Original subtitles

STUDIO "TRI T"

Poznata francuska proročica madam Tep predvidela je za 1915. godinu:

"Dva Cara će umreti tokom ovog rata".

"Cela Nemačka će postati ogromno groblje".

"Rat će biti krvav". Saša?

I ta mi je baš neka Kasandra. Nema rata bez krvi.

Oljenka, zašto čitaš kojekakve gluposti?

Mama, šta je to Kasandra?

Ne šta, već ko.

Kasandra je ćerka Prijama, kralja Troje.

Bogovi su joj dali dar da predviđa budućnost, ali da joj niko ne veruje.

Budućnost može da se predvidi, ali ne može da se izmeni.

Miša! Miša!

Mišenjka? Saša.

- Ništa strašno, posekotina. - Saša, donesi jod.

Gde te još boli? Pokaži mi. Jesu li ti oči dobro?

Tata, kako je zagrmelo! Da li je to vežba ili je već počeo rat?

Vežba. Naravno, vežba.

PROPAST IMPERIJE

PROROK Treća epizoda

Daj koju paru, gospodine. Predvideću ti sudbinu.

- Možeš da predvidiš budućnost? - Mogu, sa molitvom mogu sve.

Onda kaži kada će se završiti rat?

Do Božića će se završiti.

Gubi se, babo. Ništa ne znaš.

Kaunas, Varšavski odbrambeni sektor. 1. avgust 1914.

Gospodo, upravo smo dobili telegram iz Belostoka

od komandanta fronta.

Komandant Prve armije general L. K. fon Renenkampf

Naređeno nam je da krenemo u Istočnu Prusku.

Belgija je pregažena.

"Huni" su napali Francusku, kreću se ka Parizu.

Francuska komanda nas moli da odvučemo na sebe

deo nemačkih snaga sa Zapadnog fronta.

Uz Božiju pomoć...

ostaje nam samo jedno - ofanziva!

- Tako će da bude. - Rusija će napasti Nemce.

Ranije su se borile dve države, a ostali su gledali i navijali.

A sada? Sada se svi biju!

ŠTAMPARIJA P. ŽERNAKOVA

- Dobar dan, gospodine Žernakov. - To ste Vi, izvolite.

- čaj? - Ne, zahvaljujem.

- Da popričamo o poslu. - Šta da pričamo? Sve je završeno.

Poslednji deo tiraža je juče dostavljem prodavcima.

- Ko ih je odneo? - Moj zet.

Niko od prodavaca ga ne poznaje.

Ovo je jedini primerak, koji sam ostavio.

Ura zaštitnicima otadžbine!

Bio je skroz u staklu. Možeš misliti kako sam se uplašila.

Pravo je čudo što nema ozbiljnijih rana.

Mama, zašto pričaš teta Ljolji besmislice?

- Samo jedno staklence. - Pažljivo.

- Dobar dan, gospođo. Izvolite? - Imate li novih bajki?

Naravno.

- Neću bajke. Hoću o ratu. - Ovo je o ratu.

- Ovo je Kajzer? - Da, Kajzer.

Ne treba ti ništa o ratu. Imaš ga već napolju.

Evo jedne interesantne knjige, juče sam je dobio.

Preporučujem je, ako volite strašne.

- Volim, mnogo volim strašne. - Ućuti, Miša. Ućuti.

"Poslednji zalogaj uskoro poješćeš..."

"Ti, ruska kašo, iz činije nestaćeš".

- Sviđa ti se? - Nije strašno. Želim strašnu.

U redu, kupiću strašnu. Ali prvo ću je ja pročitati.

- Šta je ovo? - Šta?

- Zašto Kasandrov, đavo Vas odneo? - Tako je stajalo u rukopisu.

Rekao sam Vam da stavite drugi pseudonim.

Ruski Nostradamus. Nostradamus!

- Dva puta sam Vam ponovio. - Zaboravio sam...

čekajte, dogovorili smo se za pet stotina.

