Original subtitles

'..Северозападни ветар. Ту и тамо киша...'

"Не троши више своје време расправљајући о томе какав би добар човек требао бити.

Буди то." Марко Аурелије.

Јеси ли трчао?

Јеси ли добро? Био је позив за тебе у зборници.

Звао те твој доктор.

Је ли оставио адресу?

Промаја!

Шта кажеш на седмицу у древној Мезопотамији...

те затим Марс у будућности?

Хоће ли бити коктела?

На Месецу.

Месец ће бити довољан!

Ха-ха!

Како је на новом послу? Предајеш нешто добро?

Не. Јеси ли научио нешто?

Апсолутно ништа.

Шта се догађа? - Опа, опа. Полећемо.

Али мотори нису упаљени!

Ветрењача 11 зове Хрта вођу.

Плави орао је у зраку. Спремни за примопредају.

На путу смо.

УНИТ Лондон Тауер

Хало, телефон Кејт Стеwарт?

Ох, чекајте.

Извињавам се...опростите!

Госпођо! Госпођо!

Гаврани изгледају мало успорено.

Реци Малколму да требају нове батерије. - Он је!

Опростите, ваш је лични телефон, али, овај,

препознала сам звук звона. Он је, зар не?

Инхалатор.

Докторе, здраво. Нашли смо ТАРДИС у пољу.

Управо је доводим. - Немој да кажеш!

Где сте?

О мој Боже!

Докторе, тако ми је жао, нисмо имали појма да сте још унутра.

Идемо.

Примљено. Нови смер - 207. Мењам курс.

Докторе?! - Клара!

Докторе, чујеш ли ме?

Мислим да ме не чује. - Следећи пут,

би ли вас убило да покуцате?!

Доводим вас директно на поприште.

Докторе, хало, јесте ли добро?

Опа...! Ставићу те на чекање.

Докторе? - Ах! Докторе!

Паж...ња!

Зашто салутирам?

Докторе, као извршни научни поручник,

смем ли се службено извинити у име УНИТ-а...?

Кејт Летбриж-Стјуарт, нек' се зна.

Као што сам сигуран да ти је отац рекао,

не волим кад ме људи покупе.

То је вероватно звучало боље у његовој глави.

Радим по упутствима директно са трона.

Запечаћена наређења Њеног величанства, краљице Елизабете Прве.

Краљице? Прве? Опростите, Елизабете Прве?

Њени акредитиви су унутра.

Не. Унутра...

Згодан шал.

Како ћемо ово прикрити?

Овај, Дерен Браун. - Опет?

Ох, послали смо му букет.

ДОКТОРОВ ДАН СТИВЕН МОФАТ

Познавао си је? Елизабету Прву?

Унифицирана обавештајна радна група. - Молим?

Ови људи. УНИТ. Истражују ванземаљске ствари, било шта ванземаљско.

Као, на пример, тебе? - Радим за њих.

Ти имаш посао?! - А зашто ја не бих имао посао?

Био бих бриљантан у имању посла.

Ма немаш ти посао!

Да, имам. Ово је мој посао, управо га радим.

Ти никад немаш посао. - Да, имам! Имам.

Елизабетини акредитиви, Докторе.

Али...

али то није могуће.

Не више.

То је наслов. - Знам наслов!

Још позната под називом 'Галифрејовог пада'.

Ова слика не припада овде -

не у ово време ни место. - Очито.

То је пад Аркадије,

Галифрејевог другог града.

Али како то ради? Како је то могуће?

То је уље на платну...

...али тродимензионално.

Уметност Господара Времена.

Веће изнутра. Исечак стварног времена...

...замрзнут.

Елизабета нам је рекла где да ју нађемо... и њену важност.

У реду си?

Био је тамо.

Ко то? - Ја.

Други ја.

Онај о којем не причам.

Не разумем.

Имао сам много лица, много живота.

Не признајем их све.

Постоји један којег сам се јако трудио заборавити.

Не више.

Он је био Доктор који се борио у Временском рату,

и то је био дан кад је то учинио - кад сам то учинио.

Дан кад их је све побио.

Последњи дан Временског рата.

Рат који је завршио све ратове између мојих људи и Далека.

И у тој борби, био је човек с више крви на својим рукама

од било којег другог.

Човек који је затим починио злочин који је утишао свемир,

а тај човек... сам био ја.

Последњи дан Временског рата

Истребити!

Истребити!

Порука за Високо веће, приоритет Омега.

Аркадија је пала. Понављам, Аркадија је пала.

Војниче...

Требаће ми твоја пушка.

Н

Истребити!

Молим вас! Молим вас, немојте!

НЕ

Узбуна! Узбуна!

Доктор је откривен!

Доктор је окружен!

Обавестите Високо заповедништво, имамо Доктора!

Тражи, лоцирај, уништи!

Доктор је окружен...

НЕ ВИШЕ

Тражи, лоцирај, уништи! Тражи...

Доктор...бежи...

Шта...су...ове...речи?

Објасни!

Галифреј - Ратна соба Високо веће је у хитном заседању -

имају властите планове. - Доврага с Високим већем -

планови су им већ пропали.

Галифреј је још увек у линији ватре.

Дакле, био је онде?

Оставио је поруку, писано упозорење Далекима.

Он је будала.

Не. Он је луђак.

Као што видите, господине, све флоте Далека окружују планет,

усмеравају се према главном граду, али небески ровови држе.

Камо је затим отишао?

Је ли битно? Ово је њихов највећи напад досад, господине -

нападају нас свим шта имају... - Господине,

имамо безбедносни пробој у Временске трезоре.

Омега арсенал,

где је све забрањено оружје закључано.

Више није забрањено -

Све смо их употребили против Далека.

Не.

Не, нисмо.

Момент је нестао.

Не разумем. Шта је Момент? Никад чуо за то.

Једач галаксије.

Задње дело Древних планета Галифреја,

оружје толико снажно да је операцијски сустав постао свестан.

Према легенди...

развио је свест.

