Original subtitles

prevod i obrada Gaca62

Zdravo.

Hvala vam. Izvolite?

Možete li mi reæi gde bih mogao da naðem gospoðicu Brajs?

Ta sam.

Ja sam Vinsent Brus.

Uðite, molim vas.

Sedite.

Jeste li za kafu? -Da, molim.

Kakvu pijete? -Crnu.

Možemo poèeti tako što æete mi isprièati sve o sebi...

ili da ja vama isprièam sve o nama. Šta biste više voleli?

Najbolje da ja vama prièam o sebi. Možda ne želite ostale da gnjavite.

U redu.

Zapravo, nema tu mnogo da se prièa. Nedavno sam izašao iz vojske.

Pretpostavljam da do sad nisam našao ni jedan posao koji be me interesovao.

Živite ovde, u Stonmontu, zar ne?

Tu sam celog života...

i oduvek me je zanimalo šta se ovde dešava.

Zašto?

Ne znam ni sam. Onako, valjda.

Jeste li zainteresovani za stalni posao ili samo tražite nešto preko leta?

Ne, tražim stalni posao.

Želim da radim posao kojim direktno pomažem ljudima.

I zato sam odluèio da doðem ovamo.

Gubi se odavde.

Gubi se odavde.

Vinsente, volela bih da te upoznam sa gospodinom Polakisom.

Zdravo. -Ovo je gospodin Brus.

Na ovom spratu nije tako strašno, zar ne?

Nekako, ludilo mnogo bezazlenije izgleda...

kad ga vidite na muškarcu nego na ženi, zar ne?

Mislila sam da je najbolje da vam prvo pokažem najgore.

Mladiæu...

Jeste li vi novi pacijent? -Ne, ja sam samo posetilac.

Možda se ovde zaposlim.

Recite mi, jeste li èitali Dostojevskog?

Proèitao sam "Zloèin i kaznu" i "Braæu Karamazov".

Stvarno? Recite mi, verujete li vi u to?

Verujete li da, ako ne postoji Bog, ne postoji ni vrlina?

Ne.

A vi? -Ne.

Nadam se da æete dobiti posao. Biæemo sjajni prijatelji.

Nadam se.

Odlièno ste se snašli.

Puno èitate? -Tako-tako.

Kad ste u vojsci, samo vremena imate u izobilju.

Ovo se jako razlikuje od državnih ustanova.

Veæina ovih ljudi dolazi iz jako bogatih porodica,

koje plaæaju po nekoliko hiljada dolara meseèno da bi oni bili ovde.

Zdravo, gospoðice Brajs. Hoæete li sad da ruèate?

Baš lep dan, zar ne, gospoðice Brajs?

Nadam se da æete uživati u ruèku, gospoðice Brajs.

Taj prijatelj vam je jako zgodan.

Danas je baš lep dan, je l' da, gospoðice Brajs?

Jeste, gospoðice Glasman, baš je lep dan.

Naravno, za poèetak biste bili samo bolnièar, ni manje, ni više.

Dan se oduži a plata je grozna.

Posao je prljav, èesto degradirajuæi, a ponekad i opasan.

Da li znate zašto radite ovde?

Možda nisam trebao da pitam. -Ne, ne. U redu je.

To je nešto što svako od nas ko radi ovde mora ponekad da se zapita.

I najbolje bi bilo kad bi svako od nas mogao na to da odgovori...

najiskrenije moguæe.

Nadam se da æete i vi tako.

Gospoðice Brajs.

Razmislite veèeras o tome.

Ako se ne predomislite, vidimo se ujutru.

Zdravo. -Kako si?

Dobro, a ti? -Dobro.

Èula sam da si se vratio. -Tu sam veæ neko vreme.

Drago mi je. Rekoše mi da si ranjen ili tako nešto.

Da, ili tako nešto.

Gospode, sjajno izgledaš. -Hvala. I ti.

Jesi li dobio moje pismo?

Kako ti je muž? -Dobro je, hvala.

Sad radi za elektrodistribuciju...

nada se da æe na jesen postati direktor odeljenja.

Ovde, u gradu? -Da.

Nijednom, ni u jednom svom pismu nisi pomenuo ni nas, ni našu buduænost.

Nisam? -Nisi.

A s obzirom da se nikad nismo ni razumeli niti bili romantièni...

Dolazi mi autobus.

Nadam se da æeš svratiti do nas. Volela bih da upoznaš Normana, mog muža...

Svratiæu, hoæu.... -Æao.

Ako želim posao, moj je.

Stvarno? -Da.

Ne znaš ništa o tome. -Oni æe me nauèiti.

Ja ti želim sve najbolje. Znaš to, zar ne, Vinsente?

Nije sramota raditi u ludnici.

Nema nièeg lošeg u leèenju bolesnih ljudi.

Ili ima, bako?

Nisam gladan.

Vinsente...

Da tvoja sirota majka zna za ovaj posao, mislim da bi bila strašno sreæna.

"Malom" Vinsentu, sa ljubavlju, majka

Ovo je za njih bio njihov najtrijumfalniji trenutak,

ovaj trenutak nad iskasapljenim i umiruæim ljudima.

Da, da, da....

Umreæeš.

Ona umire.

Svi umiremo.

Èetvrti sprat.

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Ti uzmi treæi, Polakisa i Levica.

I pazi na Dostojevskog, znaš da ima pik na novajlije.

