Original subtitles

www.titlovi.com

AMBASADA

1. epizoda "Ruka u vatri"

"Španska ambasada u Tajlandu"

Gospodine ambasadore, španska policija.

Uhapšeni ste pod optužbom... - Kako ste ušli?

...za korupciju, zloupotrebu službenog položaja...

Ne možete me uhapsiti, imam diplomatski imunitet. - Više ne.

Udaljite se od računara, molim vas. I predajte mi vaš telefon.

Šta radite ovde? Vratite za svoje radne stolove!

Šta je bilo?

Nadam se da ste dobro uradili vaš posao.

Luise! Šta se desilo? Gde ga vodite?

Žao mi je, gospođo. - Šta vam je žao?

Imamo naređenje. - Ništa nije učinio! - Poslušaj ih, Klaudija. - Luise.

Razgovaraj sa Monterom da mi nađe advokata.

I šta god da se desi i šta god da ti kažu, ne pričaj ni sa kim.

Sklonite se, molim vas. - Pustite ga!

Sklonite se, ili ću i vas morati da uhapsim!

Sklonite se.

Novi korupcijski skandal potresa špansku stvarnost.

Španski ambasador u Tajlandu, Luis Salinas,

je uhapšen pod optužbom za korupciju, zloupotrebu

službenog položaja, pranje novca i zloupotrebu javnih fondova.

Ambasador, koji je na dužnosti godinu dana, prebačen je u Španiju

i trenutno, on i njegovi saradnici i porodica

daju izjave pred Vrhovnim sudom sudiji Koralesu.

To je sve što želite da izjavite?

Moj muž je častan čovek. - Ili vi tako mislite.

Znate li da je čuvao 300.000 dolara u gotovini u svojoj kancelariji?

I dvostruko veću sumu skrivenu u svojoj rezidenciji?

Molim vas...

Prvo što je Luis uradio kad je shvatio šta se događa u ambasadi...

je bio pokušaj da uništi korupciju.

Došli ste tamo jednu sedmicu posle njega, je li tako?

Radila sam kao dopisnik iz Vašingtona...

i uzela sam mesec dana odmora da mu pomognem da se preseli.

Letela sam pravo tamo na dan...

Ne sećam se tačno, ali bila je nedelja.

Jedva sam čekala da stignem tamo.

Čula sam čudesne stvari o Bangkoku.

"Godinu dana ranije"

Dobrodošla u Bangkok, grad anđela. Ali...

nedostajao je jedan...

Ti. - Došao si sam?

Posao mi je naporan.

Ostavljaju me na miru samo kad idem u krevet.

Naš novi dom. Kako ti se čini?

Nije mogao biti veći?

Oduševljena sam.

Dobrodošli, gospođo. - Drago mi je. - Elena Feran, savetnica ambasade.

Hulio Karetero, moj pomoćnik. - Drago mi je. - Drago mi je.

Loše sam rekla? Ne smej se. - Manje-više.

Hvala. - Hvala. - Hajdemo.

Oduševljena sam!

S obzirom da si ga ti uređivao, nije loše.

Jesi li već pravio neki prijem? - Baš sutra imamo zvaničnu večeru.

Ali u ambasadi. - Takav imidž imamo mi Španci.

Uvek sa čašicom i kanapeom u ruci.

Dođi da ti pokažem nešto. - Je l'? Sačekaj.

Idemo li? Hajde. - Aha...

Dođi, požuri. - Sačekaj, Luis.

Izabrao ga je prethodni ambasador.

Nisam hteo da ti šaljem slike da ti ne pokvarim iznenađenje.

Da ga probamo?

Odmah?

Zašto da ne?

Ne, ne, ne... - Ne. Tako mi i treba kad pitam.

Izvini, izvini... Da, da, recite...

Da, da, ja sam.

Hvala vam.

Svi žive ovde? - Samo batler i kuvarica.

Radili su za 4 ambasadora. - Govori li neko od njih španski?

Lavan, batler, razume. Naredite mu, i on će to preneti ostalima.

Želite li da vam kuvarica spremi neko jelo. - Ne, hvala.

Hulio, idi i obavesti ih da ću sada sa ambasadorovom ženom doći u kuhinju.

Dušo, moram odmah da se vratim u ambasadu.

Je li sve u redu? - Manje-više.

Elena će ostati da ti pokaže ostatak kuće, važi?

Da li je ambasada daleko? - Ne, ma kakvi.

Ali Bangkok je uvek u saobraćajnom zastoju.

Ne usuđujte se da sami vozite kola. Ovde voze užasno.

Veoma je opasno.

Znam da je prethodni ambasador poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Nesreća. Jadni čovek.

Ostalo mu je samo 4 meseca do premeštaja.

Ne razumem. Zar u Španiji više ne gledaju pasoše pre ukrcavanja?

Polazim sa aerodroma češće nego taksisti.

Uzeću podatke i srediću vam pasoš, u redu?

Došli ste istim letom kao i ambasadorova supruga?

Da, da. Ti ćeš se pobrinuti za to, Maite? - Nemam izbora.

Gde su? U mojoj kancelariji?

Gde su? - Da, ambasadore. U kancelariji.

Izvinite, ali u ovom gradu je nemoguće stići na vreme.

Ne brinite, to je potpuno razumljivo i normalno.

Vaš zamenik me je upoznao sa temom. - Dobro, ovo je g. Pako Kadenas.

Ambasador, don Luis Salinas. - Drago mi je, ambasadore. - I meni.

Ambasadore, vi i ja mora da smo se sreli na fakultetu,

na nekoj žurci, obojica sa kosom dovde.

Zar ne? Ja sam diplomirao dve godine posle vas.

Diplomirali ste '82, zar ne? U godini Mundijala u Španiji?

Čini se kao da je prošao ceo vek. - Da.

Moguće je da tajlandski ministar saobraćaja donese odluku do petka.

Već su počeli radovi na narednoj fazi brze pruge,

i hitno moramo obezbediti potreban materijal.

G. Kadenas ima dogovor sa prethodnim ambasadorom...

Dobro, ali to vas ništa ne obavezuje, naravno.

"Ovo je novo vreme", kažu u Dnevniku.

Uzgred, čestitam vam uspeh na izborima. - Nešto ste pomešali.

