Original subtitles

DMITRIJ LESNEVSKIJ predstavlja

film ANDREJA ZVJAGINCEVA

POVRATAK

Nedjelja

Skočimo, kao što smo rekli!

Tko koristi ljestve, kukavica je i budala!

- 'Ajde, Vitjok. Ti si sljedeći. - Zašto ja?

- Jesi li uplašen? - 'Ajde, više...

- Strah me je! - Ne boj se!

Pazi da se ne povrijediš.

- Andrej, da koristimo ljestve? - Želiš da te zovu kukavicom?

Što ako se nešto desi?

Šuti! Skačeš poslije mene, OK?

- Jesi li se povrijedio? - Ne.

Hajde, mali. Skači!

Hej! Što nije u redu?

Ako si se uplašio, siđi dolje. Mi nećemo te čekati!

Čekaj! Skočit će! Treba se samo koncentrirati!

Vanja,

Skoči, hajde!

Andrej, hajde!

Već je kasno! Skoči ili siđi!

Jebi se onda!

Vanja, sine!

Mama! Mamice!

Rekla sam ti da ne dolaziš ovdje!

O, Bože!

- Obuci se. - Ne mogu.

- Idemo kući! - Ne mogu.

- Zašto? - Moram skočiti.

- Ne mogu sići. - Zašto?

Ako siđem, reći će za mene da sam budala i kukavica.

Nitko neće saznati! Ne brini se!

Ti ćeš znati...

Da sam se spustio, a ne skočio.

Ne glupiraj se, neću nikom riječi.

Možeš skočiti neki drugi put.

- Zaista? - Pa naravno.

Mama, sjedio sam ovdje uplašen.

Da nisi došla, umro bi.

Ma što pričaš, dušo! Zaista, ovdje sam sa tobom!

Ponedjeljak

Bok svima!

Bok!

Ne pričamo sa kukavicama.

- Što? Tko je kukavica? - Ti! Budala i kukavica!

Ti si kukavica, zar ne?

Riječi, Andrej, što je on?

Kukavica.

- Razumiješ? - Budalo jedna!

- Strgao si mi košulju, kretenu! - Razbio si mi usnu, idiote!

Mama će te ubiti!

Hajde, uhvati me! Hajde!

Mama! Strgao mi je košulju!

Laže! Razbio mi je usnu!

- Šutite obojica! - Mama...

Tišina, kažem! Tata spava!

Tko?

Tko spava?

Tvoj otac.

Uđite.

To je stvarno on.

Sipaj im malo vina.

Pa, bok.

Bok.

Bok, tata.

Da popijemo.

Sviđa ti se?

Pa i ne.

Meni se sviđa. Mogu li dobiti još malo?

Dosta ti je. Jedi.

- Je li ono tvoj auto u dvorištu? - Da.

- Hoćeš li nas provozati? - Naravno.

- Idemo na put. - Zaista?

Da. Sutra ujutro.

- Zaista mama? - Da, sine.

- Idemo na pecanje? - Naravno, ako želiš?

Mali!

Slušaj, mali!

- Što je? - Jesi li spakirao olovo za pecanje?

Da.

Dobro.

- Sam si ih spakirao. - Točno.

Jesi li vidio kako je veliki? Vjerojatno trenira.

Vjerojatno.

- Odakle je došao? - Samo je došao.

- Zar nisi sretan? - Sretan sam.

Mama je rekla da je pilot. Ne izgleda mi kao pilot.

Zašto?

Pa, znaš kakvi su piloti.

Uniforme, kape...

Na odmoru je, zašto bi nosio uniformu?

Možda.

Jesi li spakirao kameru?

Da, i svesku.

Zašto će ti? Za domaći?

Za dnevnik, budalo! Mijenjat ćemo se.

Da, možemo voditi dnevnik!

Kakva je to priča? Zašto se ne spava?

OK, mama. Spavat ćemo.

Što si ovdje stavio? Cigle?

- Vratit ćete se kući za dva dana! - Sve nam ovo treba!

OK. Spavaj.