Vinsent Brus, Bob Klejfild. -Veæ smo se upoznali.

Budi uz njega nedelju dana da vidiš kako se snalazi sa pacijentima...

nauèi ga pravilima i postupcima kuæe...

i pomozi mu da može da se snalazi po bolnici.

Napred.

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Želeo sam da vas upoznam sa gospodinom Brusom. On je naš novi bolnièar.

Gospodine Brus, gospoða Migan. -Dobar dan.

Kako ste, gospodine Brus?

Molim vas, sedite. -Hvala.

Napolju je divan dan pa smo pomislili, možda biste malo prošetali.

Jeste, dan je božanstven.

To je jako lepo od vas, ali ne smem da napuštam zgradu.

Kao što znate, imam mnogo neprijatelja.

Biæete savršeno bezbedni. Danas æemo vas nas dvojica štititi.

Jako ljubazno od vas. Možda neki drugi dan.

Da li gospodin Brus igra karte? -Naravno, igram.

Bilo bi mi zadovoljstvo da odigramo neku partiju, ako imate vremena.

Dobro.

Dolazim odmah.

Hoæete vi da podelite? -Da.

Secite, molim vas.

Jako lepo svira.

Sama je napravila frulicu. Prosto neverovatno, zar ne?

Prestanite da igrate.

Rekao sam da prestanete!

Koliko znam, zabranjujete joj da svira u odreðenim satima.

Mislim da je to monstruozno.

Tako je odluèilo osoblje. Mislim da su se neki pacijenti žalili.

Monstruozno!

Više mi se ne igraju karte.

Odmah se vraæam.

Hoæete da igramo?

Da.

Hvala. Mnogo vam hvala.

Vinsente.

Molim te, probaj da je dovedeš ovamo.

Hoæete na piknik?

Mogu li ja da ponesem?

Ne znam. Sme li, gospodine Brus? -Naravno.

Veoma ste uviðavni. Drago mi je što se došli. -Hvala.

Šta ste po narodnosti? -Amerikanac.

Ne, mislim, šta ste po poreklu? -Uglavnom Englez, koliko znam.

Da li biste se oženili Engleskinjom? Mislim, Engleskinjom poreklom?

Ne znam, nisam...

Da li biste pomislili da sam ja Jevrej? -Nisam razmišljao o tome.

Mnogi ljudi misle da jesam, ali sam Poljak. Moj deda je bio sveštenik.

Znate, možda uskoro izaðem odavde. Skoro sam ozdravio. Možda se i oženim.

Da ih povedem nazad?

Ne. Ostanite tu dok ne prestane da pada.

Kaže da možemo da ostanemo.

Nisam znao da umete tako da slikate...

samo tim travkama i sliènim stvarèicama.

Brzo izblede, ali dok traju nema lepših boja.

I ja bih voleo da slikam ili da radim tako nešto.

Kako ste poèeli? Kako to radite?

Ne radim ništa. Moja ruka se sama pomera i ja je samo pratim.

U tome je stvar. Vaša ruka se pomera a moja ne.

Ne verujem svojim rukama.

Morate da nauèite da im verujete ako želite da vas vode do stvari koje volite.

Ne, bojim se da imam praktièan, a ne umetnièki um.

To su dve razlièite stvari, znate.

Talentovani ste za jezike. To je divan dar.

U poreðenju sa vama, to je ništa.

Uèio sam ih. Znam i gramatiku, ali vi ste izmislili svoj jezik.

To je najveæi talenat. -Nisam ga ja izmislila.

Nauèila sam ga od svog naroda. -To onda znaèi da ste ga èuli?

Mislim, slušali ste dok su prièali?

Baš bih voleo da ga èujem. Opèinjen sam jezicima.

Da li bi mogli i meni nešto da isprièaju?

Možda biste vi mogli da me nauèite?

Ne smem da vas uèim bez dozvole.

Samo nekolicini je dozvoljeno da prièaju tim jezikom.

Ali, šta treba da uradim? Siguran sam da bih mogao da ih ubedim?

Morali biste da demonstrirate veliku hrabrost i sposobnost da budete sreæni.

To mogu. Stvarno mogu, ne shvatate.

Onda, pojedite ovo.

Od toga bih mogao da se razbolim. Možda je otrovno.

Ne radite to. Pljunite!

Jesam li vas naljutila, gospodine Brus? -U pravu je. Možda je otrovno.

I da jeste, ne može mi ništa.

To znaèi da brinete za mene? -Odgovoran sam za vas.

U redu, onda æu biti jako dobra.

Obeæavam da se neæu razboleti. Ne želim da vas iznerviram.

Povredili ste mi ruku.

Da vidim.

Imate izuzetne ruke.

Grizem nokte.

Ako bih nauèio da verujem svojim rukama...

da li bi me stvarno odvele so stvari koje volim?

Vinsente, hajde! Idemo!

Gospodine Brus, ništa niste rekli za moju sliku.

Da li znate šta ste tamo uradili? -Šta?

Za malo da ubijete onog momka.

Kako je èetkica mogla da odleti 15 metara ispred vas?

Otresala sam je od boje. Ovako sam je okretala u ruci. Uvek tako radim.

Zašto ste ga naterali da ide po nju? -Zato što je budala.

Ako je lud zašto ste ga podsticali?

Zato što sam luda.

Možda ga je samo testirala.

Zahtevala od njega da dokaže svoju hrabrost.

