam, dušo.

Zamisli koliko æemo bombi moæi da napravimo...

od sume koju æemo dobiti za kamenje.

To se mora odmah unovèiti pre nego što se kraða otkrije.

Odneæu ga Marijaèiju. On je najpoznatiji zlatar u Rapalu

za ukradeni nakit. -Idem s tobom.

I ja. -I ja! Govorim italijanski.

Predlažem da svi idemo razlièitim putevima.

Svi idemo istim putem!

Ne ljutiš se valjda na mene? -Ljutim.

Ne ljutim.

Luiz... bio sam totalna budala.

Bio sam lud što sam verovao u te idiote.

Bio sam lud što sam ikad dopustio da me ostaviš.

Armane!

Toliko sam se bojala da æeš ubiti nekog.

I ja sam.

Tako mi Boga, izgledaš fantastièno.

Sigurna si da neæeš dozvoliti da te odvezem?

Žao mi je. Obeæala sam mu.

Jedva èeka. -Razumem. Kaži mi... koja krunisana

glava æe veèeras biti u operi?

Nijedna, koliko znam.

Nemoj mi reæi da Arman ide tamo zbog muzike?

Da, on je obožava.

Stvari su se promenile.

Pre nego što kreneš, dušo...

Diki, veæ kasnim. -Moja koèija te èeka ispred vrata.

Skini tu ogrlicu i te minðuše.

Diki.

Ti si mi ih dao.

Znam, znam.

Ali želim da veèeras nosiš nešto posebno.

Shvatio sam da je to posebna prilika.

Evo.

Poklanjam ti ih.

Znaš da je sve što imam tvoje, samo zatraži.

Ne mogu da prihvatim. -Insistiram.

Molim te...

ubuduæe se nemoj praviti da nešto kradeš.

To je pravi gubitak vremena.

Ali kako si ih našao?

Kao svi kolekcionari... ja sam u kontaktu sa svim...

važnim trgovcima starina i zlatarima.

Kad mi je Marijaèi javio da ima velièanstvenu novu

pošiljku od smaragda i dijamanata nisam bio

zainteresovan... dok nisam primetio da moji nedostaju.

Žao mi je. -Nije.

Misliš da si prava genijalka.

Diki, poljubi me. -Nikako.

Ne odobravam oseæaj zahvalnosti. Preèesto ga viðam.

Ne znam šta da radim.

Postoje trenuci kad ne mogu da živim bez njega.

Mislim da æe uvek postojati.

Bojim se da ne mogu da ti pomognem, Luiz, jer ne mogu...

da pomognem ni sebi.

Ne možeš sebi da pomogneš?

Ljudska biæa su èudna jer nikad stvarno ne shvate sebe dok ne

bude prekasno da se nešto preduzme.

Pitam se da li bih bio tako... duboko naklonjen tebi

da ti nisi tako... duboko naklonjena nekom drugom.

Hajde, dušo. Propustiæeš uvertiru.

Šta to nosiš?

Ali... to je ista ogrlica!

Otkupio je od Marijaèija i poklonio mi je.

Onda možemo opet da je prodamo!

Sad æu je odneti kod Talijakortea.

Možda æe nam dati veæu cenu. On je veæa neznalica.

Ne može. Sad je moja! -Tvoja? -Naravno da je moja!

I ti si je prihvatila? -Jesam! -Zaustavi koèiju.

Zaustavi je!

Izlazi.

Izlazi odatle!

Molim vas, gospodine... Molim vas... jadna starica...

Molim vas...

Molim vas.

Ne mogu da verujem.

Ne verujem...

Èestitam, Armane... heroju moj!

Uèinio si ono što si oduvek želeo.

Ubio si nekog.

Luiz?

Dozvolite da se predstavim, vaša milosti. Frederik Mersije,

šef pariske policije. -A da.

To je moj prijatelj i kolega, puk. Feruæo Peraka iz karabinjera

Sedite, gospodo.

Šta mogu da uèinim za vas?

Vaša milosti, našli smo vaš nakit. -Gde?

Na lešu. -Lešu?

Na lešu jedne stare prosjakinje.

Vaša milosti, moramo da postavimo Luiz par pitanja.