И никад га нисмо употребили?

Како употребити оружје врховног масовног уништења

кад ти оно може судити?

Постоји само један човек који би уопће покушао.

Господари Времена планета Галифреј, Далеки планета Скаро...

...све вас обавештавам.

Предуго сам околишао. Не више.

Данас ми не остављате избора.

Данас ће овај рат завршити.

Не више.

Не више.

Како...

...како радиш?

Зашто никад нема велико црвено дугме?

Хало?

Има ли кога?

Нема никога.

Само Вук.

Не седи на томе! - Зашто не?

Јер то није столица -

то је најопасније оружје у свемиру.

Зашто не би било обоје?

Зашто си толико далеко паркирао?

Ниси хтео да то види?

Да ко види?

ТАР...ДИС.

Ходао си миљама.

И миљама и миљама и миљама и миљама.

Размишљао сам! - Чула сам те.

Чула си ме?

"Не... више."

"Не више."

'Не више.'

"Не више." - Не више.

"Не више!" - Прекини! - "Не више!"

"Не више." - Ко си ти?

Активира се. Бежи одавде!

Ау! - Шта није у реду?

Интерфејс је врућ.

Е, па, трудим се.

Унутра је извор енергије...

Ти си интерфејс?

Сигурно су ти рекли да Момент има свест.

Здраво!

Ох, види тебе.

Заглавио између цуре и кутије.

Прича твог живота, ха, Докторе?

Познајеш ме?

Чујем вас.

Све вас, како жаморите у тој твојој прашњавој старој глави.

Одабрала сам ово лице и облик посебно за тебе.

Из твоје је прошлости.

Или будућности можда - Увек помешам то двоје.

Ја немам будућност. - Мислим да се зовем...

Роуз Тајлор.

Не, да, не, опрости.

Не, не, у овом облику, зову ме...

...Злочести вук.

Бојиш ли се великог злочестог вука, Докторе?

Престани ме тако звати. - То име ти је у глави.

Не би требало бити.

Дуго времена водим овај рат -

Изгубио сам право бити Доктор.

Тад ти ћеш бити тај који ће нас све спасити.

Да.

Ако икад развијем его, имаш посао.

Ако си ми била у глави...

...онда знаш шта сам видио.

Патњу.

Сваки тренутак у простору и времену гори.

То мора окончати.

И ја то намеравам окончати на једини начин на који могу.

И употребићеш ме да окончаш с тим на начин да их све побијеш,

и Далеке и Господаре Времена заједно с њима.

Могла бих, али по тебе ће бити последица.

Немам жељу ово преживети.

Тад то ће ти бити казна.

Ако то учиниш - ако их све побијеш - тад то ће бити последица.

Живећеш.

Галифреј...

спалићеш га...

и све оне Далеке заједно с њим, али и сву ону децу.

Колико је деце на Галифреју управо?

Не знам.

Једног дана ћеш их пребројати.

Једне грозоморне ноћи.

Желиш ли видети у шта ће те то претворити?

Ма дај! Ниси ли знатижељан?

Отварам прозор у твоју будућност.

Запетљај у времену кроз надолазеће дане,

к човеку у којег ћеш се данашњим даном претворити.

ОК, то нисам очекивала.

Али Временски рат је готов.

Зашто сте нас довели овде да гледамо слику?

Слика су само Елизабетини акредитиви,

доказ да је писмо од ње.

Она није зашто сте овде.

Љубави најдража, надам се да је слика знана као Галифрејов пад

послужила као доказ да ти ово пише твоја Елизабета.

Сетићеш се да си се заклео

штитити моје краљевство.

Из тог разлога, доделих ти титулу кустоса

Подрумске галерије где је закључана погибељ по Енглеску.

Уколико се икаква сметња деси унутар њених зидова,

моја је жеља да будеш позван. С божјом помоћи, нежни мужу.

Шта се догодило? - Лакше је да вам покажем.

МекГилоп.

Али то није могуће. Управо сам...

Јасно, господине. Али... зашто бих је одвео тамо?

Елизабета Прва? Значи, познавао си ју?

Давно.

Енглеска 1562. године

Ето видите, Величанство, шта сам вам рекао?

Веће изнутра!

Врата нису - скоро сте ми скинули главу с рамена.

То обично ја чиним.

Реците ми, Докторе, зашто трошим своје време на вас? Имам ратове које морам да планирам.

Имате пикник за јести.

Могли бисте ми помоћи.

Па...

Помажем вам јести пикник.

Али имате желудац за рат.

Ово лице је видело сукоба -

то је јасно као дан.

Ох, видио сам сукобе у какве не бисте веровали.

Али тада то није било ово лице.

Али пустите то, Ваше величанство - на ноге лагане! Устајте, горе!

Како се усуђујете?!

Ја сам Енглеска краљица!

Ја нисам Енглез.

Елизабета,

хоћете ли се удати за мене?

Ох, драги, љубави слатка. Наравно да хоћу!

Ах! Имам те! - Љубави?

Под један! Права Елизабета никад не би пристала на моју просидбу.

Под два! Права Елизабета би приметила

моју ноншалантну опаску о другоме лицу.

Али права Елизабета

није ванземаљац из свемира који мења облик!

И...

..динг.

Шта је то?

То је справица која иде...динг!

Сам сам је направио.

Светли у присутности ДНА ванземаљаца који мењају облик.

Уз то, може загријавати микроваловима замрзнуту вечеру на 6 метара

и доwнлоадати стрипове из будућности.

Никад не знам кад престати. - Љубави моја, не разумем.

Ја нисам твоја љубав. И да, разумеш!

Ти си Зајгон.

Зајгон?

Ох, престани, готово је! Зајгон, да.

Велика црвена гуменаста ствар, прекривена сисаљкама.

Изненађујуће се добро љубе.

Мислиш да би права Енглеска краљица једноставно одлучила

делити престо са било којим згодним фрајером у уском оделу...

...само зато јер има невероватну косу

и згодног коња?