Odakle je došao?

Samo je došao. Spavaj, ustaje se rano.

Utorak

Ivane...

- Što je? - "Molim, tata?"

Što?

Trebao si reći "Molim, tata".

Molim... tata?

Tako je bolje. U čemu je problem?

Je li se stidiš zvati svog oca "tata"?

- Ne... - Ne laži!

Ne lažem!

Zovi me tata, kao i svaki sin! Razumiješ?

- Da, tata! - U redu je, sine.

- Andrej, gdje smo? - Jesi li se probudio, mali?

Mislio sam da ćeš spavati cijelim putem!

- Ti i jesi spavao cijelim putem. - Što?

Jesmo li stigli?

Možda ima još 30 kilometara.

Da.

- Koga zove? - Otkud ja znam?

- Gladan sam. - Izdrži.

Grad nije daleko, tamo ćemo jesti.

Tata je to rekao.

- Tata? - Da.

Ali ja sam gladan sada!

Ivane, izvadi bocu iz ruksaka.

Nije tu, u džepu je!

Hvala.

Piješ i voziš?

- Da, hoćeš i ti? - Ne.

Ne slikaj to govno!

Slikaj mene.

Pričekaj.

Zatvoreno.

- Tata, kafeterija je zatvorena. - Vidim.

Andrej, idi vidi gdje možemo jesti.

- Kako? - Pa pitaj nekoga!

'Ajde, požuri!

- Gdje je Andrej? - Gladan sam.

Ma naći će nas, nije mala beba.

Andrej!

Dolazi!

Blize!

- Što tražiš ovdje? - Ja?

Da, ti. Što tražiš ovdje?

Tata, našao sam restoran.

- Trebalo ti je tri sata! - Htio sam malo razgledati.

Dok smo te mi čekali ti si ovdje gubio vrijeme?

Ovo se neće ponoviti, jel' tako?

- Samo sam htio... - Odgovori! Je li tako?

To se neće više ponoviti, tata.

Dobro. Jedimo onda.

- Ivane, idemo! - Ja neću.

- Što? - Nisam više gladan.

Pa rekao si da si gladan.

Prošlo me je...

Pusti ga, Tata. Tvrdoglav je kao magarac.

- Idite vi jedite, ja ću ostati ovdje. - Polaziš sa nama.

Hvala.

Ivane, imaš dvije minute da pojedeš.

Nisam gladan.

Vrijeme ti istječe.

Jedi taj kruh.

Prljav je.

Što misliš, tko će to pojesti?

Nitko. Bacit ćemo to.

Imaš još 30 sekundi.

Jedi juhu i kruh.

Čekat ću u kolima.

Sjedni tu i pojedi svoju juhu i kruh. Razumiješ?

Da.

"Da, tata. "

Da.

U redu je, sjedni tu.

- Jesu li svi sretni i podmireni? - Da. Hvala, tata.

- Da. - Dobro.

Evo, zovi konobaricu i plati.

Ne, sjedi tu i zovi je!

- Ali kako? - Imaš usta!

Gospođice!

Gospođo!

Andrej! "Oprostite. "

- Oprostite. - Samo tren.

Pričekajte me vani!

Halo? Zdravo, ja sam.

Što je to bilo s hranom? Pokušavaš biti duhovit?

Gubi se.

Jesi li vidio sav taj novac?

- Pa što? - Nema veze.

OK, momci!

- Imaš nešto love? - Ne.

A ako vam ja nađem nešto love?

OK.

Sergej, idemo!

Ukrali su mi novčanik! Uhvatite ih.

Možeš li sam?

Pričekajte me ovdje!

Ne znam što se desilo. Napali su nas bez razloga.

Ako ih pronađe, ubit će ih! Znam da ja bi.

Prati me!

- Je li to taj? - On mi je ukrao novac!

- On je tvoj. - Kako to misliš?

Udario te je. Radi sa njim što hoćeš.

- Molim vas, nemojte! - Čuti!

'Ajde, udario te.

Ne, neću!

- Ivane, i tebe je udario. 'Ajde, sine! - Pusti ga!

