Original subtitles

www.titlovi.com

"Pariz, 1900-ta. "La Belle Epoque".

Kakav mir. Kakvo bla�enstvo!

Kao da ni�ta nije moglo da uzburka miran tok tih bla�enih dana...

"Nova drama u 4 �ina. U 3 �ina"

Ma je I' tako?!

Zar sam ja kriva... �ivotinjo!

Nemoj tako. Susedi...

- Za�to sam do�la �ak iz Pize?! Da me ostavlja� samu

u ovom predgra�u, da bi ti i�ao u grad, i spavao u hotelu?!

Prevr�io su svaku meru!

- Re�i �u ti samo hvala! Hvala lepo! - Marcelle!

Zna� da je to zbog mog posla.

Rade se vazna ispitivanja i potreban je ekspert!

I to kakav ekspert! A �ta to moli�u te ispituje� no�u u pariskom hotelu?

Sobu grofice Brandolini, umrle pre 20 godina pod misterioznim okolnostima...

U njoj se pojavljuju duhovi koji prave nesnosnu buku no�ima!

Prave buku?

Prava pri�a za rubriku"verovali ili ne"! - Moze� se smejati koliko zeli�...

Procenjujem da je problem u cevima,

ali stanar �eli da raskine ugovor sa vlasnikom hotela.

On se tome protivi, i sud je mene

zamolio da ispitam stvar. Treba da prespavam u njoj i uverim se!

Stru�njak za duhove? Da li ti mene smatra� ludom Henri?

Jedna je stvar kristalno jasna... Ovo je po�etak kraja!

- Gde si po�la? - Da zalijem kaktus.

Misli� da se poslovi po ku�i sami rade dok ti

lunja� po hotelima i izvodi� kerefeke?!

- �ta se de�ava s tobom? - Upropastio si mi zivot!

- Ja? Pa sve radim da bih te usre�io! - Ja... sre�na? Dobra �ala!

Ode�, ceo dan te nema, a uve�e do�e�

crknut, nema� snage ni da popri�a� sa svojom �enom!

Prostre� se u krevet, zaspi� k'o klada.

Misli� li da sam se udala za tebe da bih ti bila sluga!

Ose�am se ko bedna kuvarica! Kao obi�na krpa za brisanje poda!

Ubijam se od posla svakog dana. Naravno da sam iscrpljen!

- Henri! - �ta se pa vi me�ate?

Ne gurajte nos u tu�e stvari! Vi in�enjeri, sedite i

radite kod ku�e u svojim papu�ama!

Kakva je to buka tamo? �ta se de�ava?

Ah, vi ste svedok Angelique, da vidite samo �ta ja sve moram da trpim!

- �ekajte samo dok ne budete 20 godina u braku kao ja!

Eto, sad se ceo kom�iluk ume�ao!

Odoh ja u grad i vra�am se tek ujutru.

- �udim za malo mira i ti�ine! - Pravite veliku gre�ku, Henri.

A vi gledajte svoja posla! Zdravo!

Jadno dete! Da se moj Boniface tako ophodi prema meni...

- �ta bi bilo du�o? - Ne bih tra�ila ni sekund!

�ta biste uradili?

- Bacila se na prvog mu�kog koji bi mi nai�ao!

- Ne bi valjda zaista? - Nego kako!

Jadnik bi bio zgnje�en na mrtvo!

- Dobar dan, g-din Boniface. - Dobar dan Maxime.

Oprostite, trebaju mi podaci o cevima za vodu u zgradama ranog 18-og veka.

Pretra�io sam ujakovu biblioteku ali nema ni�ta.

Imate li vi kakvih knjiga?

- Mo�da. Idite tamo, pogledajte sami. - Mogu li? Puno vam hvala!

Da samo znate, Madam Cot... - Da znam... �ta to?

Ve� mesecima ste predmet obo�avanja osobe koja

u vama vidi krasnu ru�u Italije...

Njegovo divljenje prema va�oj Ijupkosti mo�e se iskazati jednom re�ju: strast!

- Zaista? A ko je taj �ovek? - Ja.

Molim vas nemojte se uvrediti. Vi ste izuzetna �ena!

Molim vas, Bonifacio, �ta to govorite! Ja sam po�tena i

udata �ena. Imam svoje obaveze!

Bra�ne du�nosti se nekad moraju zaboraviti! Va� mu� vas zapostavlja! Zanemaruje vas.

- Nau�ite ga pameti. Osvetite mu se! - Tako je. Moramo ne�to u�initi.

Idemo u restoran na ve�eru zajedno! Ve�eras, gde nas svi mogu videti!

- A potom mali slatki randevu? - Ne, nikad!

Ali ve� je skandal �to izlazite javno sa mnom!

Va�a osveta mora biti smrtonosna i brza!

Pokaza�u mu ja!

- Pokaza�u vam da mu�karac mora biti jak, ne�an

i u�asan u svojoj strasti!

Mo�da nemate skrupula u opho�enju, ali svakako umete sa �enama!

Hvala vam... na�i�emo se negde kasnije.

- Gde? - Pojma nemam.

Pa smislite ne�to. Ne mo�emo lutati ulicama cele no�i!

- Obe�avam da �u ne�to smisliti. - Nadam se!

Moja �ena.

Draga moja... adieu.

- Bi�e� skroz mokar! �ta radi� tamo? - Zalivam cve�e!

- Jesi li na�ao �ta si tra�io Maxime? - Da, hvala vam, gospodine Boniface.

- Izvinite, gospodine. - "Dokaz da...

"Oronule stare zgrade Pariza? " Vidi, vidi...

- Zanimaju vas stare zgrade? - U stvari, cevi za vodu z tim zgradama.

Znam ja neke stare zgrade u gradu. Mora da su stare vi�e od 50 godina!

- 'o�ete da vam ih poka�em? - Obavezno! Kada?

Ve�eras?

- Ali, putujem vozom kod roditelja, za Marseille...

Prekinite!

Kako prijatno ose�anje. Ne znam samo za�to...

Ne? Izgledate bolje.

- Jel me vidite bez nao�ara? - Da... Mnogo bolje.

Pa �to ih onda nosite?

- Vidimo se ve�eras? - Ali moj voz u 11...

Ni�ta zato, ne�e nas valjda stare zgrade zadr�ati cele no�i.

Kakva neobi�na devojka...

- Gospodin i gospo�a Boniface. - Hvala vam.

Va�e novine.

Ovo �e biti t-t-te-�ko izvesti...

Victoire! Ne�emo ve�erati kod ku�e.

Ne jede� kod ku�e? Gde ide�?

Do moje sestre. Bolesna je. Mo�da ostanem da prespavam.

