All language subtitles for The Revelation of the Pyramids

www.titlovi.com

Velika piramida u Gizi spada u
7 �uda staroga sveta.

Ova veli�anstvena gradjevina je jedina
od njih koja jo� i danas postoji.

Ovo je pri�a o uznemiravaju�im pitanjima
i neverovatnim odgovorima.

Pri�a koja propitkuje sve �to znamo
o istoriji na�eg sveta.

Sagraditi piramidu je bilo veliko postignu�e.
Postoji osam velikih in�enjerskih

poduhvata kori��enih u izgradnji.

Prvo su graditelji poravnali teren i izrezali
16 hiljada hektara kamena za temelje

da na njih nasla�u puno �udno oblikovanih
blokova, svaki te�ak kao jedan auto.

Onda su doneli 1030 granitnih blokova
sa daljine od 800 kilometara.

Svaki je blok te�io izmedu 12 i 17 tona.

Blokovi su podignuti na visinu od 80 metara.

Postignu�e koje bi i danas predstavljalo izazov.

Tre�e, velika piramida ima 3 prostorije
sakrivenih unutar konstrukcije.

Sa zapanjuju�om precizno��u,
graditelji su izrezali prolaz kroz tvrdi kamen.

100 metara duga�ko, metar �iroko.

Da bi se povezali sa najni�om prostorijom.

Arhitekt koji je pomogao gradnju
ovog trga, ostaje iznena�en.

Prolazi kroz piramidu odnosno tuneli su
uski pa su radni uslovi morali biti jako lo�i.

Za odr�avanje smera kopanja
tunela bi bili potrebni posebni alati,

precizni alati potrebni za celu izgradnju.

�etvrto, graditelji su radili sa
vi�e od 2 miliona komada kamenja,

svaki od njih razli�itog oblika i veli�ine.

Ovo predstavlja problem za gra�enje
sa tolikom precizno��u.

Usprkos tome, gornja prostorija je
savr�eno horizontalna i vertikalna.

Sa gre�kom od jedva pola milimetara.

Ovo je odlika na koju i dana�nji
stru�njaci mogu biti ljubomorni.

Sagraditi ne�to takvo u to vreme,
je zaista neverovatno.

�ak i danas, mnogi bi se slo�ili da ve�ina dana�njih
gra�evinara ne bi uspela u tom podhvatu.

A tada im je uspelo, velika piramida ostala je u
komadu kroz potrese koji su izravnali sve oko nje.

Sve je ostalo na mestu na kojem je bilo, ni�ta
se unutar konstrukcije nije pomeralo.

Peto, pozicioniranje piramide
je savr�eno precizno,

pokazuje na sever precizno��u
od 500 delova jednog stepena.

A to smo nau�ili tek nedavno, u 17.veku,
hiljadama godina nakon gradnje piramida.

I nismo mogli do�i ni blizu
tom stepenu preciznosti.

�esto, piramida ustvari ima 8 strana.

Graditi piramidu sa 8 strana je �ak
komplikovanije nego graditi obi�nu.

Grade�i na taj na�in, precizno��u
od centimetar pa �ak i milimetar,

mora da je bilo ekstremno zahtevno.

Kad bi hteli ne�to sli�no sagraditi danas,
sa svim dana�njim alatima na raspolaganju,

opet bi stajali pred mnogim problemima.

Sedmo, radili su u�urbano, egiptolozi smatraju
da je gradnja piramida trajala 20 god.

U piramidi je preko 2 miliona kamenih blokova,
da su radili 12-o satne smene 365 dana u god...

morali su vaditi, oblikovati, podi�i i
smestiti jedan blok na svakih 2 i po minuta..

I napokon, po�to stari egip�ani nisu
imali to�kove, metal ni �elik.

Sedmo je �udo sveta sagra�eno
sa brozanim klinovima,

kamenim �eki�ima i obi�nim konopcima.

Zna�i, pre 4700 godina, dok je ostatak sveta
na planeti lutao okolo u �ivotinjskoj ko�i,

stari egip�ani su izravnali kameni bre�uljak.

Pokrili podru�je veli�ine 6 fudbalnih
igrali�ta, naslagali 2 miliona kamenih blokova

do visine zgrade sa 42 sprata.

Provukli uski 100 metarski prolaz
doslovno pravo kroz kamen.

Poslagali blokove u unutra�nje prostorije
sa savr�enom precizno��u.

Sagradili vanjske povr�ine piramide
sa 8 strana umesto 4.

I sve to sagradili da bude otporno na potres.

Usmerili ta�no prema magnetnom polu, i sve
to za 20 god koriste�i samo ove alate.

Gradnja u tako kratkom roku,
sa tako ograni�enim alatima

je tako neverovatna i zapanjuju�a
da se moramo zapitati.

Je li to uop�te bilo mogu�e?

Da bi odgovorili na to pitanje,
moramo se vratiti knjigama istorije

i otkriti �ta mi ustvari znamo
o starim egip�anima.

Mo�emo samo biti sigurni za period
od 680 god pre Hrista

jer tada mo�emo upore�ivati egip�anske
arhive sa rimskim i gr�kim.

Pre toga, sve je naga�anje.

Gre�ka u datiranju bi mogla
biti plus-minus 200 godina.

Mo�da svi misle da su egiptolozi pretrpani
pisanim dokazima, ovo je ta�no za neke periode,

ali za druge kao �to je "prastaro carstvo"
znamo jako malo.

I zato, napokon, mo�emo re�i da su
sva va�a pitanja ujedno i na�a.

Kada govorimo o gradnji piramida, imamo
mnogo teorija ali ne pisanih dokaza.

Piramida je znana kao
grobnica faraona Keopsa

iako imamo jako malo istorijskih
informacija o njemu.

Kao �to je slu�aj sa svim faraonima, nemamo
prihvaljive istorijske zapise o njemu.

Postoji dokaz, na papirusu i zapisima na kamenu,
ali niko se ne mo�e slo�iti u tome �ta to zna�i.

Nema slaganja u teorijama egip�ana,
pogledaju dokaze i nekad zaklju�e jedno,

a nekad ne�to sasvim drugo.

Ako nam istori�ari i egiptolozi ne mogu
re�i kako je piramida sagra�ena.

Mo�da, bi trebali pitati geologe, tehni�are
za rezanje kamenja i in�enjere.

Ljude sa tehni�kim iskustvom. Ljude koje rade
projekte poput ovoga u na�em vremenu.

Abu Simbel 1963-1972

�ezdesetih godina, in�enjeri su digli
Abu Simbel hram da se ne bi potopio.

Usprkos dizalicama i kamionima
trebalo im je 5 godina da iskopaju

kamen i obnove hram
napravljen od 2200 blokova.

Neki su bili te�ine 30 tona.
Bilo je to veliko postignu�e.

Ali ni�ta u poredjenju sa gradnjom piramide.

Ovaj kamenolom za materijal od kojih se
rade cigle je otprilike veli�ine piramide.

Trebalo je 12 god. da se napuni, na�inom da su samo
morali istovarati materijal. Nisu morali ni�ta graditi.

"Kamion 12 godina istovara na svakih 3 minuta"

�an Pjer Martin jedan je od francuskih
najve�ih gra�evinskih majstora.

Imao je zaista velike poduhvate.
Kakav je on u poredjenju sa piramidom?

Verovali vi u Boga ili
u vanzemaljce,

ili poput mene verovali samo u
�oveka i pitali se kako je to u�injeno.

Ja stvarno ne znam kako. Ja to ne bi
mogao napraviti u to sam siguran.

Gradnja Teotihuacan piramide u Meksiku,
koja je upola manja od egipatske,

trajala je �itavih 150 god.

Ali egiptolozi i dalje insistiraju da je gradnja
piramide u Gizi trajala samo 20god.

