Original subtitles

www.titlovi.com

A P O S T O L

Ustajte! Oslobodite prostoriju!

Koval! Znam da me savr�eno dobro �ujete.

I, naslu�ujem, da ste vi Koval koliko sam ja Deda Mraz.

Ja sam major �apovalov, tajno odelenja NKVD-a SSSR-a. Predla�em saradnju.

Ako uspem da zavrbujem Kovala,

ako uspem da ga prevu�em na na�u stranu,

- ...to bi pri susretu sa Heldrihom... - �ujem mnogo "ako".

Ka�i mi, da li je lovac u tebi isto tako iskusan kao obija�.

O �emu je ovde re�, na�elni�e?

Pa, ko je iskusniji lovac, ti ili Heldrih?

- Henrih? - Heldrih.

Vozi me ku�i. Ho�u da vidim roditeljsku ku�u.

Tamo nisam bio ve� 20 godina. Poka�i mi je, mo�da se ne�ega setim. Tvoga Heldriha...

Pobe�i �e! Stani!

Ne pucaj, �apovalove! Ne pucaj.

Petar Arkadevi� Istomin, ro�en 1909. godine,

lopov povratnik, sa nadimkom �kljoc,

fa�isti�ki diverzant.

A ovo je Pavel Arkadevi� Istomin, isto ro�en 1909 godine.

Brat blizanac toga �kljoca.

Istomin! Istomine, mater ti, dolazi ovamo!

Tr�i br�e. Priberi se, zovu te u rejon.

- �ta se dogodilo? - �ta se dogodilo... Ti �e� to bolje znati.

- Imam obaveze u �koli. - Br�e, hajde.

Samo da uzmem kaput.

- Pa�a, �ta se dogodilo? - Zovu me u rejon.

Za�to?

Besmislice, jednostavno besmislica.

Ja se ne sla�em. -Ja nisam tra�io va�u saglasnost.

Ovo je nare�enje.

Razumite me, molim vas. Ja nisam vojno lice.

Shvatite da sam vas ve� mobilisao.

Neizvr�avanje nare�enja u vreme rata ka�njava se smr�u i to odmah.

U slu�aju da budete streljani, cela va�a rodbina i bli�nji bi�e

uhap�eni i poslati u logor, kao rodbina dezertera i izdajnika.

Besmislica, kakva je to besmislica.

Izgleda da mi ne ostavljate nikakav izbor.

Izgleda da je tako.

Pa, dobro, �ta ako ja to ne budem mogao?

Da li mo�ete ili ne mo�ete, to �u ja da odlu�im.

Od ovog trenutka, vi ste tajni saradnik glavne uprave za bezbednost NKVD-a SSSR-a.

A ja sam va� neposredni rukovodilac.

Kapetan Hromov, Aleksej Ivanovi�.

DRUGA EPIZODA

Iza�i na doksat da ti ka�em ne�to.

Sergejevna, ovakva je stvar...

Zamolili su me da ti saop�tim. Tvoj mu�, ovaj...

Umro je u rejonu.

Jednostavno je izdahnuo u kancelariji upravnika. Doktor je rekao, srce.

Istina je da je tvoj mu�, u�itelj, bio stariji �ovek.

A ti si sna�na �ena, na�i �e� sebi opet mu�a.

Sa tobom bi svako rado �iveo, je li tako, Sergejevna?

Pa, da... Gde �e na�i u�itelja. Svi su ve�... mobilisani.

Gde je on, u bolnici?

U mrtva�nici.

- Idem sa vama. - Kuda? Ludo, kuda u sred no�i?

Za dva dana posla�u ti taljige, mo�i �e� da se oprosti� od njega.

Do maja ga niko ne�e sahraniti, je l' jasno?

Uspe�e� da se oprosti. To je sve. Budi kod ku�e.

Budi kod ku�e. Jesi li razumela?

Kod ku�e.

Razumela?

Stoj, stoj! Hvala ti.

- Kuda �e� ti, nesre�nice? - Deda htela bih da vidim u�itelja.

U�itelj iz Zazubrinskoga je kod vas?

- �ta si mu ti? - Njegova �ena.

Ja imam nare�enje da nikoga ne pu�tam.

Tako, devojko, pro�i tiho, tiho, tiho.

Ako si njegova �ena.

Ako ho�e�, pomoli se. Ali bez kuknjave. Ja ne volim galamu.

Zna�i, do�la si. Iz Zarubinskoga.

O�igledno da ti je Gospod pomogao.

Rekli su da sutra...

... tvog u�itelja sahranimo.

�emu �urba?

