Original subtitles

Kada mi je bilo devet godina, daleko u tuđini umre mi otac.

Na samrti mi ostavi u amanet da mu kosti zakopam u njegovoj domovini.

Zemlji hrabrih i poštenih ljudi.

Zemlji strašne, ali čuvene istorije.

Kako se zove ona zemlja preko vode?

Ima tamo neka zemlja.

Kako se zove?

Nisam pitao kako se zove.

Mora da si čuo nešto u toj zemlji.

U ovom svetu se svašta priča.

Pa se svašta i čuje.

Šta?

Kažu da u toj zemlji ima dosta svinja.

Svinja? Svinja i ministara.

Svi nje izvoze, a ministre ne.

Ja tamo nisam bio svesan, to sam očuo.

A ti vidi.

I tako ja već 20 godina putujem po tuđini, bezuspešno tražeći vitešku

zemlju o kojoj mi otac toliko puta priča.

Tražim zemlju svojih predaka i ne predajem se.

Dovde se na jug prospire zemlja

najsrećnijeg,

najbogatijeg, najpoštenijeg,

najhrabrijeg, najlepšeg

naroda na svetu.

Ko je ovo učinio?

Mesečari. Ko su to mesečari?

Pleme koje žive u susednoj zemlji.

A kako se zove ova zemlja?

Ne znam.

Bojiš u zemlji najhrabrijih ljudi na svetu.

Bojiš se, ipak se bojiš.

Zašto bih se bojao?

Drži!

Ajde, Arakme!

Ajde! O!

Beži da ubijem vesticu! Sklanjaj to!

O! Poboj! To hoćeš!

Dobro, borba će biti časna, junačka i odmah može da počne.

Gospodine šefe policije, stranac je doveden.

Tisti znači tajan.

Izazivač nemira na javnim mestima.

Ko te je poslao?

Otac. A ko je gospodin otac?

Umro je kad mi je bilo devet godina.

Pričao mi je o svojoj domovini, junačkoj zemlji, hrabrih i poštenih ljudi. Laže,

šef, laže.

Izaziva nemire i skandale o ovoj našoj divnoj zemljici koja nikome ne smeta.

A opet su svi protiv nje. On je do opet.

Govori ko te je poslao.

Otad rekao to.

Znači otad stranac, a naš državljanin.

Spoljni i unutrašnji neprijatelji djeluju zajedno.

Što si očekivo da će krenuti za to po mulicama?

Batski orden je i krenuti, jeli?

Zašto si došao?

Obišao sam pola sveta tražeći zemlju koja će se hraniti kosti tog ota.

Učinili mi se da je to ovdje. Ovdje se govori očevim jezikom.

Možda je ovo baš ta zemlja.

Kosti?

Da, kosti.

Moj otac je prolivao krv možda baš za ovu zemlju.

Prolio krv?

A gdje je tebi ordenje?

Kakav si ti to čovek kad nemaš ni jedan orden?

Nema.

Kako ti nije sramotan?

Nijedan?

Nijedan. A neku pohvalu?

Plaketicu? Diplom?

Pehačić? Bombunjericu?

Što? Obolično?

Ne.

Kao ja pa znati kako da se skandali spreče.

Sad ličiš na normalnog čoveka.

Uraku si čitav grad uzbudio.

Pozivam te da prisustuješ večerašnje svečanosti.

Kako je svečanost? Na današnji dan pre pet godina oždrebio se moj kon.

Već mjesecima primam čestitanja od uglednih građana.

Sada ličim na normalnog čovjeka.

Zvezde, lente, ordini.

Kako je lako biti normalan.

A od uvek sam ja bio slavan.

Samo to ne imao ko da primeti.

A ovi, ovi su me odmah prepoznali.

Dobri naš. Veliki naš.

Jedini naš. Konju.

Skromni konj našeg skromnog šefa policije. Ti koji si simbol

naroda. Ti koji na svojim leđima nosiš šefa policije. I koji bi nosio sve

šefove. Sve policije. Sve ministre.

Sve narodne uzdanice.

Dozvoli da ti izrazimo zahvalnost.

Veš što kažem, izgledalo bi kao lažna skromnost.

Eto, trudimo se.

Doprinosimo napretku naše zemlje.

Koliko možemo.

Koliko mi, konji, možemo.

A konji su potrebni danas.

Uvek će biti.

Ima li lepše slike nego kada šef policije sedi?

Klati se. Pa čak i leži na tvojim moćnim, snažnim plećima.

Nema, nema, nema.

Dozvoli onda.