Reklama za Hotele? Kakva bedasto�a!

- Hotele? - To ne bi smeli da dozvole! Slu�aj:

"Lepo odmorite u Hotelu "Paradiso". Pogodno za parove. "

- "Zajedno ili odvojeno. " - Zajedno ili odvojeno?

- Zar to stvarno ka�u? - Evo vidi sam.

- "Sobe po svim cenama. " - "Popust za du�i boravak. "

- Odvratno! - Ta�no. To je pravo �udo.

Jedan gospodin �eli da vas vidi. Gospodin Martin.

- Martin! Sa sela. - Nas stari drug. Neka u�e.

- Ovo sme�e baci! - Ne�e vam vi�e trebati?

Ne, nipo�to!

Martin u Parizu... Se�a� se kako je bio gostoljubiv u Valencu?

Bili smo u gostima dve nedelje. Tako je Ijubazan i lepo govori.

Napokon, on je uva�eni advokat!

- U�ite, dragi Martine. - Kakvo lepo iznena�enje.

- Uzmi gospodinov �e�ir i kaput, Victoire. - Mora da ste skroz mokri.

- Sedite, raskomotite se. - Dragi prijatelji... ka-ka-dra...

- Kako mi je drago �to vas vidim. - Mora da ste jako umorni. Sedite.

- Ali ja... hu-hu... - �ta li mu se desilo?

- Ni-ni-nn-niste me ba� o�ekivali, jel? - Zaboga, �ta je to sa vama?!

- Ka-kk-o za�to? - Vi... Jedva da se prime�uje.

Vi imate govornu manu.

Kad smo bili kod vas ni�ta nismo primetili.

Pro�lo le-lee-le-to, dve nedelje vreme je bilo pr-r-r-...

- Pr-r-rr...? - �ekajte, nisam zz-a-vr�io...

Vreme je bilo prr-rr... -elepo!

- Naravno, da. - I kad je vreme je tako pr-r-r-

elepo! - ... ja pri�am normalno kao i svi.

Me�utim, kad parr-aa-para...

- Paradajz? - Ne, kad plju�ti kao sada...

- Po�inje mo-mmmoj... - ... va�?!

- Moje mucanje. - Hodaju�i barometar.

A kad je o-o-rk... tornado, ne mogu da izustim ni re�!

Drago mi je da vas opet vidim, Martine.

Nisam zaboravio �ta ste mi pro�log I-I-ee-e-ta rekli.

- "Kad ste u Parizu, s-ss-vratite do nas. " - Koliko �elite. Dva, tri dana...

- Ostanite bar tri dana. - Da, molim.

- N-n-ne. - Ne�ete me valjda Ijutiti, Martin...?

Ne, ma-ma-me-me... - Mesec?!

- Bio sam sre�an sto imam tu pri-pri... za tu...

- �ta?! - Privilegiju.

- Jako ste Ijubazni. - Nadam se da ne�u b-b-iti na teretu.

Samac poput vas sa jednim kofer�etom, ma niste vi teret!

- Imam iznena�enje za vas. - Divno! Pa on je mislio na sve.

- Unose kofere unutra. - To su m-m-moji.

- Kako veliki prtljag! - Pa to je spomenik!

- A ovi drugi? - Isto moji.

Jedan, dva, tri, �etiri... Ali ni�ta ne razumem...

- Sad ide iznena�enje. - Iznena�enje? Preterujete.

- Suvi�e ste dobri. - Hajde da ih otvorimo!

- Za-za-�to? - Da vidimo iznena�enje.

- Ho�e da nas dr�i u i��ekivanju. - Pet prtljaga punih iznena�enja!

�ta bi to moglo biti?

Daj nosa�ima po �a�u vina, Victoire.

Da, Gospo�o. Sledite me, gospodo.

Va�a velikodu�nost je ... nrzme.. izvrlj.. nmre..

Nemerljiva! Nikad ne mucam kad ispravljam drugog.

To je za mene. Evo iznena�enja.

Vi ne poznajete moje �erkice, jel?

Kada ste pro�log le-ee-e-ta bili kod mene, bio sam sam.

Ali od smrti moje supruge, pre osam godina -

- Mmm-oje su �erkice bile u mmm-anastiru. A nedavno su ga zatvorili.

P- pp-o�to ih nikad niste videli, hteo sam da vas iznenadim-

- I do-do... do-o-vedem �erkice.

- One su iznena�enje? - Da, naravno.

- A sav ovaj prtljag? - To je sve nj-nj.. njihovo.

- Do�ite, slatka moja de-dd-d.. - ... co!

- Prava invazija! - �itavo krdo!

Pri�ao sam vam o bra�nom paru Boni Boni Boni

Face! - Tako je. Poljubite ih.

Slatke su... nismo znali da imate decu.

- Jesu li sada u nekom drugom manastiru? - N-n-ne.

- A gde �e �iveti? - Ovde.

- Nipo�to! - Sami ste rekli.

Ali to je bilo iz �iste Ijubaznosti re�eno.

Odazvali ste se mom pozivu i to je fino. Ali ne sa celim bataljonom!

- Ova ku�a nije nikakav kamp! - Onda ih nn-n-ne bih ni poveo.

Samo malo, molim vas, ho�u da popri�am sa svojim mu�em.

- Ovo je tvoja krivica, nisi smeo da ga zove�!

- Jel, ti ga kao nisi pozvala da uzvrati� gostoprimstvo!

Bila sam u�tiva a i mislila sam da ne�e prihvatiti!

- E pa nije moja gre�ka �to jeste prihvatio!

- Ne bi ni do�ao da ti nisi onoliko navalio "Do�ite, pa do�ite!"

Na kraju je morao do�i pa crk'o puk'o!

Dakle, moramo da nastavimo putovanje?

- Da prijatelju, prosto nemamo dovoljno soba!

Ja vam izvinjavam, po�la sam da

obi�em bolesnu sestru, i ve� kasnim... Do vi�enja!

Do vi�enja, gospo�o.

- Dakle, vreme je da krenemo g - din Boniface.

Da pripremim va� prtljag.

Da bar imamo adresu kakvog dobrog hotela...

Victoire! Reci nosa�ima da vrate sve ove kofere natrag u ko�iju.

- Gospo�o Cot! - �ta svi ovi koferi rade ovde?

Ni�ta, rekao sam da ih odnesu.

Na�ao sam ono �ta nam treba - Hotel "Paradiso", Rue de Provence 220.

Hotel "Paradiso", Rue de Provence 220.

- Oh, hvala vam! - Martin... Ni�ta hvala, prijatelju dragi...

Stra�no mi je �ao �to nemamo mesta za sve vas.