- Zašto ti je trebao novac? - Bio sam gladan.

Gubi se!

Nemate muda!

- Nisam bio spreman. - Trebao bi uvijek biti spreman.

- Što da nisam dobio pare nazad? - Ne znam.

- Zašto nisi izašao? - Bio sam na telefonu.

Andrej, Ivane, dođite ovamo!

Pokupite stvari.

Ne zaboravite pecaljke.

Andrej, ovdje imaš dovoljno za dvije karte kući.

Eno vam autobusa.

- Zašto? - Imam nekog posla.

- Što je s vodopadima? - Drugi put!

Drugi put...

Za 12 godina?

Što si rekao?

Proći će još 12 godina da bi nas ponovo vodio na vodopade.

Jesam li rekao nešto loše?

- Tata! - idi za svojim bratom.

Idi, idi...

- Mora da je zbog para. - Nije.

Onda zbog onog u restoranu.

Nije zbog toga!

- Zašto onda, pametnjakoviću? - Baš ga briga za naš.

Samo idiot kao ti ne vidi to.

- Tko je idiot? - Ti!

A ti si kukavica!

Budalo!

Mani se!

Vidiš i sam kakav si idiot!

Što s tvojim poslom? Idemo li na vodopad?

Imam točno tri dana

da dođem na jedno mjesto zbog posla.

A onda ćemo na vodopade. Jel' može?

Mama očekuje da se sutra ujutro vratimo.

Zar ne želiš još tri dana provesti sa ocem?

Ili hoćeš čekati još 12 godina?

Što ti misliš?

Htjeli smo pecati.

A mama zna da smo sa tobom. Što se mene tiče je sve u redu.

Jednoglasno!

Andrej, upadaj, krećemo!

Gladan sam!

- Andrej, jesi li ti gladan? - Ne.

Ni ja. Pričekaj do večere.

Idem nabaviti...

- Ovdje ima puno riba! - Na kilo!

- Upecaj mi jednu! - Upecaj je sam.

Pitaj me za još nešto.

Evo, jedi ovo!

Što ću s tim?

Mogli bi napraviti riblju čorbu. Znaš li kako se to radi?

Da, ali ja ne jedem ribu.

- Zašto? - Ma dosadila mi je.

Gdje to?

Daleko odavde.

Ne zaboravi ugasiti vatru.

Hej, mudraci! Tko je ovako podigao šator?

Razvuci to!

Andrej.

- Andrej! - Molim?

Što je rekao za ribu? Gdje bi to moglo biti?

Na sjeveru, možda.

Jesi li vidio kako je bio tih kada si ga pitao gdje?

Zašto?

Tko zna? Možda želi zaboraviti.

- Zašto? - "Zašto, zašto"! Otkud ja znam?

- Laže o svemu! - Ne laže.

Tko zna gdje je on bio.

Što mu se ulizuješ?

- Tko mu se ulizuje? - Samo pričaš: Tata ovo, tata ono.

- On je odrastao. - Pa što? Fale nam odrasli?

Ti mu sve vjeruješ.

Pa tko je on? Možda je neki gangster!

Možda nas zakolje u šumi!

- Što? - Čuo si!

Glup si, mali.

Vidjet ćemo tko je glup kad izvadi nož.

Samo se ti smij.

Budala Ivan će uskoro biti rasporen!

- Što radiš? - Mali Ivan će uskoro biti rasporen!

Prekini!

- Predaješ li se? - Mani se!

- Predaj se! - Ne razumiješ?

Kako da znam da je on naš tata? Zašto mu ti vjeruješ?

Budalo! Mama je rekla da je on naš otac.

Naš otac! Razumiješ?

Idiote!

Mali?

Vanja! Plačeš li?

Gubi se!

Imaš mnogo glupave ideje u glavi.

Hoću kući.

idemo na pecanje sutra.

Rano ujutro, dok on spava.

Riba dobro radi zorom!

OK, Vanja?

OK.

Spavaj onda.

Što je to?

Dnevnik, na tebe je red.