Ох.

То је био коњ!

Бићу краљ!

Трчи! - Шта се догађа? - Напада нас

ванземаљац из свемира који мења облик,

до малопре прерушен као мој коњ. - Шта то значи?

То значи... да ће нам требати нови коњ.

Камо иде?

Ја ћу га задржавати, ви бежите. Ваш народ вас треба.

А ја вас требам живог за дан нашег венчања.

Ох, добар посао, Докторе, баш супер!

Девичанска краљица? Толико о историји!

Ма дај!

Знам да си тамо!

Оп, оп, оп, оп,...

Ох, јако паметно.

Штагод планираш, заборави.

Ја сам Доктор.

Имам 904 године.

Са планета сам Галифреј у сазвежђу Кастербороус.

Ја сам надолазећа олуја, носилац таме,

а ти си отприлике само зец, зар не?

ОК, само настави - само... уопштено...

упозорење.

Докторе!

Елизабета!

Ова ствар... објасните шта је то!

Шта жели од нас?

То покушавам сазнати. Вероватно само ваш планет.

Докторе?

Одступите од ње, Докторе. То нисам ја, то је створење.

Како је то могуће? Она је ја.

Докторе, она је ја!

Ја јесам, уистину, ја. Комплимент који се не може применити и на вас саму.

Изванредно!

Створење је попримило мој тачан изглед -

ово је изузетно.

Изузетно? Краљица би то назвала дрским.

Краљица би била приморана да се диви

вештини проведбе -

пре но што би провела смакнуће.

Ах! Не ради!

Претпостављам да би створење брзо научило

заштитити се од једноставних начина да га се открије.

Очигледно јест да боље схваташ створење од мене.

Али тада ти имаш предност.

Назад, обе, сместа!

То је временски процеп, раздеротина у ткању стварности.

Било шта би се могло догодити!

Као на пример...

фес.

Овуда.

Добродошли у Подрумску галерију.

Овде је Елизабета Прва чувала све уметнине

процењене преопасним за јавност.

Камена прашина.

Је ли то важно?

У 1200 година, никад нисам стао у нешто шта није било.

Еј, ти! Јеси ли научник?

Ох, овај. Па, овај... да.

Имаш име? - Да.

Супер, увек сам желио упознати неког ко се зове Да.

Дакле, желим да анализираш ову камену прашину.

Желим извештај у трипликату,

с пуно графова и дијаграма и комплицираних износа,

на мом столу, сутра ујутро, АСАП (шта пре могуће), пронто, ЛОЛ.

Видиш? Посао.

Имам ли сто? - Не. - И желим сто!

Састави тим, анализирајте камену прашину.

Инхалатор!

Једног дана, могао би једноставно само прошетати крај феса.

То се неће догодити.

По упутствима, нисмо ништа дирали.

Зато смо вас позвали.

3Д опет.

Занимљиво. - Сломљено стакло?

Не...

одакле је сломљено.

Погледај узорак ломљаве.

Стакло на свим овим сликама је сломљено изнутра.

Као што видите, све слике су пејзажи

нема уопште ликова. - Па?

Некад их је било.

Нешто је изашло из слика? - Много нечег.

Опасног.

Цело место је претражено.

Нема ничег што не би требало бити ту, нити је ишта побегло.

Ох, не! Не сад!

Докторе, шта је то? - Не, не сад - заузет сам!

Има ли везе са сликама?

Не, не. Ово је нешто друго. Овог се сећам.

Скоро се сећам...

Ох, наравно!

Овде ја улазим.

Џеронимооо...

Докторе! Чекај!

..оооо!

Ко је овај човек?

То се и ја управо питам.

У, то је мршаво.

То је уистину мршаво.

Нисам то никад видио извана.

Као специјални ефект. Еј! Ха! Човече-шибицо!

Ниси ваљда...

Компензирамо? - За шта? - Регенерацију - то је лутрија.

О, он си је кул. Баш смо си кул?

"Ја сам Доктор и баш сам си губа - упс, носим старке!"

Шта радиш овде? Заузет сам.

О, заузет? схватам, то се тако сад зове, ха? Ха?

Здраво, даме. - Немој почињати. - Чуј, оно шта ти радиш

у приватности своје властите регенерације је твоја ствар.

Једна од њих је Зајгон.

Не осуђујем те.

О, љупко!

Ваша величанства... сад је вероватно добро време да потрчите.

Али шта са бићем? - Елизабета, она од вас

која је стварна, нека се окрене и трчи у супротном смеру од друге.

Наравно, љубави!

Остани жив, љубави.

Још нисам готова с тобом.

Хвала. Дивно.

Схватам. Живи за ме, драги.

Опет ћемо бити заједно.

Па, то ће бити лепо, зар не?

Једна од њих је била Зајгон. - Аха.

Велика црвена гумена ствар. Прекривена сисаљкама. - Аха.

Врећице с отровом у језику. - Аха, схватам шта хоћеш рећи, тенкс. - Лепо.

Докторе? Јеси ли то ти? - Ах! Здраво, Клара! Чујеш ли ме?

Аха, ја сам, чујемо те. Где си?

Где смо? - Енглеска...1562. година.

С ким причаш?

Сам са собом.

Можеш ли се вратити назад?

Физички пролаз можда није могућ у оба смера.

То је... Ах!

Чекај! Стиже фес!

Овде нема ничега.

Камо је онда отишла?

С ким прича? - Рекао је - сам са собом.

Нека прича. Малколм? Малколм, требаш ми послати

једну од датотека мојег оца - кодно име Цромер.

'70те или '80те, овисно о протоколу датирања.

ОК, ти си био ја, ово си све већ искусио - шта се сад догоди?

Не сећам се.

Како си ово могао заборавити?!

Еј, чекај мало, нисам ја крив.

Ти очито ниси довољно обраћао позорност. Обрни поларитет!

Не ради. - Обојица обрћемо поларитет!

Да, знам. - Двојица смо, ја обрћем,

а ти га обрћеш назад! Збуњујемо поларитет.