Sto rubalja manje za kaznu. Zbog Vašeg Kasandrova.

Konačno. Već sam pomislio da nećete doći.

Koliko puta smo se već sastajali, a uvek se odlučite za susret na groblju.

Šta Vas tu privlači?

Za važan razgovor ovo je najpogodnije mesto.

- Ovde se teže laže. - Vi ste naivni.

- Jeste li doneli knjigu? - Doneo sam.

- Dajte mi je odmah. - Kao dete ste.

Gledajte!

- Šta? - Oganj.

Lomača, pale smeće.

Da, vidim. Lomača...

Vaš autorski primerak.

"Nova Ilijada".

- Jeste li zadovoljni? - U potpunosti.

Trebalo bi je poslati Caru,

Vrhovnom komandantu, Dumi, ministrima i generalima.

- Ne bih Vam savetovao. - Zašto?

Odmah ćete biti uhapšeni i biće Vam suđeno.

U ratnim vremenima takva proročanstva izazivaju strah.

I podrivaju veru u pobedu.

Naši progonitelji su brži od nebeskih orlova.

Jure nas po planinama. Prave zasede u pustinjama.

Ivane Petroviču.

Ivane Petroviču, stanite. Stanite.

Šta Vam je?

Užas!

Užas!

- Košmar! - Oljenka, šta čitaš?

Ivan Kasandrov. Opet Kasandra...

Saša, on piše strašne stvari.

Užasne. Naprimer ovo:

"Osećam miris otrovnog gasa, vidim zemlja posejanu hiljadama leševa

koji se raspadaju, ležeći na polju kao snoplje posle žetve".

Gluposti. Upotreba otrovnih gasova je zabranjena Haškom konvencijom.

Šta ako se ne pridržavaju konvencije?

Rat je u Evropi. Ovde su ipak civilizovani ljudi.

Profesor Nesterovski.

Aleksandre Mihajloviču, određen je Vaš raspored.

Ešalon kreće za dva dana.

Saša?

Šta je bilo?

Dobio sam poziv na front.

Ne. Gde?

U obaveštajce. Štab Prve armije u Kaunasu.

Ne. Tako brzo? Rekao si za nekoliko nedelja.

Ko je mogao znati? Tako je kako je.

Bože moj, Saša.

Saša. Saša, plašim se za tebe.

Prestani, ludice. Ne boj se.

Ovaj armijski štab je daleko od samog fronta.

Pukovnici, generali, viši komandni sastav. Dobra hrana.

Meka postelja i običan posao, u potpunosti bezbedno.

Ne, ne, Saša, varaš se. U ratu je mnogo opasnije.

A skorašnji razgovor za stolom o korisnim posledicama rata

za prečišćavanje Evrope?

Sada... Sada želim da sve bude kao pre.

Univerzitet, katedra, predavanja.

Šetnje u Letnjoj bašti, klizanje...

Saša, povedi i mene.

Sigurno štabni oficiri mogu da služe sa ženama?

Olja, šta pričaš? Tamo nema ni žena, ni kursistkinja.

Ponavljam ti da nije opasno.

Jesam li te ikad lagao?

Ne želim.

Ne želim, neću te pustiti.

Sankt Peterburg. Štab okružne kontraobaveštajne službe. 2. avgust 1914.

Za oficira specijalne namene pri načelniku štaba za obaveštajne poslove

Prve armije - kapetana Nesterovskog!

- Ura! - Ura, ura, ura.

Da, imam nešto za Vas.

- Koji je žanr? - Između vizije i proročanstva.

Poenta je da ako ne sklopimo mir sa Nemcima,

Rusko carstvo će da propadne kao Troja.

To znači da su Nemci Grci, a mi Trojanci?

U principu, da. "Teško tebi, Ilione!"

Nije slučajno što autor ima pseudonim Kasandrov.

I šta predviđa?

Naša vojska će otići u zemlju ćilibara, sa tihim vodama i tamnim peskom.

- U Istočnu Prusku? - Predviđa naš strašan poraz tamo.