Mora da je tako brzo sagra�ena, ka�u oni, jer je
gra�ena da postane grobnica faraona Keopsa.

Dugo vremena bilo je pri�e, ne od egiptologa,
da je piramida mogla imati neku drugu funkciju.

A to je nezamislivo.

Ali ako uzmemo da je gradnja
u 20 god. bila nemogu�a,

mo�da je vreme da mislimo na nezamislivo.

Mo�da piramida nije grobnica.
Mo�da je sagra�ena za ne�to drugo.

I u drugim delovima egipta blokovi jednakih
veli�ina i oblika su bili kori��eni za gradnju.

Ali niko nezna za�to.

Za mene, ovo �e ostati potpuna misterija.

Bez cementa, ove grube stranice
stoje jedna uz drugu, ovo je zapanjuju�e.

Ovo je veli�anstveno postignu�e.

�ilet ne bi mogao stati izmedju 2 bloka.
Toliko su pravilno polo�eni.

To zasigurno nije moglo biti lagano.

Ti blokovi nisu stavljeni natrag na mesto nedavno.

Geolog ima obja�njenje:
Verovatno su �tedili materijal,

jer je on morao biti prenesen
sa velike udaljenosti.

Radili su tako jer su poku�avali
u�tediti materijal.

Ima logike, pogotovo jer je kamenolom
bio 800 km udaljen.

Kako bi to napravili danas?

Krenuli bi od plana da defini�emo
svaki komad sa precizno��u.

Onda bi napravili svaki komad i
nakon toga bi ih oblikovali.

Osigurali da �e odgovarati svojem mestu.

Jesu li ovako radili hiljadama godina pre?

Ovde su blokovi nepravilno oblikovani.
Ali savr�eno su simetri�ni

sa blokovima sa druge strane hodnika.
Slika u ogledalu.

Zna�i nisu mogli biti postavljeni
�im su do�li iz kamenoloma.

Mora da su oblikovani na ovaj na�in
s razlogom. Mora postojati razlog za to.

Mo�e li to biti inovativno re�enje
starome problemu?

Ako �elite da va�a konstrukcija bude sna�na,
ona mora biti heterogena.

Heterogena:
Razli�ite dimenzije i oblici.

To �e dr�ati zidove da se ne sru�e u
slu�aju naprezanja kao �to je zemljotres.

Po�to nema prekida u konstrukciji,
nema ni pukotina,

blokovi odgovaraju jedan drugom
i to �ini sna�an zid.

Zna�i graditelji piramide,
pre vi�e od 4000 god,

su znali napraviti svoj rad otporan na potrese.

Objektivno, iz mojih razmatranja, svaki
put kada sistemati�no prou�im piramidu

sve �to se znalo o piramidi vi�e
ne izgleda uverljivo.

Mo�da, isto tako postoji i razlog za�to
su piramidu sagradili sa osam strana.

Iako je gradnja sa �etiri strane puno lak�a.

Nekada u predratnom Kairu, profesor matematike
mislio je da je na�ao odgovor.

Jutarnja fotografija slikana iz R.A.F. aviona
za vreme jesenje ravnodnevnice.

Na�li smo fotografiju piramide slikanu
jedne no�i ravnodnevnice.

Na slici vidimo da se ju�na strana
podeli na dva dela zbog senke.

Ovo se doga�a na par sekundi i to dvaput
na godinu za vreme ravnodnevnice.

�injenica da je piramida osmostrana je
nevidljiva golom oku u ostatku godine.

Ne morate biti tamo da biste to znali.

Ovde je piramida modelirana modernim
kompjuterskim programom.

Potvr�uje saznanja profesora matematike iz Kaira.

Ali neki nau�nici smatraju da nagibi u
stranama piramide nisu uop�te planirani.

Da je jednostavno tako ispalo kada je spoljna
ljuska otpala. Zna�i za neke ovo je puka slu�ajnost.

Nije u�injeno s namerom. To je malena
gre�ka u odnosu na strukturu gra�evine.

Ali drugi se stru�njaci ne bi slo�ili.

Meni je nezamislivo da bi se strane slomile
s jednog i drugog obima jednakim uglom.

To nije prirodno pona�anje. Jo� bi bilo zamislivo
da nije ista situacija na sve �etiri stranice.

Da je to slu�aj, cela bi struktura bila
nepravilna. Bilo bi pukotina svuda.

Sigurno je s namerom.

Definitivno je to bio arhitektov odabir.

Neki blokovi na severnoj strani
piramide nisu nagnuti.

Oni ne le�e na svojoj originalnoj poziciji.
I zato oni ni�ta ne dokazuju.

Svi ovi stru�njaci smatraju da nagib u
stranama piramide nije mogao biti slu�ajnost.

Ako uzmemo da je taj nagib planiran mo�da je
to zato da bi se ravnodnevnica mogla utvrditi.

Neverovatno postignu�e, uze�i u
obzir njihove primitivne alate.

ISTO�NA STRANA VELIKE PIRAMIDE, GIZA.

U blizini piramide je crni sloj kamena.

Danas je ignorisan i turisti ga
koriste kao sto za piknik.

Pogledajte jo� jednom te rezove.

Uporedite ih sa rezovima napravljenim
medernim strojevima. Sli�nost je ogromna.

Na drugim egipatskim nalazi�tima
vidimo neobja�njive rupe.

Iste su kao rupe koje pravimo
danas sa ma�inama.

Niko danas ne bi mogao napraviti
ne�to ovako ru�nim radom.

Muzej Louvre, Pariz, Francuska.

Ovi muzejski primerci su savr�eni.

Iako su neki od njih napravljeni
od kamena koji je �vr��i nego �elik.

I to �ak nije ni retkost. 40.000 takvih je
prona�eno ispod jedne piramide.

Jako je te�ko poverovati da su svi
ovi predmeti rukom napravljeni.

Neke nau�nike to previ�e ne zanima.

Ako se pitate o tim vazama,
znamo �ta one predstavljaju

ali nismo otkrili kojom
su tehnikom ra�ene.

Ali tehni�ka je savr�enost
ovih vaza zapanjuju�a

uze�i u obzir da su napravljene
u tako primitivna vremena.

800km od piramide je kamenolom iz kojeg je
do�ao crveni granit potreban za izgradnju.

Ovo je nedovr�eni obelisk koji
je ostao u kamenolomu.

40m je visok a te�ak 1.300 tona.

Te�ko je zamisliti kako je ovo uop�te
moglo biti pomaknuto iz kamenoloma.

Alati kori��eni u ovom kamenolomu
bi trebali biti obi�na kamenja.

Obi�ni kamen je kori��en
za kopanje ovakve rupe?

Rad ulo�en bi bio ogroman.

Collosi of Memnom, ovde u Egiptu,
su najte�i kipovi na planeti.

Je li mogu�e da su podignuti
kori��enjem uzadi i drva?

Ja bi rekao da jesu, dokaz je iza mene,

zna�i mo�emo tako nesto uraditi,
ovo vam sve govori.

Ovde je ovde, samo morate gledati.

Zna�i mogu�e je bilo uraditi to
sa jednostavnim alatima,

jer je to jedino �to su imali
u vreme kad su gradjeni.

Kru�no obja�njenje, a takva nas
obja�njenja nigde ne vode.

Nema zapisa o tome kako su ove
veli�anstvene strukture sagra�ene.

Egiptolozi ka�u da su sasvim sigurni
da nisu sagra�eni ma�inama.

Slede�a nemogu�a stvar koju egiptolozi
veruju je da je piramida sagradena za 20god.

1991. Ameri�ka tv emisija je poku�ala sagraditi
piramidu koriste�i gradjevinske alate toga doba.

Profesor Josef je bio tamo. Fasada je
napravljena sa modernim ru�nim alatom.