Је ли неко изгубио фес?

Ти.

Како ти можеш бити овде?

Прецизније, зашто си овде?

Добар дан.

Ја... тражим Доктора.

Па... дефинитивно си дошао на право место.

Добро! У реду!

Па, ко сте ви дечаци?

О, наравно! Јесте ли његови сапутници?

Његови супутници?

Постају све млађи и млађи!

Па, ако бисте ме могли отприлике упутити у смеру Доктора...

Стварно?

Аха.

Стварно. - Ви сте ја? Обојица?

Дап. - Чак и овај овде?

Да!

Ви сте ја из будућности.

Да! - Да!

Јесам ли у кризи средњих година?

Зашто тако усмеравате своје одвијаче?

То су научни инструменти, не пиштољи на воду.

Изгледате као да сте видели духа!

Ипак... свиђа ми се отмен и неотесан изглед. Веома уверљиво.

Храбре речи, Дик Ван Дајк.

Окружите их!

Који од вас је Доктор?

Енглеска краљица је зачарана. Желио бих Докторову главу.

Па, онда је ово ваш сретан дан.

Мислим да су сад тројица.

За то постоји преседан.

Шта је то?

О, опет упирање. То су одвијачи!

Шта ћете направити, саставити ормар с њима?

Она ствар... какво је то вештичарење?

Ах, да!

Сад кад сте споменули, то је вештичарење, да, да, да.

Вештичко-вештичарење. Хало? Хало тамо унутра? Извињавам се. Хало!

Причам ли с опаком вештицом бунара?

Мисли на тебе.

Зашто сам ја вештица?

Клара? - Хало?

Клара, здраво.

Здраво. Можеш ли рећи овим брбљавим смртницима

да отиђу?

То... шта је он рекао.

Да, може мало уверљивије.

У реду.

Брбљави смртници, бришите,

или ћу вас све претворити у крастаче.

Ох, крастаче, лепо. Чули сте ју.

Докторе, шта се догађа?

То је... временска-шременска ствар.

Временска... молим? Временска-шременска?

Појма немам откуд му то.

Краљица!

Чини се да не клечите. Како изузетно храбро од вас.

Која сте ви? Шта се догодило с другом? - Недоступна је.

Живела Краљица! - Живела Краљица!

Ухапсите ове људе. Водите их у Тауер.

То није Енглеска краљица - то је ванземаљска копија!

Можете му веровати, сигурно је психички здрав. - Ма, зачепи!

Отровне кесице на језику. - Озбиљно, престани!

Не, чекај, Тауер! Јесте ли рекли Тауер?

Ах, да, бриљантно, обожавам Тауер. Доручак у осам, молим.

Има ли Wи-Фи?

Можеш ли причати без да ламаћеш рукама?

Да! Не!

Захтевам да ме се сместа утамничи у Тауер

са мојим саучесницима, Старкама и Дедицом! - Дедицом?

То нису старке. - Да, јесу!

Тишина! Тауер није да се схвата олако.

Врло мало поновно угледа светлост дана.

Благи Боже, како је тај човек паметан. Идемо! - Камо идемо?

Мој уред. Још познат као Лондон Тауер.

Еј, ви, улазите унутра!

Ау!

Нас тројица у једној ћелији -

то ће узроковати грозне аномалије ако ускоро не побегнемо.

Шта радиш?

Ослобађам нас! - Сонички неће радити на томе - превише је примитивно.

Да замолимо квалитетнија врата да можемо побећи?

У реду, Енглеска краљица је сада Зајгон,

али пусти ти то, зашто смо ми сви заједно?

Зашто смо сви овде?

Па, ја и... Брадоња, изненадило нас је.

Али дошао си нас тражити -

знао си да ће се то догодити. Ко ти је рекао?

Еј! "Брадоња"?

Да, имаш изражену браду.

Мрамор, гранит... много различитог камена,

али ништа од зидова зграде.

Као да је неко разбио много старих кипова.

Недостаје ли неки?

Не бих рекао.

Уосталом, зашто би то ико направио?

Мислим, знам да требамо држати ум отвореним,

али требамо ли веровати да створења

која се крију у сликама

имају нешто против кипова?

Јеси добро?

Морамо ићи - сместа, овог тренутка. - Шта није у реду?

Створови из слика...

знам зашто су разбили кипове.

Зашто? - Јер су се морали некамо сакрити.

Доктор ће ме спасити, Доктор ће ме спасити,

Доктор ће ме спасити, Доктор ће ме спасити...

Извињавам се - требаћу свој инхалатор.

Мрзим кад добијем неког с маном!

Ох, овде унутра имаш савршено грозна сећања,

није ли тако?

Тако љубоморна на своју лепу сестру.

Не кривим те, радије бих да сам њу копирала.

И ја бих!

Ох, стварно...!

Доктор ће нам покушати послати поруку.

Тражимо низ бројева

од око 1550. године, отприлике - највиши приоритет.

Требаће ми приступ у Црни архив.

Црни архив.

Највиши сигурносни ниво на планету.

Целом особљу се на крају сваке смене брише памћење.

Аутоматизирани филтери за памћење на стропу.

Приступ, молим. - Госпођо.

Аткинс, зар не?

Да, госпођо. Први дан на послу.

Ту је десет година.

Брава и кључ - помало основно, није ли?

Овде си не можемо приуштити електронско осигурање -

како бисмо спречили Доктора да уђе.

Цео Тауер је отпоран на ТАРДИС.

Стварно не би одобравао збирку. - Али мене сте пустили унутра?

Имаш сигурносну оцену највишег нивоа од задњег посета.

Опростите, задњег?

Извињавам се. Морамо проверити све његове познате сараднике -

не можемо дозволити да информације о Доктору и ТАРДИС

падну у криве руке.

Последице би могле бити катастрофалне.

Шта је то?

Путовање кроз време.

Вртложни манипулатор, завештао га је архиви УНИТ-а

капетан Јацк Харкнесс, поводом своје смрти.