Na�a susetka, Madam Cot. Gospodin Martin, sa podmlatkom.

- Mmm-mi idemo dakle. U hotel! - Da, tako je, do vi�enja!

Do-do-oo-vi...

- �ta �emo sad? - Place Vendome, za pola sata.

Maxime je jo� ovde? - Da, u trpezariji. - Moram da po�urimo.

Gospo�o Cot...

- Marcelle! - Za pola sata.

- �ta je sad? - Tvoja ve�era. Victoire izlazi ve�eras.

Mislim da ne�u jesti kod ku�e. �asti�u sebe lepom ve�ericom u restoranu.

Ne�e� ni slu�ajno! - Za�to moli�u?

Zato �to si o�enjen �ovek a takav ne izlazi na

ve�ere bez svoje supruge!

- �ta bi Ijudi pomislili? - �ta?

Kad ide� u restoran, ide� samo sa mnom!

Ve�eras jede� kod ku�e!

- Svidelo se tebi ili ne, izlazim u restoran!

Oh ne�e�!

- Ho�u! - Vide�emo mi jo�!

- Daj mi! - Nikad!

- Daj klju�! - Nikad!

En garde, g-din Boniface! Evo ti ovo! I ovo!

I ovo! Touche!

Lep dan, Monsieur Boniface! Vidimo se ujutru!

Pusti me van! Otvori!

Navukla je rezu!

Ko�ija�u!

Skandalozno!

Stop! Pazi, put je zatvoren!

Vra�aj se!

- Dobar komad, jel? - Da, umetni�ki!

Za "Follies"!

Da, cigara.

Kakvo dostojanstvo. Kakva... �enstvenost.

Ona ima troje dece i mu�a profesora.

Oh, Marcelle... kako bih voleo vas da vidim na

ovoj Ijulja�ci...

Bojim se visine. Za kakvom me vi �enom smatrate?

Lepo smo se dru�ili, a sad, Boniface, molim vas, da krenemo.

- Na na� mali 'rendevouz'? - Da, da, samo da po�urimo.

Treba da se vratimo ku�i do pono�i. �ta ako se va�a �ena vrati no�as?

- Mo�da joj se sestra oporavila. - Nadajmo se da nije.

Dobro do�li u Hotel "Paradiso". O�ekujete jo� nekog?

Znam ta�no �ta gospodin �eli...

Ugodan malo gnezda�ce gde �e on i dama opustiti...

Ne, ja ne o�ekujem nikoga! Vi treba mene da o�ekujete!

Ja sam G-din Cot. Stru�njak iz Odbora arhitekata.

Da, da, da... svakako!

Zbog sobe sa duhom nesre�ne grofice...

Bila je prava dama. Od kako umrla, soba je opsednuta.

- Gde je soba? - Ovuda, prvi sprat.

Svaka no� grozni zvuci �uju, name�taj ska�u gore-dole,

zidovi krcka i lupa...

Evo sobe gospodine.

Drago mi je �to vi ve�eras spavati ovde, ne ja...

- �ta �e svi ovi kreveti ovde? - Nisam mogao izdajem ovu sobu.

Pa smo uredili za poslugu, ali svi pobegli.

- Ni potr�ko iz hotela ne�e spava, ka�e ukleta!

Izgleda jako mirna sobica.

Sada, da. Ali u pono� po�ne grmeti i lupati.

Laku no�, gospodine.

Laku no�... da vidim...

Cigare... �etka...

- Hej, ti! Po�uri! - �ta je ovo?

- Jesi li �uo zvonce? - Kakvo zvonce?

Kad gost pozvoni, vidi� broj sobe i i hitro otr�i�!

- Oh, razumem... - �ta �eka�? Pohitaj!

- Jel video broj sobe? - Kakav broj?

Broj 22, idiot! Slede�i put gledati u zvono ne samo slu�a�!

Brzo, tr�i!

De�ko, ima� li karte?

Gospodine Anniello...

�ta mislite �ta sam video u sobi 22?

- �ta? - �enu i to golu golcijatu!

Slu�aj mali, nisi ti u selu, nego u veliki grad!

- Idi pokucaj na vrata sobe 27. - Onog tur�ina?

Nije platio ra�un. Uzme� kofer i baci� kroz prozor.

- A njega baci na vrata! - Ja?

Ko drugi?

Evo gostiju!

"La Grande Antoinette"! Kraljica pesme. Dobro do�li!

- Ovo je Grof. - Divno izgledate! Dobar dan gos'n Grofe.

Na�em vama lepo gnezda�ce gde �e gospoda biti na svom miru...

Recite onom kretenu da odmah vrati moje kofere!

Kad plati - dobije torbe! Ne obazirati se na njega.

- Pozva�u policiju! - Policiju?!

- Dosta! - Ovaj hotel je stara rupa!

To je la�! - E pa vide�emo! Jo� �emo se ve�eras videti!

Vidi, vidi!

Ne sme ovaj ode kod policija.

Sad vam dati njegova soba! Prelepo!

- Monsieur? - Ja sam Georges Feydeau.

Vi rezervisali sobu. Spremna �eka vas.

Broj 21, drugi sprat.

Feydeau...

- Gospodin je sam? - Potpuno.

Sad pokazati sobu. Lepo malo gnezda�ce...

Ose�ati se dobro, kao kod ku�e g-din Grof.

Ugodno i mirno, Mademoiselle. Evo, broj 9. Lepi snovi.

Laku no�, Mademoiselle. G- din Grof...

Slu�aj. Kad ima� problem sa gost, kao malopre

sa tur�in...

- Onda uzme� kroz rupu i gleda�. - Kako?

- �ta misli� �ta je ovo? - Bu�ilica? Da se prave rupe u zidu!

Kad neko pravi nevolju ja ovako...

i sve vidim!

Ima li koga?

- Portir! - Ovo je neki stari hotel.

Staromodan, ali u nekom novom hotelu mogli bi nas prepoznati.

Ovde ne mo�emo nai�i na nekog koga znamo.

Hotel je nebitan. Da smo samo zajedno...!

Dobra ve�e, Signor i Signorina.

Znam ja �ta gospoda �eli...

Krevet, gde gospoda sebe ho�e opustiti. Sledite me,

Poljska princeza je ovde provela prvu bra�nu no�.

Vidite? Va�ni Ijudi su boravili ovde.

Ovuda. Br. 11.

- �ta to bi? - Ni�ta. Ne obra�ajte pa�nju.

- Izlazite? - Da, idem do kafane da popijem �a�u piva.

Vra�am se za pola sata.

- Marcelle! - Boniface...

- Ne, zovite me Benedict. - Ako �elite, Benedict...

Oh, Marcelle!