Sada pod ciradom imam desetak mrtvaca.

�ekam da se zemlja odmrzne.

A oni: hajde, zakopavaj.

- Ja im ka�em... Zemlja je kao stena... - �ta mu je bilo sa kosom?

...ne mo�e da se kopa. A oni meni: zapali vatru!

A ja njima: Zapalite je sami. Ako vam padne na pamet.

Dedice! Dedice, ovo nije on.

- Dedice, ovo nije on. - Nije on, zna�i nije on.

- Sa�ekajte, pokaza�u vam.. - Dolazim, dolazim.

Nije on, zna�i nije on. Dobro.

Shvatio sam da mi je neophodno da u�em u bratovljevu ko�u.

No, �to sam vi�e ulazio u njegov suprotan �ivot,

sve sam vi�e saznavao. bi�e mi vrlo slo�eno da to izvedem.

- �ta to radi�? - Uzmi.

Hvataj! Smotanko!

Ustaj! Trideset prva?

- Trideset prve, kra�a sa provalom, slu�io sam... - Odle�ao si!

Da, izvinite! Odle�ao sam kaznu u Kolmi.

- Poslao te na�elnik nagaevskog okruga? - Sosnovskij, kasnije Vurdalak.

Ko ti je bio sau�esnik trideset �este?

- Barguzin, ali ga nisam izdao... - Nisi ga odao!

Oprostite. Nisam ga odao, krivicu sam uzeo na sebe, sada mi je on du�nik.

- Pu�i. - Ve� sam vam rekao, ja ne pu�im.

Pu�i!

Bravo, �kljoc, pamet ti je gvozdena.

- Hvala, ne �alim se. - A, na �ta se �ali�?

Znate, uzeli su mi nao�are.

Bez njih ne mogu da prou�im rad svoga brata. Evo ovde...

Nadam se da ti vi�e ne�e biti potrebne.

Koval, Vojceh, Dovilaitis i Arosev.

A na kraju koridora, Du�in, �ifrant.

Ovo je, iako desetar, jedini me�u ruskim nastavnicima.

�ivi sa nama, u na�oj baraci.

Idem dalje. Trpezarija, kako u�e�, tu odmah s leva se izdaje hrana.

Ovde je potreban niski sto i �etiri stolice. Kao kutak za odmor.

- Ovde �e uvek biti novine, �asopisi. - Kakvi magazini, nazivi?

Ne znam. Ja ne znam Nema�ki.

Kod nas u �koli niko ga ne zna.

Ljudi �e ih listati, gleda�e gole devojke.

- Dalje! - Dalje mesta za stolove.

Vojceh, Alajev, Koval, Borotnikov.- A ovde sedim ja.

Sedi.

Sada jedi.

Jedi, jedi.

Br�e.

- Ovaj ima tetova�u. - �ta ti je, jesi li luda?

Kakva tetova�a? Ja znam Istomina i golog.

Gde su njegove nao�ari?

Evo njegovih nao�ara.

- Pogledaj ovde. - �uda se ne doga�aju, dru�e vojni�e.

Oprostite, ne znam va�e zvanje.

Savremena medicine ne mo�e da se nosi sa ovakvim klini�kim slu�ajem.

- Sada ovde... - Ne znam �ta da vam savetujem.

Bolesnik ima ozbiljne promene na o�nom dnu.

- O�istite. - Nemamo mogu�nosti da to uklonimo.

Sla�em se, kolega. Ne mo�emo ni�ta da posavetujemo.

Zahvaljujem vam za konsultaciju.

Slobodni ste.

Nemci su se podigli, objavili na rat.

Izvinite, da uzmem putnu torbu.

Da, izvolite.

Dru�e potpukovni�e. Mo�emo li na trenutak?

Probajte da na�ete Zelera. On je, jo� krajem tridesetih izveo neku operaciju

na o�nom mi�i�u.

Bio je neprijateljski primljen i od dolaska sedi u na�em resoru.

Izvinite, izvinite. Poku�ajte sa Zelerom.

Zeler! Zeler, tvoja majka!

Zeler, kod komesara! Brzo!

- Ja! - Tr�i, tr�i, hajde ovamo!

-Vidim! - Kreni.

Zatvorenik Zeler Josif, broj 125.

Osu�en po �lanu 58 javlja se po va�oj zapovesti.

Zelere, stavi�ete se na raspolaganje kapetanu Hromovu.

Do�i.

Je li daleko do 17te �enske? - Putem je oko 40 kilometara.

A pre�icom kroz tajgu nema ni 15.

- Hvala. - Imao si sre�u, Zelere.