Ili da pokaže obožavanje. -Ne znam šta je radila.

Ako je želela da ga ubije, zašto ga jednostavno nije gurnula sa litice?

Znam samo da nisam smeo da ih ostavim same.

Ali, to je bila moja greška, ne tvoja.

Ja sam ti dala zadatak, a ti još nisi imao dovoljno iskustva.

Mislila sam da æe ti ovo biti dobra praksa.

Na teži naèin, zar ne?

Kad smo se vratili, pokušao sam da je nateram da prizna šta je uradila.

Kao da sam pokušavao da je nateram da prizna da je luda.

Natera vas da zaboravite da je pacijent. -U pravu si.

Izuzetno je pametna.

I dalje želiš da daš otkaz?

Da nije u pitanju tvoj strah od neuspeha?

Seæaš se da sam ti rekla da nikad nikad ne dajemo komplet kljuèeva...

radniku dok ne budemo sasvim sigurni da je spreman?

Da nisi ovo tako ozbiljno shvatila ne bih te ovoliko poštovala.

Æao. -Æao.

Jeste li je videli? Da li je dobro? Je l' pitala za mene?

Da li je rekla nešto u vezi prošle nedelje? -Nisam je video.

Ja niti sam je video, niti sam je èuo da svira.

Da nije bolesna? -Ne, ne, ne verujem.

Morate da shvatite da ne bi bilo u redu da ja budem neka vrsta posrednika.

Razumem, da, naravno. Izvinite, molim vas.

Bez uvrede, mislio sam, da æete shvatiti moju uznemirenost.

Shvatam, i kad je budem video reæi æu da ste pitali za nju.

Hoæete? To je jako lepo od vas.

Nisam želeo da vas uznemiravam, ali to mi mnogo znaèi.

Znam. -Pretpostavljam da mislite da je šašava...

èak i apsurdna, ta moja naklonost.

Mislim da tu nema nièeg šašavog.

Ne mislite? -Ne.

Èak ni u ovim grotesknim uslovima?

Ne.

Pa, ipak, sasvim je moguæe pomisliti da je to jedna, prilièno šašava stvar.

Tako je ponosna, znate? Tako nežno stvorenje.

A ipak je dozvolila da joj na tren dotaknem kosu. Videli ste.

Znate, ja stvarno nemam za šta drugo da živim.

Èetrnaest.

Mnogi od ovih ljudi imaju neverovatne umove.

Neobiène senzibilitete.

Ponekad i previše neobiène, èini mi se.

Ovo nije nauèna teorija.

Možda zvuèi romantièno, ali ja ih èesto poredim sa finim kristalom koji je...

napukao usled šoka prouzrokovanog nekim nepodnošljivim otkriæem.

Kad prièam sa njima èesto imam oseæaj da su previše videli...

nekim previše finim instrumentom.

Da su bili blizu neèem ekstremnom,

neèem apsolutnom i da ih je to razorilo.

Neko bi rekao, da su uništeni sopstvenom izvanrednošæu.

Posmatrajuæi na ovaj naèin, oni su heroji kosmosa.

Njegov najfiniji proizvod i naplemenitija žrtva.

Ipak, daleko od toga da je šizofrenija iskljuèivo problem...

nadmoænog uma.

Šta više, korišæenjem odreðenih supstanci iz ljudske krv,

šizofrenija se javljala i kod pasa...

i kod paukova, kao i kod èoveka.

Kao što æete primetiti, mreža veæine normalnih vrsta paukova...

je prepoznatljiva i nepromenljivog oblika.

Ali, lude jedinke ispredaju fantastiène, asimetriène...

i prilièno košmarne šare.

Izuzetno uznemiravajuæa èinjenica.

Šta je ono? Koji je to jezik?

Moj jezik.

Kako to mislite, samo vaš jezik?

Zašto ste došli ovamo?

Bio mi je potreban posao.

Posao ste mogli da naðete u mesari.

U piljarnici, na benzinskoj pumpi.

Bili ste u vojsci?

Jeste li bili heroj?

Nisam ni mislila.

Došli ste ovamo tražeæi uzbuðenje?

Uzbuðenje?

Avanturu?

Nisam avanturista.

Ja mislim da jeste.

Zašto?

Malo vam je nelagodno. Avanturistima je uvek, pomalo nelagodno.

Stidljivi su. Nisu hrabri onako kako ljudi misle o njima.

Sapliæu se naokolo, razbijaju stvari, trpe kritike.

Uvek traže svoje mesto pod suncem.

Imaju taj pokvaren pogled.

Pokvaren pogled?

Kao da vam ništa ne odgovara.

Volela bih da prošetam.

Mislila sam da me posle piknika više neæe voditi ni na kakve izlete.

Pa, ovde ima prilièno pametnih ljudi.

Moji ljudi su mene kažnjavali.

Kako?

Šta su ti radili?

Plakali su. Tako su me kažnjavali.

Došli bi, klekli pored mog kreveta i jecali.

Da li si ikad èuo nekoga koga voliš kako jeca?

Ponekad èujem majku kako plaèe.

Stvarno?

Da li je nesreæna?

Ne više.

Bar se nadam da nije.

Kakva je bila tvoja majka?

Kad si mrtav ruke mirno leže.

Ubijao si ovim rukama. Zašto?

Zato što je to posao vojnika.

Sigurno puno voliš svog boga kad si ubijao zbog njega i još ga voliš.