Konju konja, da ti u ime naše ljubavi, u ime prosperiteta, dodelimo

ovaj orden.

Živjelo orden!

Živjelo!

Biću kratak.

Za sve ono što si učinio za mene, hvala ti.

Ko ste vi?

V. Č. M.

Viši činovnik ministarstva.

Moja poseta ima službeni karakter.

Vi ste prvi put u našoj zemlji.

Da.

Vi ste stranac.

Tako.

Izvrsno.

Izvrsno. Nudimo vam mjesto konzula.

Plata je vrlo, vrlo visoka.

Dodajte tome troškove reprezentacije koje ćete trošiti za svoje lične

potrebe. Iako ćemo pošteno.

Zadovoljavanje privatnih potreba čoveka na tako visokom položaju je i u interesu

čitavog društva, ja mislim, jedan od glavnih elemenata za njegov razvoj.

Ništa.

Ništa.

Ništa. Koje ste narodnosti?

Iskreno da kažem, ne znam.

Genijalno. Ovo je istorijski trenutak za ovo društvo.

Kad smo već kod toga, kažite mi kako se zove ovo zemlje?

No, zato je to važno.

Uostalom, doći ćete u naš veliki grad, a tamo ćemo već naći nešto.

Dogovorićemo se.

Do skoro.

I nije bio.

Nije?

Sumljiv je.

I meni, šef.

Znaš šta bi trebalo da radiš?

Znam.

Šta?

Da ga ubijem.

Udalo. Da ga pratim. Da, da, na to sam mislio.

Ali ipak, šef, ja bi ga malo ubio.

Znate, nisam to odavno radio, pa bih malo...

Do

sada sam znao samo za jedan put, očev.

Sada mi se čini da sam na najboljem putu da nigde ne stigne.

Može li čovjek da leti?

Ne može.

Iskustvo nam govori da ne može.

Ali ja kažem može.

Može ako odluči da odleti u budućnost.

Zakon logike govori da ova mašina ne može leteti.

Ali ovo je mašina budućnosti.

A tu ne treba zakon logike i zdrav razum.

Treba samo visoki stepen svijesti i vera. Ja verujem da će ova mašina

leteti. I ona će leteti.

A ja ću biti prvi koji će vidjeti budućnost.

Nisi dovoljno veroval.

Ali bit će bolje.

Nije bilo loše. Nije bilo loše.

Izgleda da sam veći i značajniji nego što mislim.

Ako ovako nastavim, boga mi proliću i ja krv za ovu zemlju.

Ali prvo bi trebalo da se pobrinem za očeve kosti, pa teko onda za svoje.

Kaka otac, takav si.

Gospodo, brate, zašto smo se zakupili?

Bravo! Brate, da se zemlja nalazi u teškoj situaciji. Bravo!

Brate, s kim prvo treba da se obračunamo?

Bravo! Za vampirima!

Za vampirima!

Ja sam već 30 godina čuvar groblja.

I moji otaci deda bili su čuvari.

I nikada niko nije video vampira.

Cikunaj, trugovi!

Ovo što je on rekao je potvrda naše odluke. On, njegov otac, njegov ded

su bili posveni da vite i unište vampire.

I mislimo da to nameno nisu učinili.

Evo vam potvrde.

Izađi i hrabi čoveče i reci im.

Gospodo, obračunajmo se sa onima koje u ovoj zemlji ima mnogo, sa vampirima!

Ulazi u kola, brže.

Ulazi.

Da li ste vidjeli da neko juri ovuda?

To ste vi.

Konačno. Očekivali smo vas.

Iščekivali. Priže.

Uznemiravaju nas.

Bilo ih je više!

Jurcaju svuda oko nas.

Ne možemo da spavamo od njih.

Paše se muzike.

Pesme, plesa.

Slika. Naše igre.

Ali najviše beže od vas.

Od vaše hrabre družine.

Jeste ga vidjeli?

Hvala što pratite kanal.

Što me volja.

veliki grad sa uzdignutim bedemima na obali reke.

Upravo onako kako je otac pričao.

Jedino što se ne uklapa, to je narod.

Otac mi je toliko govorio o junačkom narodu koji je prulivao krv za svoju

slobodu, a ovi ovdje, najmanji mi ličene junaki.

Ostaje da saznam ono što svi krijete.

Kako se zove Ova zemlja.

Žena će sačuvati samo onu tajnu koju ne zna.

Adi.

Tvoje prisutstvo govori da sam ja u pravu.

