Original subtitles

STUDIO "TRI T"

Pa�nja! Poru�ni�e Junger, sklonite svoje ljude!

Svi u zaklon! Brzo! Pripremite se za paljbu!

Pucaju po Devetoj utvr�enju.

Tvr�ava u Kaunasu. 25. avgust 1915. - Kada smo pro�le godine bombardovali

tvr�avu u Lije�u sa Velikom Bertom, Belgijanci su se predali posle tri dana.

Kladim se da Rusi ne�e izdr�ati ni dva.

Peto! Peto utvr�enje! Dajte mi generala Grigorijeva!

- Imamo vezu! - �ta?

Imamo vezu!

Halo! Peto! Peto! Govori, Deveto!

Dajte mi generala Grigorijeva, ne�emo jo� dugo izdr�ati!

Nemci su otvorili vatru sa opsadnim oru�ijem, ovo je Velika Berta!

Halo! Halo!

PROPAST IMEPRIJE

CAREV IMENJAK �etvrta epizoda

Dobro ve�e, gospodine Flej�man.

Dobar dan, gospodine kapetane.

Imam jedno pitanje za gospodina kapetana. Mogu li?

Izvolite. Mo�ete i dva.

Pri�a se da se tvr�ava u Kaunasu predala. Da li je to istina?

- Odakle Vam to? - Do�ao je njen komandant.

General Grigorijev?

Da, gospodine. Istina, predstavio se sa drugim prezimenom.

A kako znate da je to ba� on?

Odmah sam ga prepoznao. Ba� je upe�atljiv �ovek, pravi ruski pe�adinac!

Stanovao je pre mesec dana u mom hotelu, imam dobro se�anje.

- A gde je on sada? - Dao sam mu lepu sobu.

Dajte mi Vojnu komandu.

Vilnjus. 23. avgust 1915.

Generale Grigorijev, otvorite.

Otvorite, generale Grigorijev!

Razvalite vrata.

Generale Grigorijev!

Generale Grigorijev!

Govorite glasnije, ne �ujem dobro.

Vi ste general Grigorijev?

Ja sam general Grigorijev. A ko si ti?

Kapetan Nesterovski. Obave�tajna slu�ba Desete armije.

A, obave�tajci... Mamu vam va�u!

Kakve Nemci imaju obave�tajce! Udari�e pravo u centar!

�ta imate u vidu?

Imali su planove na�ih utvr�enja.

�ta? Zanemeli ste?

A sada tra�ite krivca?

Gubi se odavde!

Napustili ste tvr�avu dan pre nego �to se predala.

Uhap�eni ste.

Sada �u napisati pismo svojoj �eni. Za�to stojite ovde, kapetane?

�elite da vidite kako �u da prospem svoj mozak?

Ve� ste imali tu mogu�nost.

Tamo je bio pakao, kapetane.

Tamo je sve...

Tamo je sve... bilo tako...

Sve je bilo tako...

�ekam Vas dole u kolima, Va�e visoko prevashodstvo.

Petrograd. 23. avgust 1915.

Po�tovanje!

- Ima li ne�to u vezi Sa�e? - Ne, ni�ta.

Idem u Vilnjus, �eli� li da ponesem ne�to?

Da, trebalo bi da je i on tamo. Sad �u ti dati adresu, odnesi mu telegram.

Mi�a?

Dobar dan, �ika Serjo�a. Ura! U napad! Zarobljeni ste! Ruke gore!

Mi�a, smiri se! Evo. Ovo je adresa i pismo od mene.

Smiri se i sedi da pi�e� tati, �ika Serjo�a sutra ide kod njega.

Ura! Napisa�u i nacrta�u mu ne�to.

- Porastao je. Glas mu je dublji. - Da. Pravi huligan, u�as...

Istina, peva u de�ijem horu.

Oh, za�to sam te zadr�ala na vratima?

Nisam te ponudila �ajem, nisam te ni pozdravila... �eli� li?

Ne, ne, imam mnogo posla pred polazak.