Ja to nikad ne bih tražila od svog ljubavnika.

Tražila bih mu samo sreæu.

Pogledaj je. Želi da bude kao ja.

Lepa je.

Moji poljupci je ubijaju. Ista je kao i ostali.

Uništava ih da bi bila voljena.

Mogu li da krenem dalje?

Lilit?

Lilit?

Zovi me "Lilit".

Ako ništa, bar æe biti jako neobièno odelo, zar ne?

Misliš da je lepo? -Da.

Hoæeš da odseèeš kosu?

Tamo na stolu su makaze. Možeš li da mi ih dodaš?

Ne.

Neæeš?

A šta æeš da radiš? Da me ostaviš ovde zaglavljenu dok ne umrem od gladi?

Oslobodiæu te.

Neæe biti lako.

Ovo je trebalo da bude poklon za tebe. Prekrivaè za tvoj krevet.

Napravila sam ga specijalno za tebe.

Da ti ostvarim san.

Jako si nežan.

Drago mi je što ne odlaziš.

Mislim da si ovde doneo mnogo dobrog. Mislim da ti pacijenti veruju.

Bilo bi glupo od tebe da odeš.

Ovi moji izveštaji nisu sasvim taèni.

Èinjenièno jesu ali ne iskazuju šta se stvarno dešava.

Atmosfera vašeg odnosa je drugaèija od ove opisane u izveštaju?

Tako je. -I vi ste zbog toga uznemireni?

Dozvolite da budem sasvim iskren.

Da li mislite da pokušava da vas zavede?

To nije tako jednostavno.

Moglo bi se i tako nazvati. Ali to nije...

To nije samo fizièki. To je mnogo više od toga.

Nisam siguran šta pokušava da mi ponudi.

Skoro kao da želi sa mnom da podeli taj svoj èarobni, mali svet.

I...

Da li vam sve ovo èudno zvuèi?

Ne, ne zvuèi èudno.

Nije nepoznato da pacijenti pokušavaju da zavedu osoblje,

kao i obratno, na žalost.

Da li ste se ikad lomili da prihvatite?

Da.

Da, jesam ponekad. I...

Znate, ja u stvari mislim da Lilit nije nesreæna.

Veæina pacijenata jeste.

Ali, mislim da ona nije. Ima neki...

Ne znam, ima kao neki... -Zanos.

Kako rekoste? -Zanos.

Zanos? To je prava reè za to.

Jeste. U Šekspirovo vreme znaèila je "ludilo"...

kao što su to èesto znaèile i reèi "ekstaza" i "nevinost".

Mislim da se svi mi ovde, na neki naèin bavimo zanosom.

A kad se èovek posveti prouèavanju same prirode zanosa...

može mu se desiti da bude lišen istog.

To je jedan od rizika koji preuzimamo.

Da li vam ikad prièa o svojim priviðenjima?

Da.

O, da.

U njenom sluèaju, retko kad je moguæe reæi šta je fantazija a šta èinjenica.

Da li vam je ikad prièala o svojoj porodici?

Ne, koliko se seæam.

Imala je brata koji je poginuo nesreænim sluèajem.

Pretpostavljam da njega nikad ne spominje.

Znate, nikad nisam ni pokušao da je ispitujem.

Ne, ni ja ne bih.

To bi se, verovatno završilo katastrofom.

Šta ste rekli, koliko dugo je veæ ovde?

Od svoje osamnaeste godine.

Šta mislite, kakve su joj šanse?

Jako male.

Ipak, nikad se ne zna. U poslednje vreme joj je mnogo bolje.

Posebno sam zadovoljan uticajem koji, izgleda imate na nju.

Ta devojka, od kad je stigla ovamo, nije imala kontakt sa svetom...

osim sa svojim sopstvenom.

Mislim da radite jako dobar posao.

Ipak, prièamo o jako malim šansama.

Prošle nedelje se se video sa doktorom Lavrijeom, zar ne?

Prièali ste o meni?

Izmeðu ostalog.

Šta si mu rekao?

Reci mi.

Misliš da treba?

Misliš da hoæu?

Svakakve prièe o mom detinjstvu sam mu izmislila.

Misliš da ti veruje?

Poverovaæe bilo šta o meni, osim da sam sreæna.

On i živi samo zbog toga, zbog pronalazaka i priznanja.

Sigurna sam da bi voleo i tvoja da èuje. -Šta bih mu ja rekao?

Zar ne znaš?

Izvinite.

Dobro jutro, gospoðice Artur.

Pravim nešto za vas... u radionici.

Rekoše mi da vam je sledeæe nedelje roðendan...

pa sam poželeo nešto da vam dam. Ne znam da li da vam kažem šta.

Ipak mislim da æe biti jako lepo.

Mnogo vremena provodim radeæi na tome.

Trebalo bi da bude gotovo za dan ili dva.

Idite u vožnju?

Divan dan za bicikl.

Mogu li i ja sa vama?

Žao mi je...

možda neki drugi put.

Sad ste me razoèarali.

Èekaj, èekaj.

Stani.

Reci mi, molim te.

Misliš da ne znam koliko patiš?

Znam. Znam koliko je teško kad voliš nekog...

a ne smeš da obelodaniš svoju ljubav.

Meni možeš da kažeš.

Molim te.

Ne mogu.

Ne mogu više da izdržim.

Gadno si se posekla. Moraæemo da se vratimo.

Imaš krv na licu.

