All language subtitles for Mirage.2018.1080p.BluRay.x264.AAC5.1-[YTS.MX].scc

af Afrikaans
ak Akan
sq Albanian
am Amharic
ar Arabic Download
hy Armenian
az Azerbaijani
eu Basque
be Belarusian
bem Bemba
bn Bengali
bh Bihari
bs Bosnian Download
br Breton
bg Bulgarian
km Cambodian
ca Catalan
ceb Cebuano
chr Cherokee
ny Chichewa
zh-CN Chinese (Simplified)
zh-TW Chinese (Traditional)
co Corsican
hr Croatian Download
cs Czech
da Danish
nl Dutch
en English Download
eo Esperanto
et Estonian
ee Ewe
fo Faroese
tl Filipino Download
fi Finnish
fr French
fy Frisian
gaa Ga
gl Galician
ka Georgian
de German
el Greek
gn Guarani
gu Gujarati
ht Haitian Creole
ha Hausa
haw Hawaiian
iw Hebrew
hi Hindi
hmn Hmong
hu Hungarian Download
is Icelandic
ig Igbo
id Indonesian
ia Interlingua
ga Irish
it Italian
ja Japanese
jw Javanese
kn Kannada
kk Kazakh
rw Kinyarwanda
rn Kirundi
kg Kongo
ko Korean
kri Krio (Sierra Leone)
ku Kurdish
ckb Kurdish (Soranî)
ky Kyrgyz
lo Laothian
la Latin
lv Latvian
ln Lingala
lt Lithuanian
loz Lozi
lg Luganda
ach Luo
lb Luxembourgish
mk Macedonian
mg Malagasy
ms Malay
ml Malayalam
mt Maltese
mi Maori
mr Marathi
mfe Mauritian Creole
mo Moldavian
mn Mongolian
my Myanmar (Burmese)
sr-ME Montenegrin
ne Nepali
pcm Nigerian Pidgin
nso Northern Sotho
no Norwegian
nn Norwegian (Nynorsk)
oc Occitan
or Oriya
om Oromo
ps Pashto
fa Persian
pl Polish
pt-BR Portuguese (Brazil)
pt Portuguese (Portugal)
pa Punjabi
qu Quechua
ro Romanian
rm Romansh
nyn Runyakitara
ru Russian
sm Samoan
gd Scots Gaelic
sr Serbian
sh Serbo-Croatian
st Sesotho
tn Setswana
crs Seychellois Creole
sn Shona
sd Sindhi
si Sinhalese
sk Slovak
sl Slovenian Download
so Somali
es Spanish
es-419 Spanish (Latin American)
su Sundanese
sw Swahili
sv Swedish
tg Tajik
ta Tamil
tt Tatar
te Telugu
th Thai
ti Tigrinya
to Tonga
lua Tshiluba
tum Tumbuka
tr Turkish Download
tk Turkmen
tw Twi
ug Uighur
uk Ukrainian
ur Urdu
uz Uzbek
vi Vietnamese
cy Welsh
wo Wolof
xh Xhosa
yi Yiddish
yo Yoruba
zu Zulu

Original subtitles

www.titlovi.com

ЗА ВРЕМЕ ОЛУЈЕ

Што се метеоролошких услова тиче, можемо говорити

о доласку олује са грмљавином,

која ће се проширити на северни део полуострва.

Велика атмосферска нестабилност, довела је до стварања

различитих суперћелија које се налазе у сталној ротацији.

Национални Метеоролошки Институт предвиђа да ће исте,

бити јасно видљиве од вечерас

и да ће бити присутне у следећих 72 часа,

што ће довести до јаких пљускова, који могу проузроковати

кварове на електричној мрежи и проблеме у комуникацијама.

Услед новонасталих околности, Цивилна Гарда је донела сет мера

у циљу превентивне заштите становништва.

А сада ћете чути

ексклузивну вест, коју смо претходно најавили

а која је управо пристигла у наш студио, из Берлина.

Из средишта збивања

јавља се наш специјални дописник, Хозе Марија Силес.

Ноћас је на улицама Источног Берлина, дошло до смиривања ситуације.

Само је неколико радозналих посматрача пристигло испред Бранденбуршке Капије.

На западној страни, код контолног пункта "Чарли",

који представља тачку прелаза из једног дела Берлина у други,

први посматрачи и телевизијске екипе су почели да пристижу.

Нешто пре поноћи, овде,

у Нојкелну, граница је незванично отворена

за све Немце са источне стране који желе да пређу овде, на западну страну.

Након 27 година, ово је први пут

да Берлински зид више не постоји за грађане

из Источне Немачке. 9. Новембар, 1989...

Мама. Управо си ми упропастила снимак.

Одох на посао.

Немој лећи превише касно, сутра имаш наставу, у реду? -У реду.

Еј, Нико, јеси ли ми снимио музику на касету? -Јесам...

ВОЛИМ ТЕ, МАМА

Госпођо Вајс.

Госпођо Вајс.

Чекај!

Чекај!

Не!

Упомоћ!

Упомоћ! Молим вас, помозите ми!

Нико!

Молим вас, помозите ми!

Добро јутро, љубави.

Уја... Уја...

Хајде... Како си спавала?

Не свиђа ми се ова кућа, хладно је овде.

Али овде си провела тек једну ноћ.

Хоћу своју собу.

Добићеш је ускоро. У реду?

Хајде устај, идемо!

Здраво, драги, јеси ли стигао? -Јесам, ухватио сам ранији лет.

Али, мораћу да проведем цео дан по састанцима,

зато што желе још једном да размотре циљне групе,

кажу да не продајемо довољно полиса осигурања и сличне глупости...

Мало ћу закаснити. Добро... Као и увек...

Надокнадићу ти ово... а сада признај.

У реду, спавала сам са њом.

Спавале сте заједно? -Да, спавале смо заједно.

Знао сам. Дај ми је на телефон. -Сачекај.

Глорија, тата хоће да те чује.

Здраво, тата. -Здраво, како је мој ђаволчић?

Овде све мирише на фарбу. -Видећеш,

ускоро ће све бити много боље него у граду. -У реду? -У реду.

Да ли је састанак почео? -Да, чекају вас.

Нови клијент, господин Веласкез, стиже сутра. -Добро, унесите то у распоред. -У реду.

Пиле, можеш ли ми дати маму на тренутак?

Хоће да прича са тобом. -Да?

Добро.

Зашто не кажеш Аитору да сврати на вечеру?-Сад ћу га позвати.

Слушај, волим те.

И ја тебе исто.

Шта то радиш, мама? -Олуја.

Иста је,

иста је као она, од пре више година.

Добро,

одох ја на посао. Брзо ћу се вратити.

Немој превише да пушиш, у реду?

Опрезно са тим. -Хтела сам нешто да вас питам. -Само изволите.

Управо одлазимо.

Можете ли закључати врата и оставити кључеве испред улаза?

Добро јутро, комшинице! -Добро јутро! -Како си?

Да сам обична пролазница и да сам те видела у овоме, кунем се да бих сишла са авиона.

А где ти је муж? -Преноћио је у Севиљи.

-Стварно? -Стварно. -Хоће вечерас да спреми вечеру, шта кажеш на то?

Мислим да је невероватно дрзак, али... -Е ту ћеш умукнути! -Али...