Piše: "Strele sa neba poraziće one koji beže".

Ivane Karloviču, ovo je Vaša specijalnost.

Ne piše ime štamparije. Ni izdavača.

Znači da ova knjiga nije prošla cenzuru. Odakle Vam?

Olja ju je kupila kod uličnog prodavca. Liči na delo nemačkog Generalštaba.

Žalim, gospodo, moram da krenem.

Žena me čeka na ručku, ipak sutra krećem.

- Srećan put. - Zahvaljujem Vam.

Bila mi je čast.

čuvaj se.

Serž, to je štab. Dobra hrana, meka postelja.

Nemoj da me mešaš sa Oljom. To njoj pričaj.

Kaćuša?

Kaćuša, šta se desilo?

Kako šta, Olga Semjonovna?

Aleksandar Mihaljič ide da ratuje sa Nemcima.

Ja bi trebalo da plačem, ali se suzdržavam.

Plače mi se i šta ću.

Aleksandar Mihaljič će služiti u štabu. Pri komandantu armije, nije opasno.

Naravno. A gde da služi profesor? Nije on za kopanje rovova.

- Zašto onda plačeš i uznemiravaš i mene? - A kako ću, Olga Semjonovna?

Odveli su ga u rat, da znate kako urliču žene kod nas u Haritonovu!

Ali dobro, rat će se završiti do Božića

i opet ćemo živeti normalno.

- Otkud znaš? - Išla sam kod jedne babe, u Vasiljevskoj.

Gatara. Sve o svemu zna, za Mišenjku i staklo je isto znala.

- Ti si joj rekla. - Sama je znala, ona je gatara!

Rekla je da se ničeg ne plašim jer je Gospod sve odredio.

Katja, koliko puta sam te učila da su sve to sujeverne predrasude?

Možda je bolje da ne znamo budućnost. Da li je rekla nešto i za Aleksandra Mihaljiča?

Jeste. Služiće pored visokog činovnika i osim groznice neće mu biti ništa.

Groznica?!

Bolest je, nije metak. Leči se praškom.

Katja, ipak me je strah.

- Onda mu pljunite u oči. - Kome?

Strahu. Kažite: "Ne bojim te se!"

Katja, to je nije baš pristojno.

Koga ovde briga za Vašu pristojnost?

Eto, sada će Vam biti bolje.

Biće mi bolje.

Andrej! Andrej!

- Oljenka, molim te. - Saša.

Koliko puta da ti ponavljam? Služba mi je u potpunosti bezbedna.

- Hoćeš li pucati na Nemce? - Ne znam.

- Tata, a gde ćeš ga onda nabaviti? - Šta to?

Šlem. Obećao si da ćeš mi doneti kao poklon nemački šlem.

Doneću ti. Obavezno. Neće se desiti da ostaneš bez šlema.

- Ovo je za tebe. Od mene. - Šta je to?

Malo zemlje. Ruske zemlje! Iskopao sam je u dvorištu.

čitao sam, da bi vojnici trebalo uvek da je nose blizu grudi.

"I da pamte rodni kraj, u trenutku kad dođe poslednji čas..."

Miša!

Tako piše u "Novoj Ilijadi".

Zabranila sam ti da čitaš tu... knjigu.

Piše još da će rat trajati 4 godine.

Kada se vratimo kući, uzeću mu je.

U vagone!

Smiri se, Olječka, brzo ću se vratiti.

Saša, Saša!

Strele sa neba poraziće one koji beže.

Evo šta se dešava posle, Sergeje Paljiču. Za 10 minuta je onaj profesor

uspeo da napiše i nacrta sve što mu je bilo potrebno.

Dok se Koreščenko vratio, planovi broda su već bili u džepovima profesora.

Breško-Breškovski, "đavolji zanat".

- Hvala, čekaj me u Znamenskoj. - Razumem, Sergeje Paljiču.

- Jelena Ivanovna, izvinite na uznemiravanju. - Da, znam.

Treba Vam onaj ulični prodavac knjiga. Pođimo.