Sutra ću, kasno je.

Hvataj baklju, rekli smo svakodnevno!

Tebi ništa ne promiče, je li tako?

Piši!

Srijeda

Mali, spremi se.

Gdje ćemo?

- Dalje. - Je li to tata rekao?

Da, tata. Hajde!

Zašto smo morali krenuti? Tek su počele gristi.

Ostavi taj kanal.

Potrošio sam sav mamac.

Isključi.

Vidio sam veliku stuku tamo!

Mogli smo probati drugu pecaljku.

Andrej, pogledaj koliko još ima do Beketova.

Ma kome treba to Beketovo? Ovdje ima dobrih riba!

Zašto se žališ?

Mogli smo još pecati, na odmoru smo.

Izlazi!

Evo, ribe.

Pa, grize li riba?

Evo, presvuci se.

Reci mi zašto si došao.

Što zašto?

Zašto si nas natjerao da pođemo?

Mi ti ne trebamo!

Bilo nam je dobro bez tebe! Sa mamom i bakom.

Zašto si došao?

Zašto smo pošli sa tobom?

Što ćemo ti mi? Odgovori mi!

- Mama mi je rekla da provedemo malo vremena zajedno. - Mama?

- A ti? - I ja to želim.

Zašto? Da nas vrijeđaš?

Presvuci se.

Jesmo li u frci, tata?

OK, izađi iz kola.

Mogao bi se makar izuti!

Što?

Ivane, izuj se!

Evo, obuci kaput!

Odsjeci par grana.

Andrej, reci mu da nećemo ići nigdje više!

Hoću nas vratiti kući!

Ja to neću.

- Još koliko? - Sekundu.

Stavi grane ispod kola.

Rekoh ispod, ne ispred!

Ali kako?

Pa rukama svojim, rukama svojim!

Pokazat ću ti jednom.

- Razumiješ? - Da.

Sad, isto to sa drugim kolom.

Što sad radiš?

Što? Zašto ti to ne napraviš?

Stani otraga i guraj!

Guraj. Na tri.

Jedan, dva, tri, guraj. Razumiješ?

Razumijem!

Je li ti bilo dosta?

Idi i upravljaj.

Gas je na desnoj, kvačilo na lijevoj.

Znam

'Ajde!

Odlično, Andrej!

Mrdaj se.

Ivane, upadaj!

Četvrtak

Tata, kakvo je ovo mjesto? Gdje smo mi?

- Ima li koga? - Nema. Sami smo.

- Što ćemo ovdje? - Ništa.

- Idemo na otok. - Na otok?

Koje? Ono?

Ne, jedno drugo.

Izađi.

Pričvrsti to da ne mrda.

Jesi li našao? Odlično, stavi to na vatru.

- Tata, što ćemo onda? - Namazat ćemo brod i otploviti.

- Hoće li to potrajati? - Hoće.

Andrej, lijepo to raširi, da nema rupa.

To ide tamo.

Spustite brod do vode.

Stavite stvari unutra.

Uzmite i veslajte!

Što piljiš? Veslaj!

- A gdje ćemo? - Naprijed.

Ivane, održavaj pramac prema valu!

Ne mogu!

Veslaj na moju komandu! Diži vesla!

Rekoh diži vesla!

Veslaj!

Diži! Diži!

Tako, Andrej!

Diži, Diži!

- Ne mogu više! - Ma možeš!

Veslaj ti, jači si!

Diži, diži!

Stigli smo.

- Stavio si vlažne stvari da se suše? - Naravno, tata.

Uzmi zrak i popij.

- Pij! - Ne želim.

Pij!

Operi to.

Što, tata?

Idi na spavanje.

Kako si, mali?

Ako me još jednom pipne, ubit ću ga.

Prokletstvo, sve je mokro!

- Jesi li ozbiljno mislio?

- Da ga ubiješ? - Ako me još jednom pipne, hoću.

Znači tako.

Petak

- Odakle ti to? - Iz šatora.

- Spava li? - Nije tu.

Gdje je?