Kovani gvozdeni alati.

Svi su napravljeni modernim ure�ajem,
ostavljaju�i rubove debljine 1cm.

Podizanje zida 10m trajalo je 10h.

Rekli su mi: To �to vidite na po�etku
trebalo nam je vi�e vremena.

Ali kada su se uve�bali radili su puno br�e.

Sve skupa postalo je sramotno. I uzeto
je kao primer u knjigama egiptologa.

Stru�njaci se ne mogu slo�iti
kako je piramida sagra�ena.

Trebamo nastaviti sa istra�ivanjem.

Ovo su najneprihvatljiviji hijeroglifi ikad vi�eni.

Ova je slika originalna i nije retu�irana.

Mo�ete pomisliti da su ovi
hijeroglifi dokaz postojanja

sofisticirane tehnologije u starom egiptu.

Mistici mo�da to vide kao znak od Boga.
Ali ustvari postoji iznena�uju�a slu�ajnost.

Ovo su imena 2 faraona stavljena jedan
preko drugog. Seti i njegov sin Ramses.

Kako je vreme prolazilo slojevi su
se tro�ili i ovo je slu�ajno otkriveno.

Nema ovde nikakve "tehnologije".

Morate biti oprezni da ne
poverujete u ne�to pogre�no.

Kad god do�u do neobi�nog predmeta arheolozi
ka�u da je napravljen u religiozne svrhe.

Zna�i ovde su navodno neke posude
za religiozne �rtve. Religiozni oltar.

Cvet lotusa.
Vaza nalik na biljku.

Ova je iz Kairo muzeja. Vaza.
Ne se�ate se ovog predmeta?

Ne. Ne se�am se.

Mnogi stru�njaci se ne bi slo�ili
da postoji i�ta neobi�no ovde.

Oni bi to prepoznali kao
skulpturu ili religiozni objekt.

Tehni�ar bi to prepoznao kao ma�inu.

Ja jednostavno molim arheologe
da dopuste da in�enjeri do�u

i analiziraju funkciju tih naprava.

Ovo je in�enjer koji se bavi proizvodnjom
ma�ina visoke preciznosti.

On je prou�avao velike kipove Luxora.

Veli�anstveni su u svom dizajnu, na�inu
rada, ovo su jako kompleksni oblici.

Ajmo pogledati koliko.

Ovaj je �ovek analizirao lice Remessesa II

i ustanovio da je potpuno simetri�no.

Ono �to vidimo je da su linije �eljusti jednake.
U stvari to je neverovatno.

Za pravljenje toga morali su
imati neki sistem merenja.

Da bi bili uvereni da materijal seku jednako.

Ovo nije rezultat nekoga ko ide na granit sa
klinom i ka�e: U redu to li�i na ljudsko lice.

Ovakav slu�aj ne nastaje slu�ajno��u.

Mo�ete opisati krug koji prati liniju lica.
Ali pamtite da je krug u 2 dimenzije.

I linija �eljusti ide napred u 3 dimenzije.

Zna�i to je jako komplikovana geometrija.

Naravno, isto je na drugoj strani.

I sada �emo nastaviti sa
ostalim crtama lica.

Obrve. Gornji i donji rubovi oka.
Usne. I opet usne.

Mo�emo opet crtati krugove i svi �e
ti krugovi imati jednak promer.

Ostale glave tako�e imaju takve
geometrijske srazmere.

�ak i modernim alatima ovo bi
bilo neverovatno te�ko.

�ta je vodilo ove alate?
Jer ljudska ruka nije toliko precizna.

Zato je morao postojati neki sistem.

Danas imamo ma�ine. Kompleksni
se oblici re�u pomo�u ma�ina.

�ta vam ja govorim?

O preciznosti objekata i �injenicama uo�enim
mene kao in�enjera. �to sam izmerio.

Vezano uz ko, za�to i kada je napravljeno
ostali stru�njaci vam trebaju

odgovoriti na takva pitanja.

Kada ljudi posete Egipat i gledaju te
strukture i hijeroglife ostanu u �udu.

Pa kako, oni nisu imali na�e ma�ine.
Ali mi znamo alate koje jesu koristili.

Radili su jako polako.

�to je tvrdji bio materijal,
kao na primer granit,

majstori su mogli vi�e uticati
na krajnji oblik skulpture.

Ovo je bio deo njihove veze izmedu
dimenzije �oveka i Bogova.

Nemogu�e je verovati da ma
koliko pa�ljivo majstori radili,

koliko god polako njihov rad
bio da su mogli posti�i tako

dobre rezultate bez kompleksnih alata.

"O�tar prekid izmedu usne i nosa."

Te�ko je videti da su gra�eni ru�no.
Koriste�i klinove i komade kamenja.

Niko ne�e mo�i odrediti kakve su alate koristili.

Mo�emo teoretisati ali kada to radimo
morali bi to mo�i i demonstrirati.

Egiptolozi i dalje insistiraju da su svi kipovi,
hramovi i piramide sagradeni sa klinovima,

u�adima i kamenjima.

Egipat nije jedino mesto na svetu
gde su kamenja nepravilnog oblika

kori��ena za stare gra�evine.

Postoje jo� 9 mesta na planeti
gde mo�emo uo�iti ovu tehniku.

Da re�imo ovu slagalicu moramo
putovati 1.500 km na Uskr�nja ostrva.

Uskr�nja ostrva su samo 80km duga�ka,
jedno od najizolovanijih i najlep�ih mesta na zemlji.

Ove gra�evine se zovu Moai.
Kipovi su oblikovani od vulkanskog kamena.

Stru�njaci misle da je to delo
potomaka grupe Polinezana.

Koji su se nastanili ovde nakon putovanja
preko Tihog Okeana duga�kog 4.000 km.

Putovali su u malenim kanuuima.

Mogu ih geolo�ki datirati. Odrediti starost
granita. I moj posao tu staje.

Zna�i mo�emo datirati stenu ali
ne mo�emo odrediti kada je oblikovana.

A to je bitno.

Ovde je najstariji zid na ostrvu. Originalno
je bio temelj koji je nosio kipove.

Blokovi nepravilnog oblikova su
isti kao blokovi u starom Egiptu.

Ovo je najve�i Moai, nije dovr�en.
Te�i 250 tona.

U blizini kipova Moai...

Postoje sli�nosti izmedu ovog
kamenoloma i onog na�enog u Egiptu.

Pored nedovr�enog obeliska u Egiptu.

Niko ne zna kako su ovi golemi kipovi
isklesani i no�eni du� ostrva.

Centralni Moai te�e preko 60 tona.
Udaljeni su 15km od kamenoloma.

Stru�njaci ka�u da su kotrljani
na balvanima.

Ali u to je te�ko poverovati. Niko
nije uspeo ne�to sli�no na taj na�in.

Svi su Moai usmereni prema sredi�tu ostrva.

Osim ovih. Oni gledaju
prema moru, prema istoku.

Sedam para o�iju gledaju horizont
zalaska sunca za vreme ravnodnevnice.

Misteriozni su i zapisi na kamenu.

Niko ih ne zna pro�itati.

Udarna je sli�nost tih zapisa sa
zapisima iz Mohenjo Daro u Pakistanu.

Mo�e li postojati neka povezanost?
Mohenjo Daro je udaljen 20.000 km.

Arheolozi ka�u da je stil gradnje isti.

Razlog je jer su graditelji
re�avali jednake probleme.

Ipak, svi dabrovi na svetu grade jednake
brane iako me�usobno ne komuniciraju.

Ali zagonetnost Uskr�njih ostrva ostaje nere�ena.

Za�to su polinezani sagradili ove neobi�ne kipove?

Ova lica ne izgledaju kao njihova.
Imaju "rimski nos", tanke usne, visoka �ela...