Sad se oseæaš èistije?

Misliš da sam te zarazila?

Lilit.

Nikad u životu nisam mogao ništa vredno da uradim.

Vole bih da mi pomogneš da bar jednu stvar uèinim kako treba, pošteno.

Ako želiš meni da pomogneš, odlazi.

Mene èast ne može spasti.

Pa, kako smo danas?

Svi ste mi tako ozbiljni.

Da li se danas desilo nešto što bi neko želeo da nam isprièa?

Zar baš niko ništa nema da nam kaže?

Gospoðice Verigold...

vi ste nam se upravo vratili. Imate li nešto da nam kažete?

Sreæna sam što sam opet sa...

To je tako glupo.

Merigold. -Ja bih volela da...

Zašto ste se smejali dok je prièala gospoðica Verigold?

Njeno ime mi je strašno smešno.

Toliko mi je smešno da sam pukla.

Sad sam sve shvatila.

Benito, rekao si da želiš celoj grupi nešto da kažeš.

Hoæeš li?

Jeste li videli nekad plesaèa koji puši?

Ne želim više. Ne znam zašto.

Roðen sam za to. Roðen sam da se kreæem.

Roðen sam da budem slobodan. Roðen sam da se izrazim, da stvaram.

Više mi ništa nije preostalo. Presušio sam.

Znam da... znam da...

volim to.

Ali mi se èini da bih tu ljubav koju imam lako mogao i da mrzim.

Da je uništim zato što me opseda... -Ko ti je dao pravo da uništavaš?

Ko ti je dao pravo da bilo šta uništiš? -Niko mi nije dao pravo.

Sam sam tako izabrao. -Nemaš pravo.

Nemaš prava da uništavaš dar koji ti je Bog dao. On pripada svima nama.

Ne slažem se sa tim. To je moj dar...

i ja æu sa njim da radim šta ja hoæu. -Šta, bre, misliš, ko si ti?

Kako se usuðuješ da tako nešto uzmeš sam u svoje ruke?

Ti to meni? -Da! Da!

Nemaš prava! -Kako to misliš, ko sam ja?

Ko si... Bog ti je dao izuzetan dar.

Tvoj dar je namenjen svima nama. Zato je na nama...

da presudimo imaš li prava... -Neæeš ti ništa presuðivati.

Ti si izgubio svaki kontakt sa stvarnošæu?

A šta je to tako lepo u vezi sa stvarnošæu.

Zašto mi ne kažeš da me voliš? Zašto mi ne kažeš da me voliš?

Zato što te volim.

Mene èast ne može spasti.

Da ti ostvarim san. Da ti ostvarim san.

Da ti ostvarim san. Da ti ostvarim san.

Zovi me "Lilit".

Dobro jutro. kakva je ono sinoæ bila oluja! Jeste li videli?

Da. Oko tri sata mi se otvorio kapak, pa me probudio.

Mislim da nikad nisam video onakav pljusak.

Proèitao sam vaš izveštaj. Da li je sve dobro prošlo? -Prilièno dobro.

Da li sad imate više samopouzdanja?

Mislim da se radilo samo o uobrazilji, o poèetnièkoj nervozi ili tako nešto.

Da li i dalje imate èeste fantazije?

Ne, pomenuo sam to u izveštaju.

Nema intimnih razgovora koje bih morao da znam?

Ne, ne. -Dobro, ostaæemo u kontaktu.

Volela bi da ode da pogleda viteški turnir u Barnsvilu...

ja sam joj rekao da æu vas pitati za dozvolu, pa...

Da li ste je sami pitali?

Samo je iskrslo. Prièali smo nešto. Èini mi se o konjima.

I ostali bolnièari su mi podneli dobre izveštaje. Veoma sam zadovoljan.

Svakako, povedite je.

Hvala.

Kao neko drugo vreme, drugi prostor.

Vitezovi i kopljanici. -To je jako stari obièaj,

koji je donet iz Engleske. Samo što danas...

umesto da obaramo jedni druge sa konja, gaðamo kopljem kroz prsten.

Mi?

I ja sam to radio dok sam bio u vojsci, i dok sam bio klinac.

Jesi li bio dobar?

Prilièno dobar.

Vidi lutku.

Koju? -Onu tamo. Kupi mi.

Pošto lubenica?

25 centi. One velike su 25 centi.

A koliko je led? -Ne prodajemo led, gospojo.

Ja bih radije malo leda. Mogu li da dobijem malèice?

Da, gospojo.

Daj, ja æu.

Kao dijamant.

Da, gospojo.

Progutala je dijamant!

Svu bi je isek'o iznutra da ga je progutala. Iskrvarila bi.

Hoæeš da vidiš moju krv? -Da, gospojo.

Dodirni mi usne.

Nema krvi. Znao sam da se šalite.

Ima, ali je ne vidiš. Providna je, kao voda.

Ima belu krv.

A koje je tvoja boje? -Moja je crvene. Èesto se poseèem.

Ne, nije.

Plava je.

Vrele i plava.

Nemam novac. Ne mogu da ti platim za dijamant.

Mogu li da ti platim poljupcem?

Da, gospojo. -Doði ovamo.

Do viðenja. Hvala. Bilo je izvrsno.

Ovaj je najlepši od svih. Sija kao zlato.

Vins mi nije rekao da æe i vas dovesti. Pravi je ðavolak.

Jahaæeš?

Za mene?