Nemam ništa s politikom, ja sam diplomata od karijere.

Ah, dobro. U svakom slučaju, čestitam.

Čuo sam i da vam je ovo prva dužnost. - Opet pogrešno.

Prvi put sam ambasador, to je tačno. - Vidite, opet sam pogrešio.

Da li je vaša gospođa već stigla?

Bi bih slobodan da joj pošaljem mali poklon za dobrodošlicu. Pršutu.

Jedva sam je preneo preko granice, jer su Tajlanđani... - Oprostite...

Videću da li se direktorka ureda za trgovinu vratila

iz ministarstva, bilo bi dobro da prisustvuje ovom sastanku.

Gospodine Kadenas, ovde smo da vam pomognemo.

Ali tri španske kompanije žele taj ugovor,

a ja ne smem da favorizujem nijednu.

Jasno, vi treba da podržite najbolju ponudu.

Samo vam štedim proračune. Moja je najbolja...

Ostale dve bi me optužile za favorizovanje, i to s pravom!

Ambasadore, vi ste tek stigli i možda...

još niste u toku kako stvari ovde funkcionišu...

Voz velike brzine zavisi od jedne državne kompanije.

A ovde državne kompanije ne rade bez preporuka.

Ne znam da li sam bio jasan.

Znam da je u Tajlandu korupcija veoma raširena,

ali ova ambasada neće učestvovati u tome.

Želite da ugovor dobije neka japanska ili kineska firma?

Ambasadore, ovde ste da branite naše interese. To nije dobro za Španiju.

Mi smo vas doveli ovde i plaćamo vam platu kroz poreze, zar ne?

Jedno pitanje, izvinite...

Jesu li vas već zvali iz Madrida? - To nije u vašoj nadležnosti.

Vidite, Kadenas, razumem da ste uložili

mnogo novca i vremena u projekat, ali ne brinite,

ako je vaš najbolji, nema sumnje...

Vi, levičari, ne volite preduzetnike, zar ne? Ne verujete nam?

Ponavljam da nisam ni levičar ni desničar,

samo ne dopuštam da mi se iko meša u posao. - Aha.

Ni ja nisam ni levičar ni desničar, ja sklapam poslove.

I obojica se slažemo da posao treba da dobije španska firma, zar ne?

I učiniću sve što je moguće da tako bude.

Uvek se može učiniti i malo više.

Sve što je potrebno.

Ambasadore, svi smo spremni da učinimo napore.

Završili smo sastanak.

Ambasador i dalje stiče prijatelje. Šta mu je rekao ovaj put?

Napred.

Gospodine ambasadore...

Pokušao je da me podmiti 5 minuta nakon što me je upoznao!

I sami znate, gospodine, da nije prvi put da to pokušavaju.

Ali činiti to ovde, u ambasadi, je sramno.

Žao mi je. - Ako ga prijavimo, odmah će mu oduzeti licencu.

Nećemo ga prijaviti. Nije glup, nije bilo tako očigledno.

Ti ljudi misle da sve mogu kupiti novcem.

Ali mi nismo na prodaju, nismo političari.

U koliko sati je večeras prijem?

Zar nisi rekao da ćeš mi prirediti prijem za dobrodošlicu?

Ništa... Moraću da im kažem da dođu da to srede.

Ili možeš i bez toga? - Ne znam, je li ovde uvek ovako vruće?

Ne, ne, ovako je samo tokom leta. Zimi temperatura padne...

za jedan ili dva stepena.

Ali ti ćeš to propustiti.

Imaš li već povratnu kartu? - 25. narednog meseca, Luise.

Dali su mi pet sedmica da budem ovde. Tomas se sjajno poneo.

Ko je Tomas?

Tomas Garido... moj novi glavni urednik.

Poslao je zamenu u Vašington za ovo vreme koje ću provesti ovde.

Zamenu koja će sigurno naplaćivati upola manje od tebe.

Tomas će biti srećan ako ostaneš ovde,

kako bi on produžio ugovor sa zamenom, zar ne?

Tajland će te oduševiti.

Kad bi ostala da radiš ovde... - Luise, već smo razgovarali o tome.

Dobro, možemo opet da razgovaramo.

Neki drugi dan, ako želiš.

Nije to pravi prijem, nešto neformalno...

Da ti nije palo na pamet da me večeras ostaviš samu.

Nisam je zamišljao tako lepu, ne znam zašto.

Zato što ti nemaš maštu, priznaj.

Pričala si s njom? Da li je došla pravo iz Vašingtona?

Čudno što je ostavlja samu.

Radiš reportažu? Vi novinari nikad ne odmarate?

Nemam platu kao ti. Moja agencija me plaća po članku.

A danas je članak o ambasadorovoj ženi?

Zašto ne odeš i pitaš lično nju?

Klaudija, kako si? Ja sam Fatima.

Žena Eduarda, ambasadorovog zamenika.

Krivca za to što tvoj muž nije s tobom i

što sam morala da dođem sama da se upoznamo. Pa, dobrodošla!

Neću više da pijem. Imala sam naporan let i još uvek mi je malo muka.

Kada dolazi vaša ćerka? - Sutra.

U stvari, ona i njen momak.

Morala je da sredi neke papire i radnu dozvolu.

Da, pričao mi je Eduardo. Čini mi se da ju je uzela

neka francuska firma, zar ne? - Francuska. - Da, ona je advokat.

Imate li decu? - Da, malu devojčicu.

Ali je ne dovodimo na ove skupove. - I bolje.

Našu smo vodili nekoliko puta, ali je mrzela to.

A sad kad je odrasla, mrzi još više. - A kako ne bi mrzela?

Videla si sve te uštogljene ljude. Izgledaju tako dosadno.

Mislim da pozdravljam uvek iste ljude svako veče već 6 meseci.

Jesu li ti rekli kakva je razlika između diplomata i ostalih ljudi?

Ne. Kakva?

Nikakva, ali oni to ne znaju.

Ispričali su mi mnogo viceva o diplomatama. Ovaj je užasan.

Tvoj muž je vodio ambasadu od kad je umro prethodni ambasador?

Da, i kad bi ga pustili, vodio bi i celu državu.

Živi za posao. Ali, šta ja to tebi pričam...

Eduardo je izgubio roditelje kad je bio veoma mlad.