.. brade, i jako neobi�ne ruke.

Moai tako�e li�e na figure
koje mo�ete prona�i u Peru-u.

Na ta dva mesta klesanje
kamenja se izvrsno razvilo.

Tu postoje fantasti�ni primerci.

Ali ne mogu vam re�i ko je uticao
na koga, jesu li Inke uticale na nas.

Na� zadatak nas vodi stotina milja preko
okeana do veli�anstvene obale Perua.

Ova �udnovata izrezbarina je 150m duga�ka.

I ta�no je orijentisana od severa prema zapadu.

Ko je to izrezbario?

Kada? Ili za�to?

Niko ne zna.

Naska visoravan u unutra�njosti
Perua je otkrivena 1926.

Arheolozi veruju da su ove linije
napravili ljudi iz naroda Naska

izmedu 500g. pre Hrista
i izme�u 758 posle Hrista.

Najdu�a od ovih savr�eno
ravnih linija je duga�ka 20km.

Ovi sitni kamioni na putu vam
daju mogu�nost poredjenja.

Sa zemlje crte�i nisu vidljivi, �ak niti sa
susednih brda. Jedino se vide sa neba.

�emu slu�e?

Verovatno su tragovi ili su kori��eni za procese.

Arheolozi ka�u da su linije
"nacrtane" da se hoda po njima.

Sigurno postoji jo� ne�to osim toga.

Nedaleko od Naske piramida je
otkrivena, mo�da postoje jo� 40 takvih.

Nalazi�te jo� nije pravilno iskopano
zbog nedostatka finansiranja.

I to nije jedina stvar koju
Peru deli s Egiptom.

Postoje mumije ovde sli�nih
lobanja egipatskom faraonu.

U Kusku postoji divovski zid kojeg
su inke sagradile istim stilom

nepravilnih blokova koje smo videli u Egiptu.

Opet mo�emo videti istu stvar
na ovom nalazi�tu.

Tehnika blokova nepravilnih oblika koja
daje konstrukciji otpornost na potrese.

Nesmemo podceniti trud ulo�en u
pripremanju svake povr�ine bloka.

Usprkos tome da su u Peruu
potresi �esti doga�aj...

Mnoge gra�evine napravljene nedavno
modernom tehnologijom su nestale u prahu,

dok ova kamenja jo� stoje.

Ako ih stavite na kartu, ova nalazi�ta,
prave jednakostrani�an trougao.

Ne mogu vam objasniti za�to
su udaljenosti jednake.

Ali dokaz je ovde pa mo�da
ima neki razlog.

Kroz mnoga predela Perua nalazimo pradavna
nalazi�ta popunjena spektakularnim strukturama.

Samo podi�i ova kamenja po
ovakvoj strmini je bio pravi izazov.

Danas bi mogli podi�i kamenja te�ka 10 tona
udaljenosti 15 m na visinu od 100m sa jako

velikim dizalicama ali to je vrhunac
dana�nje tehnologije.

�to je neverovatno kod ovoga
je da to ne bi danas postigli

a ovo o �emu pri�amo je
bilo pre 5.000 god.

Kada posetimo Ma�u Pi�u
dobimo ose�aj koliko je

sofisticirana bila civilizacija sa Andi.

Ve�ina naroda doline nisu niti
znali za�to je gore takav grad.

Ovi prelepo na�injeni zidovi na�eni
u prastarome gradu Ma�u Pik�u

su veomi sli�ni onima u blizini piramide.

Ovde se opet da prepoznati simetrija.
Ovo je valjda vi�e nego slu�ajnost.

Na svim ovim pradavnim nalazi�tima nalazimo
jednaku tehniku gra�enja, glomazne gra�evine

i preciznu orijentaciju sa stranama sveta.

Gledajte.

Ovde �e ipak poredjenje s
dabrovima pasti u vodu.

Jer iako rade iste brane, ne lociraju
ih na istom pravcu du� hiljada milja.

Da ste �arls Darwin,
razmi�ljali bi o istoriji evolucije

i gledali bi ove primere
kamenoklesanja pa bi rekli..

Ili postoji jedan mogu�i put evolucije
i svi su ovi narodi znali za rad jedno drugog

iako su �iveli u vremenima razlike
od hiljade godina.

Ili biste rekli da postoji
4 paralelna puta evolucije.

Po�to su ljudi isti svugde na svetu
o�igledno da kada naidjemo na

jednak problem prona�i�emo
jednak odgovor.

Na�i jednak odgovor na 4 paralelna puta
evolucije, za mene, nije mogu�nost.

Te�ko je zamisliti da su Inke bile imalo
blizu Egipta, te�ko mi je verovati u to.

�ak iako su ovi ljudi iz davnina komunicirali,
to opet ne obja�njava za�to su

veli�anstvene gra�evine na istom pravcu.

I za�to je taj pravac ta�no
nagnut 30 stepeni od ekvatora.

I zagonetnost ne prestaje ovde.

U Meksiku, kao i u Gizi (Egipat),
vide�emo 3 glavne piramide.

Imamo piramidu sunca, meseca
i piramidu perjaste zmije.

I kao u Gizi, glavna je piramida
ta�no orijentisana.

�ta je vrhunsko je to da piramida sunca
kao i mnoge druge sli�ne konstrukcije

su sagra�ene da utvrde fenomen
koji mi nazivamo ravnodnevnica.

�ak i u Kini postoje stare piramide.

Ove piramide su napravljene
od gline i blata.

Vidimo ih iz ovih slika iz vazduha.

Ali nije ih mogu�e posetiti jer ih Kinezi
u nadle�nosti dr�e "zapakovane".

Ima ih na stotine.
Nekolicina zapadnjaka ih je uspela videti.

Mo�emo biti sre�ni �to
ovi snimci uop�te postoje.

Jedina �ansa da vidimo te piramide.

Mislim da sam jedini koji sam dobio pravo slikati,
snimati i popesti se na te piramide od kineske vlade.

Zato sam i ose�ao da mi je du�nost da
evidentiram njihovo postojanje za celi svet.

Zagonetka postaje jo� dublja.

Beskorisno je tra�iti veze izme�u
naroda razli�itih vremena i mesta.

Egipat se razvio puno pre Meksika.

Nije postojala nikakva veza izme�u
severne Afrike i ovog dela Amerike.

�udno je da Egipat koji je
pisao hijeroglifima, Kina �iji su

znakovi (pismo) sli�ni hijeroglifima
�ak i komplikovaniji..

.. i kultura Maja koja opet
pi�e pismom sli�nim hijeroglifima,

svi su oni gradili gra�evine signalnog tipa.

Ali pri�a se ne ponavlja za Mesopotamiju,
zna�i to je samo slu�ajnost.

Ipak, ve�ina je pisama po�ela
sa prikazivanjem stvarno��u.

Koliko god stru�njaci poricali,

sli�nost izme�u ovih pradavnih
nalazi�ta je zapanjuju�a.

Hijeroglifi, mumificirana tela,

velike astrolo�ke ve�tine,
konstrukcije otporne na potres.

Mo�emo li pri�ati o slu�ajnosti?

I dalje �emo pri�ati o slu�ajnosti?

Ko je to napravio i za�to?

Kip iz muzeja glavnog grada Meksika.

Sva su ova mesta gra�ena
u razli�itom periodu istorije.

Nisu ih mogli sagraditi isti ljudi.

Gra�evine ne mo�emo datirati.

Jedino �to mo�emo datirati su
organske stvari prona�ene u blizini.

Jesu li Inke stvarno izgradile Ma�u Pik�u?

Egip�ani piramide?

Kineske piramide. 1994.g.

Kinezi sade stabla na svoje piramide.

Kada nestanu pod �umom, niko ne�e
biti u mogu�nosti re�iti njihovu zagonetku.