У вези вечере... Летим за Марсеј

и вечерас, мислим да ћу доћи, тако да...

Реци и твојој мајци да дође. -Јеси ли сигурна? -То би било сјајно.

Волела бих да је видим. -Договорено. -То би било то.

Ћао. -Ћао. -Капетане!

Очекује се да ће олуја са грмљавином

започети пуним интензитетом, рано вечерас

и трајаће приближно, неких 72 часа.

Ово је први пут, да су се астрофизичари сложили у вези

уникатне природе овог феномена који се изгледа опет понавља,

као што се и 1989,

догодила врло слична олуја, симетричне структуре...

Нисам знала да си се вратила. -Мој одмор је био кратак, али интензиван.

Шта се догодило? Да те није боцнуо некакав тропски комарац?

Или си донела некога кући у свом коферу? -Како ти је у новој кући?

Када сам ти рекла да смо се уселили? -Пола болнице то већ зна.

Добро, заправо, све се догодило јако брзо,

претходна власница је отишла из куће пре много година и била је у журби да је прода.

Потребно је нешто додатних радова, али, не жалимо се.

Али ћу се зато ја жалити. Хоће да ми отворе главу. -Не брините.

Доктор Фел је најбољи специјалиста за краниотомију у овој болници.

Здраво.

Па добро, јесте ли спремни господине Мендоза?

Крећемо.

Добро јутро. -Здраво, докторе.

Честитам на објављеном чланку. -Јеси ли га прочитала?

Шта се догодило са госпођом Бланко? -Код ње се развила "алекестесија".

Повреда спиноталамичког тракта?

Не, код ње је било неопходно применити антеролатералну кордотомију.

Добро.

Што те више познајем, то ми је све теже да схватим, зашто си напустила студије медицине.

Па, добила сам Глорију, и...

Не волим да радим било шта, половично.

Мислим да сте имали среће,

што сам напустила медицину.

У супротном, ја бих била најбољи неурохирург у овој болници.

Здраво!

Како сте, девојчице? -Може ли Грета да дође код нас кући?

Да, ако то њена мајка одобри... -Сигурна сам да хоће.

Назваћу је, о.к? -Девојке... шта смо се оно договориле?

Твоја мајка ће те одвести код зубара.

Ах, да, ...добро, добро.

Капирам...

Хоћемо ли кренути, мала причалице? -Ћао, Миранда. -Здраво, Грета.

Видиш ли било шта? -Не видим ништа, часна реч.

Јеси ли сигурна да не вириш макар мало? -Не вирим.

Чекај још мало.

Скоро смо ту... Спремна?

Да.

Хоћеш ли да је испробаш? Хајде!

Здраво.

Због тебе ће да ме стрефи срчка. Кад си стигла?

Пре пола сата. -Пре пола сата? -А ти, шта то радиш?

Разврставам књиге како бих направио библиотеку. -Шта је ово?

Види ово.

Кад смо се срели, још увек си се забављао са њом, зар не?

А тај твој израз лица? -Какав израз лица?

Љубоморна си. -Нисам.

Видео сам ти то у очима, малчице си љубоморна. -Нисам, нисам.

Постала си помало љубоморна. -Нисам.

Била је веома лепа, још увек то јесте. -Покажи ми слику?

Урсула, можда ћу је назвати једног од ових дана.

Како је само била згодна. -Шта ти се то догодило?

Ништа страшно. Био сам тамо... -Како се то догодило? -Онај знак горе,

посекао сам се док сам га подизао горе. -Јеси ли дезинфиковао рану?

Драга, то је сасвим мала посекотина,

дезинфиковао сам је и ставио фластер, докторко Рој.

Знаш, увек ми се допадала идеја,

да ће те након дипломирања, сви звати

докторка Вера Рој? -Добро, доста са тим.

У реду. -Да. -Идемо одавде.

Шта је ово?

Невероватно.

Ова камера, мора да је стара најмање 20 или 30 година.

Наравно. Ево и касета.

Ово је стајало на овом месту још од 80-их.

Зашто не бисмо позвали Глорију и видели да ли ово још увек ради?

Знаш ли да је ова касета

снимљена на данашњи дан, али 1989.?

Стварно? -Управо си ми уништила касету.

Пусти следећу касету. -Ово је била последња.

Да ли ти се допало? -Ко ће ово да ми чува?

Одох ја да припремим вечеру, гости само што нису дошли.

Да, а ја одох да се истуширам.

Јеси ли гладна?

Ноћас је на улицама Источног Берлина,

дошло до смиривања ситуације.

Само је неколико радозналих посматрача, пристигло испред Бранденбуршке Капије.

Шта је ово?

Код контролног пункта "Чарли", тачке прелаза измешу два дела Берлина...

Немам појма. -Али, трака није убачена унутра.

Није.

Осим тога, данашње ТВ станице више не емитују аналогни сигнал.

...незванично је отворена за све Немце...

Али то нема никаквог смисла, Давиде. -Мислиш?

Телевизијски сигнал од пре 25 година?

Јеси ли се поздравила са Кларом?

Кунем се, телевизор је почео да емитује сигнал уживо.

Сигнал уживо? -Сигнал уживо? -Сигнал уживо!

Чујеш ли шта говори твој луди муж? Сигнал уживо?

Зар још увек причате о оном телевизору? -Наравно.

Затвори очи на тренутак, љубави. -Зашто? -Зато што ћу рећи једну тајну твојој мајци.

Мама и ја немамо тајни.

Баш ниједну?

Па, да чујемо онда... О чему се ради?

Ја сам био боља прилика. -Јеси, сутра мало! -Еј, престани да прислушкујеш!

Био сам боља прилика а ти си ме пустила да одем. Зашто?

Како да му одговоримо?

Зашто?

Зато што су неке ствари суђене да се догоде, онако како су се догодиле.

Задовољан?

Шта је ово? Та рука. Шта се то догађа овде?

Није прошло ни 5 минута а ви се већ држите за ручице. -Како сереш.

Ко је за месо? -Клара.

Узгред, зашто још увек користите тај крш од телевизора?

Само се питам... Зар не можете да приуштите да купите...?

Јако смешно.

Гледали смо видео касете које смо пронашли, и то је све.

На њима је био неки дечак који је певао. -Дечак који је певао, кажеш?

Хоћеш још мало? -Да. Хвала.

Тај дечко се звао Нико Ласарте.

Био је мој најбољи пријатељ.

Волео је да свира гитару,

и стално би ми говорио да жели да постане рок звезда.

Мама нас је увек водила заједно у школу.

Све док...

наш први комшија није

убио своју жену. -Аитор.

А Нико је све то видео. -Аитор, доста.

А онда су га кола прегазила на улици.

У олујним ноћима попут ове...

Сећаш ли се да је следећег дана,

гром ударио у фасаду школе, одмах поред сата,

и да је дошло до нестанка струје због чега смо губили наставу читаву недељу. -Умукни!

Умукни више.

Прекини.

Само плашиш малу. Зар не видиш?

Све ће бити у реду,

то је само олуја са грмљавином.

Видећеш, брзо ће се завршити...

Хоћеш да ти откријем једну тајну?

Лези у кревет.

Слушај,

када сам имала 7 година,

и ја сам се много, много, плашила олуја, баш као и ти,

и знаш ли шта бих тада урадила?