Mi�a, crtaj br�e. �ika Serjo�a �uri.

U redu je, imam jo� nekoliko minuta.

�eli� da pita� za Ljolju?

I �ta sad?

Ne brini se, mi smo prijatelji. Ve� tri nedelje ne dobijam pisma od nje.

To �utanje me jako pla�i.

- I tebi ne pi�e? - Ne.

Sigurna sam da je sa Ljoljom sve u redu.

Znala bih da je druga�ije...

Molim se za njih svaki dan.

Gospodine Zelenski, ko god da pobedi u ovom ratu

Poljska �e dobiti nezavisnost, ali pitanje je u kojim granicama...

- Dobar dan. - Dobar dan.

Poljek, fla�u "Zelderske".

Ako Nemci dobiju rat,

Vilnjuski okrug �e u�i u sastav Nema�kog carstva.

Nemci �ele da nas isele odavde.

Na�u zemlju �e dati povolo�kim nema�kim kolonistima.

Ipak mnogi Poljaci �ele na� poraz?

Za evropske imperije mi smo drugorazredna dr�ava.

Ne postoje drugorazredne dr�ave.

- Izvolite, gospodo. - Hvala.

Hvala, Poljek.

Urednik ste "Vilnjuskog glasnika", najpoznatijih lokalnih novina.

Da li biste mogli da objavite u hronici... ovaj tekst?

Janek, stavi ovo u sutra�nji broj. U hronici.

Gospodine uredni�e, �ta je sad ovo? Ovde nema zemljotresa!

Ranije sam i ja mislio tako, ali se sada sve promenilo.

O�igledno da je i sama priroda umorna od rata.

- Dobar dan. - Dobar dan, gospodine Zelenski.

Izvolite.

- Ja �u to uzeti. - Hvala.

Nema slobodnih soba, odse��e� u mojoj.

Apsurdno ime "Sankt Petrograd".

A tek da vidi� iza ugla praonicu sa imenom "Rusko-francusko-engleska praonica

po imenu belgijskog kralja Alberta".

A jeste li �uli za apsurd u Litovskom puku?

�uo sam.

Do�ao sam upravo zbog toga.

Moram da priznam, sramna pri�a. Obele�avali su praznik puka.

Na kilometar od prve linije. Napili se, a Nemci napali.

Niko od oficira nije pre�iveo.

�ta misli�? Slu�ajnost ili je neko obavestio Nemce?

�avo bi ga znao. Mutna je to rabota, a nemamo koga da pitamo.

Ostatke Litovskog puka su odveli u pozadinu fronta.

Pravi haos, ne mo�e� da mu na�e� kraj. Mada...

- Halo? - De�urni slu�a.

- �etrnaesti? - Tako je!

- Voronjina, molim Vas. - Voronjin ovde!

- Nikolaj Fjodorovi�? - Tako je!

Nesterovski. Interesuje me da li u ambulanti

ima neko iz Litovskog puka?

- Javi�u Vam za pola sata. - U redu.

Obe�ao je da �e nam javiti za pola sata.

A �ime se ti bavi� ovde?

Vanda Branevska.

Hmm... Zna�i zato se Olga �alila da joj ne pi�e�?

Nema na svetu carice, lep�e od burske device.

- Ona je moj agent. - Da, da...

- Ni�ta vi�e. - Ko je ona?

Poljska patriotkinja. Mrzi Nemce. Nas tako�e, ali manje.

Sada je Kaunasu. Zadatak joj je da ubedi nema�ke obave�tajce

da je povezana sa poljskom diverzantskom grupom iza na�e linije fronta.

A postoji li zaista takva grupa?

Ta tako ne�to jo� uvek nisam �uo.

A evo, nema�ka agentura radi bez problema.

Rezidencija im je tu, u Vilnjusu.

Nada� se da �e Nemci nasesti na tvoju Vandu.

Greh je, ali se nadam.

Tvr�ava u Kaunasu. 25. avgust 1915.