I morao je da brine o porodici.

Zato smo mu svi mi ovde kao porodica.

On svima želi najbolje. - Dugo ste ovde?

Pa... već tri godine. Majko mila, kako vreme prolazi.

Ne znam da li je to dobro ili loše.

Ja ostajem ovde malo više od mesec dana.

Posle ću morati da idem. Posao. - Da, i to znam.

Kao što vidiš, nemam šta drugo da radim nego da živim tuđe živote.

Kad smo kod toga, vidi, ono tamo je Olga, konzulova žena.

U početku ti se neće dopasti, ali ćete postati sjajne prijateljice.

Olga, upoznala si ambasadorovu ženu? - Ne verujem, setila bih se.

Olga, drago mi je. - Klaudija, takođe.

Čestitajte mužu. Napokon služe pristojno vino na ovim prijemima.

Ranije su sipali otrov za pacove,

nalepe neku francusku etiketu i gotovo.

Fatima, pridruži mi se do toaleta. - Da.

Strah me je biti sama dok se gledam u ogledalu. - Ne brinite.

Za vas.

Za mene? OK, hvala vam.

Klaudija. Želim da vas upoznam...

Eduardo Maranjon, moj savetnik i desna ruka u ambasadi.

Patrisija Segura, direktorka ureda za trgovinu. - Drago mi je.

A ko je ova? - To je Sara.

Sara Domingo, sekretarica... - Svinjo. Jedva sam čekala da vas upoznam.

Zato si hteo da dođem? Zaboga, a ovde si samo jednu sedmicu!

O čemu pričaš? - Ponizio si me kao niko u životu!

Opet si to uradio! - Kuda ćeš? - Tamo gde ti nisi! I ne prati me!

Klaudija, pola sata te zovem, molim te, javi se na telefon!

Klaudija, ništa ne razumem šta se događa, ali...

mislim da zaslužujem objašnjenje. Molim te, nazovi me!

Klaudija, ovaj grad nije siguran.

Ne bi smela šetati sama noću.

Zovi me, važi?

Jesi li video kako je otišla?

Kako je otišla? Je li uzela kola ili...

Gospođa je uzela taksi. - Taksi...

Da. Zvali smo taksi kompaniju i rekli su nam

da su je ostavili u kvartu crvenih fenjera.

U kvartu crvenih fenjera...

Zovi obezbeđenje, neka je pronađu.

Zovi obezbeđenje. Reci im da je pronađu! - Da, gospodine.

Ne!

Dalje ruke od mene! Pusti me!

Hajdemo. Hajdemo, pođite sa mnom.

Ne gledajte ih.

Jesi li Španac?

Sledeći put kad dolazite ovamo, obucite malo diskretniju haljinu.

Neće biti sledećeg puta. Hvala.

Šta si im rekao? - Da ne možete biti njihovo vlasništvo, zato što ste moje.

Nikad ne bih pomislila da će me obradovati da to čujem.

Živiš ovde? - Ne.

Ali govoriš tajski. - Da.

Da vas odvezem na neko drugo mesto? Imam auto.

Hvala.

Baš lepa plaža.

Stigla sam juče, i još uvek nisam bila ovde.

Ima neki šarm, zar ne?

Od svih ovde, ova mi je omiljena.

Jesi li lud? Znaš li koliko bi mogao da dobiješ za to?

Od 35 godina do smrtne kazne.

Sad stvarno izgleda kao ludost, zar ne?

Ne bih znala. Tebe je, izgleda, baš briga.

S vremena na vreme moraš uraditi i nešto nevaljalo.

Nikad nisi poželela da budeš neka druga osoba?

Neko... bez briga, ko radi samo ono što mu je volja.

Takav si ti?

Danas jesam.

A ti?

Danas jesam.

Sada smo i zvanično dva delikventa.

A sutra?

Mogu li ti dati jedan savet?

Ako ti se nešto ne sviđa u tvom životu, zameni ga.

To mi je uvek otac govorio.

Tvoj otac je bio neki idealista.

Život nije tako lak. - Nisam rekao da je lak.

Ništa ne vredi tolikog truda.

Ja sam na redu... Za savet.

Nikad ne donosi odluke misleći prvo na druge nego na sebe.

Znaš li šta bih sada radio da mislim samo o sebi?

Pitaj me koliko mi je godina. - Ma, ne... - Hajde, pitaj.

Nije mi važno. A i ne bi mi rekla istinu.

Grešiš. Ja ne lažem.

Mogla bih ti biti majka. - Ali nisi.

A i ne gledaš me kao da sam ti sin.

Mislim da je danas dan da se rade nevaljale stvari.

Dobro jutro.

Gde si bila?

Jesi li dobro?

Celu noć smo te tražili.

Pa, eto, sad si me pronašao.

Klaudija, išli smo u bolnice, u policijske stanice i...

nismo znali koga više da zovemo.

Šta radiš?

Odlazim.

Idem na aerodrom da dočekam svoju ćerku...

i danas odlazimo odavde. - Klaudija, ne razumem šta se događa.

Ne dodiruj me. - Onda mi reci šta ti je!

Da čujem, Klaudija, zašto odlaziš?

Zašto si sinoć otišla sa zabave?

Koliko dugo izigravam budalu?

Prevalila sam hiljade kilometara da dođem ovde.

I sve zbog čega? Da bi me ponižavao?

Šta je ovo?

Ove slike su lažne!

Nosi se u tri lepe!

Klaudija, kunem se, ovo nisam ja. Moje lice jeste, ali nisam ja!

Ko ti je dao ovo? - Kakve veze ima? Konobar.

Neko je prepravio fotke, lice je moje, ali ovo nije moje telo.

Klaudija, ti me dobro znaš. Molim te, pogledaj ih dobro.

Pogledaj ovo, Klaudija! Zar ja imam ovaj ožiljak?

Pogledaj!

Ko je ovo?

Neko želi da nam naudi.

Ko? - Ne znam.

Je li dobro? - Ne, nije dobro, a nisam ni ja!

Hoću da vas vidim sve za jedan sat u ambasadi.

Reci, Eduardo. Da.

Dobro, samo što nisam pošla u Hong Kong.

Sada?

Da, mogu da odložim, ali zašto? Šta je bilo? Je l' sve u redu?