- Jesi li ukrao to? - Jesam.

- Vrati to odmah! - Neću, treba mi.

Za što?

- Što ako primijeti da nema noža? - Baš me briga.

Nemam ja veze sa tim. Izgubio ga je.

- Ti mu nećeš reći? - Naravno da neću.

U čemu je problem onda?

Vidio sam ribu kako se baca kraj obale.

Bila je velika!

Trebaju nam gliste. Ova neće na kruh.

Ne nosi nož sa sobom. Ne sada, kasnije.

Ma hoću ga imati sa sobom.

'Ajmo, spavalice!

Pokazat ću vam otok.

- Što ćemo za doručak? - Ma kasnije ćemo. 'Ajmo sada!

- Ivane, nešto nije u redu? - Boli me noga.

Noga? Možda ti je samo utrnula, idemo.

Boli me noga!

Ako ne prestane možeš se vratiti.

Klinci, pratite me!

Sad ćeš vidjeti.

- Hoćeš li? - Hajde ti, hajde...

Uplašio si se?

Boli me noga.

- Daj ruku. Gdje je Ivan? - Nije došao.

Boji se visine, tata.

Strava!

Dođi ovamo!

Vidi ono!

Andrej, siđi! Brzo!

Znaš li ovu foru?

Tip zove: "Halo, je li to raketna baza?"

"Dobili ste pogrešan broj. "

"Ne, ti si dobila pogrešan broj, dušo!"

Još jedan. Tip jaše devu...

OK, dosta je. Hvala na društvu.

Andrej i ja idemo pokupiti drva, ti operi suđe, Ivane.

- Zašto ja moram prati suđe? - Posljednji pere.

Nije loše, s obzirom da je prvi put...

Znaš...

Tacna ti je potonula.

Potonula?

Val je odnio.

Val?

Kako ću sad jesti?

Nije bilo namjerno.

OK. Pokazat ću ti kako napraviš drugu od drveća.

- Ne bi to umio. - Naučit ću te.

- U čemu je problem? - Ni u čemu.

Pripazite jedan na drugog na trenutak.

- Gdje ćeš ti tata? - Da se prošećem malo.

Trebaju nam gliste. Ova riba ovdje ne ide na kruh.

Nađite ih.

Lako je riječi...

Pa ovdje je samo pijesak!

- Zašto je ponio ruksak? - Možda će skupljati gljive.

Zašto ne bi otišli do šume i nabavili malo glista?

- Daleko je. - Ali, gliste nam trebaju.

'Ajmo onda...

Ponesi teglu.

- Može ovo? - Može.

- Jel' ovo zaista otok? - Da, rekoh ti da je.

Bio sam na tornju, voda je skroz okolo.

- Nema nikog osim naš? - Tako mi izgleda.

- Mora da je staro 100 godina. - Moguće.

- Andrej, gdje si ti? - Dolazim.

Dođi.

- Vidi. - Kako je ta jama nastala?

Što me briga, puna je glista!

Gdje ti je tegla?

Ribe će plakati za ovim glistama.

- Hoćemo li pecati sa obale? - Ne, sa čamca.

Čekaj, moramo pitati tatu je li smijemo.

- Vanja! - Zašto?

Možemo li samo veslati?

Hajde, guraj.

- Gdje si krenuo? Vrati se! - Nećemo daleko.

Tata, nećemo dugo!

OK, vratite se za sat vremena.

- U pola četiri moramo krenuti! - U redu je, tata.

Hajde, sjedni.

Budite ovdje za sat vremena!

- I budite tu da vas vidim. - U redu je, tata.

"U redu je, tata!"

Sam si to tražio, mali! Upozoravam te!

Mali, idemo. Već je tri sata.

Tata je rekao da se vratimo za pola sata.

Bacit ću još samo par puta.

Nema svrhe. Riba danas ne grize.

Andrej, 'ajmo samo malo dalje.

- Tata je rekao da se vratimo! - Prestani!

Samo još malo i vraćamo se.

OK, 'ajde onda.

Andrej! Dođi ovamo!