Jako sam želeo da Vas vidim.

Znam.

- Niste me razumeli. Ne u vezi knjiga. - Ne, razumela sam Vas.

čini mi se kao da se odavno poznajemo.

I meni se isto... tako čini.

- Da krenemo? - Da.

Zbog Vas sanjam. A ne volim snove.

Ujutru treba da ih se sećaš, da ih tumačiš, da se plašiš

da će se ostvariti.

Evo, kod ovog prodavca.

- Znate li za ovu knjigu? - Da, imam je u biblioteci.

Dobar dan, gospodine. Kako Vam mogu pomoći?

Jeste li prodavali ovu knjigu?

Da, prodavao sam. Ali, nažalost, već je rasprodana.

- Kako ste je nabavili? - Jedan čovek mi je ponudio ceo paket.

Vrlo povoljno.

- A pre toga niste sarađivali s njim? - Ne. Nikada.

Kasandrov je poznato prezime, viđao sam ga u novinama.

Koje novine obično čitate?

"Reč".

Raspitajte se u redakciji.

Dobar dan, damo.

Dame su one na bulevarima, šta želite?

Iz kontraobaveštajne službe sam. Želim da popričam sa nekim iz redakcije.

Kojim povodom?

Pre dva meseca štampali ste članak o izvesnom Kasandrovu.

Sećate li ga se?

Još pitate. On je predvideo ubistvo nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu.

I da će zbog toga početi Evropski rat.

- Kasandrov je pseudonim? - Naravno.

- Koje je njegovo pravo ime? - Ivan Petrovič Saharov.

Bio je asistent na nekoj katedri na Tehničkom institutu.

Sada je otpušten. Po mom mišljenju, nije baš zdrav. Psihički.

- Smatra sebe vidovnjakom. - Adresa? Gde živi?

čujte, žene, glas Gospodnji i učite ćerke kako da plaču.

Jedna za drugom će plakati.

Ruska narodna pesma "U šumarku ili u bašti".

U glavnim ulogama:

- Franc Jozef. - I Kajzer Vilhelm.

"U šumarku ili u bašti pevaćemo zabavno".

"Franc i Vilhem pred narodom osramotiše se javno".

- Lepo ismevaju Kajzera. - Na rečima je uvek lako, bolje na delima.

- Gde pucaju? - Naši napreduju ka Gumbinenu.

Renenkampf i Samsonov će uskoro uhvatiti Nemce u klešta.

- Ala je vrućina danas. - Da, vrelo je.

Ivane Aleksejiču, kako armijski štab uspostavlja vezu sa trupama?

Jugozapadni front. 6. avgust 1914. - Preko radija. - Da li su radiogrami šifrovani?

Pre nego što smo krenuli u Istočnu Prusku naređeno nam je da pređemo na nove šifre.

Probali smo i ništa nije funkcionisalo. Previše su komplikovane.

- Odmah je nastao metež. - I šta sad radite?

Šaljemo neizmenjen tekst.

Znači neprijatelj može da zna svaki naš pokret?

- Zar ne možete da koristite stare šifre? - Ne. Naređenje je bilo da pređemo na nove,

a stare da uništimo.

Ušli smo u Istočnu Prusku sa severoistoka, a general Samsonov sa juga.

Zaobišao je Mazurska jezera.

Lezi!

Lezi!

Lezi!

"Navrši Gospod gnev Svoj, izli žestoki gnev Svoj".

"Ne bi verovali carevi zemaljski i svi stanovnici po Vaseljenoj,

da će neprijatelj i protivnik ući na vrata jerusalimska".

Sve je ovo o Rusiji.

Spavaš li? Samo spavaš i spavaš.

Gospodin Savelijev?

- Vi ste vlasnik? - Da.

Da li gospodin Saharov još živi u sobi 30?

Još pre mesec dana je sišao tamo.

- Gde tamo? - Pod... pod zemlju.

- Umro je? - Ne, jezik pregrizli.

Živi u podrumu.