Gospo�o Branevska, �ta �elite od nas?

Potpuno sam odvojena od svojih prijatelja.

A ako mi pomognete da se pove�em sa njima,

mogli bismo da objedinimo na�e napore.

Kako �ete da doka�ete da Va�a organizacija zaista postoji?

Pripremili smo nekoliko diverzija.

Bi�e sprovedene u najskorije vreme.

Najve�a od njih je dizanje u vazduh skladi�ta municije u Smargonju.

Pretpostavimo... A kako �u ja da saznam za to?

Zar nemate dou�nike u Vilnjusu?

- U redu, ali kako �e oni da �uju? - Iz �tampe.

Zar su Rusi ukinuli ratnu cenzuru?

Mislite li da �e Rusi pisati

o dizanju u vazduh skladi�ta municije u novinama?

Mi, Poljaci, smo do savr�enstva ovladali jezikom Ezopa.

- Nesterovski. - Voronjin.

- Da? - Izve�tavam.

Pi�em.

Va� sam du�nik.

Podoficir Lje�ko. Telefonista.

Bio je ranjen, pre sedam dana je pu�ten iz bolnice.

Poslat je u Ni�egorodski puk, telefonista uvek fali.

Njegov polo�aj je kod Trokaja.

Korak napred! Je'n, dva!

Korak napred! Je'n, dva!

Korak napred! Je'n, dva!

Korak napred! Je'n, dva!

Korak napred! Je'n, dva!

Da. Vreme je bilo kao i sada, prelepo.

Svi oficiri su se okupili na poljani, malo se opustili.

Doneli su meze i vino iz Vilnjusa.

Po�eli su da dr�e govore o Caru, pobedi. O ovome, o onome...

Nije pro�ao ni sat i po�ela je pucnjava. Svi su sko�ili, ali je bilo prekasno.

Nemac bije, ne mo�e� ga zaustaviti. Pobi�e narod, mene rani�e.

Osvestio sam se tek u no�. Podigao sam se i oti�ao svojima.

Mislim... mislim da me�u nama ima izdajnika.

Zna�i da su Nemci znali da na prvoj liniji nema oficira.

Upravo tako. Previ�e lako su napali.

Ljudi, vidite �ta leti.

Krastavac leti, bra�o. O, Bo�e!

- To je cepelin! - Nemci!

Izvolite Va�u narud�binu.

Pri�ao sam sa onim Lje�kom.

I on misli da je neko dojavio Nemcima.

Danas su me obavestili o jo� jednom koji je �udom pre�iveo.

Poru�nik Arda�jev, le�i u ambulanti pored crkve Svete Ane.

Izvolite.

Litvansko nacionalno jelo, poru�io sam ga specijalno za tebe.

- Te stvari se zovu cepelini. - Ukusno je.

Veoma. Ju�e je kod Trokaja nema�ki cepelin

bombardovao bateriju na�ih te�kih topova.

Kako je dospeo tamo? To je oru�ije obalske artiljerije.

Pa u tome je stvar.

A kakva je bila �urba da se donesu te ma�ine sa Baltika.

Nemamo nikakvu korist od njih.

Na 10 kilometara od prve linije.

Izgleda da je neko opet dojavio Nemcima.

A �ta ako su onaj kog tra�i� ti i onaj kog tra�im ja...

- Jedna ista osoba? Mogu�e je. - Da, da.

Jedan od na�ih agenata je sada iza linije fronta.

Priveli su ga u �umi, iza linije fronta.

Izvi�a�i su na�li prolaz kroz ruske polo�aje.

Razumem. Hvala, Hajnc.

- Ti si ruski �pijun? - Da, gospodine.

Zna� li da mo�e� biti streljan?

Majko Bo�ija, za�to?

Sveta jednostavnost...

Nisi �uo da �pijune ponekad streljaju?

Gospodine, to je glupo.

Ako va�i uhvate Ruse, odmah ih prevrbujte.

O, kako mudre re�i zna�. Koliko ko�ta�?