Istorija mi šalje svedok. Za nekoliko godina će ovaj narod uvijeliko leteti u

letilicama koje ne mogu da lete.

Ti si svedok rađanja nove svesti i novog čuda budućeg doba.

Mašina koja će leteti zahvaljujući visokoj svesti narodnih masa.

Gledaj i pamti.

Biće bolje.

Već je bilo bolje.

Ko se čuvali smo ovak dolazak još juče kako smo se dogovorili. Znate sam da je

svaki trenutak drogoce. Mislite da je vaša skupština jedina?

Ne, ali razumijete li mene.

Brinem jer vjerujem da još nisu spremlji.

Ipak, radili ću bez vašeg krusnog nadzora. Ne vrenete, bit će sve u redu.

Da, i bolje.

Valice sve zlo kusali.

Da vidimo kako ste se spremlji. Dajte, tek to je.

Koja je tvoja uloga?

Ja ovo ne mogu da izgovorim. A zašto?

Kako ja da pitam vladu zašto tako uludo troši novac?

Ako ne možeš da postaviš tako lako pitanje, kako ćeš onda neko teže?

Dobro. Ajde, probaj onako najedno.

Zašto se pare troše u pogrešne investicije? Čekaj, čekaj, čekaj.

Zašto se novac baca u pogrešne investicije?

Aha.

Zašto se novac baca u pogrešne investicije?

Zato što nema dovoljno novca.

Kada bi bilo dovoljno novca, onda bi se neka investicija pokazala uspešno. A ti,

šta ćeš ti odgovoriti?

Zadovoljan sam sa ovakvim itrpnim odgovorom i nemam dodatnih pitanja.

Dobro. Eto, vidite kako se sve lako može uvežbati. Ajmo sad odjednom sve. Onako,

pitanje odgovori, pitanje odgovori.

Mojo, ja ovdje odgovorno postavljam pitanje. Šta zlata... misli da

preduzme da bi se mesvečarima stalo na put.

Mi smo o tome raspravljali na posljednje dve sedmice.

Zaključak. Mi moramo održati oštar kurs koji je uspostavljen.

Mi moramo, bez obzira na probleme, da se i dalje dogovaramo.

Vlada će u tome i treba.

Budite sigurni.

Zašto se uzimaju krediti po nepovoljnim uslovima?

Narodu se priča da je u planu još jedan veliki kredit inostranstva.

Ovdje će dobiti najkrati i najlogični odgovor. Vladi trebaju pare.

Ovo su pripreme za narodnu skupštivu. A narodna se zove po nekom starom,

zaostalom običaju.

Prošlim remenima narod je morao pred svih svojih ličnih.

Muka i briga da vodi računa još i o tome koga će da izabere za svog predstavnika.

Onda je to bilo vrlo naporno i dostatno.

Onda je sav taj teret na svoja pleća preuzeo ministar policije.

Tako da je narod sad slobođen od te dušnosti i normalno ti se izbori sada

nazivaju slobodni.

Slobodni izbor?

Gornji deo molio se.

To nikako. Evo nosi ti to.

Žao mi je, tako piše.

To jednostavno ne dozvoljavam.

Gospodin budući kozun, neka uđe.

S nestrpljenjem vas očekujemo.

Situacija je sve teža.

Pa nam je vaša stručna pomoć neophodna. Moja? Da, vaša.

Pretrvena skromnost se ne uzima svuda kao vrlina.

Čime možemo da poslužimo, gospodina buduće konzula?

Hoćete li neki sok?

Može sok.

Može sok.

Svi su se složili da ste vi ličnost koja kao da je stvorena za tu funkciju kao

budući konzul. Mislim da bi trebalo da se sretnem sa ministrim ove zemlje.

Mislite da je to neophodno?

Mislim da je logično.

Logično? Da.

Još nešto.

Kažite mi kako se zove ovo zemlje?

Opet ta formalistička pitanja.

Suština, dragi moji budući konzule, nas zanima suština.

Nema soka.

Želite li nešto drugo?

Vode. Vode? Naravno.

Vidite, postoji jedna kuća u kojoj se čuvaju sve tajne ove zemlje.

U tu kuću niko ne može da uđe. To je najbezbednije mesto na celom svijetu. A

gde je ta kuća? Reći ću vam. Još nešto.

Želio bih da stanujem u nekoj mirnoj kući kod običnih ljudi, a ne u hotelu.

Učinit ću vam to.

Ali uz garantovanu diskreciju.

Naravno. Moj nečak živi u jednoj takvoj kućici, tamo. Niko ne zna da smo mi

rođaci. Ovo je moj uslov. Niko i dalje ne sve da zna.