Bojim se da je to nemoguæe. Uopšte joj nije dobro.

U tom sluèaju, bojim se da æemo morati da je uhapsimo.

Istragu æemo obaviti u zatvorskoj bolnici.

Ali nemate nalog!

Pukovnièe...

Vidite, vaša milosti... znamo da je Luiz Baldinuèi nosila

vaš nakit.

Znamo taèno šta se dogodilo!

Imamo izjavu vašeg koèijaša.

Njegova reè protiv moje.

Luiz je veèe provela sa mnom.

Sigurni ste?

Da li me optužujete da lažem?

Vojvoda je nesposoban da laže, vaša milosti.

On ima... praznine u pamæenju.

Ponoviæu pitanje. Jeste li sigurni da je bila s vama?

Doðavola, gospodine, valjda znam gde provodi veèeri. Nameravam

da se oženim njom.

Da se oženite?

Koliko znam ona oèekuje dete.

Stvarno, inspektore?

Vi ste šef pariske policije.

Gospodo, mogu li da vas ponudim neèim?

Sa zadovoljstvom.

Arman Deni.

Gde se krije?

Arman Deni?

Nemam predstavu.

Inspektore Mersije.

Nisi trebala da ustaješ dušo u tvom stanju.

Znam zašto su došli, Diki.

Sad nema šta da se štiti.

Samo...

Želite Armana Denija? -Prekasno, draga. Veæ sam im rekao.

Sasvim je jasno, zar ne gospodo? Anarhisti operišu iz vile Æilirio

2 km dalje na putu za Ðenovu.

Vila Æilirio? -Nema potrebe da ponavljate, vaša milosti.

Razumeli smo i prvi put. Luiz...

Diki...

Diki, ti si savršeni džentlmen.

Ne dopuštaš da bilo šta nosim na savesti.

Mersije?

Evo nas.

Nije baš intimno, ali je dom.

Dobro došli kuæi, vaša milosti. -Hvala, Vilberforse. Lepo je

vratiti se. -Slažem se.

Dadilje èekaju, vaša milosti. Ako dozvolite...

Ako dozvolite, vaša milosti...

Gðica Hederston, glavna dadilja.

Gðica Vilrajt, noæna dadilja.

Gðica Godeling, pomoæna dadilja.

I gðica Bel... dadilja izmeðu.

Treba da izaberem jednu?

Ma ne. Uzeæemo ih sve.

Nikad!

Hoæu sama da vodim raèuna o detetu.

Šta æe biti kad smo sami je jedno, ali zbog privida moramo

imati bar 4. Ja sam imao 8.

Doðite kod nas, mladi gospodaru.

Gðice Godeling, pripremite kadu. Voda mlaka skoro hladna.

Ne želimo da postanete pekmez, zar ne gospodaru?

Pusti ih sad.

Njena milost, stara vojvotkinja vas èeka u Velingtonovoj sobi.

Velingtonova soba, vaša milosti je, seæate se, ovuda. Ima dosta...

Njihove milosti, vaša milosti.

Majko.

Majko?

A, majko. Želim da ti predstavim svoju suprugu Luiz.

Luiz, predstavljam ti moju majku staru vojvotkinju od Lendejla.

Moju tetku Ernestin ledi Bot.

Moju drugu tetku markizu od Pit Lohrija...

i moju treæu tetku...

Enuriju ledi Pouk.

Otkad nisi video svoju majku, Diki?

18 godina?

I nisi je poljubio?

Vreme je za kupanje, gospodaru.

Još 5 minuta, dadiljo. -Ako poremetimo rutinu, milosti,

to može strašno uticati na gospodara kasnije u životu.

Kamen koji se kotrlja ne skuplja mahovinu, seæate se, milosti?

Doðite, ser.

Zar ne mislite da ga preèesto kupate?

Momèe æe najbolje oèvrsnuti od hladne vode.

Ne želimo da bude slabašan, zar ne?

Mi se u Francuskoj ne kupamo svaki dan.

To mnogo objašnjava, ako smem da kažem.

Kako to mislite? -Indija, Afrika, Kanada...

Doðite, gospodaru.

Um je važniji od materije. Smešite se i trpite.

Smešite se i trpite.