Piramida sunca.1858.g.

Moramo se vi�e potruditi ako ikada
mislimo prona�i pravi odgovor.

Bilo koji materijal...

�ovecanstvo nije uspelo napraviti
materijal koji traje dugo kao ovaj.

Odli�an je.
Ali mi to jo� nismo postigli.

Ova stara nalazi�ta su puna pitanja koja
konvencionalna arheologija ne mo�e odgovoriti.

I svako ko se odmakne od uobi�ajnog
obja�njenje je negirano kao varalica.

Ali pitanja ostaju?

Nedaleko od Japanske obale.

Po�to kamenoklesanje nemo�e
biti ta�no datirano,

nemamo definitivni odgovor.

Ako �elimo re�iti ova pitanja
moramo ostati otvorenog pogleda.

Piramida je u centru svih ovih starih nalazi�ta.

Mo�da Egipat ima odgovor.

Vreme je da se vratimo piramidama,
pamte�i �ta nam je onaj �ovek rekao...

Kada elimini�ete nemogu�e �tagod je ostalo,
koliko god malo verovatno, mora biti istina.

U Egiptu, istra�iva� koji �eli ostati
anoniman, nam je dao trag za pra�enje.

Sve je po�elo u Egiptu,

nedaleko od Gize na podno�ju crvene
piramide, delo Keopsovog oca.

Ovo je vrh crvene piramide.
Otkrio ga je nema�ki egiptolog 1883.

Ovo su snimci iz 2005.
Kada je mereni vrh iznosio 1m u visinu.

Dimenzije su ta�no 1m sa stranom od 1,7m.
Iznena�uju�e ta�no je 1m visoka.

Egip�ani su znali puno stvari koje smo nasledili,
ali ne metri�ki (metar) sistem naravno.

Mo�emo re�i da je plan bio da visina bude
2 egipatska lakta. To je bilo dovoljno klesaru.

Je li ovo slu�ajno ispalo te visine?
Velika je podudarnost.

Ali 2008., kada smo se vratili
na isto mesto, vrh se promenio.

Jako sam intrigiran jer ovde imamo, budimo iskreni,
verziju prave forme i funkcije objekta.

Nije bio zemljani materijal uz
vrh da poprimi oblik (novi).

Naravno, oni su to na�inili (da se promeni).
Za�to? Ne mo�emo znati.

Ovo je bitno jer dimeznije originalnog vrha
daju trag u razumevanju zagonetke piramida.

Puno je napisano kroz istoriju o piramidi.

Stari rimljani, argumentovali su ko
bi mogao sagraditi piramidu.

Ali od svih dela koje je napisao
samo je jedno i danas �itavo.

Ovo je jedini zapis koji je ostao
i koji nam govori o gradnji piramide.

Pokazuje koliko malo ustvari znamo.

1858. jedan Englez otkrio je da ako podelite
stranicu sa polovinom vrha dobijete broj pi.

Ovo je izazvalo kontroverzu tada jer
su neki mislili da je to nenamerno,

drugi su videli Bo�ju ruku na delu.

Mo�e li biti slu�ajnost da nam
njene dimenzije daju broj pi?

Temelje matematike, znanosti i tehnike.

Pitao sam svog anonimnog sagovornika ako
mo�e objasniti za�to su te dimenzije bile bitne.

Zato �to je obim najve�a vidljiva
dimenzija, a visina najve�a nevidljiva.

Pi nije jedini bitan broj na�en
u geometriji piramide.

Ako pogledamo dimenzije razli�itih
delova piramide..

Svaki deo se mo�e pomno�iti sa
celim brojem da nam da visinu.

Povr�ina �etiri stanice podeljena
sa povr�inom baze

jednaka je famoznom zlatnom broju
(zlatni rez).

Klju�u estetike i dizajna.

Zlatni broj je jedinstven.

Ove jedna�ine su ta�ne samo sa zlatnim brojem.

Zlatni rez se pojavljuje svuda u prirodi.

U obliku biljaka, u astrologiji,

u proporcijama �oveka,
u proporcijama poznatih umetni�kih dela.

Zlatni broj je konstanta u svemiru.

Dele�i polovinu obima sa visinom

od dna pod zemljom do vrha
dobijemo zlatni broj na kvadrat.

I zlatni broj se ponavlja opet i opet.

Za dimenzije piramide je uzeto:
visina 280 puta 440 egipatskih lakata.

Egipatski lakat je njihova veli�ina
kori��ena za merenje.

Malo je njihovih alata za merenje ostalo.

I nisu jednaki, pa su stru�njaci
deduktivno odlu�ili koliko je egipatski lakat

u metrima pomo�u dimenzija velike piramide.

1925. god, arheolozi su se slo�ili
da je egipatski lakat = 0,5236m.

�ini se sme�no koliko je precizno,
kao da merite vodu bazena sa posudom.

Ali ta je vrednost uzeta za standard
kod svih stru�njaka.

U piramidi, mo�emo na�i objekte

koje su veli�ine egipatskog
lakta i tako ga odrediti.

Danas su se stvari promenile.

Na�li smo puno alata za merenje ali njihove
vrednosti variraju izmedu 52 i 53 cm.

Na�i ta�nu brojku na
ovakav na�in je riskantno.

Za�to vi�e nau�nici ne �ele dati
ta�nu meru egipatskog lakta?

Mo�da jer bi im bilo neugodno
priznati da su piramide izgra�ene

sa takvom precizno��u u ta
primitivna vremena.

Stari graditelji rade s precizno��u
kojoj bi moderni arhitekti pozavideli.

Postignu�a im nisu bila nikad bolja.

Ovi alati su nam potrebni da otkrijemo
preciznost njihovih dela. Moderni alati.

Takve alate arheolozi nisu prona�li.

Graditelji su radili sa precizno��u koju
nisu mogli proveriti svojim alatima.

Poput kipa u Luxoru koji
ima savr�enu simetriju

koju samo moderne kompjuterske
metode mogu proveriti.

Kako su Egip�ani uspeli tako ne�to?

Ako nacrtamo kru�nicu sa promerom 1
onda je opseg kru�nice jednak broju pi.

Ta�nije 3,1416.

Podelite li ovu du�inu (pi) sa
�est dobi�emo vrednost

2,618.
Broj veoma blizu egipatskom laktu.

Mo�da su po ovome graditelji
odredili egipatski lakat.

Ako nacrtate kvadrat, mo�emo zamisliti
piramidu bilo kakve visine na toj bazi.

Sada nacrtajte kru�nicu istog
opsega kao kvadrata.

Izra�unajte joj radijus,
to je visina piramide.

Za�to piramida sadr�i
i broj pi i zlatni rez.

To je dovoljno.

Sve ovo ne mo�e biti
rezultat slu�ajnosti.

Jer gde god gledamo nai�i
�emo na ta dva broja.

Nalazimo u spolja�nosti piramide i u
gornjoj prostoriji unutar piramide.

Ovo �to vidimo je planirano, od
strane dizajnera i graditelja.

Ni�ta nije prepu�teno slu�ajnosti.

Ovo je kontroverzna pozicija.

I mnogi ljudi iz arheolo�ke zajednice
bi se protivili ovome.

One dimenzije na koje nai�emo u
spolja�nosti piramide

nai�emo na te iste u
prostorijama unutra.

Nije iznena�uju�e �to su iste, po�to
su kori��ene iste metode.

Mo�emo na�i neverovatna otkri�a i sa
kuhinjskim priborom ako je dobro dizajniran.

Nemojte stavljati neke tajne svrhe u
ove aritmeti�ke i geometrijske vrednosti.

Evo jo� jednog problema.

Iz na�ih prora�una ono �to mo�emo re�i

je skoro nemogu�e da su Egip�ani
znali vrednost broja pi.