Zašto, vidjet ćete i sami. Gospodine buduće konzule, vode je nestalo.

Oće biti vaša soba.

Šta još tražimo ovdje?

Možda je otac u svojim tudjinskim i staračkim maštarijama precenio svoj

zavičaj. Možda ga je ulepšao, nakitio, napravio ga onakvim kakav nikad u istinu

nije bio.

A stari ljudi hoće da ulepšaju nekadašnje vremena i predjele ne bili

ulepšali sobstveni život.

Ostaću.

Ostaću da bi dokazao sebi da ovo nije oče o zemlji.

Ali šta će biti sa mnom i sa mojim uspomenama ako se moja sumnja obistini?

Šta je to?

Moje izumi.

Naravno, oni koje nisam uništio.

Sad ću ti sve objasniti.

Ovo je pokretni pod kojim se sprečava opljačka banki.

Kad rozbojnik stane ispred blagajnice i kaže, pare!

Ona okrene glavu, a pošto okuvet ima vezanu ovu žicu koja se zateže i tako

otvara pod.

I hop!

Razbojnik je već 10 metara dole u kavezu.

Pazi da nešto ne nagaziš. Sve je dragoceno.

E, šta bi oni tvoji dali da ovo... Koji moji? Tvoji pranci.

A ovi moji hoće da me ubiju. Hoće da mi ukradu rješenja.

Ceo svet bi se tresio zbog ovoga.

Ali tajna mora biti sakrivena. Ili bolje reći uništena. Već sutra moram sve ovo

da uništim. Jer mi život visi o koncu.

A sada i tebi.

Bazi bomba!

Slušajte ovaj primjer. Bilo je jedno nestrašno dete i izašlo na ulicu da se

šeta. Kad na ulici se stvori strašan lav koji će također šeta ulicom.

Skoči i skroz ga raščerupa.

Šta sam to ispričao?

Ispričajte kako jednom nevaljao dete išlo, šetao se i lav ga bio

napao i raščerupao. Dobro, i čemu nas uči ta priča?

Ta priča nas uči kako da ne treba se šetati.

A kako je dete što je šetalo?

Ono je grozno nevaljalo.

A šta rade dobra deca?

Dobre, dete se ne šetaju pa i svi vole i ovoj na ulicama ne mogu da ih pojedu.

Dobro, i čemu nas uči ta priča?

Ti čujem trčao putem!

Napolje!

Ti si kao da gledao kroz prozor!

Ja!

Tebe sam čuo da pelaš jutro! Usani!

Ti ti kao hteo nešto da kažiš!

Cijelo da vam bez java!

Dovest ću ja vas u red. Nećete vi meni trčati, skakati, pevati, govoriti.

Gospodi, pa miluj.

Gospodi, pa miluj.

Gospodi, pa miluj.

Smiluj se na nas, Bože, po velikoj milosti.

Hvala što pratite kanal.

Koji za pravdu, vere i otačbine život svoj

položiše i da im se oproste sva grešenja, hotimična i

nekotična.

Hvala vam.

Ko ste vi?

Zestra.

Kako vam je ime?

Zestra.

On je slikar.

Dobar slikar.

Slikao je... Pare skrade.

Ljude koji se bave poslovima koji odumiru.

Želeo je da ostavi neki trag o vremenu koje prolazi.

Onda je to odjednom postalo nekom sumnjivo. Sve su slike zaklinjene i

verovatno uništene.

Od tada...

Više nije uzao četkicu ruke.

Jednom je došao i rekao da je

ostavio prošlost i da se okrenuo budućnosti.

To su ove gvoždjurje.

Sa njihovim nastajanjem rodila se ideja da će ga ubiti.

Jako u početku nisam shvatala ozbiljno.

Sve do te proklete bombe.

Ta bomba je bila namenjena meni kao i ova poruka.

Vama? Da, meni.

Mene se od kad sam došao u zemlju nekoliko puta pokušali da ubiju bez

ikakvog razloga.

Za brata se ne morate brinuti, on je sigurno živ i zdrav.

Verovatno je uplašan.

A možda vi možete da mu pomunite.

Niko neće da mi kaže kako se zove ova zemlja.

A nije da neće.

Nego ne zna.

U jednom zakonu izašla je odredba da ova zemlja nema imena.

U svim učbenicima je to mjesto prazno. A iz starih knjiga je izrisano.

Ne razumijem zašto.

Vidite, gospodine, štednja.