Dobro, dobro, dolazim.

Dobro jutro, ludo srce.

Šta si radio u mojoj kancelariji?

Ne mogu da pronađem punjač za mobitel.

Nemoj gubiti vreme, Romero.

Sve ladice su zaključane. A kada ti dođeš, čuvam ključeve u sefu.

Koji sef? Onaj u tvojoj sobi ili ovaj iza ove slike?

Problemi sa novim ambasadorom? - Ne. Intervju je završen.

Kaže da mu je koverat dala nepoznata osoba. Neki "farang"... - Da, stranac.

Ali pitamo ga gde mu ga je dao.

Ako je u ambasadi, onda mora da je neko od gostiju.

Kaže u koktel sali... - Da, neki "farang", to mi je jasno.

Kamere na ulazu su registrovale svaki neuobičajen pokret.

Pregledao sam snimke. Vidi se kako svi dolaze

i koji sat kasnije odlaze, ništa više.

Sigurno je neko od gostiju. Imaš li kompletnu listu?

Da, radnici ambasade i neki članovi njihovih porodica.

I konobari koje je unajmila agencija.

Mogu proveriti otiske na koverti, ali ih je mnogo.

Konobarovi, vaše supruge, vaši...

Jasno. Da smo unapred znali, došli bismo u rukavicama.

Hvala. - To bi mi znatno olakšalo posao.

Ambasadore, hteli ste da me vidite? - Da, da, Sara. Sedi.

Nešto se desilo? - Da.

Sinoć, tokom zabave, neko je predao

mojoj ženi koverat sa ovim fotografijama.

Izvini, ali razumećeš da ovo ne mogu da ignorišem.

A odakle je ovo procurelo? - Ne znam.

Ali neko se pomučio da mojim licem pokrije osobu koja je tu bila s tobom.

Ja nemam pojma ko je mogao ovo da uradi.

Fotografije su uslikane iz zgrade preko puta.

Imate li ideju ko bi to mogao biti?

Osoba... koja je slikala? Ne.

Ne, kunem se da ne znam... - A osoba koja je s vama...

Ko je? - To vas se ne tiče. To je moja intima.

Ja nemam ništa sa ovim fotografijama, morate da mi verujete.

Zdravo, mama, stigli smo! - Dolazim!

Ester?

Ester, gde si?

Ester? - Tri meseca me nisi videla, a ni na aerodromu me nisi dočekala!

Daj da te vidim. Kako si lepa!

Stvarno? - Bože, baš lepa.

Trebalo je da dođem na aerodrom po tebe. - Nema veze. - Da, trebalo je.

Ne, tata mi je rekao da se ne osećaš dobro i da je veoma zauzet.

Baš lepo što si došla. - Misliš, što smo došli?

Da vidim... - Ni ne pomišljaj!

Ali ja samo... - Ti stoj tu!

Ćuti!

Karlose, predstavljam ti moju majku.

Karlose, ovo je Klaudija. Klaudija, ovo je Karlos.

Nećete se pozdraviti?

Drago mi je. - Zdravo.

Majko mila, kakva uštogljenost! Poljubite se, skoro da smo porodica!

Molim te, mama...

Dobro...

Nisu ti rekli kako se zvao? - Hotel Ćo.

Predaleko da bi provela samo jednu noć? - Hvala, Maite.

Ja ću ovo da odnesem ambasadoru.

Policija je donela pasoš ambasadorove supruge.

Pronašli su ga u hotelskoj sobi u Hua Hinu, skoro dva sata odavde.

Prijavila je nestanak? - Policija nam ništa nije rekla, ali mogu da pitam.

Zovi i pitaj.

Saznaj na čije ime je prijavljen boravak u sobi.

Zašto? Mora da je na ambasadorovu ženu kad ga je tamo zaboravila.

Ili su joj ga možda ukrali, a lopov je iznajmio sobu.

Pozovi da otklonimo sumnje. Razgovaraću s ambasadorom.

U životu me nije bio veći sram. I to pred svima.

Nije shvatio da ti nemaš ništa s tim.

Nedelju dana je ovde, a već je počeo da me nervira.

Misli da je neko ako su ga prijatelji postavili

za ambasadora. I to ovde, bogu iza leđa!

Ne znam za ambasadora, ali ovde nije loše.

Ali ne podnosim taj fazon kao da je došao da uvede red.

I šta smo mi koji godinama radimo ovde? Kasta?

Opusti se malo.

Lako je tebi to da kažeš. Ali sad mene čitav ured

gleda kao zadnju kučku. I šta sad da radim?

A ako te slike počnu da kruže Internetom?

Mogla bi ga prijaviti i optužiti da je pomogao njihovo širenje.

Šta misliš, ko je načinio te fotke?

I zašto ih je poslao ambasadorovoj ženi?

Mislim da se to tebe ne tiče, a ni mene.

Nećeš učiniti ništa da saznaš ko je to uradio?

Nervozniji je od nas, pući će.

Ostaćeš ovde sa mnom ili imaš druge planove?

Čekaju me, danas ja kuvam.

Kako sve izgleda dobro, zar ne?

Naručićemo "pad tai". Ovde mora da je neverovatan.

Šta god ti želiš.

I koliko si rekao da ćeš biti ovde, Karlose?

Završio je praksu pre mesec dana, i pošto ima neke drugove ovde,

ubedila sam ga da dođe malo ranije da ih poseti.

Oh, drugovi? Baš lepo. Gde su?

Na plaži na jugu. Imaju hotel.

Ah, da! To je mesto gde je bilo nemoguće odgovoriti na WhatsApp!

Ovde nema svuda Wi-fi. - U redu, lepo je to znati.

Sad znam gde da odem, kad se umorim od svih vas.

Izvinite zbog kašnjenja. Dušo, prelepa si! - Hvala, tata.

Ti mora da si Karlos. - Drago mi je, gospodine.

Ester mi je mnogo pričala o tebi. Bilo je vreme da se upoznamo.

Kako si, dušo?

Šta ima novo, kako si? - Odlično.

Umirem od gladi.

Idem da nađem konobara, inače nam neće doneti da jedemo.

Ovde žive drugim tempom!

Idem na trenutak do toaleta. Oprostite.

Lepo, sve troje zajedno u Bangkoku. Ko bi rekao.