- Obo�avam vas... - Dim mi ide u nos!

Bacite je!

Ko�tala jet 40 sua, trebali bi da je zavr�im...

ma, nema veze!

- Dopada li vam se moja haljina? - Svaka haljina vas �ini neodoljivom!

- A bez haljine ste najvi�e neodoljivi! - Ali ova mi je nova.

Haljina nije bitna. Bitno je ono u njoj.

"Omot nije va�an kad je u njoj prava bonbonjera!"

Samo vas vidim. �elim vas. �elim vas!

�ta vam je? Benedict!

- Volim vas! - Nikad vas takvog nisam videla!

Kontroli�ite se, Benedict. �ampanjac vam je izgleda udario u glavu.

Ha! Ba� me briga �ta mi je

udarilo u glavu! Vi...! Cigara...! �ampanjac..!

Cigara... �elim vas!

- Niste povre�eni? - Ne, to sam namerno uradio.

Trula stolica! Kad su ve� stavili ovu jednu,

bar je trebala biti ispravna!

Van!

Stolica iz sobe 11...

Ko bi to uradio?

Izvinjavam se, nisam znao da je soba zauzeta,

hteo sam samo da vratim stolicu.

- E dosta mi je vi�e i te stolice! - Ali ona pripada ovoj sobi.

Ma, nosi je napolje, ne�u da je vidim!

- Ne�to se �udno ose�am... - �ta vam je?

Hladno mi je po glavi... ma, pro�i �e brzo.

Marcelle... Sami napokon.

Da samo �ujete kako mi srce od Ijubavi za vama lupa!

'o�e da isko�i!... tup-tup...!

Stvarno ska�e!

Bledi ste! Boniface! Benedict!

- Oh, ba� se �udno ose�am! Sasvim neobi�no...

- Sedite... - Gde? Vi�e nemamo ni stolicu!

- Eno sto�i�a! - Oh, Marcelle...

Oprostite mi na ovoj nesvestici. Uskoro �e pro�i.

Ovo je zbog cigare, i �ampanjca. Ne pijem nikad ni�ta osim vode.

I ba� sad mora ne�to da mi se desi kad mi �ena nije ovde.

- Sedite mirno! - Ne, moram da �etam.

Skinite bar kaput. Done�u vam �a�u vode.

Hvala vam mila...

�ek'�ek...

- �ta li je to...? - �ta nije u redu?

Ne znam. Ne�to me bocka niz ki�mu.

To je dobar znak! Krv je krenula da cirkuli�e.

- �ta ose�ate? - Kao da neko bu�i rupu kroz mene!

- Gde? - U dnu ki�me!

Mora da krvarite! Treba odmah da zovemo doktora!

Ne, ne... treba mi samo malo sve�eg vazduha...

I �olja �aja. De�ko?

Ima li kakav balkon ili terasa? Treba mi sve�eg vaduha!

Jedan sprat navi�e, hodnikom pravo samo.

Momak! Donesi fla�u tople vode za gospodina.

I �aj. Bilo koji!

�aj...? Da...

Odmah...

Evo nas deco. Idemo!

�to li mi je ona dama preporu�ila ovaj hotel?

Nije neko prijatno okru�enje. Ah, moramo negde

da prespavamo, kasno je.

Ne vidim nikog ko do�ekuje goste.

Gde li je recepcioner?

Evo...

- Da se gospodin ne prehladi gore na balkonu?

Ne�e, madam, stala je ki�a.

Pozdrav! �ekamo satima dole.

Madam Cot mi je preporu�ila va� hotel.

- Imate li dve sobe. Jedna za mene, druga za moje �erke.

Pa i nemamo...

- Da, soba stare Grofice! - Koje Grofice?

- Grofice Brandolini. - Da, naravno.

- Jako je davno umrla ovde... - Jadnica.

Ovuda, gospodine. Velika je soba.

Evo je.

- Ali ovo je nekakva spavaona! - Samo to imamo za sad...

- Ima lepu veliku kupaonicu. - Ne�u valjda deliti sobu sa �erkama!

Prvo vi odete u ovaj veliki krevet -

- Navu�ete zavese, a onda nek se mlade dame sre�uju za spavanje.

- Koliko napla�ujete ovu sobu moli�u? - Da vidim...

- Sedam franaka, bez dodatnih tro�kova. - Odli�no. Uze�emo je.

Laku no�, gospodine. Laku no� devojke.

Nek ostane na� prtljag dole. Odlazimo ujutru.

Laku no�.

A sad da se spremimo za spavanje...

Imamo samo jednu lampu...

Momak! - Madame Cot?

- Vi ste Madam Cot? - Ne! Da, jesam.

Jutros sam imao �ast da vas upoznam, u ku�i g-dina Bonifaca.

Deco! Madam Cot je ovde.

- Ba� lepo �to vas vidimo, Madam Cot! - Vri voda za �aj, Madam Cot!

- Ah, sad je �uo kako se zovem... - �aj...? Odseli ste ovde?

Ne! Da... mu� mi je odseo ovde.

Selimo se iz vile, a do tad smo ovde...

- Voda vri! - �ula sam! Moram i�i...

- Pozvala bih va� na �aj nego... - Molim lepo! Hajde, devojke.

Ho�emo �aj! Ho�emo �aj!

Fino izgleda. Treba nam jo� neka �oljica.

- Lepa soba. - Jel? Sedite.

- Rado, nego imate manjak stolica - Ah, vidi stvarno!

- Evo �olja! - Treba�e nam i par stolica.

Devojke, pomozite mu.

Napuni�u �ajnik, Madam.

Stavite ih ovde.

Idem ja sad po onu fla�e tople vode... za bolesnog gospodina.

Ah, da, da. Sedite samo.

- Kako �ivite vi i va� gospodin? - Da, sve je odli�no.

Hajde deco, uzmite �aj same.

- Da li �esto vi�ate na�eg prijatelja Bonifaca?

- Ne, znate i sami kako se �ivi Parizu...

Boniface, dragi moj. U�ite!

- Upravo smo razgovarali o vama! - Dobro ve�e, gospodine Boniface!

Kako ste? Eto, prolazio ovim krajem

pa rekoh, da svratim i pozdravim Madame Cot!

- Kako ste pa�Ijivi. - Jeste stvarno!

Recite mi, uvek izlazite vani ovako u ko�ulji?

Imao sam veliku poderotinu na sakou, odnesoh ga malopre do kroja�a,

- Lepo! - Jeste, jeste!

- Sedite svi. - Hvala!

- �oljicu �aja, gospodine Boniface? - Hvala lepo.

- �e�er, g-din Boniface? - Hvala.

- Ala vi volite slatko! - Hvala.