Uskoro �e� da vidi� Moskvu. Mrcina.

Otvorite vrata!

Do�i! Do�li smo kod tebe. Do�i!

Uvek sam znala da �e� do�i i odvesti me odavde.

Uvek sam znala.

Zbog �ega �uti�? Za�to �uti�?

Sigurno smrdim na gas. U baraci smo trebili va�i.

I tebi je neprijatno, zar ne? Smrdim? Ni�ta...

Kada do�em ku�i, odmori�u se i vi�e ne�u da smrdim.

Imam �etvrtinu sapuna. Tr�im, tr�im.

Uze�u i svoje stvari.

�ta je sada?

Le�a, za�to �uti�?

- Za�to �uti�? - Oprosti mi, ro�ena.

Ja... ne mogu da te uzmem odavde.

- Za�to? - Ne mogu.

- Za�to? - Nisam u mogu�nosti.

Za�to, za�to, za�to?

Za�to si onda dolazio?

Da bi me podsetio da je ostalo jo� 8 godina?

Do�ao sam da ti ka�em da �u te �ekati.

Mene? Kada, kada?

Dru�e kapetane.

Pali motor!

- Zdravo. - Zdravo.

- Zdravo, doktore. - Zdravo.

Zdravo.

- Konstantin Lvovi�! - Da, da?

�ao mi je, ali treba da oslobodite prostoriju.

Odmah.

Dozvolite da pitam, �ta se, po vama, sada de�ava?

Josife, jesi li to ti?

O, Bo�e moj... �uj, ne znam �ta su ti o meni pri�ali...

Ali ja ni u �emu nisam kriv, nisam ja, Josife, �uje� li, nisam ja.

Budite dobri da oslobodite prostoriju. I br�e, nemamo mnogo vremena.

Da, naravno.

Ne veruj, to nisam ja.

- �ta vam je potrebno? - Kada bude trebalo, pozva�u.

Josif Davidovi�. Kako se ka�e, karte su u va�im rukama.

Radite, radite.

Zdravo, ja sam Istomina, u�iteljeva �ena.

- �ta vam treba? - Jeste li pogledali telo?

- Pa, Istomina. - Ma�a, Ma�a, nosi ga u peticu!

Istomin Pavel Arkadevi�. Iz Zazubinskog sela, U�itelj.

- Onaj �to je umro u rejonu? - Da, taj.

Ja sam pogledala. Srce. Srce mu je bilo bolesno.

Ve� sam ti rekla, vozi ga kod Filimonova.

Sa�ekajte, otkud znate da je srce. Autopsije nije bilo?

Bila je, bila je autopsija, sama sam je uradila.

La�e�, ku�ko, la�e�! Govori, �ta je bilo?

La�e�, ku�ko!

Do�la je da uradi abortus.

A ja sam je poslala dalje.

Skalpel.

Sada �u da skinem povez sa vas.

I vi, polako, sporo...

... otvorite o�i.

Otvorite.

Otvorite, otvorite.

Tako... hiperemi�na konjuktiva, otok ro�nja�e...

Postoji refleks o�nog dna. Odli�no!

To se ne mo�e!

Pru�ite ruku.

Mrdajte prstima.

- Vidite li sve prste? - Sve.

Okrenite �aku.

Vidite brojeve?

Vidim.

Otok �e pro�i za nedelju dana.

Mar�enko je poslao obave�tenje o dolasku na mesto susreta sa Ribarom.

Sada �ekam obave�tenje od Abvera kakva su zadu�enja za �kljoca.

Mislim da �e biti ne�to u vezi sa njegovom izuzetnom sposobno��u da otvara kase.

Mar�enko izlazi na vezu svake dve nedelje.

- Slede�i susret kroz pet dana. - Dobro.

I jo� ne�to... Da li mo�e da se napravi maketa Abverkomande 104?

Kakva maketa?

Blok za spavanje, u�ionice, trpezarija...

Blok za oficire, sve do skladi�ta, i sve po Mar�enkovim crte�ima.

Nije lo�a ideja.

Kako bismo rekli, agent Apostol �e se upoznati sa �kolom

u pravoj razmeri.

Hajde, pravi maketu.

Ve� sam je napravio.

Iz hodnika ulazimo pravo u trpezariju.

Verovatno mesto Kovala je ovde, za prvim stolom.

Levo Mamedov, desno Dovilaitis, Vojceh, Dalajev.

Preko puta Du�in, hranu deli Ma�ka.

Mesto za odmor kursista.

Ako pro�em i idem na desno, dolazim do niza spojenih prostorija,

koje vode u tajni blok.