Погледај,

узела бих бакину музичку кутију,

и гледала бих балерину.

Гледала бих је како игра,

и заборавила бих на цео свет.

Гледала бих како игра, и игра,

све док не бих заспала.

Хоћеш ли да пробаш?

АНХЕЛ ПРИЕТО ЈЕ ПОЧИНИО САМОУБИСТВО У СВОЈОЈ ЗАТВОРСКОЈ ЋЕЛИЈИ

Боли ли те? Зашто не даш да ти се та рана погледа?

Починио је самоубиство, само 3 месеца након што је доспео у затвор.

Овде пише да је поседовао кланицу,

и да је тамо хтео да закопа тело своје супруге.

Ко још признаје оно што је намеравао да уради,

али није, јер га је хапшење предухитрило у томе?

Зашто не променимо тему?

Неко ко изјави шта би урадио,

али то заправо није учинио, није понашање карактеристично за убицу.

Сад си постао и психолог?

Не, али је баш чудно. Не мислиш тако?

Јесу ли ти ове за прање?

Волим тај твој израз лица, кад ти се нешто не допада.

Нос ти се избора, ноздрве се подигну... -Не -Да, да.

Нос ти постане овакав, сав изборан. Као зечја њушка.

Ма није ваљда? -Мали зека. Ружни зека. -А шта је ово?

Јеси ли пушио?

Провераваш ме?

Шта? -Да ли ме то провераваш?

Ма дај, драга, шалио сам се.

Увек паднеш на исту фору, знаш ме јако добро. Волим да се шалим.

Јуче у хотелу, у Севиљи,

Отишао сам у тај кафић... -Не мораш ништа да ми објашњаваш.

Запалио сам само једну, остале сам бацио. Обећавам. Хајде да нешто урадимо са овим. -О.к.

Гледај.

Готово. Ништа се није догодило. -У реду.

Као да се ништа није догодило. -Да. -Заиста? -Да, да.

...а сада ћете чути ексклузивну вест, коју смо претходно најавили

а која је управо пристигла у наш студио, из Берлина.

...граница је незванично отворена

за све Немце са источне стране који желе да пређу овде, на западну страну.

Након 27 година,

ово је први пут да Берлински зид више не постоји,

за грађане из Источне Немачке.

9. Новембар, 1989,

је значајан датум за историју Немачке као и читавог европског континента.

Овај пар је управо стигао на ово место и још увек не могу да поверују.

Морали су да покажу своје личне карте,

у које је ударен печат.

Ово им је први прелазак на западну страну, али не намеравају ту да остану.

Кући, у Источном Берлину, на другој страни,

њихов син их очекује, а сутра морају да оду на посао, у 8 ујутро.

Нико, одох ја на посао.

Мама, камера се покварила.

Немој лећи превише касно, сутра имаш наставу, у реду? -У реду.

Еј Нико, јеси ли ми снимио музику на касету?

Јесам.

Здраво?

Чујете ли ме?

Здраво?

Да ли ме видите?

Да.

Да, видим те.

Како то успевате да изведете?

Како успевам, шта? -Само тренутак!

Тај знак је исти као онај на станици Валпинеда.

Шта? -Исти је,

само је мало изгребан.

Па то је исти тај знак. -Одакле вам?

Украли смо га.

Мој муж и ја смо га украли. -Не разумем.

Аитор, твој комшија, упознао ме је са Давидом,

мојим мужем. Упознала сам Аитора на станици Валпинеда.

Аитор Медина! -Чекај, чекај!

Његова мајка те води сваки дан у школу. Знаш ли како то све знам?

Знам, јер се све ово већ догодило.

Шта се то догодило?

Шта се то догађа? -Некаква дрека, напољу.

Не, чекај, чекај, чекај.

Нико! Нико, врати се овамо!

Откуд знаш моје име?

Некада си живео овде. -Где то, "овде"?

Нешто чудно се дешава у комшилуку.

Не иди тамо, не би смео да идеш тамо. -Сачекај тренутак.

Да ли ја ово сањам? -Не.

Чекај мало. Види шта имам овде, погледај. Погледај.

Видиш ли? Видиш ли ово?

Моје касете. Како си дошла до њих?

Нико, ја сада живим у твојој кући.

Ово је твоја кућа, али у будућности, за 25 година.

Шта? -Поглеај ово.

Нешто ћу ти сада показати.

Погледај, видиш ли?

ПОГИНУЛО ДЕТЕ У ВАЛПИНЕДИ

Ово ћеш бити ти, ако изађеш из куће. -Не...

Ово је трик. Како то радиш? -Не.

Не, не! Није трик, истина је.

Све је истина. -Лажеш. -Нико, чекај!

Знам шта ће се сутра догодити у твојој школи.

Гром ће ударити у сат на школском улазу,

цела школа ће остати без струје а настава ће бити отказана.

Ако останеш у својој соби, видећеш да сам била у праву,

али ако изађеш напоље, сутра ћеш бити мртав.

Нико, Нико, Нико, Нико, молим те,

молим те не иди, не излази из куће,

Нико молим те, молим те, чекај! Чекај! Остани у кући!

Нико, молим те, не иди напоље. Не иди напоље, кола ће те ударити!

Када будеш прелазио улицу, удариће те кола! Нико, молим те!

Молим те, немој! Молим те!

Да? -Марија, то сам ја Клара, јесам ли те пробудила?

Ма, ниси. Управо сам се вратила са посла.

Не осећам се добро, мој брат ће сутра одвести децу у школу, о.к?

У реду је, ништа не брини.

Брзо нам оздрави.

Зашто си још увек будан? -Аиторова мама се не осећа добро,

тако да ће те њен брат одвести у школу, у реду?

Нико.

Мама, сањао сам а да уопште нисам спавао.

Жена из будућности ми се обраћала кроз телевизор.

Вера! Чекају те у операционој сали.

Зашто је он овде?

Господин Мендоза има цереброваскуларну инсуфицијенцију.

Знам, доктор Фел га је оперисао јуче.

Али, господин Мендоза је твој пацијент.

Шта?

Вера. Морамо одмах да кренемо са операцијом.

Докторко Рој, јесте ли спремни да се пресвучете за операцију?

Како си ме назвала?

Молим?

Шта се то дешава овде?

Шта је ово? Шта то радите?

Докторко Рој. Јесте ли добро?

Пожурите, каснимо.

Нико, пажљиво са тим скејтбордом, оног дана си...

Доћи ћу да вас покупим у 5.

Чика Романе, шта се овде догодило?

Не знам. Хајде да питамо.

Извињавам се, госпођице. Има ли некаквих проблема?

Гром је оштетио електричне инсталације, нестало је струје.

Настава је отказана. -А тако...

Децо, враћамо се кући.

Здраво Грета, јеси ли видела Глорију? -Коју Глорију?

Глорију, моју ћерку.

Ја сам њена мама. Зар ме се не сећаш?

Не.

Здраво, Миранда. -Пабло, иди у свој разред.

Могу ли вам помоћи?

Да, тражим Глорију. Могу ли да је видим на тренутак?

Глорија... -Да, Глорија, Глорија Ортиз. Глорија је...

Миранда, то сам ја, Вера! -Жао ми је, не познајем вас.

Тражим своју ћерку.

Настава је отказана.