Па, једне од њих.

Нико не сме знати да имамо ово, чак нити наши савезници. - Зашто не?

Размисли! Американци са способности да промене историју?

Видела си њихове филмове.

ОК, дакле овако ћемо спасити Доктора.

Нисам сигурна да постоји довољно снаге за пут тамо и назад.

У сваком случају, не знамо активациони код.

Доктор зна да имамо ово,

тако да нам је увек тајио код.

Надајмо се да ће се предомислити.

Да.

Па, ако си нашао,

усликај га и пошаљи ми на мобилни.

Овај, Кејт. Би ли они требали бити овде?

Зашто су нас следили?

О, вероватно су се само пребрзо побринули за људе.

За људе...?

Забога! Стварно се унесем у лик, зар не?

Подрумска галерија је осигурана.

Спремите се да се побринете за још једног човека. Стекли смо уређај.

Активациони код - јел' да?

Теоретски, могу узроковати изолирани сонички помак

међу молекулама, и врата би се требала дезинтегрисати.

Требали бисмо израчунати тачну хармонијску резонанцију

читаве структуре на субатомском нивоу.

Чак би и соничком требале године.

Не, не. Соничком би требали векови.

О, комотно можемо почети.

Да нам прође "временски-шременски".

Морате ли причати као деца?

Због чега се толико срамите одрастања?

О, како ме обојица гледате. Какав је то поглед?

Ниједна боља реч осим "језа" ми не пада на памет.

Теби мора да се то тек недавно догодило.

Недавно?

Временски рат, последњи дан. Дан када си их све побио.

Дан када смо их све побили. Иста ствар.

То је њима историја. Готова ствар.

Они мисле да је њихова будућност стварна - не знају

да то још овиси о теби.

Не причам о томе.

Не причаш о томе. Овде нема никог другог. - Хајде. Питај их.

Питај их шта требаш знати.

Јесте ли икад пребројали?

Пребројали шта то?

Колико деце је тог дана било на Галифреју.

Немам благог појма.

Колико имаш година?

Ах... не знам, изгубио сам се у бројању.

Дванаест хиљада и нешто, мислим, осим ако лажем.

Не сећам се лажем ли о томе колико имам година - толико сам стар.

400 година старији од мене.

И цело то време, никад се ниси запитао колико их је било?

Никад их ниси пребројао?

Реци ми...

у чему би био смисао тога?

2.47 милијарди.

Ипак си пребројао!

Заборавио си?

400 година? Зар је то све што је потребно?

Наставио сам са животом.

Где?! Где можеш сада бити да можеш тако нешто заборавити?

Покварићу ти причу. - Не.

Не, не, не. Један једини пут хтио бих знати камо идем.

Не, стварно не би!

Не знам ко сте ви... иједан од вас двојице.

Немам благог појма.

Они су ти.

Они су шта ћеш постати ако уништиш Галифреј.

Човек који жали...

...и човек који заборавља.

Момент стиже.

Момент сам ја, мораш одлучити.

Не.

Не?

Само... не!

Је ли нешто смешно? Јесам ли пропустио неки виц?

Опростите. Управо ми је синуло.

Овакав сам кад сам сâм.

То је исти одвијач.

Исти софтвер... друкчији изглед.

400 година!

Молим?

На софтверском нивоу, они су сви исти уређај, нису ли?

Исти софтвер, друкчији изглед.

Да. Па...?

Па, требали би векови да одвијач израчуна

како дезинтегрирати врата. Скенирање врата,

уврштавање рачуна као трајну субрутину

у архитектуру софтвера

и... ако сте ви уистину ја,

с твојим старкама и твојом лептир машницом,

и тај одвијач је још увек мој...

...та рачуница још увек траје.

Аха. Још траје.

Рачуница готова.

Исти софтвер. Друкчије лице.

Ех, 400 година у четири секунде, можда смо различити,

шта је искрено, под овим околностима, чудно,

али кажем вам, дечки, изузетно смо паметни!

Како си то извела?

Није било закључано. - Аха.

Дакле обојица су ти, ха?

Да. Већ си их пре срела, не сећаш се?

Мало. Згодно одело!

Хвала.

Чекај.

Тројица сте у ћелији, и нико од вас се није сетио пробати врата.

Требало је бити закључано.

Да, тачно! Зашто није било закључано?

Јер сам била фасцинирана видети шта ћете направити након бега.

Схватам да вам је овај свет прилично драг.

Мислим да је време да видите шта ће му се догодити.

Кејт? Ох, забога, ниси заправо мртва.

Ох, то су големе вести!

Та створења, претварају се у копије.

Требају држати оригинал живим, освежавати слику,

такорећи.

Камо... камо су отишли?

Не знам. Ууу, чекај - да, знам. У Тауер.

Ако та бића имају приступ Црном архиву,

можда смо управо изгубили контролу над планетом.

Зајгони су изгубили свој свет.

Изгорио је у првим данима Временског рата.

Потребан је нови дом.

Па желе овај?

Не још. Превише је примитиван.

Зајгони су навикли на одређени ниво комфора.

Заповедниче...

...зашто су бића овде?

Јер ја тако кажем.

Време је и да се ти преведеш.

Проматрајте ово.

Верујем да ће вам бити фасцинирајуће.

То је он! То је Зајгон у слици.

То није слика, то је коцка за похрану.

Уметност Господара Времена -

замрзнути тренуци у времену, већи изнутра

али могу се задржати као...

..замрзнута анимација. О, то је јако добро.

Зајгони се сви замрзну у слике, причекају пар векова

док планет не постане мало занимљивији и изађу напоље.

Видиш, Клара,

похрањени су у сликама у Подрумској галерији, као инстант супе.

Само додаш време - ако си то можеш замислити.

Нико си то не би могао замислити. Заборави да сам рекао инстант супе.

И сад је свет вредан тога да га се покори.

Па Зајгони врше инвазију у будућност

из прошлости.

Управо тако!