- Zavisi za �ta pitate. - Za obave�tajni rad.

Prose�no 30 rubalja.

Hmm... 30 rubalja... I za te pare rizikuje� svoj �ivot?

- A �eli� li da zaradi� 200? - Aha.

Sestro, da li je ovde ranjenik iz Litovskog puka, poru�nik Arda�jev?

Da, tu je.

Serjo�a?

- Serjo�a... - Ljena, ti si? Ljolja...

Ne, ne, ne. Ne ljubi, Serjo�a.

Mokre su od joda.

Tri nedelje bez pisma, nisam znao �ta da mislim. Poludeo sam!

U�uti.

Gospode, Serjo�a, kako se radujem!

Ju�e su vojnici doneli jedno bure.

U zemunici je i bure name�taj, mo�e da se iskoristi kao sto.

I�li su u �umu po gljive i videli ga. Odmah sam shvatio o �emu se radi.

Bure nije imalo ni dno, ni poklopac. Naredio sam da ga odmah vrate.

Evo.

I tamo i ovde je otvoreno. Dr�e ga samo obru�i.

Nemci su koristili takvu burad na Zapadnom frontu.

- Shvatate u koju svrhu? - Da budem iskren, ne.

Da li ste videli bodljikavu �icu?

Pu�taju kroz nju struju.

Razumem. Bure mo�e da se stavi izme�u �ica

i da se kroz njega propuzi.

Ve�eras �u tajno poslati dvojicu boraca na du�nost.

Dan garde je dan garde. Znate sami, tradicija.

Ne postoji gardijski puk bez tradicije.

U principu, kada su Nemci do�li, svi smo bili prili�no pijani.

Suvi re�im, vino je zabranjeno.

- Odakle si? - Iz Vilnjusa.

- Ko ga je doneo? - Kapetan Zotov iz �taba puka.

- Gde je on sada? - Ubijen je.

Proboli su ga bajonetom pred mojim o�ima.

Ipak, probaj da se seti�

da li je Zotov spominjao ko mu je obezbedio vino?

Sedeo sam u �tabnoj zemunici, Zotov je pri�ao na telefonu,

ne se�am se sa kim, ali se se�am da je rekao:

"Ako mi onaj Carev imenjak ne po�alje kiselo vino

ima da ga ubijem".

Carev imenjak?

Da. Mislim da je rekao Carev imenjak, ne se�am se ta�no njegovih re�i.

- Slu�aj, Petro. - �ta ti treba?

- Ho�e� da mi da� duvana? - Nemam.

- A �ta pu�i�? - Mahovinu.

- A ipak miri�e na duvan. - Smrdi na duvan, ali je mahovina.

- A ho�e� mi dati mahovinu? - Ne.

- A za�to? - Nemam, sve sam popu�io.

I za�to pazimo na ovo bure?

Ni dna, ni poklopca... Ba� je tra�eno.

Ponovi gde i koga treba da sretne�. Pa�ljivo.

U subotu, u porti Svete Ane, izme�u 5 i 6 uve�e.

Do�i�e �ovek sa jabukom u levoj ruci da tra�i pismo,

a ja �u Vam doneti odgovor. Za to ste mi obe�ali 200 maraka.

Predomislio sam se.

- Stvarno? - Da. 250.

Zahvaljujem. Mo�e potvrda?

Potvrda u kojoj obe�avate da �ete mi platiti 250 maraka.

- Ti si foks... na ruskom bitanga. Dr�i. - U redu, bitanga.

Za dve nedelje na�a vojska �e u�i u Vilnjus.

Ako nas prevari�, prona�i �emo te i streljati.

- Gospodo, nemojte... - Mo�e� li da govori� na ruskom?

Moram da �ivim. Imam �etvoro dece.

Idi.

A ako nas prevari? Zar se ne bojite da �ete dovesti "Cara" u opasnost?

Ne brinite se, "Car" �e se sam brinuti o sebi.

Sve vreme mislim na Petrograd.