- �ta je novo u Parizu? - Republika.

- Je li va�a gospo�a dobro? - Odli�no! Va�a isto?

- Znate dobro da je umrla pre osam godina! - Naravno...

- Verujte mi ja... - Evo va�e fla�e s toplom vodom.

- Va�e fla�e? - Pa, da...

Kad god do�em u ovaj hotel, obavezno naru�im jednu fla�u vru�e vode!

Ovaj hotel je jako poznat po tim

fla�ama tople vode. Niste znali?

�ena mi uvek ka�e"kad god prolazi� pored Hotela

"Paradiso", svrati po fla�u vru�e vode".

- Vrlo zanimljivo. - Ali.. ja nikad nisam...

Ko te �ta pita! Bri�i vi�e odavde!

Vidim da ste jako umorni, izvinite me, odlazim sada.

- Hvala vam, gospodine Boniface... - �to nam ne rekoste da ste umorni!

Uzmite va�e stolice i idemo u na�u sobu. Ne smemo tako dugo smetati.

Do vi�enja, draga damo, i laku no�! Hajde deco.

Laku no�, Madam Cot.

Odoh do dole, kobajagi, pa se odmah vra�am!

Nebesa, kakva lekcija...

Do vi�enja, Boniface, i ne zaboravite da pozdravite �enu!

Ho�u, ho�u.

- Oh... - Laku no�, Mr. Boniface.

Laku no�, G-din Boniface!

Odmah moramo napustiti ovaj hotel. Pripremite mi ra�un.

- Ne treba vam vi�e soba? - Ne!

Brzo u kupatilo pa na spavanje!

I ne previ�e glasno! Ljudi spavaju.

Kako lepe toalete! Luksuzne nema �ta!

Cigare... "Regalia"!

Dobar nam je ovaj hotel. Nekako doma�i i fin.

Odli�an je, tata.

Bade mantil! I papu�e! Na sve su mislili!

Kako im se samo isplati sve ovo!

Sad se setih one fla�e s toplom vodom, odoh da pozovem momka.

Po�uri!

- Opet vi? - Tako je.

Vratio sam se samo da vam ka�em ne�to va�no.

�ta?

- Bio sam u susedstvu... Razumete? - Ne sasvim.

Kad sam si�ao dole �ujem pri�aju Ijudi

da je sastanak vlade danas protekao prili�no uzburkano.

Vladi je prigovoreno zbog bud�eta. To je vrlo osetljiva tema.

Tako�e, rekli su da �e Kabinet vrlo skoro pasti!

Kuda ova zemlja srlja, blagi Bo�e? �ta li ova dr�ava misli?

Pomislio sam odmah: "Ovo moram da ka�em Martinu"...

- Ali �ta ja tu mogu da uradim? - Ako niste zainteresovani, onda...

Ako je tako, onda laku no�.

- Hvala, laku no�. - U svako doba.

- U�ite unutra, ina�e cete se prehladiti. - Krenuo sam za jednu fla�u vru�e vode.

- Uzmite moju. - Nikako.

- Lepo od vas. - U svako doba. A sad unutra...

- Laku no�. - Laku no�.

- Laku no�. - Laku no�.

- Opet vi?! - Da se rukujemo...

- Laku no� - Laku no�.

Mislila sam nikad ne�ete do�i! �e�ir i kaput u ruke i odmah be�imo odavde!

- Gde su mi? - U kupatilu.

- �ta ste mi uradili sa �e�irom? - Mora da je negde.

- Pa gde?! - Bio mi je u ruci kad

sam i�ao gore na vazduh. Mora da mi je ostao gore.

Sme�no jel'?

Ama �to li ste ga i nosili gore? Domah idite i vratite mi ga! Ne zanima me!

- Da, �ekajte me. - Brzo!

- Kako su duhovi? - Ne�e pre pono�i, stru�nja�e...

- Hajde deco. - Spremne smo. U�i tata.

Duhovi? Gluposti.

Lopov koga treba uloviti.

Bez sumnje. Evo, ostavio je i dlake na �etki.

Moram da pripazim.

- Pa gde je? - Mora da ga je neko maznuo.

Obavi�u maramu oko vrata.. Odmah idemo!

- Gde me to vodi�? - Oh, u jedan stari hotel.

- Ali, moj voz... - Mo�e da sa�eka!

Dobra ve�er Signor i Signorina. Da pogodim �ta bi gospo�ica...

Malo gnezdo gde �e gospodin i gospo�a ose�ati udobno...

- Izvinite, imate li teku�e vode? - Svakako.

- A iz kog su ta�no perioda? - George!

George! Eto tebe... do�i.

- Ima li koja soba slobodna? - Broj 11 je upravo oslobo�ena.

- Hvala. Idemo li gore? - Da, za mnom.

- To je Maxime! - I Victoire!

Ovuda.

Nadam se da shvatate kako je ozbiljan korak koji �emo preduzeti?

Ne ja.

Broj 11 �e sad biti slobodan.

- Ostajete cele no�i? - Nadam se. Va� je voz do sad oti�'o!

- Dolaze ovamo! - Zaklju�ajte vrata!

Nemam klju�!

Ne mogu zaklju�ati! Ovamo, iza ovih vrata.

- Da sam znao... - Ne bi do�ao?

- Iskreno... da. - Uzimamo sobu.

Moramo da sedimo cele no�i ovde. Kakva lekcija... kakva lekcija!

- Moj krevet! - Jedva sam �ekala!

Moj je ovaj!

- Prvo da uvijem kosu. - Dobra ideja, i ja �u.

- Igra mi se duhova. - Li�imo ovako na duhove.

Duhovi!

Znamo li "ve�ti�ju pesmu"?

"Ve�tice na metlama, kao le�inari na nebu... "

Duhovi! Duhovi!

�erke �avola! Izlazite napolje!

U pomo�! U pomo�!

- �ta to bi? - Pomo�!

- Moj ujak! - Pomo�! Pomo�!

Dakle...

Oprostite!

Kakva je to glupost? �ovek na krevetu?

Da vidim ja to!

Madam... izvinjavam se.

Gluposti...

Lepo vam ka�em da lupetate. Nije nikakav �ovek nego �ena!

Victoire?

- Victoire? - Evo me.

Tiho! Jo� uvek valjda umem da razlikujem �oveka od �ene!

�ovek i �ena! Skandalozno!

Ovo mora da se razjasni! Momak!

- De�ko! - �ta je sad?

�ta ovo zna�i? Mu�karac i �ena se kriju u na�im krevetima!

- A, zna�i, videli ste je? - Koga?

Soba je opsednuta... duhom jedne mrtve �ene!

Mrtve �ene?!