А знаш ли како знам да си лажњак?

Јер си тако лоша копија.

Није само смрад ни неуверљива коса,

нити грозни зуби нити очи које су малчице преблизу,

нити задах који би онесвестио коња -

то је јер моја Елизабета, права Елизабета,

никад не би била довољно глупа да открије свој план.

Стварно, зашто би то направила?

Јер то није мој план

и ја јесам права Елизабета.

ОК. Дакле... корак уназад,

само да ставим пређашње примедбе у контекст...

Моја близанкиња је мртва у шуми.

Навикла сам осигуравати се унапред.

Ова Зајгон бића никад нису ни помислила да сам ја

преживела, а не њихов заповедник.

Ароганција је типична за њихову врсту.

Зајгоне?

Мушкарце! - И заправо си убила једног од њих?

Можда имам тело слабашне и немоћне жене,

али у том тренутку је и Зајгон имао.

Будућност мога краљевства јест у опасности.

Докторе, могу ли се ослонити на вашу службу?

Па, требаће ми моја ТАРДИС.

Већ је добављена. Ах!

Али прво, љубави моја, имаш обећање за испунити!

Проглашавам вас... мужем и женом.

Смете пољубити младу.

Има ли много овога у будућности?

Почне се догађати, да.

С божјом помоћи, љубави моја.

Сместа се враћам.

Добро, онда, вратимо се у будућност.

Мало си запустио ово место!

Ах, то је њена грунге фаза. Прераст ће то.

Не слушај их!

Ууу! Радна површина има глитцх.

Тројица нас из друкчијих временских зона, покушава компензирати.

Хеј, види, округле ствари.

Обожавам округле ствари. - Шта су округле ствари?

Појма немам.

Ох, забога, контрафибулатор трења.

Ха! Ево га! Стабилизиран.

О, преуредио си!

Не свиђа ми се.

О? О, да. О,

никад ти се не свиђа! Чуј, идемо у Националну галерију - Зајгони су испод ње.

Не, седиште УНИТ-а, следили су нас тамо у Црни архив.

ОК... дакле чули сте за то место, онда.

Опрема овде је феноменална.

Људи не схватају шта пола ових ствари ради -

могли бисмо покорити њихов свет у једном дану.

Онда смо били сретни

у избору копија.

Да сам човек, рекао бих да је Божић.

Не. Бојим се да не би. Нисмо наоружани. Можете се опустити.

Ми смо наоружани. Ви се не можете.

Закључај врата.

Бојим се да нас се не може прекидати.

Не смета вам ако се раскомотим?

Не смета вам ако и ја?

Схватићете да ово место штите протоколи.

Осгоод... - У случају упада ванземаљаца,

процењује се да је садржај ове собе тако опасан,

да ће се самоуништити у року од... - Пет минута.

Шест метара испод нас је нуклеарна бојна глава.

Седиш ли удобно?

Уништила би Лондон?

Да спасим свет? Да, бих.

Блефираш.

Стварно то мислиш?

Негде у твом сећању је човек зван

пуковник Алистер Гордон Летбриџ-Стјуарт.

Ја сам његова кћер.

"Наука води," Кејт. Јеси ли на то мислила?

Је ли ово оно на шта је твој отац мислио?

Докторе? - Просторно-временски телеграф, Кејт.

Поклон од мене твом оцу, веза директно с ТАРДИС.

Знам за Црни архив и за сигурносни протокол.

Кејт, молим те,

молим те, реци ми да нећеш управо учинити нешто невероватно глупо!

Жао ми је, Докторе. Угаси то.

Није ти толико жао колико ће ти тек бити.

Ово није одлука с којом ћеш моћи живети.

Кејт! Покушавамо увести ТАРДИС - зашто не можемо слетети?

Рекла сам да то угасиш!

Не, Кејт, молим те, само ме саслушај...

Лондон Тауер - потпуно отпоран на ТАРДИС.

Како су то направили?

Ванземаљска технологија плус људска глупост -

веруј ми, то не можеш победити.

Не требамо слетети.

Аха, требамо, малчице. Покушај пратити.

Не, не требамо. Не требамо. Постоји други начин.

Инстант супа!

Шта је инстант супа?

Шта се догодило?

Лакше је показати вам.

МекГилоп.

Погледај мобилни и потврди са ким причаш.

Али, то није могуће. Управо сам...

Управо си причао са мном, знам.

Ја сам временски путник - схвати сам.

Требаш послати слику Галифреј пада у Црни архив.

Јасно? - Јасно, господине.

Али зашто бих је одвео тамо?

Једна реч од тебе би поништила одбројавање.

Тако је.

Препознаје глас.

И то само мој.

Више не. Откажи детонацију!

Поништи! - Откажи детонацију!

Поништи!

Само се морамо договорити да живимо.

Нажалост, само се можемо договорити да умремо.

Молим те, Докторе. Молим те, спаси нас.

Молим те, спаси нас. Молим те, спаси нас.

Молим те, спаси нас...

Истребити!

Здраво.

Ја сам Доктор.

Опростите због Далека.

И због тога што се правим важан.

Кејт Летбриџ-Стјуарт, шта то у име здравог разума радиш?

Одбројавање се може зауставити само на моју личну наредбу.

Не можете ништа учинити.

Осим натерати вас обе да се договорите да га зауставите.

Не чак ни за вас тројицу.

Убићеш милионе људи.

Да спасим милијарде. Колико си пута ти морао провести ту рачуницу?

Једанпут.

Претворило ме у човека који сам сад.

Ни сам више не знам ко је то.

Кажеш си да је то оправдано, али то је лаж.

Јер шта сам ја тај дан учинио је било погрешно. Једноставно погрешно.

И јер сам погрешио...

Натераћу те... да не погрешиш.

Како?

Сваког часа, зауставићете одбројавање.

Вас обе. Заједно.

Затим ћете испреговарати најбољи мировни споразум свих времена.

Посвуда гаранције, поштене за обе стране.

А кључ савршеног преговарања је...