Zlatni broj je tako�e na�en u
piramidi i ostalim spomenicima.

Ali nikad se ne pojavljuje u Egipatskim prora�unima.

Zato je poznavanje zlatnog
broja veoma iznena�uju�e.

Ve�ina egiptologa ka�e da Egip�ani nisu
imali veliko znanje iz matematike.

Da je sva ova stvar sa brojkama puka slu�ajnost.

Ali evo �ta �e vam re�i matemati�ar.

Susre�emo se sa
tim ciframa stalno.

Mogu�nost da je slu�ajno tako
ispalo jednaka je 0.

Infitezimalno malena �ansa.

Poput nule je.

Za matemati�are,
na temelju teorije verovatno�e,

sigurno je da je volumen piramide odabran
zbog svojih numeri�kih mogu�nosti.

Mislim da su Egipcani znali zlatnu brojku.

Nisu mogli svaki put do�i do tog
broja ako ga nisu poznavali.

Nije u njihovoj kulturi da
ga otkriju drugima.

Dr�ali su ga tajnom. Na najbolji na�in
da ga nigde ne spominju.

Nema tajne.
Projektovano je tako.

Geometrija je osnovni deo matematike.

Zlatni rez se �esto pojavljuje
u arhitekturi klasi�nog perioda.

U parthenonu.
I u katedralama srednjeg veka.

Poput piramide, ova je katedrala
usmerena da poka�e ravnodnevnicu.

Ovaj krug sa ta�noscu pokazuje poziciju
sunca za vreme ravnodnevnice.

�ak jo� neobi�nije,

Oblik velike piramide je sakriven u
fasadi Strassburg-ske katedrale.

�ak iako je u vreme gradnje katedrale
piramida jo� bila neotkrivena "pod peskom".

Nebi trebali biti iznena�eni ovim slu�ajem,

ove geometrijske postave su opet
kori��ene kroz mnoga doba istorije.

Od krsta�kih ratova.

Ali katedrala je sagradena
4.000 g nakon piramide,

te�ko je videti kako ovo tajno
znanje mo�e biti preneseno.

U na�e doba, piramida uz Louvre
deli proporcije sa piramidom u Gizi.

Pita�emo arhitektu o sli�nosti.

Uporno povezujete ovu piramidu
sa Gizinom. Potpuno su razli�ite.

Dimenzioniranje je ne�to �to dolazi prirodno.

Kazete da!! To je prava dimenzija.
a nikad nisam koristio matematiku za to.

Konvencionalno, bio sam uveren da ove
dve piramide imaju ne�to zajedni�ko.

Proporcije jesu blizu jedna drugoj. Za�to?
Zlatni rez je za mene i danas aktualan.

Probao sam puno oblika.
Mislim na visinu.

Ali na kraju sam se vratio
zlatnom rezu, Egipatskom.

To je prelepo videti.

Zlatni rez je klju�an dana�njim
arhitektima kao �to je bio pradavnim.

Ali piramida ima jo� tajni koje treba otkriti.

Stranica piramide (obim)
minus visina je 314,16.

A to je sto puta (pi).

Dve stranice u metrima zbrojena
jednaka je 100*kvadrat zlatnog broja.

Da je piramida pola metra ve�a ili manja,
ni�ta od ovoga nebi bila istina.

Isto se ponavlja i u gornjoj prostoji.

Ova du�ina je 10*pi. Minus ova
jednaka je 10*kvadrat zlatnog broja.

Mo�da odgovor na zagonetke
le�i u ovim brojevima.

Ali ovi �udesni brojevi su
jedino primenjivi u metrima.

Du�ina metra zavisi o merenju
udaljenosti ekvatora do pola.

A to je definisano 1793.
Osim ako metar nije odre�en tek tada.

Mo�da je metar bio u kori��enju puno pre.
I tajno prenesen kroz stole�a.

Ovo nas vodi do tajnovitih predela
kultskih znanja i tajnih bratsva.

Neugodno i nesigurno putovanje.
Mo�da korak predaleko.

Vreme je da jo� jednom pogledamo vrh
crvene piramide. Ta�no jedan metar visoko.

Ako dve stranice zbrojimo dobije
se du�ina 3,14 ili pi u metrima.

Ali ima ne�to jednostavnije i zanimljivije.

Jednakog geometrijskog odnosa
je kao piramida u Gizi.

Ne�to �to ni istra�iva�i nisu otkrili.

Piramidi u Gizi nedostaje vrh.

Lako je mogu�e da je vrh crvene piramide
ustvari nedostaju�i vrh ove u Gizi.

Za kru�nicu promera 1m, �estina
opsega je 0,5236m. Egipatski lakat.

Ovo zna�i da su graditelji piramide
zasigurno znali za metar.

Koristili su pi i zlatni broj da
defini�u egipatski lakat.

Ali zagonetka ne staje ovde.

Anonimni istra�iva� s kojim
smo ranije pri�ali..

Je povezivao stara nalazi�ta
na svetskoj karti.

Linija koja povezuje Uskr�nja ostrva i Gizu

je deo kru�nice du�ine
25.000 milja (du�ina ekvatora).

U stvarnosti naravno nema
povezanosti takvih proporcija.

Nema povezanosti izme�u razli�itih perioda
istorije koja vezuje Uskr�nja ostrva i Gizu.

Ovaj krug �irine 100km prolazi kroz
mnoga bitna nalazi�ta na planeti.

Peru.

Parakas crte�i.

Naska Linije.

Olantajtambo.

Ma�u Pik�u.

Kusko.

Paratuari piramide.

Afrika.

Dogon Country je mesto u kojem su
znali sazvez�a pre svih astronoma.

Al�ir.

Tassili.. mesto sa nacrtanim bogom Marsa.

Egipat, .. Zeusov hram, piramide u Gizi.

Onda preko Petre.

Ur, mesto gde je Abraham ro�en.

Persepolis, Iran.

Mohenjo Daro u Pakistanu

gde je prona�en ne�itljiv zapis
sli�an pismu na Uskr�njih ostrva.

Onda prolazi kroz mesta koja su
oduvek znana kao domovi bogova.

Indija, Burma, Tajland...

Ankor Vat.

Kambod�a.

I zavr�ava na najizolovanijem i najzagonetnijem
mestu na zemlji: Uskr�nja ostrva.

Kakva preciznost ove linije.

Iako ove gra�evine nisu sagra�ene u ista doba,
verovatno su sve na ostacima jo� starijih.

U nekom davnom trenutku

u istoriji neko je na�inio sve ove tajne
gra�evine koje "cirkuliraju" planetom.

Kru�nica du�ine ekvatora.
Ali misterija ne staje ovde.

Ako ovu kru�nicu uzmemo kao
ekvator, severni bi pol bio ovde.

I trouglasta forma na slici potpuno
se sla�e sa oblikom piramide.

Udaljenost Naske i Gize jednaka
je udaljenosti Teotihucana i Gize.

Isto i ovde, udaljenost
Ankor Vata i Naske (najve�a mogu�a)

jednaka je udaljenosti Mohenjo Daro
i Uskr�njih ostrva.

Udaljenost Uskr�njih ostrva
i Gize je zlatni broj * 10.000.

Udaljenost Ankor Vata i Gize * zlatni
broj jednaka je udaljenost Gize i Naske.

Udaljenost Gize i Naske * zlatni broj jednaka
je udaljenosti Ankor Vata i Naske.

Iznena�uju�e koliko se �ini,
podudara se ranijim otkri�ima.

U 20. stole�u,

astrolog i sve�tenik je pokazao da
meridijan koji prolazi kroz piramidu

deli kopno na svetu na dva jednaka dela.

�ineci Gizu sredi�njom ta�kom na svetu.

20 stole�a pre njega Arhidej
je rekao da je piramida geometrijska preslika zemlje.