Deco!

- Jeste li videli moju decu? - Va�u decu?

Oprostite, Madam.

- Umre�u od straha ako sad ne pobegnemo! - Moramo pa�Ijivo. Hajde!

Nazad! Moj mu�!

Ljudi! Hvala bogu!

- Otvorite! - Ne smete u�i!

Molim vas, otvorite mi!

- Otvorite! - Ne smete ovamo!

- Ne mogu, ja�i je od mene! - Pustite me!

To je moj �e�ir! Vratite mi!

Molim vas...

U pomo�, Duhovi!

U pomo�!

- Crnac! - Ne, ja sam, Benedict.

Ali skroy ste crni! Ova �e me no� dokraj�iti!

- Sve je gotovo. Idemo ku�i sada. - Kakvo olak�anje.

Cajkani! Be�ite!

- Cajkani? - Tu su!

- Ma �ta to pri�a? - Izgubljeni smo! Policija je ovde!

Moramo da be�imo!

- Pusti me unutra, Marcelle! - Uhapsite tog �oveka!

Moje pona�anje je neobja�njivo, znam. Ali, ja sam ovde sa svojom �enom.

- Kako se zovete? - Gospodin Cot.

Otvaraj.

- A sad, gospo�o... - Ali inspektore...

Ne razumem. Ja sam udata i po�tena �ena,

a ovo je moj suprug.

Shvatam.

- A kako se zovete? - Moje ime?

Ovaj...

Moje je ime... Gospo�a Boniface.

- Tako sam i mislio. Pokupite sve u zgradi.

Dosta je bilo sa va�im lupetanjima...

Uhapsite tog �oveka!

Za njim! Vratite se ovamo!

Nazad!

Pretra�ite sve sobe!

Otvaraj! Policija!

- Policija?! - Dakle...

Otvaraj! Policija!

- Oprostite, gospon Feydeau. - Zadovoljstvo je moje.

Sve pohapsite i vodite ih u stanicu!

Svi na ispitivanje!

Ulazite svi! Hajde...

- Ko je tamo? - Victoire.

�ta li si radila... �ta �eli�?

- Da vam donesem kafu? - Da, molim te.

Madame se nije jo� vratila a ja nemam klju�.

Onda moramo da �ekamo da se gospo�a vrati.

- Ko je? - Ja, Marcelle.

Jel ste sami? Dignite bravu s va�e strane!

- Boniface... Boniface! - Kakva no�, Marcelle!

- Ja sam upropa�tena i to sve zbog vas! - Ma nije valjda...

Uhva�eni smo u hotelu, pa �ta, mi nismo nikakvi kriminalci.

- Policiju zanimaju kriminalci. - Znate i sami kako to ide...

Jednom kad vas uhvate, sledi ispitivanje, istraga,

da se popune razni formulari i spisi...

A kad moj mu� sazna za sve, oboje �emo stvarno u zatvor!

- �ta �e biti sa nama? - Hrabro, samo hrabro!

Mali prepla�eni ze�i�u...

Kakva mala upla�ena maca...

- Imate ne�to na nosi�u crno... - Ja? Crno?

- A vi? Pogledajte se u ogledalo. - Ja?

No�na mora!

Mogli su nas ostaviti da no� provedemo u policijskoj stanici, kao i ostali.

A �ta kad ne budete mogli da doka�ete da ste gospodin Cot?

Onda �e inspektor do�i ovde, ispitiva�e nas...

Moj mu�, ustao je ve�.

Boniface!

Da ne verujete kakvu sam uzbudljivu no� imao!

Jel'te, vi ne verujete u duhove?

Duhovi? Naravno da ne. Za�to, �ta se desilo?

- Svojim o�ima sam ih video! - Oh, jel'?

U to vi�e nema sumnje! Bio sam u jednom hotelu - na poslovnom zadatku -

- uveren da zvuci koje sam trebao ispitati dolaze iz starih cevi. Ali, da �ujete ovo:

Spavao sam oko pola sata. Probudim se... okru�en duhovima!

Oko sebe �ujem sablasne zvukove i �apat vila!

Stvorovi u belom ple�u okolo!Istr�ao sam kao vetar iz sobe!

Naposletku, naletim na dva Ijudska stvora

bar sam mislio da su Ijudi, jedno od njih je bila �ena.

Nisam joj mogao videti lice, sakrila ga je ispod mog �e�ira!

Ne pitajte me ni kako ni za�to. Na sebi je imala �ipkanu haljinu nekakvu...

- Tu bih �ipku prepoznao me�u hiljadu drugih!

Ma nije valjda?

Nepobitno! Imala je izvezen neki cvet, rododendron, evo ovde.

Odjednom, isko�i nekakav od�a�ar iz kamina!

Ne pitajte kako i za�to. Od�a�ar, tako, va�e gra�e i visine!

- Ne, ne, mnogo ni�i. - �ta? Mo�da malko ni�i.

Pre nego sam se sna�ao, odgurao me je brzo iz sobe.

Taj me hotel vi�e videti ne�e!

- A jel va�a gospo�a veruje u te pri�e o duhovima?

Nisam je jo� video.

Jutros kad sam do�ao, kucao sam na vrata, nije me �ula.

Mora da �vrsto spava.

Morao sam prespavati u gostinskoj sobi. Oh, kakva je to no� bila!

Kakva no�!

- Jo� je u ba�ti. - Moram odmah da se otarasim haljine!

- Gotova sam ako je vidi! - Idi na prednja vrata.

Zaklju�aj vrata!

Hvala, gospodine.

Boniface! Boniface!

Benedict! Jesi li tu?

- Jel' si ti, Angelique? - Da, dragi.

Oh, Benedict! Kako sam sre�na �to te vidim.

- Angelique, �ta ti se desilo, oko ti je modro!

Ma, ne spominji mi!

- Shvata� li da si zamalo ostao bez mene. - Pri�aj mi sve.

Imala sam groznu nesre�u, �ivot mi je visio o koncu,

mogao si me zauvek izgubiti!

Stvarno stra�no...

Pa kao �to zna�

uzela sam ko�iju, sve spremila i lepo smo krenuli

al ubrzo smo se na�li na zemlji, svo troje!

- Troje? - Ko�ija�, konj i ja.

- Bili smo blizu ulaza u grad, kad se konj prepla�i

auta i po�ne da ska�e!

Ko�ija� je poku�ao da ga smiri, ali

nije vredelo - odleteli smo u vis i u dalj

na sred seoske poljane, u pra�inu, a nikog �ivog u blizini da nam pomogne!

U tek u takvim trenucima, kad �ivot visi

o koncu, �ena shvati koliko joj mu� zna�i.