Uzmi i koplje. Tamo je, pored drveta.

Doneæu ti ja.

Pod kojim imenom æeš jahati? Moram da te prijavim.

Vitez od Poplar Lodža. -Boje?

Mogu li da uzmem tvoju maramu?

Plava i zlatna.

A sada je vreme da poène takmièenje u jahanju.

Gospodo vitezovi, pravila su sledeæa,

dužina staze je 80 metara.

Vreme jahanja je 10 sekundi.

Vaše alke vise...

na 2 metra iznad zemlje.

Sada æemo poèeti jahaèko takmièenje.

Neka se vitez od Doranstauna pripremi za start.

Rašèistite stazu, molim vas. Deco, držite svoje balone.

Juriš, viteže!

Tri alke!

Sada æemo smanjiti preènik alki na dva santimetra.

Sada æemo staviti alke preènika dva santimetra.

Neka se vitez od Doranstauna pripremi za start.

Rašèistite stazu, molim vas.

Juriš, viteže!

Tri alke! Tri alke!

Viteže od Poplar Lodža, spremi se za start.

Juriš, viteže!

Tri alke!

9.3 sekunde. Najbolji rezultat dana i pobednik.

Da li je ovo vaša dama? -Da.

Krunišite je za kraljicu ljubavi i lepote.

Volim te.

Kad bih veèeras umrla, da li bi to bilo dovoljno?

Onda æu živeti zauvek.

Tako je nežno...

svuda, osim tamo gde su te ranili.

Sad je to moja rana.

Zdravo.

Dobro veèe.

Zar neæete da veèerate?

Malo kasnije.

Ako hoæete, mogu poslužavnik da vam donesem u sobu.

ne, hvala.

Nisam mogla da ne primetim da ste uspeli...

da ubedite gospoðicu Artur da u nekoliko navrata poðe sa vama.

To je stvarno neverovatno, s obzirom da mesecima nije nigde izlazila.

To vam, naravno, nije u opisu radnog mesta, zar ne?

Nije?

Pretpostavljam da sebe smatrate prilièno ubedljivim mladiæem.

To mi je posao.

Misim da je to najdepresivniji moguæi posao.

Zabavljati ekscentriène usedelice, mlatiti se sa tupavim devojkama.

Ja to ne vidim tako.

Ne, sigurna sam da ne vidite.

Delujete kao jedan principijelan èovek.

To je mnogo manje kompliment nego što mislite.

Laku noæ, gospodine...

Brus.

Da, naravno.

Principi, gospodine Brus...

su podložni preispitivanju.

Moramo da budemo oprezni.

Misliš da je grešno voleti me?

Misliš da sam sposobna za ljubav?

Da sam sposobnija nego što misliš, da li bi prestao da me voliš?

Mislim da me ne voliš.

Mnoge stvari ovde nisu dozvoljene, ali smo ih mi radili.

Pitam se, šta bi bilo kad bi saznali.

Da im kažem?

Ako misliš da æe verovati tebi a ne meni, slobodno im reci.

Ako neko od osoblja podrži moju prièu, možda mi poveruju.

Šta to govoriš?

Ako izgubim ovaj posao više se neæemo viðati.

Volim te, Vinsente.

Droljo pokvarena!

Kad bi otkrio da tvoj bog voli i druge...

kao što voli tebe, da li bi ga mrzeo zbog toga?

Svima vama pokazujem svoju ljubav a ti me prezireš zbog toga.

Gospodine Brus, želim nešto da vam pokažem.

Ovo je poklon koji pravim za nju.

Veæ sam ga pokazao gospoðici Brajs. Misli da je lep, zar ne, gospoðice?

Da. -Napravljen je od kedrovine.

Kao što i sami vidite, dizajn je veoma složen.

Znate, do sad nikad ništa nisam napravio svojim rukama.

To je kutija za njene bojice.

Nikad ranije je nisam video ovako sreænu, a vi?

Vinsente?

Vinsente, pobogu.

Èoveèe, šta radiš tu na toj kiši?

Izašao sam malo da prošetam pa sam sluèajno nabasao.

Hoæeš malo da uðeš?

Upravo se spremamo za kafu.

Hoæeš da popiješ kafu sa nama?

Znam da bi Norman jako voleo da te upozna.

Pa, ako nije neki problem i ja bih voleo njega da upoznam.

Normane!

Normane, ovo je Vinsent Brus o kome sam ti toliko prièala.

Drago mi je. Baš smo dugo èekali na ovo zadovoljstvo.

Hvala. -Vinsent je, sluèajno prolazio.

Popiæe kafu sa nama. -Dobro, odlièno.

Sedi ovamo, Vinse, dok nam Lora donese kaficu.

Neæe dugo, dušo? -Samo što nije gotova.

Nisi zaboravila na moj sastanak? -Ne znam kako bih mogla da zaboravim.

Veèeras imam sastanak Veæa Graðana.

Žene ne shvataju svu važnost graðanskih stvari.

Muškarac preuzme svoje graðanske dužnosti...

a one se odmah osete zapostavljene. -Valjda si u pravu.

Sigurno si strašno sreæan što si se vratio?

Jesam. -To je bila prava avantura, zar ne?

Boga mi, jeste.

Ja sam pokušao dva puta da se prijavim ali nisam prošao.

Problemi sa crevima.

Je l' ti smeta televizor? Samo æu da...