I da du�ina dve stranice piramide
jednaka je prose�noj udaljenosti

koju ekvator napravi vrte�i
se oko ose u jednoj sekundi.

To je dato u fizici, indicira
brzinu vrtenja planete oko ose.

Svaki aspekt piramide je prepun
zna�ajnih brojeva koji se ve�u uz prirodu.

Mnogim je ljudima te�ko to poverovati.

Mo�ete uzeti bilo kakav objekt,
od �etkice do parne lokomotive

i mo�ete izvu�i sve pravilnosti koje
vam trebaju da na�ete svakakve stvari.

Skeptici ka�u da sve ovo
mo�e biti slu�ajnost.

Ali broj �udesnih �injenica koje se
treba objasniti samo nastavlja rasti.

Jo� �emo se jednom vratiti
piramidi za daljnje istra�ivanje.

Pogledajmo jo� jednom
unutra�nju prostoriju.

Svaki blok ovde je te�ine 40 automobila.

Svaki blok koji se savr�eno uklopio u zidove.
Savr�eno vertikalno i horizontalno.

Iako graditelji nisu imali alate
da provere ta�ne mere.

Za�to su Egip�ani gradili s
takvom precizno��u?

Sva inteligencija Egipatskih majstora je
bila usmerena u geometrijsku savr�enost.

Zato jer su te strukture namenjene
povezivanju s dimenzijom bogova.

Od piramide do poslednjeg kipa postoji
te�nja za balansom u svemiru.

Biti deo tog balansa je du�nost
i �elja svakog Egip�ana.

Ako smo napustili konvencionalna
verovanja arheologa postoji

alternativno obja�njenje
koje nas bli�i istini.

Postoji razlog za no�enje ogromnih
granitnih blokova 500 milja udaljenih.

Granit ima jedinstveno svojstvo
da se ne menja kroz vreme.

Dimenzije ostaju jednake.

To zna�i da se tajna piramide
mo�e o�uvati u vremenu.

Moj anonimni prijatelj je nacrtao dve
kru�nice, upisanu i opisanu bazi piramide.

Oduzeo je opseg manje od opsega ve�e.

Odnesite ovu brojku fizi�aru.

To je neobi�no.
To je brzina svetlosti. Nema sumnje.

Ovo je brzina svetlosti u milionima metra
po sekundi. Dole je broj iz piramide.

Nemam ni�ta vi�e da ka�em.

Nau�nicima mogu ove istine biti
gorkog ukusa, ali te�ko ih je pore�i.

Jesu li osramo�eni ovim otkri�ima?

Ako pogledamo na piramide bistrog
uma i kada ste fizi�ar merite.

I primetite mnoge takve stvari.

Slu�ajnost je, pretpostavljam. Ali toliko
slu�ajnosti sa tako velikim predmetom.

Jako uznemiravaju�e.

Mnogi stru�njaci �e re�i da
nema ni�eg neobi�nog ovde.

Ka�u da je piramida zaista
bila Keopsova grobnica

iako niko ne mo�e objasniti kako
je sagra�ena za 20 god.

Ka�u da ako piramida stvarno
signalizira ravnodnevnicu,

ako stvarno sadr�i pi i zlatan broj...

I ima vrednost egipatskog lakta koji je dobiven
iz njih pomo�u tada nepoznatog metra..

Sve je slu�ajnost.

Ka�u da udarne sli�nosti
izme�u starih nalazi�ta

hiljadama milja udaljenih
je jo� jedna slu�ajnost.

Ako se ova nalazi�ta
nalaze na istoj liniji du� planete,

e pa i to vam je slu�ajnost ka�u.

I ako zanimljive brojke izlaze
iz udaljenosti izme�u lokacija,

i ako piramida sadr�i brzinu
svetlosti, samo slu�ajnost.

Koliko se slu�ajnosti mora dogoditi
da potra�ite drugo obja�njenje?

Po�inje izgledati sve manje kao slu�ajnost
a sve vi�e kao Bo�ja ruka na delu.

Ili mo�da postoji racionalno
obja�njenje za ove zagonetke?

Mo�da nije slu�ajnost,

mo�da kada tra�imo dalje od konvencionalne
istorije postoji nova istina za razotkrivanje.

Ako ni�ta od ovoga nije slu�ajnost
ko je onda odgovoran za to?

Je li mogu�e da to jesu bili stari Egip�ani?

Oni nisu bili svesni mogu�nosti
merenja zemlje,

prvo bi trebali poznavati
da je bila okrugla.

�to je bilo preko granica njihove ma�te.

Ko je onda?

Mo�e li biti jo� starija civilizacija
zaslu�na koja je otada nestala?

Ja nalazim opciju vanzemaljaca
puno privla�niju.

Jer makar mo�emo re�i da postoji Egipat
u piramidama i da je potrebno ma�tanje.

Nisu svi toliko odbacuju�i.

Uze�i mogu�e prirodne katastrofe u obzir.
Npr. kontinentalne pomake, vulkane, meteore.

Ni�ta me ne spre�ava da ka�em da je
mo�da naprednija civilizacija �ivela na zemlji.

Zna�i mogu�e je da je naprednija
civilizacija nekada �ivela na planeti?

Hrabar i radikalan zaklju�ak.

I naravno stvara nova pitanja.
Za�to nije ostalo traga ovom narodu?

Ako je iz nekog razloga
civilizacija nestala,

mnoge bi stvari izdr�ale
stole�a ali ne milenijume.

Samo nekolicina velikih spomenika
bi ostalo. Poput piramide.

�ta nam je onda ostalo od
ove napredne civilizacije?

Znamo da su merili zemlju.
Sagradili su model po njoj.

U obliku piramide, pune
numeri�ke va�nosti.

Red ostav�tine uzdu� linije du�ine ekvatora.

Mora postojati razlog za sve ovo.

Sve �to smo otkrili o piramidi mora
biti sadr�ano u njoj s namerom.

Jako smo blizu otkrivanju istine.

1974.

Kada su amerikanci lansirali
drugu raketu u svemir

stavili su �udnovat crte� unutra.

Dizajniran je da otkrije informacije
vanzemaljcima o ljudima.

Crte� govori da smo seksualna vrsta,
pokazuje da je zemlja u solarnom sistemu.

I ako analiziramo geometriju crte�a
tako�e sadr�i puno kompleksniji sadr�aj.

Hiljadama godina ranije napravili
su istu stvar kao amerikanci.

I oni su poslali kodiranu poruku u svemir.

Jedino �to ova poruka nije dizajnirana
da putuje du�inom svemira.

Nego du�inom vremena.

Poruka sakrivena u piramidi je
namenjena budu�oj civilizaciji ovde na zemlji.

Poruka u boci.
Namenjena nama.

Sada moramo otkriti �ta ova poruka zna�i.

S obzirom da su pro�li toliku liniju
da nam govore kroz vreme,

mora sadr�avati informaciju najve�e va�nosti.

Graditelji su ta�no signalizirali
ravnodnevnicu opet i opet.

Pokazuju nam kriti�ni astronomski
ciklus na�e planete.

Svaka se zvezda pomakne
jedan stepen (od 360) svake 72 god.

Potrebno je 26.000 godina da
zvezde naprave krug po svojim orbitama.

Konfiguracija zvezdi po zodiaku
locira zemlju u svemiru.

Vrh crvene piramide (ili Keopsove u Gizi)
ima stranicu du�ine 12 egipatskih laktova.

Prisutstvo pi nam ukazuje na krug.
Zajedno je to krug od 12 zoni.

Zodiak.

4 polupravca piramide se odnose na 4
znaka zodiaka. Bik, lav, �korpion i vodolija.

U davnini �korpiona je predstavljao
orao a vodoliju an�eo.

Ovi znakovi su klesani u kamenu
na fasadi ove katedrale.