Sve četvoro. - Sve četvoro.

Kako si ti? Kako posao? Kako je protekla prva sedmica?

Je li dobar ambijent u ambasadi?

Da, barem pred mojim očima.

Privilegije šefova.

Znao si.

Znao si juče ko sam. - Naravno da nisam.

Ne verujem ti. - Kako bih mogao biti takav kreten?

Da sam znao ko si nikad ti ne bih prišao.

Radiš li to stalno? Ester zna za to?

Kunem ti se da mi je ovo bio prvi put.

Ni to ti ne verujem. Jedino što o tebi znam je da si lažov.

Ni ti mi nisi rekla istinu. - Ne, ja ti nisam ništa rekla.

I neka ti je to poslednji put da me tako gledaš pred ćerkom.

Zašto? Kako te gledam? - Poslednji!

I prošla noć je bila greška. Nije se dogodila.

Klaudija... - Ništa Klaudija! Slušaj!

Sinoć nisam znala da si dečko moje ćerke.

Sada znam.

Tako da za mene...

ono sinoć je bila potpuno druga osoba.

Greške se načine samo jednom, ne dva puta.

Voleo bih da mu pomognem, Ester, ali to je nemoguće.

Nisam ovde da bi prva osoba koju zaposlim

bila iz moje porodice. - Karlos nije tvoja porodica.

Genijalac. Video si njegov CV? Treći student generacije.

Odlično, znači lako će naći posao...

Naravno, ali nije to ono što želi, tata.

Nadao se da ćeš mu pomoći. - Ko se nadao? Ti ili on?

Rekla sam mu da hoćeš. - Učio sam te da ne obećavaš u ime drugih.

Bolje da ne pričamo o obećanjima, u redu?

Zašto si do sad čekala da mi to kažeš? - Samo razgovor.

Samo to ti tražim. Razgovor za posao.

Gotovo. Obavešteni su.

Odmah će doći.

Znate li šta ćete da naručite?

Znači, večera u ambasadi se otkazuje?

Nećete ništa učiniti da favorizujete ugovor?

Večera nije otkazana. Ambasador želi da ostane neutralan.

Neće da favorizuje ni jednog preduzetnika.

U stvari, to je isto. Pretpostavljao sam.

Čuo sam da je 2 godine bio u Ujedinjenoj levici. - Ni to nema veze.

Neki ministri desnice su se borili uz komuniste.

Sa 20 godina, svi želimo da menjamo svet, Roberto.

Preterao si! - To je samo mali znak pažnje.

Sviđa mi se, ali mi je malo velika. Šta da radimo? - Zamenićemo je.

Ruka ti je tanja nego kod devojčice! - Vidiš?

Ostavi me nasamo s njim, hajde. - Pozajmićeš mi kola? - Ne.

Više ti se sviđaju sportska kola.

Idi postavi sto. - Da, odmah. Nastavi da kuvaš, šefe.

Gospodine... - Dragi Roberto.

Dragi prijatelju, kako te volim!

Šta se radi? - Pako.

Šta to pripremamo?

Lepo izgleda!

Kako je elegantan tvoj brat. Jedva sam ga prepoznao.

Kako lepo miriše!

Hej, zar mi nisi rekao da ćeš ti biti ambasador?

Da vidimo šta ćemo sa ovom ptičicom, vidiš kakve nam probleme pravi. - Aha.

Svi oni su prve godine malo uobraženi.

Smiri se, samo budi strpljiv.

Da, ali nemam vremena. Mesecima jurim ovo sa vozom.

I sad ovaj skot kaže da neće da me podrži.

Ne verujem da ministar saobraćaja dolazi na večeru

i da mu ništa nećete reći. Pričaćete mu viceve?

Da ja tebi ispričam jedan. Slušaj.

Uništen sam, vodim Lusiju u Španiju da je prijavim na biro.

Čoveče, zvao sam Henovu i Ferasa, sad je red da ti nekog pozoveš.

Zašto si napravio onu glupost sa fotkama? - Kojim fotkama?

Zašto si poslao fotke? - Šta to radiš?

Zašto si to uradio, Pako? - Kretenu!

Zeznuo me je i ja ću njega. Dirnuo sam mu u ranu.

Da dođe nama da plače. To smo uvek radili ti i ja.

Špijunirao si me, Pako. Slikao si mene.

Šta si hteo, da me ucenjuješ?

Ti si lud. - A ti si ostao bez posla.

Zaboravi na voz velikih brzina. - Šta?

Ne mogu ti verovati. Zeznuo si jednom, neću ti dozvoliti i drugi put.

Ja zeznuo? Ja, koji sam davao sve pare za jebeni voz?

Ti ćeš mi reći da sam izbačen?! - Ne podiži glas u mojoj kući.

Nećeš ti mene izbacivati ni iz kakvog posla!

Ne znaš ti koje ljude ja poznajem!

Da, sa većinom sam te ja i upoznao.

Šta je bilo?

Hoću da sve poklone vratiš Kadenasu, odmah.

Zašto? - Postavi sto, ovo je skoro gotovo.

Ne, ne, ovo ne ide na račun ambasade.

Izvinite, ovo je porodični ručak. Ne ide ovde. Ja ću ga platiti. OK?

Dobro, oprostićete mi, ali moram da idem u ambasadu.

Već? - Karlose...

da li bi mi se pridružio? Molim te.

Naravno. - Dobro. Doterajte se, večeras pravimo prijem.

Večeras? Već? - Ako vam se ne ide, nemojte.

Bilo bi mi drago da dođete.

I kojim povodom?

Dolaze španski preduzetnici koji se bave koncesijom za brze pruge.

Impresivan događaj! - Neverovatno.

Ne možeš to da propustiš. Hajde, doviđenja.

Diplomirao si? - Administraciju i vođenje preduzeća.

Zašto si izabrao to zanimanje?

Uvek me je interesovala ekonomija. To je motor koji pokreće svet.

Misliš da će ti ekonomija biti od koristi za posao u ambasadi?

Ovo je intervju za posao? - Ne.

Moraćeš da prođeš test u ambasadi kao i svaki kandidat. Ovo je razgovor...

sa tvojim potencijalnim tastom.

Ekonomija je uvek korisna. Novac je univerzalni jezik.