Ve�e kod Nesterovskih, na� ples.

Tango. Ti si ga nazvao ratnim plesom.

To je bio... ples sre�e.

Pre�ivela sam mnogo toga ove godine...

Kao da se ne�to u meni skamenilo, da sam postala druga�ija, Serjo�a.

Nisi druga�ija, jo� si bolja.

Ili smo se mo�da odavno probudili?

I mo�da je taj �udesan san ostao negde tamo, u daljini?

U sne�nom Peterburgu,

u udobnoj sobi sa zelenim aba�urom. Strah me je...

�ega? �ega se boji�?

Bojim se jo� jednog odvajanja.

- Uvek �u biti uz tebe, uvek! - Tako si mi nedostajao...

Spavaju Va�i stra�ari.

Do�avola!

Bure.

Evo ga.

- Gde ide�? Ubi�e te! - Moram...

- Evo. - Idemo.

Sergej, otvori, ja sam.

Sergej, ja sam, otvori.

Sa�a, sa�ekaj 20 minuta. Kod mene je jedna �ena.

�ena? U mojoj sobi? Zabavno...

Pritom se brine� za moju reputaciju,

dok si kao student bio nemarniji.

Nadam se da �e kontraobave�tajna platiti nepredvi�ene tro�kove

za vrbovanje agenta?

Iskreno govore�i, mislio sam da �e� probati da na�e� Ljolju u Vilnjusu.

Sa�a, do�i za 20 minuta. Mo�e?

A �ta �e sada biti sa nama?

Bi�emo zajedno.

- �ta �elite, gospodine kapetane? - Da spavam.

"Plesali igla i konac. Igla - dobro, a konac � lo�e".

Devoj�ice, kako se zove�? - Marilja.

Vidi� li onog gospodina ispred crkve?

Skloni se! Devoj�ice, idi ku�i!

Uzmi od njega pismo i jabuku.

Donesi mi pismo, a jabuku mo�e� pojesti.

O�e, ho�ete me blagosloviti?

- Naravno. - Zahvaljujem Vam. Hvala.

Za "Cara". Proverite verodostojnost mogu�eg dizanja u vazduh

skladi�ta municije u Smargonju.

I tako, o tom �oveku znamo dve stvari.

Prvo, da mo�e da nabavi vino. Probudi se!

Aha.

- Drugo, da je Carev imenjak. - Kog Cara?

Verovatno nekog sada�njeg.

A njih je samo trojica: na�, austrijski i nema�ki.

Nema�ki nije. Onda bi rekao Kajzerov imenjak.

Te�ko da je imao na umu i na�eg gospodara. Ostaje austrijski.

- Franc Josif. - Da.

Zna�i Franc ili Josif?

Josif je na poljskom Jozef.

Ne zvu�i mi "carski". Ostaje Franc.

Pitam se koliko Franceva ima u Vilnjusu?

Treba da tra�imo nekog ko se mota oko oficira.

Oko pri�ljivih oficira.

Uostalom, mogao si da mi ka�e� da je to bila Ljolja. Razumeo bih.

�pijunira� me?

Bilo je slu�ajno.

Da, da.

A ovo koristi� umesto maramice?

Da je videla Olga...

U njemu su bila zavijena dokumenta.

- �pijunovi? - Da. Iz �izama.

Zaboravio sam da izvadim.

Ko je ovo?

Viktor Zelenski, glavni urednik "Vilnjuskog glasnika".

Mama, previ�e si radoznala.

On �e biti moj novi tata, videla sam kako se ljubi sa mamom.

Ovo je za mene.

- Dobar dan, gospo�o Branevska. Kako ste? - Hvala, dobro.

Sedite. Imam dobre vesti za Vas.

Rekli su mi da Va�a grupa planira da digne u vazduh skladi�te municije.

- Da, tako je. - �estitam. Skladi�te je uni�teno.

Znate, jedan agent mi je poslao "Vilnjuski glasnik".