4 zvezde pripadaju ovim 4 znakovima.

Pre su ih zvali 4 �uvara raja.

Sada su ALDEBARAN u sazve��u bika.

Regulus u sazve��u lava.

Entarius u �korpionovom.

Fomahart u nekada�njem vodenjakovom.

Ove zvezde dr�e istu
poziciju i odnos me�usobno.

Mogu se koristiti kao mirne
ta�ke kroz tok vremena.

Ovo je bikova-�korpionova osa.

Znana i kao bikova-orlova osa
prikazivana od babilonaca kao krilati bik.

Ovo je lavlja-an�elova osa.

Simbol nam je pred o�ima
ovde na podru�ju Gize.

Sfinga.

�ovekova glava na lavljem telu.

Arheolozi misle da je sfinga sagra�ena
puno kasnije nego piramida.

Ali mogu se varati.

Pogledajte ovo. Ovaj je trougao
istog oblika kao glavna piramida.

Jedna stranica prolazi kroz glavu sfinge.

Ako izvu�emo bazu piramide
i stavimo je na stranu,

produ�imo li desnu stranicu...

Se�i�e se trougao ta�no na glavi sfinge.

I ako opi�emo krug na ovaj na�in,
opet �emo pro�i po glavi sfinge.

Ta�no isto mesto.

Ovo bi mogao biti odgovor koji tra�imo.
Giza je astronomski sat �iji su sati 4 zvezde.

�tavi�e, satova kazaljka, sfingina glava
se okrene u krug svakih 26.000 god.

I govori nam o poziciji zemlje
u ovom velikom ciklusu.

Ali kako �emo znati kada ciklus po�inje.

Postoji misteriozna grba na sfinginim
prsima koju arapi zovu lavljim srcem.

Lavlje srce je tako�e arapsko ime za
najja�u zvezdu u lavljem sazve��u. Regulus.

Sfinga je uvek bila simbol enigme.
Govori ljudskom rodu poznatom zagonekom:

Ko po�inje dan na 4 noge, nastavlja
na 2 noge i zavr�ava na 3 noge.

Zapamtite odgovor:
�ovek i njegova sudbina.

Kada se pogled sfinge poklopi
sa zvezdom Regulus

Lavljim Srcem onda novi ciklus
ravnodnevnice zapo�inje.

Ogromni sat, sat na�e planete napravi
puni krug svakih 26.000 godina.

Sve �to smo prou�avali
ukazuje na ovo.

Za�to je bilo toliko bitno da nam se
uka�e na ovaj 26.000 godi�nji ciklus.

Znamo da su ledenjaci i vreli ciklusi u
ovisnosti sa orbitalnim pokazateljima.

Mo�da ciklusi ravnodnevnice
uti�u na na�u klimu.

U puno starih zapisa postoji dokaz o
ideji destrukcije i ponovne izgradnje.

Od vode, ili vatre.
U starim zapisima hindusa.

Nekoliko gr�kih autora pi�u o cikli�nim
kataklizmama. Platon me�u njima.

Aristotel govori o cikli�nim revolucijama
zemlje i neba koji bri�e �ivot na zemlji.

I maje su imale sli�nu legendu.
Ka�u da �ivimo u eri petoga sunca.

Ki�e i poplave su uni�tile �ove�anstvo
i celokupnu kreaciju.

Ne�to veoma sli�no biblijskom potopu.

Peto je sunce "sunce kretanja".

Sunce zemlje, vazduha, vatre i vode.
�ivot.

Ali sunce koje �e zavr�iti

i taj �e kraj do�i u groznoj
katastrofi na bo�je odluke.

Destrukcija je namenjena �ovekovom pona�anju.

Danas nas nauka usmeruje da jo�
jednom pogledamo ove legende.

Postoje i druge mogu�nosti,
poput cunamija.

Fenomen gde prirodna barijera popu�ta.

I voda biva otpu�tena uzrokuju�i
velike poplave na zemlji.

Zna�ajne koli�ine vode.

Lako je mogu�e da su mnogi stari
narodi svedo�ili ovom fenomenu.

�ove�anstvo je pisalo o tome - Potop.

Zadnja velika klimatska katastrofa

se dogodila 10-12 hiljada godina unazad.
Radikalne promene su se zbivale.

Ova klimatska katastrofa
je izbrisala neke vrste.

Mamute, i sabljastog tigra.

I mogu�e jo� mnogo njih.

Postoje razne vrste koje
su verovatno nestale

ali po�to nisu ostale zale�ene
ne zapitkujemo se o njima.

Ne mo�emo re�i koliko, jer
studije nisu napravljene.

Odgovori�emo kad dobijemo
ljudske i nov�ane resurse za to.

Zna�i vrste su nestale i �ume
su pretvorene u pustinje.

Je li mogu�e da Gizin sat
ukazuje na ovu katastrofu?

Ako je linija koja se prote�e zemljom
na starim nalazi�tima ekvator...

Severni pol bio bi ovde.

Ova je ta�ka ta�no na
zemljinom magnetnom polju.

Koja se razlikuje od na�eg severnog pola.

Magnetni pol nije fiksna ta�ka.
Mi�e se 25 milja godi�nje.

Danas zahvaljuju�i modernoj tehnologiji
znamo da se ova oscilacija pove�ava.

Ovo je jako uznemiravaju�e.

Mo�e li ta linija biti pozicionirana s
namerom da nas usmeri na magnetni pol?

Magnetni pol nije stabilan.
Zamenio je polove mnogo puta.

Zabele�ili smo oko stotinu
inverzija polova.

Niko ne zna za�to je to tako ali nau�nici
misle da je mo�da povezano sa suncem.

Posledice nepravilnosti magenetskog polja.

Danas bi trebali desetine hiljada nau�nika
da se skupe i da zajedno istra�uju.

Poku�avamo otkriti direktne i indirektne
posledice magnetnog pola.

Klima nam se menja.

Kretanje magnetnog pola se ubrzava.
Ne znamo koje bi posledice mogle biti.

Magnetno polje dr�i atmosferu
koja nas �titi od svemirskog zra�enja.

Ako bi nestala na�a bi planeta izgorela.

Uni�tenje vatrom kako su nam na�i stari rekli.

Moderna nauka i stara proro�anstva
se po�inju podudarati.

Na po�etku na�e civilizacije stvari
su bile pod velom na�ih sve�tenika.

Mo�da su bili �uvari neke stare nauke
u svetu oporavka od klimatske katastrofe.

Mo�da su zadu�eni za preno�enje
znanja do slede�e generacije.

Mo�da su ove
prekrasne gra�evine

sagra�ene da nas upozore
na grozni ciklus uni�tenja.

Doga�aj koji je uni�tio
civilizaciju toga doba

pa danas ne znamo ni�ta o njima.

Pre puno hiljada godina sofisticirana
civilizacija je �ivela na na�oj planeti.

Civilizacija toliko dare�ljiva
da je kodirala poruku

du� zemlje da nas upozore na
daleku budu�nost potencijalne pretnje.

Ovo je poruka iz pro�losti
koju bi trebali shvatiti ozbiljno.

Klimatske promene koje nau�nici
vide u dana�njem svetu

bi mogao biti prvi znak katastrofe
na koju su nas na�i preci upozorili.

Vreme nam mo�da isti�e.

Odgovori na ove stare misterije
su �udni i te�ki za verovati.

Mnogi �e ih nau�nici i arheolozi
negirati kao neutemeljene.

Ali ako ih odlu�imo ignorisati na�a
planeta bi mogla platiti veliku cenu.

Piramida ima poruku za sve nas.

Temeljeno na knjizi
"OTKRIVENJE PIRAMIDA"
Jacquesa Grimaulta

KRAJ

Preuzeto sa www.titlovi.com