Doktorirao sam međunarodne odnose i 6 meseci sam radio u banci...

Jesi li nekad uradio nešto nezakonito?

Jesam.

Dobro...

iskren si.

Nadam se da nije ništa krupno.

Zamislimo da si sudija.

Za koliko bi se prodao?

Ne bih se prodao. - Ma daj, svi imamo cenu.

Koja je tvoja? Za koliko bi bio spreman da se prodaš?

Pitanje mi nema smisla.

Kad bih se prodao, prestao bih da budem sudija.

Jesi li sigurna u to što radiš?

Mama...

Mnogo ste mladi, Ester, pobogu! - I?

Pa, ne znam. Vas dvoje zajedno, novi život... daleko od vašeg doma.

I šta je moj dom?

Reci mi šta je, jer još uvek ne znam.

Tamo gde ste živeli zajedno ili tamo gde ste

krenuli svako na svoju stranu? - U redu je, Ester.

Pokušavamo da uskladimo naše poslove. - Znam, mama, baš na to i mislim.

Neću da usklađujem. Neću da je jedno u Vašingtonu, a drugo u Tajlandu.

Razumeš?

Ne, ne, sačekaj! Izvini, ali porediš 25-godišnji brak sa vezom dugom...

Koliko? - 7 meseci.

7 meseci! - Da, 7 meseci živimo zajedno.

I ti misliš da je to dovoljno da se neko upozna?

Savršeno dobro poznajem Karlosa.

Jesi li sigurna?

Ovako...

Sa koliko momaka sam te upoznala?

Nijednim.

Zato što nijedan nije bio važan.

Ambasadore, možemo li da razgovaramo?

Naravno. U mojoj kancelariji. - Ne.

Bolje izvan ambasade. Samo dva minuta.

Nećete me uništiti samo da bi se

osećali kao Supermen koji spasava svet.

Pomoći ću vam, ali neću kršiti zakon.

Nužda zakon menja. Ne bi bilo prvi put.

Nikad neću opravdati mito.

Ovde niko ne krade od poreskog obveznika, onaj koji plaća sam ja.

I radim sve što je potrebno, kao i uvek.

Ili mislite da sam ja jedini? Ovde, u ovoj ambasadi...

kao i prethodni ambasador... i onaj pre njega...

Jeste li videli krivu poslovanja? To nije kriva, to je jebena raketa!

I svi su zadovoljni. - To je veoma ozbiljna optužba.

Mislite da ste pametni, ambasadore, ali stvari su ovde zamršene.

Ovo je sve puno miševa, ali može biti samo jedan veliki pacov.

Svako grize svoj komadić, jer znaju da ima dovoljno za sve.

Oh, to vam nisu rekli!

Još uvek niste videli sve papire svojim supermenskim supervidom?

Bilo mi je zadovoljstvo, kao i uvek, Ambasadore.

Elena, hoću da vidim poslovne knjige iz poslednje dve godine, popise,

fakture, kopije potpisanih ugovora, zakupa, spiskove osoblja, sve.

Patrisija? - Da.

Spisak španskih preduzeća koja su vršili transakcije

od 2010. godine, sa poslovnim izveštajima.

Gde je konzul? Gde je Bernardo? - Izašao je na ručak.

Malai? Pitaj Tajlanđanina da li zna gde je Bernardo.

Kad ga je zadnji put video. Razumeš.

Da. - Dobro, onda uradi to.

Ne javlja se.

Eduardo, treba mi kompletna lista viza odobrenih prošle godine.

Karlose, šta se dešava?

Izvinite, ambasadore, ali Malai mu nije rekla ono što ste tražili.

Rekla im je da se ne brinu, da nećete dugo

biti na položaju, i da vas neće još dugo trpeti.

Kunem se da je to rekla.

Pričaš tajski? - Da, gospodine.

Dobro. Pođi sa mnom.

Uspeo si. Dobio si posao.

Videćemo na koje radno mesto, jer zvanično

ne možeš biti ni na jednom, ali si mi potreban.

Hoću da proveriš sa mnom sve papire.

Mnogo je dokumentacije na tajskom, i ako mi ne pomogneš...

ne verujem da ću išta saznati. - Naravno. Kako želite.

I ne verujem nikome.

Video si, bilo ko od njih tamo je u stanju da me prevari.

Mogu samo da verujem tebi.

Malopre je ambasador napolju razgovarao sa Kadenasom.

Čarli mi je rekao.

Šta mu je, dođavola, rekao kad je ovako reagovao?

I odakle je iskopao onog tipa koji priča tajski? - Dobro, smiri se.

Nije mi nimalo zabavno što će nas sve staviti pod lupu. I nisam jedina.

Bernardo je tražio premeštaj. Dobila sam dojavu.

Hoće da ide, a ništa nam nije rekao. Ovde nešto smrdi, Eduardo.

Kad Bernarda pritisnu da peva...

propevaće i Travijatu. - Razgovaraću s Bernardom.

Vrati se u kancelariju, da nas ne vide kako ćaskamo po hodniku.

Ambasador neće pronaći ništa jer nema šta da pronađe.

Da? - Fatima, ja sam.

Šta želiš? - Kako je?

Eduardo, šta želiš?

Želim da pridobiješ ambasadorovu ženu.

Da je izvedeš u šetnju, kupovinu, šta god hoćeš.

Šta hoćeš da saznam?

Gde je provela noć? - Ne.

Hoću da znam šta se dešava u ambasadorovoj glavi.

Čije instrukcije dobija iz Madrida.

Ne očekuješ valjda da mi danas sve ispriča?

Naravno da ne. Ali nešto ćeš izvući.

Potrudiš li se, za nedelju dana ćete postati bliske.

Vratila si poklone Kadenasu? - Jesam. Ne brini za to.

Ti si trebao da ideš, zar ne? - Ne. Zašto?

Šteta što uvek toliko žuriš.

Oprostićeš mi ako te ne ispratim do vrata?

Tražio si me? - Da.

Šta si saznao u hotelu u kojem je pronađen pasoš ambasadorove žene?

Soba je rezervisana na ime Klaudije Sernude.

I plaćena je njenom kreditnom karticom.

Zašto je išla tako daleko?

Nazovi hotel i pitaj kako je stigla tamo.