Нико је заборавио да понесе кључеве а мајка му је заспала.

Клара, морам на аеродром.

Уђите, клинци!

Здраво Лидија. Дошла сам да видим Давида. -Госпођо Веласкез?

Он је у својој канцеларији. Само изволите.

Давиде! Шта се ово дешава?

Лидија ме уопште не препознаје.

Отишла сам у Глоријину школу, а она није тамо. Кажу да немају ђака са тим именом.

Њена учитељица ме уопште не познаје,

а њена другарица Грета, такође не зна ко је она.

Где си одвео Глорију?

Извињавам се. Ви нисте госпођа Веласкез, зар не?

Давиде, доста је било, заиста.

Заиста, доста је било. Уморна сам од овог...

Кучкин син! Јебени Херман. -Ко је Херман!

На тренутак сам вам поверовао!

Били сте сјајни! Бриљантни! -Доста више, Давиде!

Ово више није смешно. -Не додирујте ме.

Давиде, то сам ја! Престани више са зајебанцијом, Давиде!

Реци ми где је Глорија. -Е сад је доста.

Ко сте ви заправо и ко је Глорија? -Глорија је наша ћерка!

Нико ми је рекао, да је прошле ноћи чуо галаму која је долазила из куће господина Приета.

Жена је вриштала, било је баш страшно.

Можда је то била госпођа Вајс. Шта ти мислиш, мама?

Јеси ли чуо или видео још нешто, Нико?

Нисам, зато што је ТВ...

Погледао сам кроз прозор, али ништа нисам видео.

Осматрали смо целу ситуацију кроз прозор моје собе, и знате шта?

Ролетне су биле спуштене

а Бруно је био везан за шупу, нон-стоп лајући.

Господин Прието га увек нахрани ујутро, али то данас није урадио.

Аиторе,

верујеш ли у путовање кроз време?

ПОЛИЦИЈСКА СТАНИЦА

Шта могу паметно да кажем? Нисам ја покренула све ово.

Не знам зашто се Давид, или људи из ћеркине школе,

претварају да ме не препознају.

Знам да све ово изгледа као да лажем, или да сам полудела,

али једина ствар која ми звучи логично, јесте да се ради о некаквој шали.

Можете ли ми помоћи? -Да, могу,

али прво морам да вам поставим нека питања.

Када сте последњи пут видели вашу ћерку?

Прошле ноћи.

Била је уплашена,

препала се од олује.

А човек за којег тврдите да је ваш супруг?

Давид Ортиз јесте мој супруг.

Шта је последње чега се сећате у вези њега?

Такође, прошле ноћи.

Нос ти се сав избора... -Пре него што смо легли...

-Ма није ваљда? -Као зечија њушка. -Лагао је у вези једне блесаве ствари.

Пушио је.

Ништа друго?

Не разумем ваша питања. -Покушавам да схватим ову ситуацију.

Мислим да овде губимо време.

Вера.

Ако желите да вам помогнем, морате и ви мени помоћи да разумем све ово.

До најситнијих детаља. -У реду.

Чега се последњег сећате, пре него што се све променило?

Сећам се приче о дечаку који је некад живео у нашој кући.

Комшија Аитора Медине, нашег пријатеља.

Аитор нам је рекао да је дечак погинуо. Ударила су га кола,

док је бежао из оближње куће.

Један човек... ово ће вам звучати злокобно,

убио је своју жену, и...

дечак је некако сазнао за то.

Молим вас, наставите.

А онда...

Мислим да сам га сањала.

Појавио се на екрану старог телевизора, и...

Здраво? -Пре него што је погинуо, покушала сам да га спасим.

Можете ли да ме чујете?-Покушала сам да га упозорим, да га спасим.

Сећате ли се имена тог дечака?

Нико Ласарте.

А онда... Догодило се нешто, веома чудно.

Нико, молим те, молим те, немој...

Не сећам се више ничега.

Једино што могу да кажем у овом тренутку, јесте да ми делујете конфузно.

Утврдили смо...

да не живите тамо где сте рекли да живите, и да нисте удати за Давида Ортиза.

Не постоји крштеница на име ваше ћерке.

Званично, она се није ни родила.

Нисмо пронашли било какву њену фотографију.

Немате их ни ви. Нико, никада није видео ту девојчицу, Вера.

Живот о којем говорите,

постоји једино у вашој глави.

Здраво?

Јесте ли тамо? Јавите се!

Ево га пасош, авио-карта и немачке марке.

Хвала.

Како је она, докторе? -Добро је, ово је последњи преглед.

Резултати не показују било какву анатомску промену.

Активност твог мозга је оптимална,

тако да можемо одбацити постојање било каквог неуролошког оштећења.

Он је био пацијент приликом твоје прве интервенције на челу хируршког тима.

Оперисала си менингиом на његовом мозгу.

Све што знаш о њему, проистиче из те чињенице.

Тачно је. Давиду је оперативно уклоњен менингиом, тога се и ја сећам.

Али то нисам ја урадила, ја не оперишем људе.

Ви сте неурохирург. Нисам тада била ни на пост-оперативном оделењу

јер сам имала грип. Моника је то преузела.

Пођи са мном.

Ово је твоја канцеларија.

Разгледај мало и сетићеш се.

Ти си најбољи неурохирург у овој болници.

Прикључила си се се мом тиму, пре него што си завршила специјализацију.

Али, немогуће је да су сва моја сећања, заблуда.

Треба да одеш кући. Домаће окружење ће ти помоћи да се сетиш свега.

Глорија је моја ћерка.

Лорена Гарсија.

Умрла је пре 12 дана, у позоришту, током представе.

Тако нешто ти се никад раније није догодило.

Нико од хирурга није желео да је оперише, али ти си преузела ризик.

Био је то немогућ случај, чак и за тебе.

Преписани су ти седативи, и неколико дана одмора.

Вратила си се овог јутра због операције господина Мендозе,

али можемо да ти продужимо боловање.

Вера, блокирала си сећање на Лорену Гарсију,

али говориш о Глорији Ортиз, непостојећој девојчици

коју си наводно родила. -Измислила си Давида Ортиза, као твог мужа

зато што су ти се помешала сећања, на твог првог и твог последњег пацијента.

Твоја подсвест је направила пун круг.

Мора да постоји неко друго објашњење. -Које?

Куда си пошла? Вера!

Шта то радите?

Шта се догађа, Вера? Куда сте кренули?

Преплашени сте... -Не, не... Нисам се уплашила.

Почињем да схватам многе ствари.

Схватате, шта?

Све те чудне појаве,

цела ова ситуација, све је почело са олујом.

Тада се вероватно све променило. -Променило, како?

Како то мислите да се све променило?

Вера!

Можда сам успела да спасим тог дечака.

Морам да сазнам да ли је умро или је још увек жив. -Зашто?

Да бих вратила моју ћерку назад.

Вера! Вера!

Вера, отворите врата, молим вас.

Здраво?

Анхел, ништа не брини. Све је под контролом.

Хоћеш ли да је испробаш? Да? Хајде!

НИКО ЛАСАРТЕ - УБИЈЕН - 1989

НИКО ЛАСАРТЕ ЈЕ ЛИК ИЗ КЊИГЕ КАРЕН САРДОН

Сад си моја, кучко. -Смирите се. -Стани.