Sa Va�im dopu�tenjem, pro�ita�u malo.

Da, naravno.

"Kako smo nedavno saznali, �iteljima Smargonja su

hitno postale potrebne stakloreza�ke usluge.

Zbog zemljotresa od pre nekoliko dana,

mnogim ku�ama su popucala stakla".

Va�i poljski novinari prave �uda. Sve je jasno.

Cenzura nema �ta da primeti.

Na�a profesija je da prevarimo cenzuru.

Gospo�o Branevska.

Da li Vam je poznato ime Viktor Zelenski?

Glavni urednik "Vilnjuskog glasnika".

Naravno. On je moj verenik.

I sau�esnik?

Znamo da se on sreo sa gospodinom Nesterovskim.

�lanak u "Vilnjuskom glasniku" se pojavio posle tog susreta.

Poznajete li gospodina Nesterovskog?

- Ne, prvi put �ujem za njega. - Tako zna�i...

To je moj kolega obave�tajac iz Desete armije. Veoma pametan �ovek.

On Vas je poslao ovde, gospo�o Branevska.

Napravili ste odli�an vatromet.

Samo �to je sva municija bila izneta iz skladi�ta pre eksplozije.

Vidi�? Latini�no "S" i "P".

Obi�no na ovakvim salvetama pi�e ime restorana.

Postoji li u Vilnjusu restoran gde su jedno do grugog slova "S" i "P"?

- "Espanjola". - Gde se nalazi?

Pored crkve Svete Ane.

O�igledno je da se ime sastoji od dve re�i. Pre "P" ima ta�ka.

Od dve? Ovo je jo� prostije.

- �ekaj... Gde �ivimo? - Idioti! U "Sankt Petrogradu"!

Ima li tu neki Franc?

- Naravno, vlasnik. - On...

Pa, pogledajte je. Mogu li ovako da se �iste vilju�ke?

Mislite li da �e se nema�kom oficiru svideti takva vilju�ka?

Rusima je svejedno sa kakvom jedu.

A kada do�u Nemci, zabi�e vam te vilju�ke u lice.

To je kulturna nacija.

Gospodine Flej�man, imate li minut?

Da. Mogu i na dva, gospodine kapetane. Dobar dan, gospodo.

- Zovete se Franc? - Da. Franc Flej�man.

Da li su oficiri Litovskog puka

kod Vas naru�ili vino za svoj praznik?

Kakvo vino? Ruski Car je zabranio pijenje vina za vreme rata.

Da li Vas je �tabski kapetan Zotov kontaktirao?

Ne razumem, gospodo.

Da li ste Vi prodali vino Litovskom puku?

Za ime Boga, gospodo!

- Spremite se. - Gde?

Po�ite sa nama, tamo �emo sve ra��istiti.

- Uhap�en sam? - Da, da.

Gospodine kapetane, poznajete me. Ka�ite da sam �astan �ovek.

Ako niste krivi, nema potrebe da se pla�ite.

Dozvolite mi bar da napi�em nekoliko re�i �eni.

Napi�ite.

Restoran je Va�?

Ne, hotel je moj. Restoran je njegov.

Ja sam vlasnik samo 10%. Poljek...

Daj ovo mojoj �eni.

Molim Vas, po�urite.

Sa�ekaj. Rekli ste Poljek? To je skra�eno. Kako mu je puno ime?

Poljek... Napoleon?

- Bonaparta je dao nezavisnost Poljskoj. - Napoleone, stanite!

Od tada poljske de�ake kr�tavaju tim imenom.

Prokletnik...

Idem dole.

Pucaj, Serjo�a, pucaj! Pobe�i�e.

Pa, gospodine kapetane?

Ovo je kraj?

Ah ti, prokletni�e!

Serjo�a!

"Poljska nikad ne�e umreti..."

�iv je.

"...dok je god �iv i poslednji Poljak! Sve �to su nam neprijatelji oteli,

vrati�emo ma�em!" - Lepo pevate.

Da, da.

Bo�e moj! Koliko krvi!