Taksijem, kolima, je li bila s kim, da li je bio Tai ili zapadnjak.

Važi. Videću šta mogu da saznam.

Zašto si tražio premeštaj, Bernardo?

Ja?

Ne mogu više. Mislim da je to najbolje za sve.

Kunem ti se da ništa neću reći... Ja ništa ne znam!

Nervozan si, nije trenutak da donosiš odluke.

Ne, ne... želim da počnem od nule.

Da počnem od nule, na nekom drugom mestu, da sve zaboravim.

Vidi, Eduardo, rekli su mi da se ambasador raspitivao o meni

i počeo sam da se tresem. Moram da pijem tablete za spavanje.

Ne mogu više, gotovo je. - Nije gotovo, Bernardo. Nije gotovo.

Jedino što treba da učiniš da bi ti i tvoja porodica

spavali mirno je da radiš ono što ja kažem, znaš?

I naravno da možeš to.

Držaćeš tipa pred ambasadorom bez ikakvih

suvišnih reči, šta god da se desi. U redu?

A sad idemo u tvoju kancelariju

da poništiš zahtev za premeštaj. Dogovoreno?

Bernardo, mi smo kao porodica, moramo biti jedinstveni.

Sigurno su nešto pronašli.

Maite, ti si ovlaštena da šalješ šifrovane dokumente?

Čekamo da dobijemo oficira za vezu, ali za to vreme, ja se brinem o tome.

Dobro, pošalji ovaj izveštaj u Madrid. Odmah.

"Samo za ovlašćeno osoblje"

Maite, šta ti je to dao?

Ovo je poverljivo. - Naravno, i ne smeš nikom da ga pokazuješ.

Ali zvanično, sam ambasador još uvek ja, sve dok ne dobije akreditacije.

Kako je tvoja sestra? Jesu li je operisali?

Ma ne, i dalje rade analize. Sinoć sam je videla preko skajpa.

Nema bolova, ali joj je stopalo i dalje otečeno. - Srećno sa tim.

Učini što moraš i nastavi da radiš dobro svoj posao.

Treba ostaviti dobar utisak na ambasadora.

Ministarstvo spoljnih poslova,

Glavni direktorat spoljnih službi. Poverljivo.

Danas šaljem ovaj izveštaj pretpostavljenima

jer sam ubeđen da je rukovodstvo ove ambasade

umešano u teška krivična dela koja moram da prijavim.

Nedostaju priznanice, nalepnice viza,

fakture, finansijski izveštaji,

zbog čega zaključujem da neko pokušava da sakrije informacije.

Ne znam o kome se radi, ni da li radi sam ili sa saučesnicima,

ali znam da se neću zaustaviti dok to ne saznam.

Dolazim tri puta sedmično. Ponekad i četiri.

Ne znam zašto ne dolazim češće.

Navići ćeš se.

Uzgred, blokirali su nam kontejnere na carini.

Klasika.

Takođe je klasika da kažu da ih zadržavaju najmanje nedelju dana?

Nedelju dana dok nešto ne kažu.

Ovde stvari tako funkcionišu.

Zato je bolje da se opustiš.

Znaš šta bi ti dobro došlo?

Jedno lepo putovanje. Zašto ne pođeš sa nama na Maldive?

Ne smej se. Tako će i tvoj muž malo da se opusti,

primetila sam da je sinoć bio malo napet.

Da, jeste.

Ali dobro, ovo mu je prva sedmica kao ambasadoru.

I za jednu sedmicu hoće da promeni svet, ništa mi ne pričaj.

Takvi su muškarci.

Ne znam, kao da žele nešto da dokažu.

Dobro, njemu je to važno.

U Španiji se stvari menjaju i to mora da se vidi i po ambasadama.

Sve ambasade su iste. Sve.

Sve su svet za sebe. Vekovima je tako.

Trebalo bi to da znaš.

To se neće preko noći promeniti.

Voliš da roniš? - Obožavam. Da.

Onda će ti se ovo mesto mnogo dopasti.

Hvala.

Uzdravlje! Za putovanje. - Uzdravlje! Za nas.

Možeš li mi pridržati ovo? Odmah dolazim.

Ovo je ženski toalet - Ja sam Španac, gospođo Sernuda.

Sinoć sam bio u ambasadi. - Smetaće vam ako pričamo vani?

Ne, radije ne bih da me vide da pričam sa vama. I ja sam novinar.

Tomas vam nije pričao o meni? - Ne.

Bili smo kolege, davno u "Hronici". Ništa vam nije rekao. - Ne, nije.

Ja sam Havijer Romero. Godinama živim u Bangkoku.

Radim za jednu agenciju. - I? - Samo želim da me saslušate.

Jeste li čuli kako je umro prethodni ambasador?

U saobraćajnoj nesreći. - To je "zvanična verzija".

Napolje!

Napolje. - Ne...

Sačekajte. Ambasador je već bio mrtav kad su kola upala u vodu.

Video sam kad su ga izvlačili i prisustvovao sam autopsiji. - Stvarno?

Onda prijavite to. - Telo je već kremirano.

Izveštaj autopsije je nestao,

ali sam ga pročitao pre nego što su ga se otarasili.

Ne znam kome da se obratim. Vi ste novinarka...

i žena ambasadora. Možda bi iznutra mogli pronaći način da...

mi pomognete.

Oprostite. - Da, da... Izvinite.

Ali budite pažljivi. Ova ambasada je zmijsko gnezdo.

Ma ne, još uvek se nisam navikla na vremensku razliku.

Ne, ništa nisam videla. Od koga? Od UN?

Sačekaj trenutak, ulazim.

Ma ne, vruće je da umreš.

Da...

Gotovo. Evo ga.

Nemoj biti nervozan, za mesec dana sam tamo.

Čuj, Tomase, da te pitam nešto...

Poznaješ li izvesnog... Havijera Romera? Kaže da je radio s tobom.

I mogu li da mu verujem?

Baš duhovito.

Ne, nije zbog toga. Ma ništa... onako.

Hajde, pogledaj to, pa ću te pozvati. Važi? Čujemo se.

"Smrt španskog ambasadora u Bangkoku"

"Ambasadorova kola pala u luku"

"Vozač uspeo da se spase iz potopljenog vozila"

"Telo diplomate izvučeno sa dna reke"

"Policijska istraga nije pronašla mehanički kvar"

Zašto o tome niste odmah izvestili?