Diki!

Nisam te videla danima. -Koješta, Luiz. Preteruješ.

Sreli smo se...

juèe ujutro, je li?

Sreli smo se sluèajno u hodniku.

Luiz...

svet nije podeljen na bogate i siromašne

veæ na pomagaèe i onima kojima se pomaže.

I ti i ja smo pomagaèi.

Malo smo protraæeni jedno na drugo.

To je taèno na neki naèin.

Možda æe se vratiti. -Ko?

Onaj zgodni, nesposobni, zbunjeni magarac.

Možda hoæe.

Ako se vrati ne dozvoljavam da bude u kuæi.

Dovodiæe one svoje prijatelje a oni su mnogo buèni.

Draga... napraviæu ti letnjikovac... tamo.

Onda æemo oboje uvek znati gde da te naðemo.

Mislim da je tamo dobro mesto.

Ili tamo pored jezera.

Uredila si ovu sobu... vrlo šarmantno, Luiz.

Ne znam zašto ali me podseæa na nešto.

Na neku sobu koju sam video u Rimu... ili Parizu.

Ipak mislim da je bolje da si stavila francuski ležaj umesto

ova dva...

Hodi, Džajlse.

Idi da obiðeš konje. Možda onda neæeš morati da se kupaš.

Dadilja se nikad neæe setiti da te traži u štali.

Dobro, ser.

Koliko puta sam ti rekao da mi ne govoriš "ser" osim pred

poslugom? -Diki...

Zar ne misliš...

da poèinjem da lièim na njega?

Hodi.

Maestro!

Nikad ne aplaudirajte pre kraja dela, madam.

Šta radite ovde? Kaput vam je sav blatnjav.

Kako ste ušli?

Popeo sam se preko vašeg zida.

Zašto? -Donosim vam poruku.

Od Armana? -Baš tako.

Želi da priredite bal pod maskama sedmog marta.

Tog dana smo se upoznali.

Želi da pozovete sve slavne liènosti Engleske.

Ali Arman æe još uvek biti u zatvoru.

Francuska ima novog predsednika, znate?

On mnogo žudi za popularnošæu.

Izdao je dekret o opštoj amnestiji za sve politièke

zatvorenike. To mu je prvi zvanièni akt.

Arman je slobodan! -Jeste.

Veèera. -Dušo...

Da te upoznam sa predsednikom Francuske i sa premijerom.

Malo kasnije, Diki. -Sada, dušo. Oni su poèasni gosti.

Šta ti je veèeras? Zašto si toliko nervozna?

Divna zabava, zar ne, Diki?

Želim da vam predstavim svoju suprugu.

Drago mi je.

Mnogo sam slušao o vama. -Drago mi je.

G. Žerom, predsednik republike Francuske.

Dobrodošli u ovu...

u ovu kuæu, g. Žerom.

Izvini, Diki. Ne oseæam se najbolje.

Veèeras nije baš pri sebi.

Svi znaju da ja nikad ne govorim ružno o nekom ali èula sam

da je ona...

Armane?

Tražila sam te.

Došao sam da te odvedem.

Poljubi me, zagrli me.

Èudno. -Šta?

Vreme. Uopšte se nisi promenila.

Ne puštaj me. Poljubi me opet!

Još ne.

Šta je bilo? -Skini tu ogrlicu.

Žao mi je, dušo. Toliko dugo sam to nosila na savesti.

Nisi mogao da znaš da æe stara prosjakinja umreti od šoka.

To što sam uradila je bilo neoprostivo.

Toliko neoprostivo da je još uvek nosiš?

Šta da kažem Dikiju?

Videæe da je nema. -Neæe.

Neæeš se vratiti na bal. Ideš sa mnom... takva kakva si.

Više nisi bogata...

i više nisi vojvotkinja.

Znaš šta æemo uraditi kad se vratimo u Pariz?

Najveæe delo moje karijere! Ovaj put æeš mi pomoæi.

Dignuæemo u vazduh arhivu glavne policije. Svaku fotografiju,

svaki otisak prsta, svaki traèak dokaza æemo diæi u vazduh!

Nijedan kriminalac u Francuskoj više neæe imati dosije.