Svaki sam sekund na tebe mislila. Na tebe, koji nisi bio ni kakvoj opasnosti!

Pomislila sam: "�to nije sad sa mnom. "

Ali nisi bio sa mnom, jel tako? I, �ta misli�, �ta je dalje bilo?

Odvezli su nas nekim drvenim, selja�kim kolima

ubile me one tikve i bundeve...

Onesvestila sam se, sve dok jutros nisam do�la sebi i razaznala gde sam...

- Bila sam na nekakvoj farmi, okru�ena gomilom nepoznatih Ijudi.

Bili su tako dobri i gostoljubivi. �teta �to sam

sa sobom imala samo 100 franaka.

Tako sam im rado htela dati sve �to imam na svetu!

- Da nisi malo preterala? - Ali spasli su mi �ivot!

Jutros sam se malo oporavila, stavili su me

opet na neku prikolicu sa povr�em,

i dokotrljali me nazad do ku�e! I, evo me!

- U�as jedan.. - Jadna tvoja �enica!

- Specijalna po�iljka gospo�o! - Onda... ostavi�u te da se malo odmori�.

Ah, mo�da niste primetili ali... Oko vam je modro kao va� �e�ir!

Nisam primetila? Ma, �ta ti mala misli�? Ti �e� biti prime�ena kad te dohvatim!

Odmah idi i pripremi mi kupku!

Policijski inspektor? �ta li ho�e od mene...?

"Madam je zamoljena da do�e do policije

i sa sobom ponese li�na dokumenta. "

Dokumenta?! �to li sad to?

"Gospo�a Boniface, uhap�ena sino� i sprovedena u policijsku stanicu

u dru�tvu gospodina Cota u Hotelu "Paradiso". "

Ovo je ludilo!

Boniface! Haluciniram. Boniface!

- �ta se desilo? - Policija!

- Policija? - �itaj... vidi!

Ne, ovo je stra�no! Pro�itaj samo!

"Gospo�a Boniface, uhap�ena sino� i sprovedena u policijsku stanicu

u dru�tvu gospodina Cota

u Hotelu "Paradiso". " - Ja! Mene su uhapsili!

Ti? Prokletnice! �ta si radila tamo sa gospodin Cotom?

Ni�ta! Pla�i� me!

- Jel istina �to pi�e ovde! - Nije!

Sad �emo to odmah da re�imo! Idemo!

Zar ti, Lucrezia Borgia, ti, �ena kojoj sam verovao!

To je la�!

Kunem ti se, sve �to sam ti rekla je istina!

Konj i bundeve... seljaci... sve!

- A gde �ive ti seljaci? - Miljama odavde, ne znam ta�no!

Zaklju�ala mu�a ku�i, i oti�la da

utoli seksualni apetit sa gospodin Cotom!

Ne, to je prljava la�!

Cot! Molim za malo va�e pa�nje.

Sile nebeske, vi znate istinu. Smilujte mi se i opravdajte jadnu mene!

- Gde ste proveli pro�lu no�? - U Hotelu "Paradiso".

�ta? Mora da sam skrenula sa pameti!

Da li je mogu�e-vi i ja... ne, nemogu�e!

A sa kim ste to bili u hotelu? Da niste mo�da sa gospo�om Boniface!?

Sve znam. Vi ste Ijubavnik moje �ene!

- Ma vi se �alite sa mnom, Boniface. - Pro�itajte sami.

"Madame Boniface...? Hotel "Paradiso"... sa gospodin Cotom?

- Ovo su la�ne optu�be! - A kako ih obja�njavate, moli�u?

Obi�na �ala kakvog obe�enjaka! Ja nisam primio poziv ni od koga.

- Gospodin Cot? - Hvala.

"Gospodin Cot, uhap�en sino� sa gospo�om Boniface "...?

I dalje negirate optu�be? Kako se udu�ujete da pori�ete oboje?

Evo, izvoli.

- Divna je. Molim vas, nisam ja vredna ovog...

Nije to moj stil, a i tebi bolje stoji. Eto ti na poklon!

- Madam Cot! - Sti�em!

- Nemoj nikom re�i da sam ti je dala. - Hvala puno, Madam. Divna je!

- �ta je bilo? - Madam Cot...

- Vidite ovog �oveka... - Mog mu�a?

- On je Ijubavnik moje �ene. - To nije istina!

Padnite mi u naru�je.

Blagi Bo�e! Marcelle?

Niste smeli tako odjednom! Pa to je neka �ala, zaboga!

Kako se usu�uje� da mi se obrati�! Dakle, to su ti tvoji "duhovi"!

- Eto vas! - Martin?!

- Kakva no�, prijatelji! - Slu�ajte, Martin...

Dobro jutro, gospo�o Boniface. �ta vam je to sa okom?

U sred smo neke va�ne, privatne diskusije, ho�ete li molim vas, da nas izvinite...

Madame Cot... Kako ste se vi sino� izvukli?

- Odli�no, svi smo odli�no... - U staklenik. Sad �emo mi...

- Da bar padne ki�a! - Na �ta li je mislio?

To je stari izraz u Valensiji, kad se �eli da zna

jel se neko naspavao u�tivo se pita:

- "Kako ste se vi sino� izvuklii?" - Nisam nikad �ula za to!

- Svi znaju za taj izraz. - Gospo�o!

- Policijski inspektor! - Stigao je ba� na vreme!

- �elim da pri�am sa gospodin Cotom. - Evo me, inspektore.

Nisam vas odmah prepoznao. Sino� vam je lice bilo zamazano.

- Moje lice? - Ali, sad vas prepoznajem.

Vas sam sino� uhapsio sa gospo�om Boniface U Hotelu "Paradiso".

- Mene?! - Da.

Jedva da sam mogao da vam vidim lice ispod onog �ipkastog �ala.

Ali, sad vas prepoznajem. Ali to nije ni bitno.

- Kako to mislite? - Slu�aj je okon�an.

Kad sam �uo da ste to vi, g-dine Cot, uva�eni arhitekta -

- osetio sam krivicu �to vam je moj slu�benik

uop�te i uputio taj poziv.

Vidite - planiram da kupim jednu lepu ku�icu na selu, pa sam mislio...

Ja izri�ito �elim da znam �ta se to dogodilo sino�!

Ja vam garantujem za va� posao i prebivali�te,

niko vas ne�e dirnuti!

Ne zanima mene va�a garancija! Ona gospo�a i gospodin su mi za brigu!

Dobro jutro.

- Pa�Ijivo pogledajte i nas i njih, poku�ajte da se setite!

�ak i da joj niste videli lice, zacelo ste primetili njenu figuru?

�ini mi se da je dama imala manje proporcije od vas, ali to je mo�da opti�ka varka.