Štednja je neosporno najvažnija stvar.

Ređe ove financijske prilike nas naterali da deo od okotka izdvajamo

pijicima da pišu o štednju. Da bi se koliko toliko narodu pomoglo i olakšalo.

Ja sam i sam oblučio da učinim nešto za narodu u tom pogledu, pa sam počeo da

pišem delo. Štednja u našem narodu, u starom veliku. Moj sin piše delo.

utice i štednje na kulturni razvitak u narodu. A moja četka, koja je napisala

dve pripovjetke, piše i treću na istu temu.

Ti si onaj koji će biti... Znam.

Svedog za istoriju.

Jeste li u tom smislu nešto praktično uradili? Pa naravno.

Usvojen je moj predlog da mlađe. Pa samim tim i neiskusne kadrole. Treba

smet. Šta otpustiti?

Ostalo o uspesima jednog iskusnog starijeg čoveka saznat ćete u

mojim memoirima.

Hvala što pratite kanal.

Gospodin budući konzul.

Drago mi je. I meni.

Moja ljubav prvom leku je bedgranična.

Ona me ovamo i dovela.

Omirova Ilijada.

Redko izdanje koje se nigdje više ne može naći.

Omire, Omire, kako si ti lijepo pisao.

Dakle, samo pomislim pre koliko vekova. Kolega, naših stranca zanimaju privredni

zakon. Što odmah ne kažete?

Vidite, prijatelju, nijedna zemlja ne troši više na podizanje privrede od

naše. Ja tu veliku i razvijenu privredu nisam vidio.

Sa novim kreditom koji treba da stigne svaki čas... Čovek sa ugovorom dolazi.

Izvrsno. Dakle, s tim novim kreditom privreda će značajno ojačati.

Ali ja mislim da privrede i poljoprivrede za nas nisu važne. A evo

zbog čega.

U zakon su one te klauzule po kojima žito i usevi moraju uspevati i da ih

mora biti više.

Dakle, to je rešeno.

Nas sada zanima organizacija.

Vini, vini, vici.

Vini, vini, vici.

Vini.

Uveo sam obavezno učenje latinskog i starogrčkog jezika. Dva sata pre i dva

sata posle povodnje. Fino, fino.

A zemlja? Zemlja nije zvezda, pobegne.

Kad celjaci budu teoretski potkovani, moći će bolje da rade zemlju.

Ne znaju oni šta je dobro za njih.

Ali ja sam tu da znam.

A koliko ja znam, može se vidjeti iz mojih sećanja, koje upravo pišem.

Sva znanja ove zemlje, sve tajne, tu su pohranjene.

Da ću onda čitati.

Laudatio Fenebri.

Posmrtni govor.

Najstariji oblik rimske proze bili su posmrtni govori.

Evo ga, najbezbednije mjesto na čitavom svetu.

Tu sam pred tajnom ove svete zemlje.

Pred istinom.

Istina je sigurno velika i lepa čim je čuvaju u ovolikoj kućerini daleko od

naroda.

Ali kakva je to istina ako baš niko za nju ne zna?

Dobro.

Evo mene, evo nje.

Ja sam spreman.

Pa kako vam se dopada ovde kod nas, gospodine?

Vrlo mi se dopada, gospodine ministre unutrašnjih poslova. Tiho, tiho.

Znate kako je.

Bolje biti neprimetan. To je jedna od mojih deviza.

Pa šta vam se tu dopada?

Pa mislim da je narod. Narod je veoma zadovoljan, gospodine ministre.

A jeste, jeste.

Tu ste u pravu.

Da ne budem neskrovan.

Ima u tome malo i moje zasluge.

Znate, ja sam uspeo da se unese u ustav, sem svih sloboda koje su narodu

zagarantovane, još i ovo.

Svaki građanin ove zemlje mora biti vesel, raspoložen i s radošću

pozdravljati svaki značajan potez vlade. To je ipak inovacija koju ne sadrži ni

jedan svjetski ustav. Kako vam to uspeo?

To je bilo lako.

Vi znate da se svuda u svijetu svako mora pokoravati ustavu i zakonu. Da, ali

ako je nešto nepovoljno za narod, mi se čini da je zemlja u teškoj situaciji. A,

to vam se samo čini.

Vidi se da ste vi novi kolega, ali mi stari smo tu da vas u to uputimo.

A znate li vi zašto sam ja ovde?

Otkriću vam tu tajnu.

Vidite kakva je naša nova izvozna orijentacija.

uzgajanje kvalitetnog grveća na mermernoj podlozi.