Не мрдај. Провалила си ми у кућу.

Нисам. -Стани. Шта радиш у мојој кући?

Моја је. -Шта?

Ово је моја кућа. -Шта си рекла?

А некад је била кућа једног дечака. Звао се Нико Ласарте.

Немам појма о чему се овде ради.

Само сам хтела да проверим да ли је добро, тамо где је сада.

Молим? -Овде су некад били... стари телевизор и видео камера.

Некако су били повезани са олујом.

Све се изненада променило. -Драга? -Љубави! Дођи горе!

Јеси ли добро? -На тавану сам.

Шта се догодило са вратима? -Провалили су у кућу, попни се горе!

Љубави... -Не могу да верујем, опет ти?

Познајеш је? -Данас је дошла у моју канцеларију.

Шта? -Зови полицију, реци им да имамо уљеза.

Давиде. Давиде, мораш ми помоћи. -Стани. Не мрдај одатле.

Здраво, звала сам пре извесног времена због провале у моју кућу.

Урсула Абад. -Прекини.

Само је ушла унутра... -Давиде, послушај ме.

Долазе ли више? -Да, само што нису стигли. -Давиде, молим те.

Престани да ме зовеш именом као да ме познајеш. -Али ми се знамо.

У полицији су ми рекли да ми је она оперисала менингиом.

Ти си неурохирург? -Нисам.

Напустила сам неурохирургију када се Глорија родила.

Желео си да упишеш мастер студије,

како би доказао свом оцу, да можеш постати бољи од њега.

Ниси се са мном консултовао око тога, али сам те ипак подржала.

Ко је Глорија?

Глорија је наша ћерка.

Шта?

Кунем ти се да немам појма о чему говори.

Кунем ти се да лаже.

Шта си то, ког курца, себи увртела у главу? -Не, не!

Пусти ме!

Куда је отишла, Давиде? -Не знам. -Давиде!

Немам појма где је!

Шта се догађа?

Цела улица је остала без струје.

Шта полиција ради тамо?

Не знам.

Инспектор Леира. -Здраво. -Добро вече.

Нешто није у реду? -Не, заправо, тражимо ову жену.

Јесте ли је видели? -Не. -Не.

Је ли са њом све о.к? Да ли је урадила нешто лоше? -Не, само је дезоријентисана.

Жао ми је. Лаку ноћ.

Шта се догодило, мама? -Нека полудела жена, провалила је у кућу Давида и Урсуле

и мислимо да се сакрила негде унутар куће. -Не брини ништа, ми смо добро.

Проверићу како су а онда одох на посао.

Зар нису отказали све летове због олује?

Летео сам и у горим условима од ових, мама.

Реци ујка Роману да сврати сутра. Анхелу је рођендан.

Наравно.

Можемо потврдити да је брава обијена.

Јеси ли добро?

Да? -Анхеле, ја сам.

Анхеле.

Одакле ме зовеш? -Из телефонске говорнице у близини твоје куће.

Добро, а сад се смири. Смири се.

Слушај ме...

не разумеш... схватила сам...

мој сат... у твојој кући... Не чујем те добро, шта си рекла?

Мој сат.

Шта? -Не могу да пронађем свој сат.

Изгубила сам сат негде, не могу да га пронађем.

Твој сат? -Није код мене.

Мора да је остао у твојој кући, негде на поду.

Ниси га однела са собом? -Не, није код мене.

Потражи га, мора да је остао негде тамо.-У реду, не брини.

Ако си га оставила овде, онда је овде, у реду?

Слушај ме, само ради оно што ти кажем. -Да, наравно.

Имам пасош. Разговараћемо о свему пре него што одеш, у реду?

У реду. Бићу у оном бару у близини аеродрома.

Волим те. -И ја тебе волим. Много.

Мама?

Аиторе.

Љубави...

Морам на извесно време да одем у Ерехон, у нову канцеларију.

За то време, ујка Роман ће се бринути о теби.

Посећиваћу те кад год будем могла.

У пичку материну! Ко си ти, јеботе?

Слушај, знам колико ти ова кола значе.

Шта хоћеш, који курац?

Купио си их од свог ујака Романа док си био у летачкој школи.

Ко си ти?

Твој отац Армандо је био војни пилот, једва га се сећаш.

Погинуо је током једног од војних маневара.

Не знам у ком тренутку се веза између нас двоје, прекинула,

спречивши ме да упознам Давида, при чему је он остао са Урсулом.

Реци ми како смо се нас двоје, наводно, упознали.

Било је то 2001. године

Само дан након напада у Њу Јорку.

Путовали смо истим возом, сваког јутра.

Готово сваки пут бих седела на истом месту.

Понекад, као тог јутра, седео си тачно испред мене.

Када смо стигли до станице Валпинеда...

Добро сте? Јесте ли се повредили? -Не, не... добро сам.

Остао си уз мене, спријатељили смо се и почели смо да се чешће виђамо.

Једно вече, отишли смо заједно у биоскоп...

Тамо си налетео на Давида а онда си нас упознао. -Ја сам Урсула -Здраво.

Одмах сам знала да је он тај.

Који смо филм гледали? -Гледали смо "Изгнаник" са Томом Хенксом.

Знам да не можеш да гледаш филмове о авионским несрећама.

Али тада си направио изузетак, због мене.

Не, то је немогуће.

Много сам ти се свиђала. -Стварно?

Свиђала си ми се и пустио сам те да одеш.

Са Давидом је била љубав на први поглед.

Да...

Па добро... била је то лепа прича.

Штета је само што се то уопште није догодило, па... -Догодило се.

Драго ми је што сам те упознао.

Био си у том возу.

Али ниси седео испред мене.

Из неког разлога, ниси седео испред мене. -Требала би да потражиш стручну помоћ.

Морам да идем.

Чекај, чекај.

Шта знаш о Нику Ласартеу?

Твој комшија, студирали сте заједно.

Какве везе има Нико са целом овом причом?

Има везе са Хилдом Вајс.

Анхелова бивша жена?

Анхел ју је убио. Дечак је све видео.

Те ноћи су га ударила кола.

Међутим, мислим да сам успела да га спасим, и тада се све променило.

Не разумем било шта од овог што говориш, разумеш?

Али знам да је Анхел са мојом мајком већ 20 година.

Он не би ни мрава згазио. А нарочито не би убио Хилду Вајс.

Она га је напустила. -Не, није.

Да, побегла је са другим након пада Берлинског зида. -Није истина.

Они су те навели да то мислиш. Тај човек је убио своју жену.

Говориш о мужу моје мајке, за бога милога!

Реци ми шта знаш о Нику Ласартеу. -Доста више!

Морам да идем.

Изволи. -Јеси ли добро, нећаче? -Причаћемо касније.

Наш данашњи гост је Карен Сардон,

аутор романа "Опсена", објављеног пре 2 деценије.

У истом, она описује две симетричне олује са громовима

које су се догодиле 9. Новембра, 1989, и данас.

Добро дошли, професорко Сардон. -Хвала на позиву.

Како сте знали да ће се ово догодити?

Можете ли да предвидите будућност, или реалност заправо, превазилази фикцију?

Па, као што мађионичар не открива своје трикове,

тако ни писац не треба да открива извор своје инспирације.

Али да одговорим на ваше питање: Не, наравно.

Не могу да предвидим будућност.