Ali se ta�no se�am da je dama imala �ipkanu haljinu sa rododendronom!

- E pa ja nemam takvu haljinu! - Ni ja!

Imate i druge uhap�ene osobe. Pitajte njih prepoznaju li nas!

- Ko su ti Ijudi? - Imam njihova imena...

Dajte!

"Bonnard, radi u bifeu. " Njega sigurno ne poznajem.

"La Grande Antoinette", "Gos'n Martin sa svojim �erkama. "

- Gos'n Martin je do�ao malopre! - A on ima �etiri �erke.

- On je na� �ovek. - Idemo da ga pitamo.

- Ose�am da tonem! - Ne mislite na to, samo polako.

Da, on je. Se�am ga se dobro.

Inspektore! Ne opet!

Imam par pitanja za vas, Martin.

Molim vas! Nemojte svi u glas. Ne mogu vas �uti!

- Da li ste sino� bili u Hotelu "Paradiso"? - Da, i uhapsili su me!

- Jeste li tamo videli gos'n Cota i mene? - Ne, vas nisam video.

- Vidite?! - Policija je uhvatila moje �erkice...

Ne zanimaju nas sad va�e �erke. Da li je bilo

i drugih Ijudi, koga ste videli?

Svakako da je bilo i drugih. To vam lako mogu re�i...

Gotovi smo!

- �ujete li to, Boniface, pitaju koga sam video tamo.

Da, �uo sam.

- �elite da znate koga sam video? - Da, koga?!

Video sam...

�ta vam je?

Odgovorite! Koga ste videli?

- Recite! - Da ste odmah rekli,odmah!

Sad mo�emo samo da mu damo da napi�e �ta ho�e da ka�e! U�imo unutra!

Odli�na ideja!

- Gos'n Martin. - Sad �emo lepo sve zapisati!

- Sedite. - Sve zapi�ite.

Olovka!

- Polako. - Celu listu.

�ta se de�ava? Sad i unutra pada ki�a!

Victoire! Victoire!

Victoire!

Voda kaplje sa plafona, prelila se kada!

Victoire!

Dolazim, gospo�o.

- Presvla�ila sam se i... - Voda preliva iz kade i kaplje u sobu!

Rododendron! Ovamo, svi, do�ite!

�ta je sad... �ipkana haljina! Prepoznajem je u hiljadu!

- Mo�e� mi objasniti otkud ti ta haljina? - Samo sam je probala...

- Jesi li bila sino� u Hotelu "Paradiso"? - Kako znate?

- I to pod mojim imenom? - Kako to mislite?

- Dovoljno si rekla. - �uli ste je. Ona je.

Da, se�am je se jako dobro. Sa kojim ste gospodinom bili?

Pa...

Koja vesela dru�ina! Gde si uja�e! Dobro jutro ujnice!

Dobro jutro i vama. Ne zamerite, pro�ao sam va�om ba�tom, nikog nema kod ku�e.

Nisi u Marseillu!

Pobegao mi voz, a bilo je kasno nisam hteo da vas budim usred no�i...

Da �ujem istinu, Maxime. Jesi li sino� bio u Hotelu "Paradiso"?

Ha, znate za to! Da, grozan hotel, nikako ga ne preporu�ujem za boravak!

Ko je bio sa tobom u hotelu?

U redu, ovaj... Victoire.

Victoire?!

Ovo je �ovek koga tra�ite!

- Evo ga! - Da, svakako da je on.

Se�am ga se jako dobro. Misterija re�ena.

- O�igledno. - Ne razumem.

Ni re�i! Zatvori slavinu i pravac u svoju sobu!

Martin!

- Evo mog sssp-sssl, moje liste! - Nije nam vi�e potrebna.

Morate na voz, vra�ate se u Valenciju!

- Idemo, idemo, da vas ispratimo! - Ki�a je stala.

"I pored manjih nesuglasica -

�ivot se nastavio u svom miru i blagoslovu.

Kasnije te jeseni, Pariz, grad svetlosti, sijao je

i blistao rasko�nije no ikad.

Veliki restorani su vrveli od raznih tra�arija i abrova.

Pozori�ni repertoar za tu sezonu bio je odli�no izabran.

Diva Sarah Bernhardt je u slede�em komadu imala zadatak da

glumom prika�e sasvim nov karakter-lik mu�karca.

Novi komad Georges Feydeaua prikazuje se u "Palais Royale".

Privilegovani, koji su imali tu sre�u da budu pozvani na premijeru,

dohrlili su u pozori�te u vedrom raspolo�enju i

sa velikim o�ekovanjima. "

Marguerite!

- Gospodine Benedict? - Marguerite...

- Volim vas. - Vi?!

- Znate da ja ne mogu izdati prijatelja. - Znam, g-din Benedict.

Prijatelj ili ne, �ast je u pitanju! Budite moja, Marguerite!

- Oh, zaboravljate se Benedict! Ja sam po�tena, udata �ena!

- Ponekad treba zaboravi te formalnosti.

A ja? Zar nemam i ja bra�ne du�nosti? Pomislite na jadnu g-�u Benedict,

ona mrvicu sumnje u mene nema! Va� mu� vas je uvredio!

A kad je �ena uvre�ena, nema povratka na staro.

Ne, ne! Da! Gde? - Napred! Zajedno! Idemo.

Ne mogu, Mr. Benedict.

- Njegova pogre�ka u�inila vas je slobodnom �enom.

Ostavlja prelepu �enu da vene kao kakav kupus!

- Tako je, kao kupus! - Moram se osvetiti!

- Osveta mora biti ubita�na, brza. - Poka�ite mi put i ja �u vas slediti!

Do samog kraja, ma kakav gorak on bio! - Pokaza�u vam da pravi mu�karac...

mora biti jak, ne�an i stra�an u svojoj strasti!

Nemate ba� skrupula! Ali ste pravi �armer!

Hvala, Marguerite!

Pre samo sat vremena sam htela da vas grubo odbijem!

Znate onu "I �orava koka kljucne koje zrno" I ja ponekad imam sre�e!

- Sad ka�em samo - naredite i pokoravam se!

- Marguerite, plutam na talasu sre�e! Plutam...

- Benedict! - Potopljen sam!

Nemamo vremena za gubljenje. Mu� vam nije tu ve�eras,

slobodni ste kao ptica!

I ja �u gledati da se nekako oslobodim. Na�i �emo se negde.

- Gde? - Nemam ideju.

Seti�u se ne�ega, javi�u vam. A onda - osveta! Moja �ena!

Osveta!

prevela i sredila: Cokinica, septembra 2012.

Preuzeto sa www.titlovi.com