To je moja zamisao.

To je zamisao koja mnogo košta, ali mnogo i vredi. Takvu zamisao zaista

vredi ostvariti.

Da i ostvarit ćemo je, kolega.

Jer ko sadi... Ne boji se gladi.

Tako je.

Vidim da ste i obrazovani i ambiciozni, a uz to ste još i strano.

Dakle, budući konzulem, pošto uskoro stupate na tu delikatnu dužnost, morate

znati da se sve može postići samo ako mi znamo šta hoćemo i ako među nama ima

sloge. Razumete?

Daću vam ja svoje memoare, pa će vam što što biti jasnije.

Tu je sve objašnjeno, sve.

Uzroci, posljedice, njihove greške, moje zasluge, sve.

poslačuvanih po mojem čoveku.

Pa kuda će te voda?

Pa kuda ćete tamo?

Neprijateljska zemlja.

A mogu li okolo preko ove vaše susedske prijateljske zemlje pa onda okolo? Ne

možete ni tuda.

Ne.

Voda opet. A kako da dođem do vas, gospodine ministre inostranih poslova?

Sve je ograđeno.

Pa teško je.

Ne možete ni kroz neprijateljske zemlje, a ni kroz prijateljske.

Možemo da se dovikujemo.

A šta radite tu sami, odvojeni od sveta?

Ovo je geografski položaj mi poslovno odgovara.

Sa ove visine možeš da vidiš sve što se dešava. A u gradu, kod se god okreša ono

zid. A ovdje je prostranstvo, možeš sve da vidiš.

Ova kuća je lažna.

Uopšte se ne primećuje.

Pa gdje su ovo moći? U kakvim ste odnosima sa vama susjedkim prijateljskim

zemljama, ako smijem da pitan, ako nije tajna?

Pravo da vam kažem, nisam o tome razmišljao u posljednje vrijeme.

Imamo nekih malih problema sa izvozom svinja i sa mesečarima koji upadaju i

pljačkaju. Ali to su sitnice. Baš teta za taj izvoz svinja.

Očigledno da ih imate mnogo u zemlji. Ima, naravno da ih ima.

Ako ih ne budemo izvozili, ještimo ih ovdje. Evo, pre neki dan čitam kako ima

dosta zemalja bez svinja.

A mi ih imamo.

Neka su žive i zdrave. Naše su.

Na kom jeziku najviše čitate, gospodine ministre?

Kako na kom?

Pa na našem, naravno.

Ja druge jezike ne volim.

Ja sam patriota.

I nijedan drugi nisam hteo da učim.

Pametno. A i nema potrebe da ih znam.

Naročito ne na ovom položaju. A pošto i vi govorite naš jezik, učinit ću vam

posebnu čast i daću vam svoje memoare.

Nego, volite li vi pracetinu?

Gospodine budući konzule.

Pripreme se već privode kraju.

Sad shvatate koliko nam je to važno.

Da, da, svakako, svakako.

Češ li ti doći? Ne, ali ništa ne brini, ja ću te već naći.

1000 recepta ministra prirode.

Samojedljive šljive za kratkoročnu dijetu.

Leteće jabuke dva puta dnevno ubrzavaju gojenje.

Svinjski potencijal u saftu za jačanje.

Urodni hleb utiče na stezanje kajša.

Min Ip.

Ministar inostranih poslova.

Memoari.

Ime tvoje, ime moje, ime naše, ime vaše.

Domovino, ime tvoje.

Domovino, ti si naše sunce, nebo, zemlja, vazduh koji dišemo. Domovino,

ime tvoje.

Domovino, ti si naše proleće, zima, jesen i leto.

Domovino, ime tvoje ne znam.

U ime umetničkih udruženja proglašavam vas

najvećim umetnikom od svih živih ali i neživih umetnika.

Zahvaljujući vašim izuzetnim osobinama, ostali ste predsjednik našeg

posmatračkog društva koje se bavi osmatranjem.

Proglašavamo vas za nosioca podvjednice kola patriotskih sestara i počasnim

predsjednikom ovog rodoljubi ovdje.

Proglašavamo vas počastnim predsjednikom stalne konferencije za pokretanje

stalnih podkonferencija.

Proglašavamo vas vrhovnim komisarom za zaštitu narodnog jezika.

Dame i gospodo, pre nego što pristupimo svečanoj večeri i ostalom programu

predviđenom protokolom, Želim da vam predstavim našeg novog konzula, također

stranca, što je nova orijentacija u našoj politici.

Poštovana gospodu, uvažene kolege.