Да не знате на чијој сте страни.

Дакле, следећих пар сати...

док вас не одлучимо пустити...

Нико у овој соби неће се моћи сетити јесу ли човек...

..или Зигон.

Упсић!

Поништи детонацију!

Мир у наше доба.

Смешно је, није ли?

Ако сам ја Зајгон, онда је и моја одећа Зајгон.

Шта се догоди ако изгубим ципелу или нешто?

Здраво.

Здраво. - Ја сам Клара.

Нисмо се стварно још упознали.

Веселим се томе.

Има ли проблема?

Доктор - мој...

мој Доктор -

увек прича о дану кад је то учинио,

дану кад је уништио Господаре Времена да заустави рат...

Човек би то учинио.

Ти не би.

Јер то још ниси учинио. То те још чека у будућности.

Прилично си сигурна у себе.

Он то жали. Видим му то свакодневно у очима.

Све би учинио да то може променити.

Укључујући и спашавање свих људи овде.

Колико светова је његово жаљење спасило, шта мислиш?

Погледај тамо - људи и Зајгони раде заједно у миру.

Како си знала?

Твоје очи.

Толико су млађе.

Тада, кад се све узме у обзир...

...време је да одрастем.

Видио сам све шта сам требао.

Момент је стигао.

Спреман сам.

Знам да јеси.

Ко је тамо? С ким си причао...?

Хтио си велики црвени гумб.

Један велики прасак - нема више Господара Времена,

нема више Далека.

Јеси ли сигуран?

Био сам сигуран кад сам дошао овде.

Нема другог начина.

Видио си човека који ћеш постати.

Ти људи...

изванредни.

Били су ти.

Не.

Били су Доктор.

И ти си Доктор.

Не.

Великани се кују у ватри.

Привилегиј је мањих запалити пламен...

...која год цена била.

Знаш ли звук који ТАРДИС ради?

То шиштање... завијање.

Тај звук доноси наду камо год иде.

Да. Да, волим размишљати да је тако.

Било коме ко га чује, Докторе.

Било коме, колико год изгубљеном...

...чак и теби!

Рекла сам вам - још то није учинио.

Одлазите сад, сви.

Ово је за мене.

Ови догађаји би требали бити временски закључани - не бисмо уопће требали бити овде.

Дакле нешто нас је пустило.

Паметни дечки!

Вратите се.

Вратите се својим животима.

Идите и будите Доктор који ја никад нисам могао бити.

Учините то вредним.

Све те године, закопавао сам те у сећању.

Правио се да не постојиш.

Тајио те чак и самом себи.

Правио се да ниси Доктор,

кад си ти био Доктор више од иког другог.

Био си Доктор на дан кад није било могуће донети исправну одлуку.

Али овај пут...

...то не мораш учинити сам.

Хвала.

Оно шта ћемо данас учинити није из страха или мржње.

То чинимо јер алтернатива не постоји.

И то чинимо у име многих живота које овим чином не успевамо спасити.

Шта?

Шта је, шта?

Ништа... - Не.

Нешто је. Реци ми!

Рекао си ми да си уништио властите људе. Само...

Никад нисам замишљала тебе како си то учинио, то је све.

Погледај поближе.

Шта се догађа?

Ништа - то је пројекција.

То је стварност око тебе.

Ово су људи које ћеш спалити?

Не постоји ништа што можемо учинити.

У праву је.

Алтернатива не постоји, никад није постојала.

Или уништим властите људе или пустим свемир да гори.

Погледајте се...

...вас тројица.

Ратник. Јунак.

И ти.

А шта сам ја?

Јеси ли стварно заборавио?

Да. Можда, да.

Имамо довољно ратника -

било који стари идиот може бити јунак.

Шта да онда ја радим?

Оно шта си одувек радио.

Буди доктор!

Рекао си ми да је име које си изабрао било обећање.

Како је то обећање гласило?

Никад окрутан нити кукавички.

Никад не одустај,

никад се не предај.

Не предлажеш стварно да променимо властиту историју?

Стално мењамо историју.

Ја предлажем нешто много горе.

Шта, тачно?

Господо, имао сам 400 година да размислим о овом.

Предомислио сам се.

Тамо горе је још увек милијарда Далека и нападају.

Да, тако је, тако је.

Али постоји нешто шта та милијарда Далека не зна.

Јер да знају, вероватно би позвали појачање.

Шта, шта не знају?

Овај пут нас је троје.

О!

О! О, да, то је изврсно!

То је бриљантно!

О, о, о! И ја то примам - то је бриљантно!

Ха-ха-ха! Размишљао сам вековима о томе!

Није ми показала тек било какву будућност -

показала ми је тачно будућност коју сам требао видети!

Сад схваташ. - Ех? Ко то?

О, Злочести вук девојко, могао бих те пољубити.

Да, то ће се догодити! - Опрости, јеси ли рекао "Злочести вук"?

Дакле, шта радимо? Какав је план?

Флоте Далека окружују Галифреј и пуцају без престанка.

Небески ровови држе, али шта кад би читав планет...

изненада нестао? - Баш ситница.

Далеки би пуцали једни на друге -

и сами себе међусобно уништили.

Галифреј би нестао, Далеки би били уништени,

и остатку свемира би изгледало

као да су се међусобно уништили.

Али где би Галифреј био? - Замрзнут!

Замрзнут у тренутку времена,

сигуран и скривен некамо.

Баш...

...попут слике.

Још једна!

Јеси ли сигуран да је порука од њега?

О, да! - Зашто би то учинио?

ГАЛИФРЕЈ СТОЈИ

О чему луда будала сад прича?

Хало, хало, Високо заповедништво Галифреја,

Доктор при телефону.

Хало! Исто Доктор. Чујете ли ме?

Исто Доктор - у приправности.

Благи Боже, тројица! Све моје најгоре ноћне море одједном!

Генерале, имамо план. - Требали бисмо нагласити да, у овом тренутку,

је то прилично грозан план. - И готово сигурно неће упалити.