Dobar je čovek, dobrodušan. Jedino što je malo otišao.

Ponekad počne da trabunja neke stvari, kosa da ti se nakostreši.

- Zašto je u podrumu? - Nije kreditno sposoban.

A tamo je jeftinije.

Kada je počeo sve ono da govori, otpustili su ga, žena ga je ostavila.

- Sam živi? - Ne, živi sa jednom ubogom.

- Je li sakata? - Gluvonema.

Ivane Petroviču!

Nije zaključano. Nije tu? Ne može biti daleko.

Ili je u prodavnici, ili u kafani. Gospodo, sačekajte ovde, pronaći ću ga.

Samo minut.

Jazbina.

Ivane Karloviču.

Ivane Karloviču, nađite brzo Streljnikova.

Razumem.

Sveti krepki, Sveti besmrtni,

pomiluj nas.

Aleksandre Mihaljiču.

Aleksandre Mihaljiču. Ustajte. Moramo da idemo.

Hajde. Pažljivo.

- Doktore, gde ovog? - Spustite ga ovde desno.

- Ali on je još... - Molim Vas!

- Brže, brže. - Još je živ.

- Eto vam sad "U šumarku ili u bašti". - Šta?

Da budem iskren, do danas nisam nikad video tako nešto.

Ja sam video ali mi nije ništa lakše. Hajdemo.

Dvadeset osma! Šta? Treba mi dvadeset osma!

Poljski štab Prve armije.

Još uvek nemamo vezu sa 28. divizijom.

- Šta se dešava? - 28. divizija je najviše nastradala.

Inače potpuni uspeh, Nemci se povlače iz Gumbinena.

Zašto ste išli? Na sedlu sedite kao pas.

A šta da radim?

Još uvek nemamo mrežu agenata, ne može se ratovati na slepo.

General Renenkampf.

Vaše visoko prevashodstvo.

- "Sivuple". - "Mersi".

- Ko je ona? - Marija Sarel, Francuskinja iz Vilnjusa.

Naš komandant je kao Kajzer Vilhelm. Ratuje na dva fronta.

Na nemačkom i na ljubavnom.

Oljenka je bila u pravu.

- Koja Oljenka? - Izvinite, moja supruga.

Molila me da je povedem, a ja sam joj rekao: To je štab!

Nema žena, ni kursistkinja.

- Da? - Sergeje Paljiču! Pronašao sam je!

- Šta? - Štampariju "Ilijade"!

Išao sam da promenim gume na biciklu, jer su mi se probušile...

Svaka čast!

Petre Adamiču, imate goste.

To je on?

Gospodin Ganski?

- Kako Vam mogu pomoći? - Kapetan Kostin iz kontraobaveštajne.

Da li Vam je poznata ova knjiga?

- Da. - A ovaj gospodin?

Naravno. Gospodin Žernakov, vlasnik štamparije.

Hteo sam da pomognem autoru da izda svoju knjigu.

Mecenstvo nije zabranjeno zakonom, naprotiv, podstiče se.

Da, da.

Zašto niste naveli ime štamparije?

I zašto mu je zet tajno raširio tiraž?

- Da! - Autor me je tako zamolio.

Gospodin Saharov?

Gospodo, da izađemo, ovde se radi.

Ogroman uspeh, lepo smo ih udarili.

Pored Gumbinena mislim da smo porazili ceo korpus Fon Makenzena.

- Sada je put ka Kenigzbergu otvoren. - A tamo je Berlin na dohvar ruke.

Prenesite na radiju da sve trupe

pod našom komandom naprave dvodnevni predah.

Da sačekaju pojačanja. - Razumem.

Rekli ste da su stare šifre uništene, a da se nove ne koriste.

Kako ćete preneti naređenje Renenkampfu?

Sa neizmenjenim tekstom. Nove šifre su neupotrebljive.

Pametnjakovići iz Generalštaba su ih takve napravili.

Ako Nemci to presretnu, daćemo im sudbonosni poklon.