Nego, da nisi možda...

upoznao mog mlaðeg brata. On je Prva Mornarièka Divizija...

bili su tamo negde u istom delu svet gde i ti.

Ne, ne, nisam.

To je jedna sjajna jedinica. -Sjajna, je l' da? Sjajna.

Nik ima sjajni ratni dosije. Ni sad mu ne ide loše.

Ispostavilo se da je roðeni trgovaèki putnik.

Mada to i nije uobièajeni posao za bivšeg marinca.

Svaki put kad ga vidim, kažem mu,

"Nik, nikad nisam ni pomislio da æu te videti u ženskim gaæama".

Ženske gaæe, to mu je posao. Ženske gaæe.

Da, shvatio sam.

Možemo samo da mu zavidimo.

Prošle godine je zaradio 3.600 samo na narudžbinama.

To uopšte nije loše, zar ne?

Nije.

Ponekad poželim da i ja krenem na neki put.

To je, višestruko dobar život.

Dušo!

Zar moraš toliko da urlaš, Normane?

Znaš da majka pokušava da dremne.

Dobro, neæemo sad o tome.

Šta je sa kafom?

Žao mi je što sam ovako upao.

Ne, ne, ne. Ostani. Želimo da èujemo sve o tebi.

Lora mi reèe da radiš u sanatorijumu. Je l' to taèno?

Da, uèim da postanem nešto što se zove profesionalni terapeut.

Ma nemoj? Profesionalni terapeut?

Prilièno zanimljiv posao, pretpostavljam?

Može da bude. -Da.

Nego...

pretpostavljam da se na takvim mestima svakakve stvari dogaðaju, je l' da?

Sad mi pade na pamet da mi je Lora rekla...

da je i tvoja majka bila malo...

Hvala ti.

Upao si u nezgodno vreme. Moram da idem inaèe æu propustiti sastanak.

Najbolje da krenem... -Ne, ne, ne. Samo ostani.

Lora, daj mu one kolaèiæe sa kupinama.

Jesi li izneo ðubre?

Izneæu kad se vratim. -Ovo je veæ treæa noæ...

Ne mogu o svemu da razmišljam. Prosto, ne mogu o svemu.

Imam u glavi neke mnogo važnije stvari nego što je ðubre.

Drago mi je što smo se upoznali. -I meni.

Nadam se da æeš svratiti opet da se lepo isprièamo.

Hvala.

Možeš li da veruješ, Vinsente?

Ja pijem?

Molim te, popij i ti.

Vinsente, otkud ti veèeras?

Još niste popravili taj sat.

Zar nije èudno kave stvari ljudi pamte?

Ja sam mislila da si me skroz zaboravio.

Nisam bila sigurna kako æeš se oseæati kad èuješ da sam se udala za Normana.

Èak sam mislila i da bi mogao da budeš ljut na mene.

Zašto bih bio?

Razmišljala sam o tebi.

Sluèajno sam te videla dok si prolazio. Pretpostavljam da je to razlog.

Bio si sa nekom jako lepom plavušom.

To je jedna od naših pacijentkinja.

Sigurna sam da æeš imati puno uspeha na poslu, Vinsente.

Oduvek sam se nadala da æeš jednog dana pronaæi sebe.

Vinsente, šta ti je?

Idem ja polako. -Vinsente...

Da li se seæaš kad sam ti rekla...

da neæu spavati sa tobom dok se ne udam?

E pa, sad sam udata.

Ne smem da idem preko ulice.

Da je ovo moj obruè, ja bih vezala trake sa malim zvonèiæima.

To je dobra ideja, gospoðo, ali koliko bi to koštalo?

Onda bih morala da ti dam neki dinar.

Preteklo nam je nešto, zar ne, Vinsente? Od mog džeparca?

Koliko? -Dolar.

Izvoli. Ne zaboravi, to je samo sa zvonèiæe.

Da, gospojo i hvala.

Vratiæu se za par dana da vidim. Kad, Vinsente? U èetvrtak?

Kako se zoveš? -Dejvid.

Gospoðo, kupio bih ovaj akvarijum.

Opet poèinje.

Po celu noæ tako vrišti. Ko to vrišti iznad mene?

To je naš prijatelj, gospodin Dejvis, zar ne?

Zašto mu nekako ne pomognu? Ne znaš ti koliko je ovo strašno.

Šta bi ti da urade? -Da ga ubiju.

Nisu ovde da bi ubijali ljude. Ovde su da bi ih leèili.

Misliš?

Misliš da mogu da izleèe Lilit?

Da li znaš šta ona želi?

Misliš da mogu da izleèe ovu vatru?

Da li znaš šta treba da leèe?

Želi da na svakom živom stvorenju ostavi znak svoje požude.

Da je Cezar, to bi radila maèem.

Da je pesnik, koristila bi reèi.

Ali, ona je Lilit.

Mora da koristi samo svoje telo.

Ruke su ti hladne. Kao smrt.

Zašto si ukrao moju lutku?

Kakvu lutku? -Znaš ti.

Nemam predstavu o èemu prièaš. -Lažeš.

Rekao si da me voliš a lagao si me. Kako da verujemo jedno drugom,

kad me stalno lažeš? -Èekaj malo. Stani!

Nisam ti ja ukrao lutku. -Lažove! Lažove!

Lažove! Lažove! Lažove! Lažove!

Lažove!

Lažove.

Uzeo sm je zato što te volim.