Na pragu smo novog razdoblja u razvoju naše domovine.

Uprko stalnim nastojanjima neprijatelja svih boja, mi pred sobom imamo dane

neospornog boljitka.

Mi dakle raspolažemo velikim svinjskim potencijalom.

Raspolažemo jednom ekonomskom platformom i napokon neograničenom verom

u svoje sposobnosti i snagu.

Našeg naroda. Jer on, narod, mislim, prema našim zakonima mora biti veseo, a

sve će također prema našim zakonima mora uspevati.

Hvala. Kako se precizno izražava.

Divno. Dobro sam ga instruirao.

Naši neprijatelji govore o našim teškoćama, a mi im složno odgovaram. Mi

smo te teškoće.

Mi smo ih planirali, programirali.

Teškoće nisu teškoće. To je zatrstan period u našem planiranju bolje

budućnosti. To nisu teškoće, to je stepenica više na našem uspinjanju ka

modernom i razvijenom društvu. To je moj izbor.

Moj čovek.

Dragi kolega, ipak je moje iskustvo presudilo.

u ovom gornjem delu pisma govori.

U cilju povećanja izvoza izuzetan značaj ima stvaranje uverenja da ćemo samo

naporom naći rješenje za izlazak iz ekonomske krize i da ćemo u tome,

ljudi moji, sto posto uspeti.

Ostaje mi da se zahvalim na ukazanom poverenju, pažnji i razumijetu.

Hvala našem konzulu. A sada naš najdraži gost.

Dragi stranči, vaš dolazak u našu zemlju istorije će zabelžiti zlatnim slovima.

Jer taj vaš dolazak donosi srećnju budućnost našoj maloj zemlji. U ime cele

vlade, u ime celog naroda, ja te pozdravljam i kličem ti živeo!

Ovo je loš znak.

Predlažem da se ovaj kofer u kome se nalazi ugovor koji će

omogućiti našoj zemlji dalji razvoj preda muzeju u

trajno vlasništvo.

A ta stranče izboli uzmi reći.

Dame i gospodo, ja sam u vašoj prekrasnoj zemlji. Prvi put.

Ali verujte, nisam li sanjao da su igde u svetu biti ovako dođe.

Hvala vam.

Pre nego što počne svečana večera, završimo poslove.

Nama su vaše uslovi poznati, a i vama naši, tako da neće biti nikakvih

problema.

Problema? Mislim da ih neće biti.

Nadam se.

Možemo odakle da potpišemo ugovor?

Pogovor je već potpisan.

Kako potpisan?

Dole potpisani obavezuju se da će nedeljno isporučivati 4000 svinja u

ukupnoj težini od 600.000 kilograma. Što je priča?

Kakve svinje? A naš zajav? Svinje će biti zaklane i stavljene u let i tako

prevožene do granice.

Prevoz, odnosno sredstva prevoza, bira prodavac. Kupac nema prava prigovora

ukoliko se rokovi budu poštovali. Ljudi!

Pa mi smo nosu u to kredita već počeli da gradimo nova postrojenja. A ja sam

primio tri hiljade novi činovnika. Ko je ova čovjek?

Nikad ga nisam vidio.

Hapkine!

Znao sam da si sumnjiv, Jim, nisi došao da prisustuješ s večerosti moga konja.

A sad i taj govor.

Kod nas nije lako nekažnjeno govoriti.

Ja stvarno ne znam šta smo tu uradili. Ne znaš? Ne znam.

Misiš mi ne razumemo?

A ne može to tako.

Sve tu stranke pohapseli, ne damo da oni nas provoziraju.

Tebe sam došao da vidim jer si mi na neoličnom uredu.

Inače, ti više nisi moj slučaj.

Ti si već odavno slučaj mog obočnika, a od danas samostalnog inspektora.

Ali ću da te streljam.

Mene da streljat? Da.

I to sam velikim zadovoljstvom.

Izbjegao si bure, top, dim, otrov.

Ali sad ću da te striljam. Znači vi ste htjeli da me ubijete?

Bravo, bravo, najzadnije si shvatio.

Nemožeš više što da pričaš.

Možeš samo da priznaš.

Šta da priznam?

O zaradi u kojoj si umrešen, kao prvo.

A zatim i o krati našeg arheološkog blaga koje je pronađeno kod tebe

prilikom hapšenja.

Kakvog arheološkog laga?

Kod uhapšenog nađene kosti koje su ostaci naših pedaka potiču iz

neolita i od nepročenjive su važnosti za našu zemlju.