Pokrenuće sve snage protiv armije Samsnonova, očigledno je!

Nije njima sada do naših radiograma, klopaju kobasice.

- Gospodo oficiri. - Nemamo vezu.

Dajte kartu. Vidite, mi se nalazimo ovde.

Vaše visoko prevashodstvo.

Vaše visoko prevashodstvo!

- Šta želite? - Kapetan Nesterovski,

obaveštajni oficir pri štabu armije.

- Šta želite, kapetane? - Usuđujem se da primetim

da će Vaše naređenje o dva dana predaha biti prosleđeno radiom nezaštićenim tekstom.

Ako ga Nemci presretnu, posledice će biti katastrofalne.

Prekinite sa tim čaršijskim pričama! Gubite se odavde!

Vaše visoko prevashodstvo! Moja je dužnost da upozorim.

Napolje!

Ne razumem šta je tako strašno u knjizi?

To je propaganda u korist Centralnih sila.

Pozajmili ste im pisca.

Ne, ne poričem, i ja sam delimično kriv.

Poverovao sam nepoznatom piscu, a on me je prevario.

U današnje vreme nikome se ne može verovati.

Da li je to sve?

Za šta još možete da me okrivite?

Za ubistvo. Gospodina Saharova.

Molim Vas. Zašto bih ga ubio?

Iz straha da Vas ne razotkrije.

Slične brošure se izdaju od para nemačkog Generalštaba.

A Vi ste posrednik, jel tako, gospodine Ganski?

Saradnja sa neprijateljem tokom rata je veoma ozbiljna optužba.

"Bolje bi onima koji su pobijeni mačem nego onima koji mru od gladi".

"I svi vladari, sveštenici i knezovi behu mrtvi ili pobegoše,

sve ih porazi oganj svojim vatrenim strelama".

"I pođoše u plamen ognja svog".

Napredujemo već četvrti dan, bez ikakvog otpora.

- Gde su Nemci? - đavo će ga znati.

To mi se nikako ne sviđa.

Stoj!

Beži!

Uhvatite ga živog.

Nećeš pobeći. Stigli smo te, mamicu ti.

Daj ovamo.

Nisam nikog ubio! Nisam nikog ubio.

Streljnikov?

On je živ...

On je živ!

I on Vas je video.

Živ je, nisam nikog ubio.

Da, pogrešno ste mu ubili cimerku. Darju Bezfamilnu.

- Koju Darju? - Bezfamilnu.

- Potpišite priznanje. - Kakvo priznanje?

Za ubistvo. On Vas je video.

On je lud, niko Vam neće verovati.

Da, da.

On je lud, zaustavite ga.

Držite ga!

Ja sam je ubio! Sve ću da potpišem!

Držite ga! Zaustavite ga, sve ću da potpišem!

Sedite.

Kapetan Rigert, obaveštajac iz Osme armije.

Pitajte ga koliko ukupno rezervi ima Osma armija.

Nema svrhe. Već sam ga pitao, ali ne odgovara na takva pitanja.

- Na kakva pitanja odgovara? - O armiji Samsonova.

Da ga čujem, nemam vezu s njima.

Obećali ste mi da ćete mi reći o ruskoj armiji.

Kaže da je armija Samsonova opkoljena i da će se uskoro predati.

- Šta?! - Ili će biti uništena.

- Lažeš, gade! - Ivane Aleksejiču!

Bojim se da govori istinu.

Presreli su naš radiogram

i naređenje Renenkampfa o dva dana predaha.

Novi komandant Osme armije general Hindenburg nije poverovao,

mislio je da je dezinformacija, pošto je poslato nezaštićenim tekstom.

Pukovnik Hofman je ubedio Hidenburga da je poruka istinita.

Objasnio mu je da je kod nas uobičajena takva aljkavost.

Za dva dana Hidenburg je železnicom prebacio trupe u susret Samsonovu.

Samsonova armija sutra više neće postojati.

- Šta je rekao? - Imao je dobar predosećaj.

I to se obistinilo.