Jesam li ti pokazala svoju kutiju za bojice?

Moju novu kutiju?

Je l' da je lepa?

To mi je poklon od Ronija.

Od Ronija? Ko je Roni?

Moj brat.

Tvoj brat je mrtav.

Misliš?

On mi je uvek davao poklone.

Cveæe.

Onog dana je u ruci držao ružu.

Sve latice su se sasušile kao mali cvetiæi.

Šta si mi ti ikad poklonio, Vinsente?

Volela bih da nas izvedeš zajedno napolje.

Njegove ruke su tople...

nisu tako hladne kao tvoje.

Uvek mi pravi divne stvari.

Baš je sladak.

A ja sam okrutna prema njemu.

Prièaj mi još o svom bratu.

O mom bratu?

Nema tu šta da se kaže.

Mrtav je.

Zamolio je gospoðicu Brajs da mi je donese.

Ko je zamolio gospoðicu Brajs?

Stiven.

Stiven Evševski. On mi je napravio kutijicu za roðendan.

Je l' da je to baš dirljivo?

Sutra æeš nas izvesti u šetnju, je l' da?

Izvešæeš nas u šetnju.

Je l' da?

Dobro veèe.

Hoæete da sednete?

Ova muzika je božanstvena, zar ne?

Danas ste se videli sa gospoðicom Artur.

Da li vam je pomenula moj poklon?

Jeste.

Jeste? Pa, je l'...

Da li joj se svideo?

Pokazala ga mi je. -Pokazala ga vam je?

Onda mora da joj se svideo.

Znate, mislim da poèinje nešto da oseæa prema meni.

Slažete se?

Od svih ljudi ovde, mislim da ste vi jedini koji nas razume.

Kako je sve lepo.

Još prošle noæi sam se užasavao ovog drveta.

Da li znate da mi malo treba da uništim ovaj list?

Da ga ubijem...

onako, iz sreæe.

Kako nas nemarnim sreæa može uèiniti, a opet je sve predivno.

Èovek oseæa nekakvu povišenu osetljivost.

Èujete stvari koje nikad ranije niste èuli.

Vidite stvari koje nikad ranije niste videli.

Možete da osetite boje.

To je svakako ono što i ona oseæa kad uhvati zrak sunca u svoju prizmu.

Predivno se oseæam kad sam sreæan.

Mislite li da ludilo...

može biti tako jednostavno kao nesreæa?

Možda je sasvim suprotno.

Ne razumem vas.

Kako to mislite?

Ni sam ne znam šta sam mislio.

Ponekad, tek tako nešto kažem. Ne biste trebali da mi verujete.

Ali, ja vam verujem.

Kao što verujem i onome što oseæam.

Rekoste da vam je pokazala moj poklon.

Da li vam je nešto rekla? Da li joj se svideo?

Da li je prièala o meni?

Voleo bih da mi dozvolite da se preselim ovde.

Od nekoga je uzeo kuhinjski nož.

Prislonio ga je na grudi a onda svom težinom pao na pod.

Kad? -Tamo negde oko svitanja.

Greta je otišla da ga potraži kad se nije pojavio na doruèku.

Recite da mu pokriju ruke.

Nije voleo da mu ljudi gledaju prste.

Šta je bilo? Došla je majka?

Videla sam hitnu pomoæ. Gledala sam sa prozora.

Došli su po mog brata, zar ne? Odneli su ga.

Videla sam ih. Videla sam hitnu pomoæ.

Odneli su ga na nosilima, prekrivenog belim èaršavom.

To je bio Stiven.

Stiven?

Lažeš. Zašto me stalno lažeš? -Ne lažem te.

Misliš na onog gospodina sa lepim rukama...

koji mi je napravio kutiju za bojice?

Jesam li ti pokazala svoju kutiju za bojice?

Trebalo je da nas vodiš u šetnju.

Ne. -Rekao si da za par dana možemo u šetnju.

Ne znaš šta sam uradio. Ubio se.

Mrtav je.

Ne, ja stvarno ne znam šta to prièaš.

Ne razumem šta hoæeš da kažeš.

Ne bi smeo da govoriš tako užasne stvari.

Lažeš kad govoriš takve stvari. -Uradio sam pravu stvar.

Želela si da to uradim. Reci da si želela.

Ne umiru zbog toga.

Samo reci da sam uradio pravu stvar.

Reci mi to.

Reci da si želela da to uradim.

Ja ne ubijam stvari koje volim.

Nisam ubila svog brata.

Sam je skoèio.

Skoèio je jer se nije usuðivao da me voli.

A ja sam to želela.

Želela sam.

Šta još želite da znate, doktore? Uvek tražite od mene da vam prièam o svemu.

Zar ne znate dovoljno o meni, doktore?

Ja sam Vinsent.

Vinsent?

Ostavi me na miru, molim te.

Ostavi me na miru, molim te.

Vinsente?

Vinsente?

Vinsente?

Zdravo.

Piæe? -Naravno.

Ali, ja èastim. Dugujem ti pijanku.

Viski i èašu vode.

Viski i èašu krvi.

Znaš, ako si u raketi možeš da im uzvratiš vatru.

Oni se dezintegrišu.

I ostaneš sama u kosmosu.

U kosmosu, sasvim sama.

Ne znam šta je ispravno.

Žuta kosa, žuta traka.

Ovo je za tebe... kuèko.

Pomozite mi.

zgaca62@yahoo.com