Био сам задовољан са "прилично грозан".

Опрости, само сам размишљао наглас.

Улећемо са наша три ТАРДИСА у нижу атмосферу.

Смештени смо на еквидистантним интервалима око глобуса.

Еквидистантним - како одрасло!

Спремни смо то да учинимо.

Спремни да учинимо шта?

Замрзнућемо Галифреј.

Опростите, молим?

Користећи наше ТАРДИСЕ,

замрзнућемо Галифреј у једном тренутку у времену.

Знате, као коцке за складиштење?

Један тренутак у времену задржан у паралелном џепном свемиру.

Само шта ћемо то направити са читавим планетом.

И свим људима на њему.

Шта? Чак и кад би то било могуће,

шта није, зашто бисте тако шта учинили?

Јер је алтернатива да све изгори. - А томе сам сведочио.

И то више никад не желим видети.

Били бисмо изгубљени у другом свемиру...

...замрзнути у једном тренутку.

Не бисмо имали ништа.

Имали бисте наду.

И управо сада, то је управо она ствар коју немате.

То је сумануто. Сами израчуни

би трајали... стотинама година.

О, стотинама и стотинама.

Али не брините -

Ја сам их започео јако давно!

Зовем Ратно веће Галлиферyа, овде Доктор.

Могли бисте рећи, да сам то радио читавих живота!

Сретно! - Чекајте. - Спремни? - Започињем с прорачунима.

Ускоро сам тамо.

Преко граница које деле један свемир од другог.

Управо сам закључао координате.

И за мој следећи трик...!

Нисам знао кад сам био добростојећи! Свих дванаест су ту!

Не, господине...

...свих тринаест!

Господине! Далеки знају да се нешто догађа.

Појачавају паљбу.

Учините то, Докторе.

Само то учините.

Учините то!

ОК.

Господо... спремни смо.

Џерономо...!

Алонси!

О, забога!

Галифреј стоји!

Претпостављам да никад нећемо сазнати јесмо ли заправо успели.

Али у најгорем случају,

нисмо успели учинити исправну ствар,

уместо да смо успели направити криву.

Баш си весељак.

Како се заправо зове?

Па, ту долази до несугласица.

Или не више

или Галифреј пада.

Није баш охрабрујуће.

Како је дошла овде?

Појма немам.

Увек постоји нешто шта не знамо, зар не?

Искрено се надам томе.

Па, господо...

била ми је част...

и привилегија.

Осећај је обостран. Докторе.

И ако постанем упола човек

као шта си ти, Клара Освалд,

заиста ћу бити сретан.

Управо тако - нишани високо!

Нећу се сећати овога, зар не?

Временске линије нису синхронизоване.

Не, нећеш моћи то задржати.

Дакле, нећу се сећати да сам покушао спасити Галифреј,

уместо спалити га.

Мораћу живети са тим.

Али засад,

овај тренутак...

...поновно сам Доктор.

Хвала.

Који је мој?!

Ха!

О, да...

Наравно, има смисла...

Мало сам при крају.

Надам се да ће уши овај пут бити мало мање упадљиве.

Ни ја се нећу сећати, тако да ми комотно можеш рећи.

Рећи ти шта?

Камо то идемо да не желиш причати о томе.

Видио сам Трензалоре...

где смо покопани.

Умремо у борби уз милионе других.

Тако то не би требало бити.

Тако прича завршава - ништа се ту не може предузети.

Трензалоре је камо идеш.

О, никад не реци ништа.

У сваком случају...

добро је знати да ми је будућност у сигурним рукама.

Чврсто је стисни, Клара.

Мм! Ево!

Трензалоре.

Требамо ново одредиште, јер...

...не желим ићи.

Увек то каже.

Требаш тренутак насамо са својом сликом?

Како си знала? - По тим великим, тужним очима. - Ах.

Увек знам..

О, успут, тражио те неки старији човек.

Мислим да је био кустос.

Ја бих могао бити кустос.

Био бих одличан у кустосирању.

Био бих... Велики кустос.

Могао бих отићи у пензију и то радити.

Могао бих отићи у пензију и бити кустос овог места.

Знаш, стварно мислим да би могао.

Никад не заборављам лице.

Знам да не, и у надолазећим годинама,

можда ћеш поновно посетити неколицину

али само... старе омиљене, ха?

Био си знатижељан за ову слику, мислим.

Стекао сам је при невероватним околностима.

Шта мислиш о наслову?

О којем? Два су.

Не више...

..или Галифрејовог пада?

О, али видиш, ту сви греше.

То је све један наслов.

Галифреј више не пада.

Па, шта мислиш да то значи, ха?

Да Галифреј није пао.

Упалило је. Још је негде напољу.

Ја сам само скромни кустос - сигурно не бих знао.

Па где је? - Стварно, где је?

Изгубљен - шшш! - можда.

Ствари се изгубе, знаш.

Сад ме мораш извинити.

О...

имаш много посла.

Имам ли? - Мхм. - Је ли то шта сад морам учинити?

Ићи тражити Галифреј? - О, у потпуности овиси о теби. Твој избор.

Могу ти рећи само шта бих ја учинио,

да сам ја ти...

О...! Да сам ја ти...

Можда сам био ти, наравно.

Или можда...

си ти ја.

Да! - Честитам.

Много хвала.

Или можда у крајњој линији није ни битно.

Ко зна?

Ко... зна?

Клара ме понекад пита сањам ли.

"Наравно да сањам," кажем јој.

"Свако сања."

"Али о чему сањаш?" пита ме.

"О истим стварима о којима сви сањају," кажем јој.

"Сањам о томе камо идем."

Увек се смеје на то.

"Али ти не идеш никамо - ти само луташ уоколо."

То није истина. Не више.

Имам ново одредиште.

Моје путовање је исто као твоје, исто као свачије.

Требало ми је толико година, толико животних векова,

али напокон знам куда идем,

куда сам одувек ишао.

Кући... дужим путем.