Takozvani "Heldrihov blok".

Mar�enko tu nije bio. Tilhaus, blok 12.

Levo... Vra�amo se i idemo oko 50 metara i nailazimo

na oficirske spavaonice. Opet, Mar�enko tu nije bio.

Prolazim i idem oko 50 metara

i dolazim do posebnog bloka. To su nastavne u�ionice, nastavni blok.

Verovatno mesto Kovala je ovde. Dalje Mamedov, Dovilaitis, Vojceh...

... Korisanov, Hut�enko.

Eto... Spavaonice, sportski blok. To je sve.

Bravo. Ali ne zaboravi jedno: ni ti ja nismo tamo bili.

Prema tome, ostaje ti da radi� prema okolnostima.

Uza zid!

- Dru�e kapetane, doveo sam ga. - Neka u�e.

O! Odavno se nismo videli, na�elni�e.

Odavno.

Sedi, da porazgovaramo.

Hvala, osta�u da stojim. Pla�im se da mi se trn ne nabode... u zadnjicu.

Pusti neka se boji onaj koji te je otkucao.

Na koga si to mislio?

Na onog koji te je muvao, muvao, Dukate.

Ne razumem ja, na�elni�e, o �emu ti to?

�kljoca si dobro poznavao?

Prijatelj mi je.

Da po�emo.

Baci pogled.

Stoj.

Pogledaj.

- On je. - A, ako nije?

On je, na�elni�e. Imam dobro oko, zna� i sam.

Za�to je on u sobi sa pi�toljem?

Idemo, objasni�u ti.

Zakuni se.

Za�to je on sa pi�toljem? Zato �to to nije on.

To je njegov brat, blizanac.

Nisi �uo da �kljoc ima brata?

Nisam �uo, ne�u da la�em.

Ti si, Dukate, iskusan lopov.

Napravi mi od ovog polucveta pravoga �kljoca, pomozi mi.

A ja �u ti biti zahvalan.

Otkri�u ti cinkaro�a i za�muri�u.

A ako nisam video, na�elni�e? A ako se tvoj �ovek pojavi, ne�emo se izvu�i?

Onda �ta?

Cinkaro� �e ostati kod tebe.

- Dao si re�. - Dobro.

Pojedi ne�to.

Gaupman Oto von Heldrih.

Nizak, mr�av, tamno ri�e kose, o�i sive.

Pametan, dobro vlada ruskim. Strastven lovac. U �koli je retko.

- Dalje. - A... jo� nosi nao�are.

- Ne vidi� dobro? - Izvinite, navika.

- Du�in, �ifrant - Razumem.

Hilda. Tako kursisti me�u sobom zovu

komandanta �kole, poru�nika Bergu Hild.

Prili�no dobro vlada ruskim. Ina�e, slu�benica.

Ta�no.

�tenhic. Dru�e kapetane...

Uhap�eni su mi otac i majka.

Sada ne znam �ta je sa njima, ne mogu kvalitetno da radim.

Bez obzira na to �to su oca uhapsili skoro pre 13 godina,

i danas se se�am bukvalno svakog minuta.

Dobro, pogleda�i �ta je s tim.

Ustaj!

Po�ite sa mnom.

- Odavno vas �ekam. - Upoznajmo se, Koval.

Ovo je moja mama, Evgenija Tihonovna.

- Vi ste, verovatno, gladni. - Zdravo.

Gladni smo, idemo od zubara.

Petru Arkadevi�u su stavili dve metalne plombe.

Zbog toga, on mo�e da jede tek za dva sata.

- Molim vas. - Hvala.

Pa... Sada �e ovo biti tvoja soba.

�ive�e� ovde, ve�ba�e� ovde.

Tako...

Ako pu�i�, otvori prozor�i�.

A ovde �e� da spava�.

Nadam se, Petre Arkadevi�u, da vam doktor nije naneo bol.

[govori nema�ki] Da, bio sam kod doktora.

[govori nema�ki] �ta ste radili kod lekara?

[govori nema�ki] Izvinite, ne govorim ba� dobro nema�ki.

[govori nema�ki] Razumete li moje pitanje?

[govori nema�ki] Da, razumem. Razumem bolje nego �to govorim.

Nije potrebno govoriti, ve� razumeti.

Tvoj brat nije govorio Nema�ki.

Niti ga je razumeo.

Ni ti nisi obavezan da govori�.

- Ostavi to. - Izvini.

Treba da razume.

Radite, ja vam se ne�u me�ati.

Rupel-Hali, Nifrud,

Viktorija, Karakumi...