Šteta što i ja nisam imao takav osećaj.

Rusija ne želi da me oslobodi.

Ivane Aleksejiču, Ivane Aleksejiču!

Gospode. Pomiluj me grešnoga.

Pustite me, naređujem Vam.

Nemojte, Ivane Aleksejiču.

"Navrši Gospod gnev Svoj, izli žestoki gnev Svoj".

"Vidim na severu Ilion, grad veliki, ulice prekrivene prljavštinom,

hladnoću u domovima, policija se razbežala ili besposliči".

"Svuda su svirepe horde dezertera i bandita".

Petre Adamoviču! Šta je ovo?

"Teško tebi, Ilione!"

Molim Vas, krenimo.

Sedite.

Sakrijte se u šumu! Sakrijte se!

- Jel odleteo? - Jeste li živi?

Prvi vod, za mnom!

- čelične. - Da, viđao sam ih već.

Smrtonosna stvar. Bacaju ih odozgo na našu vojsku.

- "Strele sa neba poraziće one koji beže". - Šta?

Jedna knjiga. Baš kao što piše u njoj.

- Još jedan prorok? - U životu se sve ponavlja.

I ponovo niko ne veruje Kasandri.

Svi natrag. U zaklon!

Ležaće na polju leševi pokošeni...

kao snoplje posle žetve.

I neće imati ko da ih pokupi.

Ispostavilo se da je pukla opruga.

Stavio sam nemačku.

Sada će na jedno navijanje svirati pola sata.

Svaka Vam čast, Ivane Karloviču.

Za Vas – bilo šta.

Ruže?! Ljolja!

Katja! Gospodo.

Šta čekate? Izvolite za sto.

- Kako si? Jel sve u redu? - Dobro je, sve je u redu.

Saša, ličiš na pravog vojnika.

- Saša ima visoku temperaturu i groznicu. - Olječka, to nije zanimljivo.

Morala sam da kažem. Njegovu groznicu je predvidela neka starica.

Olječka, molim te.

Još malo i Peterburg će da poludi od takvih proročanstava.

Nema više Sankt Peterburga, sad živimo u Petrogradu.

Aleksandre Mihaljiču, Vama da se izlečite.

- Katja, znate da je u Petrogradu zabranjeno služenje alkohola. - Nismo u restoranu, hvala Bogu.

- Kod kuće može. - Da, da.

To je ispravno. Sa treznim umom ćemo praviti nove patente

i cela će Evropa da nam se klanja.

- Ivane Karloviču, molim Vas. - Za naš susret.

- I za Sašino ozdravljenje. - Za susret.

- Voliš li jesen? - Ne, hladno je, mokro i dosadno.

I ja je ne volim. Nadam se da će uskoro doći zima.

Odrasle je baš briga. Tata je ranjen, a oni se vesele.

Verujte mi, gospodo, upravo će gusenična vozila

pokazati izuzetan učinak tokom rata.

Ne trebaju im putevi, a mogu da se kreću i kroz močvare.

Ivane Karloviču, izgleda da i Vi postajete Kasandra.

Nikakva Kasandra!

Samo trezveno razmišljanje. Poenta je da je gustina...

Sneg.

Prvi sneg, gospodo.

- čudna muzika. - Tango, moderan ples.

- Hoćete me pozvati? - Ne znam da plešem.

Naučiću Vas. Hajde.

- Ovo je ratni ples. - Zašto?

U njemu nema ništa ratno.

Ples vojnika i njegove žene. Otišao je na dan sa fronta

i možda nikad više neće imati... ništa.

Ujutru će on ponovo biti u rovu.

Ne on, već ona.

Vi ostajete, ja sutra idem na front.

Rasporedili su me u divizijsku ambulantu.

- Dugo sam hteo... - Tiho, tiho.

Ovo je naša poslednja noć.

Bog zna kada ćemo se videti. I hoćemo li se videti.

Gadovi.

Gadovi!

Prevod: N. Glišić

Preuzeto sa www.titlovi.com