Моја књига се заснива на причи која ми је давно испричана,

причи о дечаку оболелом од шизофреније,

а његове халуцинације су изгледале тако стварне,

да ме је то инспирисало да напишем роман.

Значи, тај дечак вас је инспирисао да пишете

о жени која је говорила кроз екран телевизора.

Није то био он. Његова мајка ми је то испричала.

Постоји и превише случајности у тој причи.

Заборавили сте ово у болници.

Откуд ви овде? -Били сте у кући Давида Ортиза.

Рекао ми је да познаје Аитора Медину.

Он је пилот, па сам претпоставио да ћу вас пронаћи овде.

ПОСВЕЋЕНО НИКУ ЛАСАРТЕУ

Карен Сардон је дошла до ове приче захваљујући Нику Ласартеу.

Његова мајка јој је све то испричала.

Али, та халуцинација се заправо заснивала на истини. Жена из телевизора сам била ја.

Молим вас, помозите ми да докажем да нисам луда.

Заправо, са становишта математике, врло интересантни Хилбертов простори

су ништа друго но, векторски простори бесконачне димензије.

Који ће тип Хилбертовог простора бити изражен у сваком од појединачних случајева,

зависи пре свега од система...

Час је готов. Уколико имате питања, знате где ме можете наћи.

За следећу недељу, прочитајте Теорију космичке мреже, од Ричарда Гота.

Марија Ласарте је дошла код мене јер је

њен син био убеђен да му је живот спасила жена из будућности,

која се појавила на екрану његовог телевизора.

Оно што је та жена желела да зна,

јесте, да ли је олуја са громовима

могла створити аномалију у времену и простору,

сличну видео позиву,

у симетричним, паралелним временским токовима. -Шта се догодило са дечаком?

Не знам, никад ми није рекла. Тада су ме само занимала

питања која сам могла искористити за рад на књизи.

Да, наравно. Једино вас је занимала ваша књига.

Не, баш. Послала сам га код специјалисте.

Ако тада нисте имали контакт са дечаком,

да ли бисте сада могли да га пронађете? -Не, не бих.

Ваша књига је заснована на измишљотинама, зар не?

Да, ради се о чистој фантазији.

Али то се дешава управо сада.

Олуја.

Ја сам овде. Сећам се Ника Ласартеа.

То није никакав доказ да жена из будућности, није

само производ поремећеног ума, сина Марије Ласарте.

Или да је Нико Ласарте икад постојао.

Можда је он постојао само у глави, његове наводне мајке.

Као и ова књига,

све ово би могло бити засновано на мојој имагинацији.

Али ја постојим. Постојим.

Испричала сам вам своју причу.

Ове фотографије постоје,

и доказ су свега што се дешава. -Ништа овде не доказује било шта.

Ми смо ти који дајемо смисао свему томе.

Оно што знамо, јесте да мозак заиста верује

у искуства која интимно осећамо.

Његова функција је да интерпретира халуцинације као да су део стварности.

Шта мислите, шта би се догодило када би реалност била само део илузије?

Значи, под одговарајућим метеоролошким условима,

успостављање такве везе би било могуће.

Како бисмо то могли да изведемо? -Зашто бисте желели тако нешто?

Зашто?

Да бих вратила своју породицу и свој живот назад. Ето зашто.

Не знам, али ако је то уопште могуће,

морали би да створимо услове, идентичне

оним из периода када се догодила прва промена.

На истом месту, уз исте електричне уређаје.

Могу ли да погледам твој сат?

Оригинални телевизор, камера и све то мора бити остварено за време трајања олује.

Шта ако, и поред свих тих елемената,

олуја изненада престане?

Мост између два временска тока ће се заувек затворити.

Олуја је почела пре 53 часа.

Уколико је симетрична са оном из 1989, трајаће 72 часа.

Ово је време када сам кренула да тражим своју ћерку.

Хоћете ли ми помоћи? -Како?

Морам да пронађем онај стари телевизор и видео камеру.

Могли би да буду код неког од Ласартеових.

Претраживање полицијских фајлова може бити јако споро.

За тако нешто, био би ми потребан судски налог, а нећу га добити уз овакво објашњење.

Потребни су ми јачи аргументи. -Као на пример? -Нешто, што би звучало убедљиво.

Овде пише да је поседовао кланицу,

и да је тамо хтео да закопа тело своје супруге.

Ко још признаје оно што је намеравао да уради,

али није, јер га је хапшење предухитрило у томе?

"УБИЦА ИЗ ВАЛПИНЕДЕ" ЗАКОПАО ЖЕНУ ИСПОД КЛАНИЦЕ

Мислим да сам схватила.

Кафа?

Постоји нешто што не разумем овде.

Још увек ми не верујете, зар не? -Погледајте ово.

Ово је ваш претходни живот.

Ово је 1989. а ово је садашњост.

Ако је ово што говорите, тачно,

ако заиста постоји пролаз ка прошлости, који вам омогућава да је промените,

зашто су онда ваша сећања још увек везана за временски период,

који се више не дешава?

Зар нисте радознали да сазнате како ваш живот изгледа у садашњости?

Али ово што се сада дешава је стварно. Ово тело је реално.

Стварност је и чињеница да смо нас двоје овде, зато што ви имате неки други живот.

Веома стваран, други живот.

Овај живот. Са људима, за које сам сигуран, да брину за вас.

Пронашла сам тело.

Сада би било поштено са ваше стране, да ми помогнете.

Инспекторе, судија жели да разговара са вама.

Одмах се враћам.

Ово пронађено тело мења комплетну ситуацију.

Приоритет је да се исто идентификује, како би били сигурни да се ради баш о тој особи.

Узгред, ви сте подједнако сумњиви као и власник земљишта где је тело пронађено.

Немате децу, зар не?

Неко ко нема децу, има довољно времена

да ради оно што траже од њега.

Да буде најбољи,

али му са друге стране, промичу ствари.

Тражили сте да вам пружим нешто опипљиво.

Нешто стварно и ја вам то и дајем. Шта још хоћете?

Останите у колима.

Свим јединицама, Вера Рој је побегла.

Понављам, Вера Рој је побегла.

Одмах ми јавите уколико је лоцирате.

Моје колеге ће ме подржати пред судијом.

Сад кад одете, остајете препуштени сама себи.

Обавио сам неколико позива и блокирао сам вашу кредитну картицу.

Ово је све што вам у овом тренутку могу понудити.

БЕЛМОНТЕ ХОТЕЛ - СОБА 1016 Пронашли сте Ника Ласартеа?

Мислим да ће вас то одвести до њега.

Идите пре него што се предомислим.

Срећан рођендан ти желимо!

Срећан рођендан ти желимо!

Срећан рођендан, драги Анхеле,

срећан рођендан ти желимо!

Добро, онда... -Јаче дувај!

Е па, лепо...

Давиде, где си?

Нешто чудно се дешава. Нешто у вези оне жене...

Пронашли су тело... -Знам, управо гледам на телевизији.

Не, Аитор је одлетео за Дубровник, тамо ће преноћити.

...на основу дојаве неурохирурга Вере Рој...

Не, ово је скроз лудо. -...након чега је нестала.

У канцеларији сам. Долазим за 5 минута.

За сада нема информација... -Видимо се.