Ko �e da mi ka�e. �ta je ovo?

- Ka�i, Zoja. - Karakumi je pustinja...

Tamo je poginuo moj deda, ratovao je sa basma�ima.

Bravo, odli�no.

Tema ovogodi�njeg zadatka, najve�a svetska pe��ana pustinja.

Da.

- Pavle Arkadevi�u, ja kod vas. - A, to ste vi. Do�ite.

- Evo, donela sam vam kredu. - Oj, hvala, ba� na vreme.

Komandantu je �ao �to smo ugljem o�tetili zidove.

Oskudica poma�e fantaziji. Dobro, ne�u da vam smetam.

Ne smetate. Ostanite.

Nama je sada zadatak geografija, pustinja. Volite li pustinju?

- Mnogo. - Onda ostanite. Molim vas.

Nastavi�emo dalje.

Gde smo stali? Tako... tema na�eg dana�njeg zadatka je pustinja.

U Africi pesak nazivaju ergi

U Aziji kumi, u Arabiji nifudi.

A ovo je velika pustinja Viktorija, o kojoj sam ve� pri�ao.

Vetar od peska stvara vrlo lepe forme.

Koje se nazivaju dine ili barhani.

Ponekad, pesak podignut vetrom, zvu�i lepo i neobi�no.

Zbog toga za taj pesak na dinama ili bahanima, govore

pesak peva.

Hvala vam, hvala za zadatak.

- Svidelo vam se? - Da, vrlo interesantno u vezi sa pevanjem peska.

- Otkud vi sve to znate? - Iz knjiga. Evo.

- Ako ho�ete, mogu vam dati da pro�itate. - Ho�u.

Vratite kada budete �eleli. Za�to me tako gledate?

Imate kredu na nosu.

Majka je uzela heljdino bra�no da u �ast Prvog maja napravi pala�inke.

Voli� li pala�inke od heljde?

Moj otac ih je voleo.

I ja ih obo�avam. Bilo je samo njih.

Zato, ako ho�e� da ostane ne�to i za tebe, razmrdaj se, istrljaj se hladnom vodom.

Sre�an praznik.

Izvolite, jedite.

Jedite, ne ustru�avajte se. Ako bude malo, ispe�i �u jo�.

Eto, tako.

Jedna �ena me je nau�ila da ih pe�em. Rastresite, tanke...

- Mama, konjak? - Da, naravno, ali ne mnogo.

Sve, uzmi.

Vremena su te�ka.

Vremena su izuzetno te�ka..

Me�utim, divno je da u tako te�ka vremena postoje

svetli i radosni dani,

kada pijemo za na�u Otad�binu i pobedu.

Neprijatelj �e biti razbijen, pobeda �e biti za nama.

Jo� se nisam privikao.

Bravo, papir je osrednji...

Ne �ali duvan, treba da je �vrsta da se dobro zavija.

I sve ih gnje�im lopovskim prstima...

Savijam, savijam, stisnem.

Spre�im da mi rastu zazubice i, gotovo.

Opa!

Eto, razumeo si? Sada si moj! Ne mo�e� nikuda. Oslonac je ovde, razumeo si?

I, juda �e�...

- Shvatio sam. - Razmisli, ustreba�e ti.

- Shvatio sam, a duvana treba malo? - Da.

- Opa! - Aj, lepotice, bravo!

Na jabu�icu si zaboravio, da? Ne treba da zaboravi�.

Zgrabim �vrsto za jabu�icu i gotovo. Kao orah, �vrsto.

Krd�a se rastura.

Ono �to si zavio, to �e� i da pu�i�.

Kako je?

Kako je umrla?

Tvoja majka Istomina Olga, devoja�ko prezime Kislovskaja

bila je uhap�ena 11. maja 29 godine.

Umrla je u Leftorovu, 14 nedelja po hap�enju.

Sa ocem je slo�enije. Uzmi druge korice.

To je sve?

Ja nemam verodostojne podatke.

Samo nare�enje za hap�enje.

Tako se dogodilo. I kod nas ponekad bude nered.

Ne�u da te pla�im...

ali, uprkos svemu, takvi nestanci se doga�aju, ako je u vreme hap�enja

bilo otpora.

Da li ovde �ivi Istomin Arkadij Andrejevi�, ro�en 1887. godine?

Da, ovde.

Ju�e su ga uhapsili.

Kako, uhpasili? Ko?

Va�i. Va�i ljudi.

Za�to su po oca do�li drugi put?

To pitanje me je mu�ilo sve ove godine.

Kraj druge epizode

Preveo: Preda10

Preuzeto sa www.titlovi.com