Šta kažeš na to? Šta kažem? To su kosti mog pokojnog oca. Znači naši arheolozi

ne znaju ništa. Sad i laži i uvrete.

Sve vi stranci imate bolje, čak i arheologije, ma nemoj, molim te.

Zovite nekog od ministara, oni će vam reći kako ste zabudili. Sve znam.

Samo što će ti sutra, umjesto titule konzula, prirediti streljanje.

Kako ste me pronašli?

Moj stric.

Naše porodične veze.

Vi ste prvi kome ćemo reći.

Brat je odlučio da se vrati u normalan život.

I da se isteli iz one kuće.

Naravno, prethodno ćemo uništiti sve pronalazke.

Ali... Ima još jedna stvar koja njega muči.

Nikako mi ne veruje da su pokušaje ubijstva upućeni vama.

Meni, ali ne pitajem zašto. Ne znam.

Odlučio sam da se zaposlim.

Dali su mi da crtam okvire za ukrštene reči u novina.

To na prvi pogled izgleda monoton, ali imate upuno mogućnost.

Mogu da iskosim stranice, da crtam ukrštenice neobičnih oblika, da

ispunjavam one crne kvadratiće.

Ja sam slikar.

To je moje zanimanje. Ne bi trebalo da bežim od onoga što znam.

Reći ću ti ime zemlje. Znam da ti to najviše zanima.

Primatni se malo.

Posjeta je završena.

Posjeta je završena.

Sve se služilo.

I ime, i jezik, i grad.

Samo narod nije isti.

Da li je moguće da postoje dve zemlje potpuno iste?

Počasti, Plotun! Nemoš trebanje!

Šta imam ti?

Trebanje!

Kol si ti?

Kurir ministarstva. Kurir?

Da.

Hajde čitaj već jednom.

Iga put.

U ovoj zemlji sve je klinulo naopak.

Ne možeš više ni da streljaš koga hoćeš.

Vaše kosti sve su tu. Imam nalog da vam se u ime vlade izvinim na ovom glupom

nesporazumu i postupku naših inspektora koji će primiti sva uveravanja zbog svog

ponašanja biti kažnjeni. Da, naravno, oni su to radili na svoju ruku.

To nikako.

Ali baš zato ćemo ih i kazniti.

Ne mogu se uvek slediti naređenja. Gde je tu samostalnost? Gde je tu sloboda?

Gde je tu kreativnost? Molim vas.

Najlakše je samo izrušavati naređenja. To svaka budala zna za mne. Svakako,

gospodine. Ostavimo to.

Zatim, mi smo sredili naše odnose sa inostranzlom. A moram priznati da smo i

sami krivi što je do netporazuma došlo.

Stegle pismo.

u kome smo dobili garancije da će kredit i stići. I da ćemo na miru moći da

nastavimo naš procvat. S tim u vezi da vam prenesem poruku da vas vaše mesto

čeka. Hvala Lizo i to neće biti potrebno. Mi vam stojimo na usluženju.

Nije bilo tako strašno.

Preživeo si.

Umalu da te ubiju.

Mislimo da te nećemo vidjeti.

I mamu iznenađenje za tebe.

Mali!

Pazit sad.

To si ti.

Čuvajte, čuvajte, čuvajte, čuvajte,

čuvajte.

je vreme da prestanu ova prazna hvalisanja o hrabrosti i odanosti

zemlji. Vlada je odlučila da svi oni koji su dobri, poslušni, dobiju

žig. Svaki onaj koji u sebi osjeća da mu žiloma struji viteška

krv naših predaka, podneće ovaj sveti bol, jer to otačbina i

opšte dobro zahtevaju.

Ovo nije moja zemlja.

Ovo nije zemlja čujena istorije hrabrih i poštenih ljudi o kojima ja tad

govorio.

Nekim trenucima sam pomišljao da jeste, ali sad sam siguran da nije.

Idem dalje.

Čuvaj se!

Ulazi u letilicu.

To si ti?

Ja sam.

Ulazi u letilicu.

Kako se zove ova zemlja?

Šta je sad ovo?

Vidi na što liči.

Kako je to čudno obučeno. U metalijon.

Molim vas, tišina, sad, šta je tuje?

Svi ti stranci žele da budu ekstravagantni.

A čovjek je možda zbog predostrojnosti doputovao ovako.

On je predstavnik prijateljske zemlje.

I vrlo važno, lišo za nas, zbog kredita koji očekujemo.

Uostalom, neka ga donese ko hoće. Samo neka ga donese.