...у вези идентитета жртве, али како незванично сазнајемо

у питању би могла бити бивша жена...

Ко је то био?

Урсула је звала, морам да кренем.

Нешто се догодило?

Није у вези ње, ради се о породици мог пријатеља, нешто се догодило.

Морам да кренем...

Стигла је вечера.

Немој да ми побегнеш.

Докторко Рој? -Моника?

Откуд ви овде?

Добила сам ову адресу

и овај број хотелске собе.

Могу ли да уђем? -Нисам сама.

Разумем. Слушајте...

Како вам могу помоћи?

Тражим некога ко се зове Нико Ласарте.

Да ли га познајете? -Не.

Није овде? -Не, то име ми није познато.

Са киме сте онда? -То је моја приватна ствар.

Слушајте, докторко Рој.

Не знам шта се овде догађа, али мислим да би требали позвати доктора Фела.

Куда сте кренули?

Докторко Рој, станите!

Не знам кога тражите,

али кунем се да није овде.

Давиде, жао ми је.

Позваћу полицију. -Нећеш ти никога позвати.

Зар не?

Колико дуго сте заједно? -Нисмо заједно.

Умукни, не причам са тобом.

Од моје операције.

Али није оно што мислите, ја је волим.

Али ти си са Урсулом. -То је нешто сасвим друго.

Реците ми шта желите па да завршимо више са овим. -Дај ми твоју руку.

Дај ми је.

Не разумем.

Ако те знам само због операције, зашто се тога не могу сетити?

Зашто је то битно?

Али сећам се целог живота који сам провела са тобом.

А сећам се и сваког дана док сам била трудна са Глоријом.

Знам зашто сам дошла овде.

Одвешћеш ме до Ника Ласартеа.

Одвешћу те ја у полицију. -Не буди глуп.

Радиш у банци. Имаш приступ бази података клијената.

Ти подаци су строго поверљиви.

Таква је и ситуација у овој соби, претпостављам.

Добро вече. -Добро вече. -Добро вече.

Сећате ли ме се?

Зато што се ја вас добро сећам.

Да? -Стигла је инспекторка Димас.

Хвала.

Хајде да кренемо од самог почетка.

На основу полицијског извештаја од 11. Новембра, 1989, дечак,

ваш сусед, Нико Ласарте, оптужио вас је да сте убили своју супругу.

Добро вече. -Нико му није поверовао. Била је ваша реч против његове,

а ви сте могли да докажете своју верзију догађаја.

Али оно што је тада била фантазија једног дечака, данас је реалност.

Случај о којем говоримо догодио се 2 дана раније, 9. Новембра.

То је био дан пада Берлинског зида, када се цео свет променио.

На основу изјаве коју сте дали,

тог дана вам је ваша бивша супруга, Хилда Вајс,

рекла да ће отићи у посету пријатељици која живи у Сан Нарсису.

...шанса за Немце који живе на источној страни...

Према полицијском извештају, изјавили сте да се ваша супруга спремала

да се врати у Берлин.

Али сада верујем да сте лагали.

Она никад није желела да се врати у Немачку.

И ви сте у потпуности прихватили њену жељу да оде у посету.

Знали сте да ће та њена одлука, вама створити одличну прилику.

Нешто слично. -Мама.

Долазим.

Извињавам се. Имате позив.

Хало.

Драги, пут за Сан Нарсисо је затворен због олује.

Мораћу да преноћим овде. -У реду, ништа не брини.

Видимо се сутра. -Видимо се.

Да. -Враћа се тек сутра.

Клара,

обећавам да ћу разговарати са њом.

Ствари ће се променити, о.к? -Анхеле...

Волим те. -И ја тебе волим.

Господине Прието. Реците ми шта се догодило те ноћи.

Јесте ли убили своју жену?

Шта? -Јао, љубави!

Огребала си ме...

Анхел.

Кучкин сине. -Хилда, молим те!

Хилда!

Хилда! -Клара, не!

Прекини, Хилда!

Хилда! Не...

Јесте ли убили своју жену?

Да или не?

Одговорите на питање, молим вас.

Желим да разговарам са својим адвокатом.

Имам право да се браним ћутањем.

Ово је сат који је Нико Ласарте пронашао у вашој кући.

То је доказ да сте имали саучесника.

Нико Ласарте је јасно указао на један детаљ у вези овог сата.

Детаљи су јако битни, господине Прието.

Приметио је малу гравуру на сату.

"КМ." -Могу ли да погледам ваш сат?

Молим? -Ваш сат, молим вас.

Хвала.

Ово су иницијали ваше садашње супруге.

Клара Медина. Чињенице јасно говоре за себе.

Једино се она могла претварати да је Хилда, како би се сакрио њен нестанак.

Такође сумњам, да сте им ви помогли у заташкавању.

Хоће ли ово успети? -Човек који их прави је јако добар у свом послу.

Само ради оно што ти кажем, и никоме се не јављај.

Пуке претпоставке, немате никакве доказе.

Нико Ласарте је имао у поседу сат који је јасно инкриминисао вашу комшиницу,

Клару Медину, и ви сте то знали. Нашли сте начин да га вратите,

што је скупо коштало дечака.

Разговараћемо о томе пре него што одеш. -У реду.

Волим те. -И ја тебе волим. Много.

Шта се догодило?

Шта се догодило?

Шта се догодило?

Имам доказ. -Јеси ли сигуран?

Проверили смо све што си рекао.

Али имамо један проблем, клинац. Твој комшија, господин Прието,

пријавио је провалу у своју кућу као и крађу златног сата.

Такође је изјавио да га је жена напустила.

Побегла је са својим бившим дечком у Немачку, своју матичну земљу.

Нико је погрешио. Али он никад не би измислио да је видео

оно што је видео у кући господина Приета, да би заштитио себе од оптужби.

Проблем је у томе, што рачун његове жене

показује да је новац подизан у Берлину

а проверили смо и листу путника, отпутовала је авионом тамо.

Мора да постоји некакво објашњење. Ако мој син...

Ваш син нам је, госпођо Ласарте, испричао невероватну причу.

Причу о жени из будућности, која са њим прича кроз телевизор.

Да му је иста жена дала и информације у вези Анхела Приета.

Морамо пронаћи начин да некако решимо овај неспоразум.

Мислим да нам преостаје само једна опција. -Само мирно.

Прекини, Нико! Молим те! -Али, видео сам га! -Здраво. -Здраво.

Је л' то мој сат?

Врати господину Приету његов сат.

Ако ми обећаш да се ово неће поновити,

све ће остати наша мала тајна.

Помирићемо се, зар не?

Њих двоје су се после извесног времена одселили и више га нисам видео.

Нешто није било у реду са тим дечаком.

То је произвољно тумачење чињеница.

Нико Ласарте је направио грешку, јер је помешао оно што је знао о случају,

са причом о жени из будућности.

Зато му нико није веровао.

Само је питање времена,

када ће форензичари доказати, да пронађено тело припада

вашој бившој жени.

Николас Ласарте.

И тада ће Нико Ласарте, коначно добити своју битку.

Чекао је тај тренутак 20 година, али је на крају победио.

Био је наш клијент, као и његова мајка

а ти тврдиш да је живео у мојој кући.

Хајде да пронађемо његове активности, адресу становања...

Пронашао сам га, ово мора да је он. Николас Ласарте Леира.