To æe pogoditi društvo na jako bolno mesto.

Nosiæu dinamit u svojoj korpi za veš.

Reæi æu Mersijeu da imam važne informacije o

nekom anarhisti.

Imam bolju ideju. -Smešiš se.

Šta god da se desi, ne može da krene naopako.

Arman Deni.

Luiz Baldinuèi.

Šta æe da urade? -To odlièno znaš.

Dame i gospodo, uhvatite partnera i krenite u... Galop!

Moja ogrlica!

Moj nakit! Nema ga!

Edvarde!

Ukrali su mi dijademu. -Ostani ovde.

Šta æeš da radiš?

Tišina. Tišina svi.

Niko neæe otiæi odavde.

Meðu vama je operisala ozloglašena banda

kradljivaca nakita. Ne panièite.

Ja sam inspektor Mersije iz pariske policije.

Laže!

Arman Deni! Gledajte.

Diki! -Da niko nije mrdnuo.

Eto šta se dešava pravim lopovima, g. predsednièe.

Preduzmi nešto, Mersije! Preduzmi nešto!

Šta èekaš?

Gladijatore?

Vidi šta smo uzeli! -Ne ovde.

Ne pokušavajte da nas pratite. Neæu oklevati da pucam.

Izvinite.

Ja sam kriv.

Uhvatite ih! Neæe daleko odmaæi!

Hajde, za njima!

Pada kiša.

Èudno.

Uèinilo mi se da je neko ušao.

Šta se dogodilo? -Nikad ga nismo našli.

Nikad?

Gde je nestao? -Ovde.

Ovde sam ga zakljuèala.

Ovde? -U taj orman.

U taj orman?

Otvorite ga.

Da otvorim...

Slobodno.

Ne plašite se.

Nema ga. -Nadam se da ga nema. To je bilo pre 50 godina.

Hajde, dragi. Uskoro æe doæi auto da nas odveze u London.

Imam karte za novu predstavu... o Barutnoj zaveri.

Kritike su je oduševljeno nazvale eksplozivnom.

Je li...

je li to ona bomba?

Jeste.

Nikad nisam mogla da je se otarasim. Takve stvari ne

možeš da staviš u kantu za ðubre.

Pada kiša.

Zapanjujuæe.

Mali pljusak. Hirovitost engleske klime.

Znam da æe farmeri biti zadovoljni.

Evo auta.

Vaše osmoro dece...

Mislim... ko... -Ko im je majka?

Ja, Persi. -To znam.

A otac im je Arman. -Otac svih njih?

Nijedan nije Lendejl? -Nijedan.

Kad je Diki umro 1924-e... poslednje reèi su mu bile...

"Jedino žalim što æu umreti, dušo...

što æeš sad morati da prestaneš da raðaš decu."

Džeremi se rodio godinu dana posle Dikijeve smrti ali

nije bilo ogovaranja.

Hvala Bogu što Engleze nikad ne iznenaðuje sporost.

Kakav skandal! Nema šanse da to napišem. A cenzori?

Naprotiv. Izmeðu Dikija i mene nikad nije bilo nièega.

Imao je duboko poštovanje prema instituciji braka.

Kako to mislite?

Udala sam se za Armana u Švajcarskoj pre više...

od 50 godina.

A niste èak ni... Ledi L?

Nikad nisam bila.

Ne možeš da napišeš moju prièu, Persi.

Baš zato što je suviše moralna da bi je društvo prihvatilo.

Ali... vaš venèani list...

krštenice vaše dece... -Spadaju u Armanove najbolje falsifikate.

Èak i Diki im se divio.

Ali... gde je vaš...

Ne mogu da izgovorim tu mrsku reè.

Gde je vaš... muž?

Izvini, molim te.

Armane, pomozi ser Persiju, dušo.

Arman je Šatlvort duže nego što pamtim.

To mu je dosad najbolja maska.

Teško mu je pošto nikad nije stvarno nauèio da vozi...

i pošto je u duši uvek bio anarhista.

Najviše mrzi signale.

Prokleta crvena svetla. Podseæaju društo da pritisne radnièku klasu.

Bomba! Konaèno.

U London, Armane.

Po putu, ako je moguæe.

K R A J