Koga sam trebala da izvestim? - Porodicu prethodnog ambasadora.

Ministra spoljnih poslova, špansku policiju.

Zašto ništa niste rekli? - Zato što je to bila sumnja, a ne izvesnost.

Nismo imali dokaze.

Tomas Garido, moj glavni urednik, mi je rekao da mogu da verujem Romeru.

A istovremeno, u Bangkoku, su mi svi pričali loše o njemu.

Niste to rekli ni svom mužu ni ćerki.

Zašto? - Nisam htela da ih plašim.

To je bilo važno veče, za Luisa to je bio...

njegov prvi zvanični prijem kao ambasadora.

Nisam znala da će se to veče okončati tragedijom...

I pogotovo da će se desiti ono što se desilo.

Da?

Dobro veče.

Pogledaj, tamo su.

Evo, tu su... i golupčići.

Desna ruka i budući zet novog ambasadora.

To se zove transparentnost!

A kaže da je došao ovde da promeni stvari.

Pa, moraćemo malo da ga uposlimo.

Oprostite. Ambasadore...

Ovde je predsednik tajlandske kompanije za brze pruge.

Napolju je. - Da. Trenutak.

Karlose?

"Uvek mi je zadovoljstvo posetiti špansku ambasadu."

Zadovoljstvo je obostrano. I ne preterujem ako kažem da...

smo mi Španci poznati po našem gostoprimstvu.

Ti si jedina koju ne poznajem i ne mogu da se pomirim s tim.

Kako si, ja sam Roberto. - Zdravo. Ester.

Ja ovde nikog ne poznajem. - Ne?

Ne brini, ovo je prvo veče.

Videćeš da se isti ljudi uvek isto ponašaju. Pogledaj.

Vidiš one tamo? Diplomate. Oni su najnaduveniji.

Piju dok ih noge ne izdaju. Idu samo kad nestane alkohola.

A ovi drugi ovde su preduzetnici.

Samo pričaju o kolima, odeći...

A dolaze zato što je hrana besplatna.

Da, to već znam. Ja sam ambasadorova ćerka.

Opušteno, u redu je. Lepo pričaš.

A ti koji toliko kritikuješ, zašto si ti došao? - Ja? Zbog tebe.

Nisam to znao, ali sam došao zbog tebe, očigledno.

Ne, ja sam Roberto, Eduardov brat. Savetnik ambasade.

Pogledaj opet. - Žao mi je, nema vašeg imena.

Sarice, poznaješ nas. - Ne mogu vas pustiti, nemate pozivnicu.

Žao mi je, niste na spisku. - Eduardo, dragi prijatelju. Reci ovoj devojci

da je nemoguće da nismo na spisku zvanica. - Zdravo, Lusija. Kako si?

Pako, nisi na spisku i to si znao. Nisi trebao da dolaziš.

Zašto? Zato što ti tako kažeš? Ne naređuješ ti ovde?

Ambasadore...

Možete li reći ovom klovnu da ne može da me izbaci odavde.

S takvim manirima, moram reći da je u pravu.

Manire ostavljam vama, vi ste diplomate.

Ja sam ovde da sklapam poslove.

Možda ću učiniti nešto što nisam predvideo.

Razgovaraću sa tajlandskim ministrom saobraćaja da mu predložim

da izabere bilo koje špansko preduzeće osim vašeg, g. Kadenas.

Molim?!

Hajdemo, Pako. - Sklanjaj ruke s mene!

Da li biste bili tako ljubazni da odete?

Kad ste jeli moju šunku niste tako prigovarali.

Ili ćeš ga zaustaviti ili obojica tonemo. I to ti prvi.

Hajdemo.

Jebeni bizgov.

Ali, znaš šta? U pravu je.

Samo treba da mi kažeš i ja ću to uraditi.

Ne brini, ja ću.

Roberto.

Zašto ne odvedeš ambasadorovu ćerku u "Paradise".

Izgleda da joj ovde nije zabavno.

Hajde.

Pazi na kola.

Zvali su nas na lokalnu žurku. Idemo li?

I tamo će biti diplomata, ali će barem biti malo mlađi.

Dobro, OK. - Karlose!

Izvini, ali potreban sam tvome ocu. - Aha.

I meni. - Znam, ali sada ne mogu.

Idi ti, ako želiš. - Ma, ne.

Ne. - Zašto ne? Idi, zabavi se malo.

Ja ću, kada ovde završim, doći tamo. Važi?

Pošalji mi adresu porukom. - Obećavaš? - Da.

Obećao si mi. - Da. - Dobro.

Da ti ostavim ovo? - Da. - Hvala.

Spremna? - Da. Karlos mi je rekao da će doći kasnije.

Da, vidim ih.

Kuda želiš da ideš?

Ne znam. Negde gde me niko ne poznaje.

Ovde te niko ne poznaje, ali privlačiš pažnju.

Misliš? Toliko je uočljivo da nisam Tajlanđanka?

Ne, nisam to zato rekao. - Nisi? - Ne. - Hajde, pali.

Pusti to, plaća ambasada.

Tajland je zaista tako opasan? - Ma ne. Izbegavaj opasne kvartove,

ne iznajmljuj kola od neznanaca, ne pij vodu koja nije flaširana,

ne nosi sa sobom mnogo novca,

ne pričaj o kraljevskoj porodici ni o politici.

Takođe... dok si ovde...

Gospodine...

Upravo su zvali na telefon za hitne slučajeve u ambasadi.

Uhapsili su jednu špansku državljanku sa narkoticima.

Mislim da je to vaša ćerka, Ester.

Ester? - Tata?

Tata, jesi li to ti? - Da, ja sam. Šta se desilo?

Ne znam. Ništa ne razumem. Kažu da su pronašli drogu u mojoj torbi.

Moraš me izvući odavde! - Ester, slušaj me.

Izvući ćemo te odatle. U redu? - Tata, molim te...

Smiri se, izvući ćemo te. Ester. Ester!

Ester!

Prekinula je vezu.

Šta ćemo sad da radimo?

"U sledećoj epizodi..."

Prevod i obrada: Lepi Dzoni

Preuzeto sa www.titlovi.com