Круг се затвара, господине Прието.

Рећи ћу вам шта се догодило са Ником Ласартеом.

Постао је опседнут жељом да докаже да је био у праву.

Једино што је морао да уради,

било је да сачека да се жена из будућности поново врати назад.

Укалкулисао је часове који су преостали до завршетка олује,

претпостављајући, да ће се по завршетку исте, пролаз између два временска тока затворити.

То се и догодило.

Нешто што се догодило у будућности, прекинуло је било какву, нову комуникацију.

Преостала су му само питања,

а његова мајка је желела одговоре.

Медицински тестови су показали да није свесно лагао.

И зато, разлог његове опсесије сигурно мора бити,

ментални поремећај.

Његова мајка је одлучила да се одселе из краја,

надајући се да ће дечак једног дана, бити излечен.

Али, то је био само почетак дуготрајног кошмара.

Најпре психолози, а онда психијатри.

А затим је примљен у душевну болницу

све док се није повиновао њиховим идејама.

Али дубоко у себи, никад их није прихватио.

Јавно је негирао постојање Вере Рој, само да би га оставили на миру.

Али, Нико Ласарте је био убеђен у вашу кривицу.

И никад није разумео, зашто се жена која му је једном спасила живот,

више није вратила да му помогне.

Нико Ласарте, никад није заборавио Веру Рој.

Горе је, на последњем спрату. Пошта му је пристизала на ову адресу, последњих 5 година.

Јесмо ли сада квит?

У то време, није знао њено име, али је имао јасан траг.

И пратио га је.

Чекао је.

Његова будућност и прошлост, спојили су се у том једном тренутку

што га је веома уплашило.

Све оно због чега су мислили да је луд,

претворило се у стварност, у том тренутку, пред његовим очима.

Није знао како да јој приђе, шта би јој рекао?

Како би поверовала у нешто, што јој се још није догодило?

Престао је да трага за одговорима,

надајући се да их ни она такође, неће тражити.

Али и лептиров лет може лоше да се заврши,

ако се дешава у простору и времену, који омогућавају промене.

Очекивала сам вас.

Извините. -Јесте ли добро? -Да, добро сам.

Дозволите да вам помогнем.

Зовем се Николас Ласарте Леира, господине Прието.

Живимо у систему који је хаотичан,

и драстично променљив.

Нико ме је замолио да дођем у случају да се ово догоди.

Да вам помогнем да се сетите. -Да се сетим, чега?

Најбоље би било да то сами откријете.

Где је она?

Иди кући, мама.

Жао ми је.

Два дана сам био заузет.

Откако си дошла на ону станицу а ниси ме препознала,

разговор о животу који си имала у оном времену док сам био дечак.

Није то био живот који си провела са мном.

Није ни било могуће да живиш тај живот, јер сам га ја променио.

Тако што сам те пронашао.

Али си сачувала та сећања.

Из њих си ме потпуно избрисала.

Пустио сам доктора Фела, да све оно што се догодило, интерпретира на свој начин,

и чекао сам.

Надајући се да ћеш се сетити.

Сетити се нас, Вера.

Само сам желео да разумем,

моја искуства док сам био дечак...

и зашто се ниси вратила.

Нисам могао да знам да ћеш уместо Аитора, упознати мене,

и да ће се тада све променити.

Избегавао сам да ме пронађеш,

зато што нисам желео да се ствари поново промене.

Зато што те волим, и не желим да те изгубим.

Годинама сам се плашио да ће се овај тренутак догодити.

Плашио сам се дана, када ћеш сазнати на који начин смо повезани у нашој садашњости.

Све сам замишљао.

Све могућности.

Али не и да ћеш ме преко ноћи заборавити.

Да ћеш желети да повратиш живот који ниси живела.

Зато што сам га ја променио.

А онда је стигла олуја.

Потребна ми је видео камера,

и телевизор.

Не сећам се било чега од овога.

Све сам то бацио.

Ниси.

Неко је провалио у Давидову кућу.

Провалила си ми у кућу. -То си био ти.

Желео си да тестираш уређаје и везе. Хтео си да знаш.

И ја сам то исто хтела.

Здраво? -Да, покушао сам то.

Али сам схватио да је то грешка и искључио сам уређаје из струје.

Нисам хтео да ризикујем да ново успостављање везе, промени моју прошлост

и уништи моје напоре да те пронађем.

Пустио сам те да ме пронађеш.

Да сазнаш ко је заиста Давид Ортиз,

и да ме пронађеш.

Мораш да се вратиш у 1989. и да одрастеш,

ослобођен те опседнутости са мном.

Мораш да ме заборавиш, зато да ме не би морао тражити.

Мораш такође да заборавиш и Анхела Приета.

Ако га ухапсе у прошлости, то ће утицати на Клару,

утицаће и на Аитора, а морам да га упознам,

као што бих то и урадила да ти то ниси спречио,

што је и једини начин да упознам Давида и вратим ћерку назад.

А шта ако све то не успе?

Не можемо утицати на све што би се могло догодити.

Спремна сам да ризикујем. -Не.

Дозволи ми да будем твоје сећање.

Молим те.

Молим те. Остани уз мене.

Да ли ме се сада сећаш?

Ово је стварно.

Ово је стварно.

Морамо да се вратимо у 1989.

Не. Не.

Не могу.

Не, жао ми је.

Шта то радиш?

Онда сам те спасила.

Сада је ред на тебе.

Здраво? -Здраво, Нико.

Ко си ти? -Слушај ме пажљиво.

Ја сам ти. Ти си ја.

Где је она жена из будућности?

Мораш ми помоћи.

Молим те.

Оно што ћу ти сада рећи, је веома...

веома важно.

Мама.

Шта се догодило? -Ништа.

Јеси ли тужна? -Не, заправо сам јако срећна.

Слушај...

Ово није сан, зар не?

Шта то, мама?

Желим да останеш у кревету, о.к.

Вера, љубави, је л' све у реду?

Шта се догодило, да ли је све у реду?

Имала сам ноћну мору. -Још једну?

Како то мислиш "још једну"?

Вера, чудно си се понашала у последњих неколико дана.

Где су...? Где су видео камера

и телевизор, који су се налазили овде?

Никад овде није била видео камера, или телевизор...

Јеси ли заиста добро?

Вера.

Куда си кренула? Шта се догађа?

Вера, сада ме заиста плашиш.

Одакле ти ове шибице?

Опет пролазимо кроз ово. Из хотела у Севиљи, зар се не сећаш?

Све се ово заиста догодило.

Анхел је слободан.

Одржао је обећање.

Вера.

У реду, разумео сам.

Јесте ли за кафу?

Хвала.

Стигао је инспектор.

Разумем.

Господине.

Нека жена је пронашла тело. До сада ништа није рекла,

осим да тело припада бившој жени власника кланице.

Али, на основу наших података, његова бивша жена живи у Берлину.

Ко је оно? -То је та жена.

Хоћу да знам како сте пронашли тело,

и зашто мислите да се ради о Хилди Вајс.

Знала сам да ћеш то бити ти, Нико.

Да ли се познајемо? -Да.

Само се тога још увек не сећаш.

превео: бгврачар

Преузето са www.titlovi.com

Can't find what you're looking for?
Get subtitles in any language from opensubtitles.com, and translate them here.