�ta se desilo?

Poljski Napoleon je samo izgledao stra�no. Ali u stvarnosti nije takav...

Daj mi da probam.

- Da li je priznao? - Ne odmah.

A zna� li preko koga je predao vino za Litovski puk?

- Preko Lje�ka? - Aha.

Kakav podlac! A kako je hladnokrvno rekao da to nije moglo bez izdajnika.

Pa i ti o sebi pri�a� hladnokrvno.

Hej, vi Rusi! Ne idite tamo. Austrijanci su pozadi.

A �ta bi za ovo rekli tvoji samuraji?

Samuraj treba da uradi tri stvari.

Da se odrekne zla, da stremi ka dobru,

i da se oslanja na svoju mudrost.

Tada ni�ta ne bi moglo da ga osramoti.

Dobar dan, Va�e visoko prevashodstvo.

Prepoznajete li me?

Prepoznajem Vas.

Odli�no. U tom slu�aju bih Vas zamolio da se setote ne�eg.

Pre dva mesta ste do�li iz Kaunasa u Vilnjus

i iznajmili sobu u Flej�manovom hotelu, jel tako?

Recimo.

Sa Vama je bilo nekoliko oficira, uve�e ste bili u restoranu,

a slu�io Vas je vlasnik, Poljek. Se�ate ga se?

Kroz maglu.

Kroz maglu? Dozvoljavate li?

Za stolom ste vodili razgovor tokom kojeg ste otkrili

nove topovske pozicije na tvr�avi.

Poljek je radio za nema�ku obave�tajnu slu�bu.

Da li Vam je sada jasno za�to su Nemci imali tako uspe�ne pogotke?

Kakve pozicije, kapetane?

Kada se puca sa oru�ijem takvog kalibra

preciznost nije od presudnog zna�aja.

Tamo su ljudi zatrpani betonom.

Bez obzira.

Jednostavno, ovo je druga�iji rat, kapetane. Sasvim druga�iji.

Ovo je tek po�etak...

Aleksandre Mihalji�u, Aleksandre Mihalji�u, idete u �tab?

- Da. - Sedite, odve��u Vas.

Samo malo ki�mu da razmrdam.

Odli�ne vesti, proboj kod �ven�ionisa je likvidiran.

Nema�ka konjica je potisnuta u Naro�nije mo�vare.

Nemci nisu uspeli da preseku �elezni�ku prugu.

Najvi�e zahvaljuju�i Va�im naporima.

I uop�teno, imam ose�aj da �e Nemci da kolabriraju

i da �e se front uskoro stabilizovati.

Daj Bo�e.

Ali imam i lo�ih vesti.

Ona Poljakinja, valjda be�e Vanda. Ona koju ste vrbovali.

Branevska? �ta je s njom?

Streljali su je.

Hvala, idite.

Aleksandre Mihalji�u, do �taba ima 5 kilometara.

Ni�ta, ja... Idite.

Ovo je rat, Sa�a. Ona je znala gde ide.

To su samo re�i, Stjopa.

I �ta sad, ubi�e� se?

Jako bih voleo, Stjopa, jako.

Dobro, kako ho�e�.

Idemo.

Gospodine kapetane! Podoficir Svjer�kov.

Idete u �tab? Ja sam tamo telegrafista.

Da.

Kroz �umu ima pre�ica, ho�ete da Vam poka�em?

Hajdemo.

U redu. Nije daleko, brzo �emo.

- Kilometar i po, ne vi�e. - Stvarno?

Naravno, prolazim svaki dan tuda, ipak sam telegrafista...

Vilnjus. 25. septembar 1915.

Ruska vojska jo� uvek postoji na Isto�nom frontu.

Hindenburg nije ispunio svoj zadatak.

Sada se te�ko mo�emo nadati

da �e Rusija potpisati separatni mir sa nama.

- Da, da. - Utoliko gore po Rusiju.

Prevod: N. Gli�i�

Preuzeto sa www.titlovi.com