Požuri!

Što je bilo?

Vidio sam ogromnu ribu tamo!

Gdje?

- Andrej, trci i daj mi veslo! - Zašto ja?

- Požuri! - Sranje!

Što li će tata riječi?

Da smo uhvatili ribu a da to nije bilo tvojom zaslugom.

- Vidi što smo ulovili! - Andrej, koliko je sati?

- Što? - Koliko je sati na tvom satu?

Sedam sati, tata...

- A kad ste se trebali vratiti? - U pola četiri...

Jesi li vidio ribu?

Ne pričam s tobom.

Zašto kasnite toliko?

Pa, znaš...

Što to radite?

- Jeste li čuli kad sam vas zvao? - Ne!

Nemoj ni pomisliti da me udariš!

daj da ti objasnim, riba je...

- Zašto sam ti dao sat? - Da bi znao za vrijeme.

- I što se desilo? - Upecali smo ribu!

Ne diraj ga, ja sam kriv! Našli smo brod!

Tata, istina je! Ivan je kriv.

Ali si ti imao sat!

Što hoćeš od mene? Kukavica si, barabo!

Ubi me onda, ubi me!

Ti si kopile, mrzim te!

- Da te ubijem? - Da!

- Da te ubijem? - Da!

Stani! Pipni ga i ubit ću te!

- Ubio bi me? - Nazad!

Nazad!

Ne mrdaj!

Da nisi tako žao mogao sam te voljeti kao otac!

Mrzim te! Nemoj ni pomisliti da nas povrijediš!

Ti nisi nitko i ništa!

- Varaš se, sine... - Ne, ne, ne!

Ivane!

Stani tu!

Ivane!

Ivane!

Tata!

Ivane, čekaj me!

Stani, Ivane!

Odlazi! Mrzim te!

Sine, otvori! Pusti me unutra!

- Što hoćeš, odlazi! - Sine, molim te.

Ako ne odeš, skočit ću! Čuješ li, skočit ću!

- Ne mrdaj, čekaj me. - Jesi li me čuo, skočit ću!

Mogu to.

Mogu!

Čuješ li, mogu!

Jesi li me čuo?

Čuješ li? Mogu svašta!

Govno jedno, mogu to!

Vanja, sine...

Andrej...

Mrtav je.

Moramo ga skloniti.

Gdje?

Čamac.

Kako?

"Rukama"!

Što gledaš? Uhvati ga za noge.

Ne mogu.

Dolazi.

Vuci ćemo ga za ruke.

- Uhvati rame. - Što?

Uhvati ga za rame, idiote!

Ne mogu, Andrej.

Hajde, odmorit ćemo malo.

- Ovo je pogrešan put, Andrej. - Dobar je put.

Izgubili smo se, kažem ti.

Diži se, idemo.

Andrej!

Što?

Što ćemo sada?

Oči su mu otvorene.

Diži se, idemo.

Subota

Daj da sve natovarimo.

- Što je to bilo? - Ne znam. Kamen neki možda.

Daj da ponesemo stvari do kola.

Čekaj.

Stavit ćemo ga unutra.

Tata!

Tata!

Tata!

Tata!

Vidi!

Sakrij to.

- Andrej, noge su mi mokre. - Izuj se.

Redatelj: Andrej Zvjagincev

Producent: Dmitrij Lesnevskij

Snimatelj: Mihail Kričman

Scenaristi:

Vladimir Moisejenko Aleksandr Novotockij-Vlasov

Andrej: Vladimir Garin

Ivan: lvan Dobronravov

Otac: Konstantin Lavronenko

Majka: Natalia Vdovina

Glazba: Andrej Dergačev

Ton: Andrej Kudjakov

Scenografija: Janna Pakomova

Maska: Galia Ponomareva

Kostimi: Anna Bartouli

Fotografija: Vladimir Mišukov

Montaža: Vladimir Mogilevski

Voditeljica proizvodnje: Elena Kovaleva

Casting:

Geta Bagdasarova Galina Dovgal

Subtitles by: _diZel_ Corr: bile